Hvala. Nastavljamo rad.

Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SLOBODNIM ZONAMA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakonika podneli narodni poslanici: Gordana Pop-Lazić, Mileta Poskurica, Vjerica Radeta, Momir Marković, Nemanja Šarović, Vojislav Milajić, Sreto Perić, Miljko Četrović, Branislav Rankić, Milovan Radovanović, Dragoljub Stamenković, Goran Cvetanović, Petar Jojić, Božidar Koprivica, Nataša Jovanović, Bore Kutić, Milorad Mirčić, Milorad Buha, Milan Stevović, Tihomir Đuričić, Zoran Krasić, Darko Glišić, Veroljub Arsić, Petar Jojić, Tomislav Penezić, Branislav Stevanović i Goran Jakšić, kao i Odbor za finansije.

Narodni poslanik Goran Jakšić, pisanim putem, povukao je amandman na član 36.

Primili ste izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Gordana Pop-Lazić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, neverovatno je da i ovu sednicu danas, nastavak zasedanja o Zakonu o slobodnim zonama u pojedinostima, otpočinjemo bez prisustva ministra finansija Mlađana Dinkića. Moram da vas podsetim, pre deset dana vas nekoliko je bilo u skupštinskoj sali kada smo razgovarali o ovom zakonu u načelu.

Ministar Dinkić nije imao šta da kaže niti da pruži jedan kontraargument za kritiku ovog zakona od strane poslaničke grupe SRS, govoreći o činjenici da je neophodno donošenje ovog zakona koji je manjkav, kako u tehničkom tako i u suštinskom smislu, zbog čega je SRS praktično predložila potpuno novi zakon o slobodnim zonama.

On se veoma kratko zadržao u toj raspravi, sa jednom ili dve rečenice, a onda čak i meni, u replici, koja sam ovlašćeni predstavnik stranke po ovom zakonu potvrđivao ono upravo što sam ja rekla, a to je, da status onih opština u Srbiji koje imaju definisane navodne slobodne zone danas ne predstavlja ništa, zato što je to, kako bismo mi rekli, mrtvo slovo na papiru i zato što institut slobodnih zona u našoj državi u pravom smislu reči ne postoji, osim što je on proklamovan i što je zakonima uređivan od sedamdesetih godina do današnjeg dana.

Građani Srbije, a i vi, koji želite eventualno sa pažnjom da pratite raspravu o ovom važnom zakonu, treba da znaju šta je to slobodna zona. To nije zona za krađu, mahinacije, marifetluke i otimačinu čemu je najviše sklona DS i tajkuni u DS, već princip ekonomskog osamostaljivanja jedne države u smislu da ona može kroz uređivanje dela svoje teritorije u slobodnu zonu da ostvari veoma značajan ekonomski prosperitet i napredak.

Danas u svetu ima preko 5.000 slobodnih zona. Mnoge države su na tome u poslednjoj deceniji bazirale svoju ekonomsku ekspanziju.

Imate primer Mađarske, u našoj neposrednoj blizini, odnosno državu koja se graniči sa Srbijom, a imate i Ujedinjene Arapske Emirate, Singapur, a pre svega Kinu koja je najveći procvat svoje privrede bazirala upravo na postojanju slobodnih trgovinskih i carinskih zona.

Nebrojano mnogo primera i neiskorišćenost naših potencijala, a pre svega ljudstva i uz jednu poražavajuću činjenicu da mi donosimo zakon kada nemamo u institucionalnom smislu, mislim pre svega na kompletnu Vladu Republike Srbije i na predsednika Vlade, pripremljen projekat privrednog oporavka Srbije u strateškom smislu.

Sve ovo što se do sada radilo bilo je neko zapušavanje određenih rupa ili definisanje navodne pomoći za pojedine ugrožene krajeve Srbije. Od toga, počev od promocije takvih programa, do konkretnih investicija nije bilo ništa.

Mi imamo kompletno prerađen zakon, odnosno ono što nudimo kao SRS. Budite sigurni da ćemo institut slobodnih zona dolaskom srpskih radikala na vlast odmah da pokrenemo i da ga koristimo za veliki broj ljudi koje ćemo u njih da zaposlimo.

Konkretno, mogu da vam kažem da je samo kroz otvaranje 28 zona Mađarska za kratko vreme zaposlila 26.000 ljudi. A vi sada uzmite podatak koji je i sam ministar Lalović izneo prekjuče, koji neće ni da prizna koliki je broj nezaposlenih u Srbiji, otvaranjem, odnosno u pravom smislu reči pokretanje slobodnih zona na području Srbije šta bi značilo za našu privredu i za naše nezaposlene ljude.

Mi imamo pred sobom činjenicu da su pojedine skupštine opština, kao što je i Grad Novi Sad, donele odluke na nivou svojih gradova o radu tih privrednih zona, odnosno lokalne i regionalne privredne komore.

Međutim, carinske, uvozne, izvozne i sve druge barijere, sve one teškoće u kojima je bremenita srpska privreda, otežavaju rad i posao tim ljudima.

Kad budemo došli do člana 5, do tačke 5) koja je svojevrsna preregistracija, odnosno davanje saglasnosti jednom pravnom subjektu da otpočinje rad, videćete da je sam Dinkić želeo da u smislu slobodnih zona napravi monopol za sebe i verovatno za svoje miljenike.

Meni je jasno zašto on neće i ne želi da se institut slobodne zone razvija po tržišnim principima uz pomoć države na području Grada Novog Sada. Zato što je tamo najuspešniji gradonačelnik u Srbiji, srpski radikal gospođa Maja Gojković, a njegova politička stranka ili već kako se zove ima svega tri odbornika.

Postavljalo se pitanje pre nekoliko dana – kako će poslanici iz te stranke iz bilo koje vladajuće koalicije da glasaju u danu za glasanje za onakav zakon o finansiranju lokalne samouprave koji je veoma štetan i koji u startu odnosi 30 milijardi transfernih sredstava za gradove i opštine, pa samim tim kad je veliki grad u pitanju kao što je Novi Sad, kao što je Kragujevac, udeo tih sredstava će biti veći, odnosno ti gradovi će dobijati manje.

Vi non-stop govorite, ali samo u floskulama i deklarativno o evropskim i svetskim integracijama, kako se koji ministar pojavi, kako koji naučeni – obučeni poslanik da to priča kao pokvarena ploča, te treba nam ovo, treba nam ono, kad dođe do konkretnih rešenja nesposobni ste da bilo šta uradite.

Ako već govorite o budućem prijemu u svetsku trgovinsku organizaciju, onda treba da znate da ta međunarodna institucija upravo promoviše institut slobodnih zona kao veoma veliki pokretač za međunarodnu privrednu razmenu. Ukupno 20% međunarodne trgovinske privredne razmene, može čak i do 30%, kolega govori, ja imam te podatke, to može da se posmatra ovako ili onako, zavisi ko ih objavljuje i ko je taj ko vrši statistički prikaz preko Instituta slobodnih zona.

Imamo situaciju u Srbiji, da je trenutno u našu privredu (pored pljačkaške privatizacije, ostajanja ljudi bez posla, socijalnog programa, bez njihove nade za neku budućnost, da mogu da se zaposle) nivo direktnih stranih investicija i ulaganja i dalje veoma nizak. Više puta sam spomenula, baš kao i poslanici SRS, i istakla jedan veliki projekat i poduhvat, pre svega lični angažman gospodina Tomislava Nikolića i gospođe Maje Gojković na direktnim stranim investicijama koje je dobio Grad Novi Sad, koji ima status slobodne zone. Kasnije ću da vam pročitam pregled koji su mi dostavila gradonačelnik i njeni saradnici o funkcionisanju, odnosno nefunkcionisanju slobodne zone i o činjenici da ti kapaciteti na području tog grada nisu dovoljno iskorišćeni.

Ako je jedan čovek, Tomislav Nikolić, mogao za kratko vreme da obezbedi direktnu investiciju od 609 miliona evra za izgradnju termoelektrane na gas u Novom Sadu, zašto bi, da su sposobni, kao što nisu, ministrima ili premijeru ili nosiocima vlasti u lokalnoj samoupravi bio problem da pokrenu svoje slobodne zone. Nije samo stvar u sposobnosti, nego je stvar u tome da li vi želite da ostvarite neki napredak ili ne za svoj grad ili svoju državu. Obično to svi obećavaju kada su predizborne kampanje.

Imamo primer opštine Lapovo, kako bude odmicala rasprava po ovim tačkama, pošto je ovo uvodni amandman gde je gospođa Gordana Pop-Lazić na mnogo precizniji način u ime SRS, nego što je to uradio predlagač, definisala šta je to slobodna zona, pokazaćemo vam i te, samo na papiru, idejno dobro zamišljene projekte kao što je projekat slobodne zone u opštini Lapovo, koja je na međunarodnom autoputu, koja ima strateški geografski značaj, ali od toga samo dve OMV pumpe sa jedne i druge strane.

Mi srpski radikali smo zbog toga još pre šest godina, posle 5. oktobarskog puča taj samoidejni projekat, u svari prevaru biračkog tela od tada Dosovske vrhuške u Lapovu nazvali "oaza Dosovske prevare" i to je zaista tako.

Pred sobom imam i svojevrsni memorandum opštine Zrenjanin, odnosno opštinskog veća, tadašnjeg izvršnog odbora SO, koja je definisala šta je to slobodna zona i kakve su razvojne i privredne šanse opštine Zrenjanin u pokretanju slobodne zone. Kad pogledate, ništa.

Recite mi, u kojoj slobodnoj zoni u Srbiji imate proizvodnju? Nemate nikakvu. Imate neki niski nivo trgovinske razmene i to je sve. Šta je to što mi možemo da proizvedemo ovde? Šta je to uopšte što Srbija izvozi na inostrano tržište?

U petak sam boravila u jednom od sela gde je najveća proizvodnja srpske maline, selo Katići u opštini Ivanjica. Meštani su me zamolili, pogotovo jedan gospodin, zove se Branko, (ništa vam više ne znači ni njegovo ime i prezime) ugledan domaćin iz tog sela, da vam poruči, vama narodnim poslanicima koji podržavate ovu Vladu i koji ste podržavali prethodnu Dosovsku vladu na čelu sa DS, da su oni potpuno uniženi i upropašćeni, zato što Srbija više nije vodeći izvoznik maline u svetu i u Evropi.

U tome su nas i te kako premašili i Poljska i Češka, a da ne govorim o tom razvojnom poslu u susednoj Bugarskoj, gde smo mi sada.

Koja je cena za najviši kvalitet otkupa malina ove godine? 50-55 dinara i tog dana kada je iznenada došlo do drastične promene vremena dok sam se pela na nadmorsku visinu od 1400 metara u kojoj inače nikada, nijedan politički predstavnik osim srpskih radikala nije došao, ti ljudi su gledali u nebo šta će da se desi i kako da spašavaju svoj rod ove godine, a za prošlu godinu im nije isplaćen otkup malina od 40 ili 30 dinara, zavisi kako je ko prošao, kao što i sami znate da je bilo onih velikih talasa poplava i kišnih talasa prošle godine u vreme otkupa malina.

Besmisleno je da onda razgovaramo sa Vladom Republike Srbije i sa Koštunicom koji je ovlastio Mlađana Dinkića da u Narodnoj skupštini Republike Srbije obrazlaže projekat slobodnih zona, a on nije u skupštinskoj sali.

Zato ćemo mi danas isključivo da se obraćamo građanima Srbije i onima koji žive u opštinama gde je proglašeno, odnosno gde je zaokružena celina slobodnih zona i da im dajemo konkretna rešenja.

Mi srpski radikali mislimo da u tim slobodnim zonama najpre dovedemo kompanije koje će biti spremne da ostvare značajnu produktivnost, odnosno nivo proizvodnje, jer, zaboravih na početku, u toku prvog amandmana gospođe Pop-Lazić da vam spomenem primer Turske gde je za veoma kratko vreme u slobodnim zonama registrovano preko 500 međunarodnih velikih vodećih svetskih kompanija koje su tamo krenule sa proizvodnjom i upošljavanjem radnika.

Apsolutno sam sigurna da u svim opštinama i gradovima gde su srpski radikali na vlasti, a naročito pobedom SRS na republičkom nivou ovaj posao, odnosno ekonomski institut, status slobodne zone može i te kako dobro da se razvija i da i kao država krenemo putem napretka i pre svega da nešto izvozimo. U poslednjem pregledu za prvi kvartal ove godine, za celu prošlu godinu samo je nekoliko stavki izvoza iz Srbije prema ostalom svetu.

Ako pogledate koliko su prijateljske zemlje i strateški i privredno vezani jedno za drugo vezuju kroz institut slobodnih zona, ništa vam više ne treba.

Mi smo neuporedivo, ko zna koliko stotina hiljada puta i u milionima stanovnika, odnosno stotine miliona ili milijardi manja zemlja od Kine, ali treba da iskoristimo razvojnu šansu i sa tom zemljom, sa Ruskom federacijom i pre svega da postavimo pitanje ovoj Vladi, jer je prethodna zbog toga i zbog svih drugih grešaka i zbog pljačkanja građana Srbije doživela svoj kraj – zašto se to ne koristi?

Zašto mi kao zemlja (sada vam je primer i upropašćene tekstilne industrije "Javor", kada već govorimo o Ivanjičkoj opštini,) nemamo tekstilnu industriju, a prošle godine smo, čini mi se i u ovo doba, ovde usvojili rezoluciju vezanu za olakšavajuće okolnosti kada je u pitanju carina u oblasti tekstilne industrije.

Sve su to pitanja koja zahtevaju odgovor na koja treba da odgovaraju ministri. Da li ćete vi da uvedete dan kada će poslanici, pošto vidim da je to bila tema za vreme vikenda u pojedinim medijima, da odgovaraju na naša poslanička pitanja, svejedno je.

Šta god da kažu, ministri u Vladi Vojislava Koštunice, ni on sam, kao ni ovaj prevarant koji sebe naziva predsednikom Srbije, a samo je predsednik DS, nemaju šta da ponude u smislu razvoja privrede u Srbiji.

To će ipak da sačeka nas, a po predlogu ovog zakona, odnosno amandmana srpskih radikala, videćete da je to izvodljivo, da mi imamo ozbiljne ljude, spremne projekte i spremne razvojne šanse za Srbiju koju ćemo, ako da Bog i narodna volja, u šta sam sigurna, uspeti za kratko vreme da ostvarimo. Hvala.

O amandmanu, reč ima narodni poslanik Goran Jakšić. Pre nego što vam dam reč, samo jedno objašnjenje, gospodin Mlađan Dinkić, ministar finansija, ima zakazan put za Irsku, putuje tek večeras, obećanje i obaveštenje imam da će doći za sat-sat i po ovde. Njegov saradnik je ovde.

Po Poslovniku nije obavezno prisustvo ministra kad raspravljamo u pojedinostima, ali verujem da će njegov saradnik da prenese sve ono što se raspravlja i traži ovde, pa će ministar biti upoznat sa tim. Izvolite.

Zahvaljujem se. Poštovane kolege poslanici, retka je prilika u Srbiji, da se u srpskom parlamentu, u Skupštini Narodne Republike Srbije i pozicija i opozicija, kako se obično dele poslaničke grupe, odnosno stranke u parlamentu slažu da je potreban jedan ovakav zakon i da, realno govoreći, nema nekih suštinskih primedbi opozicije na Predlog zakona koji je formalno dala Vlada, a koji je kreirala radna grupa, gde su učestvovali i poslanici iz Narodne skupštine, poslanici G17 plus.

Ne bi bilo možda zgoreg da se pomene da se važnost slobodnih zona videla još pre nekoliko godina, bez obzira ko je tada bio na vlasti i kako je to funkcionisalo, nemam nameru da politiziram, ali je zakon koji je tada bio na nivou Savezne Republike Jugoslavije, a koji je kasnije funkcionisao i koji je primenjivan na nivou Republike Srbije, pokazao mnoge manjkavosti. Sama organizacija i pristup rešavanju pitanja slobodnih zona, promocija slobodnih zona i razvoja slobodnih zona nije dala odgovarajuće rezultate, jer nije bilo odgovarajuće podrške ni u samom zakona, a i odgovarajućih institucija, pre svega onih koje potpadaju pod Vladu.

Slobodne zone su zaista mesto, i tu se slažem sa prethodnom koleginicom, gde treba napraviti takav program da zone budu iskorišćene, jer sam ja pobornik ideje da je tuđe iskustvo najbolje, da nema potrebe izmišljati toplu vodu i da treba ono što su drugi primenili i na osnovu toga za svoj narod, za svoju državu, to primenjivati i u ovoj državi i te principe koristiti.

Dakle, slobodne zone u Srbiji treba da budu mesto razvoja i to upravo u periodu dok nismo došli, nažalost, dakle, da budemo član EU i tu ova vlada vidi, ja moram da kažem, zaista vrlo progresivno, mogućnost da kroz slobodne zone u periodu kada nismo u toj EU, da se napravi promocija, odnosno mogućnosti promocije svih onih vrednosti i svih onih potencijala koje kao država i kao ekonomija u ovom trenutku imamo.

Slobodne zone u svetu predstavljaju zaista mesto izvoza, mesto proizvodnje, što je vrlo bitno i mesto odakle se 30% izvoza realizuje. Nije to slučajno i to je priča o tuđem iskustvu i o tuđoj pameti i mi to moramo da iskoristimo, a ako je to neko video i primenio, mislim da je mesto da i mi to primenimo.

Ovde je postojao zakon koji je prenesen sa nivoa savezne SRJ na državu Srbiju, ali taj zakon definitivno nije bio u potpunosti dobar i pokazalo se da ima odgovarajuće manjkavosti.

Ovim predlogom zakona koji imamo, sada su u pitanju i amandmani istog zakona, neke stvari su i u definisanju i radu zone, načina osnivanja svih zona, pravila rada svih onih zona koja moraju da budu stroga.

Dakle, neke stvari su liberalizovane, stvari koje su procenjene iz iskustva funkcionisanja u prethodnom periodu iz starog zakona, pravila koja su pričinjavala određene probleme i zbog toga je, samo zbog toga, u januaru, odnosno u februaru, određeni broj zona izgubio pravo da radi.

U Predlogu ovog zakona su te neke smetnje otklonjene, ali istovremeno, u nekim delovima zakona, članovima zakona, određene stvari su dignute na nivo veće odgovornosti, na nivo veće discipline i obaveznosti, kako onih koji osnivaju zone, koji vode zone, ali i onih koji će raditi sutra u slobodnim zonama. Tu je veoma bitno pomenuti priču o proizvodnji.

Zone jesu mesto gde treba da se organizuje proizvodnja i jeste tačno da je u nekom prethodnom periodu, o tome smo govorili kada smo predstavljali zakon, vrlo mali broj zona se bavi upravo proizvodnjom i vrlo mali broj zona je primenjivao upravo te pogodnosti koje zone treba da imaju.

Dakle, ponoviću još jednom, neke uzroke za takvo stanje pravio je stari zakon i to je zaista realno.

Sa druge strane, nije bilo dovoljno angažovanja države u promociji svih pogodnosti koje imaju slobodne zone. Proizvodnja postoji u nekim zonama.

Jedan od razloga zašto su neke zone izgubile pravo na rad je to što nisu imale odgovarajući nivo proizvodnje. Ostale su zone koje se bave proizvodnjom, nije u potpunosti precizan podatak da proizvodnje nema, jedna od najuspešnijih zona je slobodna zona Pirot, gde je jedan od najvećih izvoznika, odnosno on ima veći deo proizvodnje, a to je "Tigar" iz Pirota. A ima još nekoliko firmi, ali da ne pravim sada reklamu, jer nema potrebe za tim, ali ima tih stvari.

Ja ću samo da pomenem u kojoj je meri postojalo interesovanje u Vladi, ali sada smo u Parlamentu, pa da pomenem i Parlament kao najviše zakonodavno telo.

Pri donošenju Zakona o PDV, upravo je iz poslaničke grupe G17 plus, iz ovog saziva Narodne skupštine, potekao predlog, i to je stavljeno, da se PDV na delatnosti u zonama koje se odnose na izvoz ne plaćaju.

To je nešto što nismo mi izmislili, jer nema potrebe za kvalifikovanjem naše pameti i mudrosti. To je princip koji je u svim zonama u svetu, pogotovo u onim uspešnim, PDV je i kod nas, iako je najmanji i u Evropi i svetu sa 18%, stopa profita za mnoge ozbiljne firme i kada vi imate zakon koji oslobađa sve one koji se bave izvozom u slobodnim zonama za tih 18% je ogroman podsticaj.

Mislim da ćemo se svi tu složiti, jer to je jedan od razloga, da proizvodnja počne u slobodnim zonama.

To je bio zakon koji nije bio direktno vezan za slobodne zone, ali se vezuje za njihovo funkcionisanje i sa tim izmenama zakona, Zakonom o PDV smo omogućili i povećali interesovanje ulagača bilo domaćih, bilo stranih za ulaganje, organizovanje proizvodnje u slobodnim zonama, a ona je vrlo bitna za ovu državu, a to je proizvodnja opredeljena za izvoz. Naravno, to je samo jedan od modela.

Mi smo i u samom zakonu najavili da će biti date još neke olakšice. Ja verujem i očekujem podršku Vlade, ali i svih narodnih poslanika, da i u drugim obavezama imaju olakšanje potencijalni korisnici i firme koje rade u slobodnim zonama, da kroz poreske obaveze omogućimo podstrek funkcionisanju u slobodnim zonama i ulaganju u slobodne zone, što znači, potpuno jasno, tu su onda i nova radna mesta, nove plate i nova proizvodnja koja je potrebna ovde u ovoj našoj Srbiji.

Mi imamo sada situaciju koja nije, kada govorimo o amandmanima, viđena u ovom sazivu, a mislim i u prethodnom, koliko sam pratio funkcionisanje Skupštine u ranijim godinama, u amandmanima, mi nemamo, a dobili smo od SRS, direktno primedbe na same članove i data rešenja, nego imamo kroz amandmane jednu vrstu promocije jednog predloga zakona, jedne poslaničke grupe.

Zanimljiv princip, moram da priznam, ali nije baš uobičajen i ne znam kako ćemo uopšte voditi raspravu kada su u pitanju amandmani. Nadam se da će rasprava biti, pre svega, objektivna, jer vrlo je uočljivo i svi vidimo potrebu za boljim funkcionisanjem slobodnih zona, za iskorišćavanje potencijala koji imamo u slobodnim zonama i da onih 4% izvoza koji je Srbija ostvarivala u 2002. godini kroz slobodne zone dignemo, barem, deset puta više. Da onda i mi, na kraju krajeva, kao država i kao vlada, a i kao Parlament, pomognemo finansiranje, ulaganje i rad naših građana u slobodne zone i dobijanje plate preko funkcionisanja firmi u sklopu slobodnih zona.

Zaista očekujem da će gospodin Dinkić, kao ministar finansija, doći, mada mislim da raspravu možemo da vodimo vrlo konstruktivno i ovako. Radna grupa je pravila ovaj zakon i ima ovde ljudi koji su učestvovali u kreiranju ovog zakona.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, replika.

Gospodine potpredsedniče, vi ćete malo kasnije da nam objasnite kao diplomirani pravnik svoje slobodno tumačenje Poslovnika kada je u pitanju obaveza ministra da bude ovde prisutan, a vama kolega da repliciram zbog toga što ništa niste izrekli o amandmanu gospođe Gordane Pop-Lazić, koji je mnogo precizniji i bolji u članu 1. u definisanju slobodne zone, nego ovaj koji ste predložili, pa  ne znam kako da vam se zvala ta radna grupa.

Ne znam kakav je to manir Vlade Republike Srbije i vas pojedinaca da nam govorite o nekakvim javnim raspravama i radnim grupama i vi ste sada nešto superiorniji u odnosu na poslanike koji kritikuju, u konkretnom slučaju SRS, ili pokušavate to da budete. Vi, konkretno, imate portparola u vašoj stranci koja ne zna i nije čula za ime opštine Ražanj.

Pre neko veče sam gledala, gostovala je na jednoj kragujevačkoj lokalnoj televiziji, razmišlja, mlađa žena, Grbićka, kaže da je to neki manji grad na jugu Srbije. Ovaj je gleda da joj pomogne, jedan grad na Jugu, ne zna kako da se seti i onda joj ovaj na kraju kaže – Ražanj.

Znači, portparoli ne znaju ni nazive gradova u Srbiji i vi sada kažete da ne znate kako ćete dalje sa nama da vodite polemiku o ovom zakonu. Evo kako, konkretnim činjenicama, a naročito zbog drugog stava koji je veoma važan, a koji je predložila gospođa Gordana Pop-Lazić.

Možda možemo u ovom prvom delu da pronađemo neku zajedničku crtu sa vašim predloženim tekstom zakona, šta je to slobodna zona i da se ovim zakonom uređuje položaj slobodne zone, odnosno uslovi za osnivanje i rad slobodnih zona. Kasnije, kada budemo konkretno došli do podataka o tome šta su i kroz kakve Tantalove muke pojedine opštine kroz decenije morale da prođu da bi zadržale status slobodne zone i da je osnivaju, a tek one koje imaju nameru, to je katastrofa, jer su tolike barijere, naročito u carinskom smislu da je ukupan nivo spoljnotrgovinske razmene, a da ne govorimo o opštem okruženju i našoj privredi, u slobodnim zonama 1% u Srbiji.

Ono što je 30%, što ste i malopre rekli na moju karakteristiku, odnosno podatak da je to 20%, a kreće se do 30%, u Srbiji je 1%, to je 30 puta manje nego u nekoj normalnoj zemlji. Možda Mađarska u ovom trenutku beleži 40%. Možda neka druga zemlja koja je ekspanzivnije krenula sa tim poslom.

Ali veoma je važno bilo da, mada predlagač to nije hteo, nema ga ovde, niti se upušta u ovu raspravu i daj Bože da i on zna, a on zna gde je Ražanj, pošto je tamo već jednom bio, ali se neslavno proveo – gospođa Pop-Lazić je predložila da se dopuni da bi bio precizniji amandman, da postoji drugi stav koji glasi: "Na robu koja se unosi i iznosi iz zone, i robu koja je smeštena u zoni primenjuju se mere carinskog nadzora i kontrole u skladu sa propisima koji uređuju carinski sistem i carinski postupak".

Možda vam se čini da je beznačajno, ali i te kako je važno, zbog mogućih zloupotreba i zbog činjenice da su se slobodne zone do sada koristile isključivo za trgovinsku razmenu, ali ovako niskog procenta od svega 1% ili neke nikada nisu počele da funkcionišu, kao što je slobodna zona Lapovo, o čemu ćemo kasnije govoriti.

Po Poslovniku, narodni poslanik Goran Jakšić.

Mi se ovde u principu dobro razumemo. Ponekad možda nemamo baš dobro razumevanje, ali nije to bitno. Imaćemo priliku da ovde vodimo polemiku. Nisam baš od ljudi koji u parlamentu vode polemiku, za mene je parlament jedno mesto gde se vodi konstruktivna rasprava. Ima tu prilika, televizija, mitinga, gde možemo da vodimo političke polemike.

U samom Predlogu vašeg zakona koji ste dali kroz ove amandmane, u tom prvom članu postoji taj drugi stav, ali taj drugi stav je takođe u Predlogu zakona koji imamo sada pred nama, koji je u raspravi. Ovaj stav je dat u nekim drugim članovima i ta vaša zamerka da toga nema ne stoji.

Dakle, u Predlogu zakona koji imamo u raspravi, ali na drugim mestima utvrđeno je ono što je u predlogu vašeg amandmana. Čitali smo amandmane i u vašim predlozima ima mnogo stvari koje su u samom zakonu, ali su nešto drugačije raspoređene, to je činjenica. Ja sam vrlo male razlike primetio, rekao sam malopre i ponoviću još jedanput.

Vrlo malo razlika postoji posle organizovanja po članovima određenih stvari i to je, čini mi se, najveća razlika i u onome što su vaši amandmani, odnosno što u njima piše – u mnogim mestima vezivanje za stari zakon i za neka rešenja iz tog starog zakona, što smo u Predlogu ovog zakona hteli da promenimo i jesmo promenili.

Mislim da je to ipak jedan korak napred radne grupe. Mislim da je dobro što više ljudi uključivati i nemam ništa protiv. Znao sam da SRS ima neke svoje predloge i svoje sugestije, i da te predloge čujem i da se o tim predlozima raspravlja i pre ove rasprave o ovom zakonu.

Gospođici Nataši Jovanović dužan sam objašnjenje da nigde u Poslovniku ne piše da ministar ili predstavnik Vlade mora da bude u sali, već piše da ima pravo da učestvuje, da dobije reč i da da završnu reč. Pravo, kao i svaki poslanik, možete da iskoristite i ne morate da iskoristite.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Nisam mislila da ću morati kolegi pravniku da objašnjavam Poslovnik, ali gospodine Mihailoviću, pošto ili pogrešno tumačite ili svesno nećete da pročitate ono što piše u Poslovniku, moraću ja to da uradim.

Član 87. Poslovnika kaže: "Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju", dakle, ne "mogu", nego "učestvuju", "članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove".

Dakle, član 87. obavezuje Mlađana Dinkića da danas sedi ovde. To što putuje u Irsku, to je njegov problem. Pitam se samo šta će u Irskoj, da možda neće pare sa Kipra da prenosi u Irsku, možda je tamo sad sigurnije.

(Miloljub Albijanić, sa mesta: Ja sam tu.)

Kakve veze ima što ste vi tu? Da li ste vi Mlađan Dinkić? Da li ste vi "drugo ja" Mlađana Dinkića? Neverovatno!?

Član 194. stav 3. kaže: "Predstavnici Vlade na sednicama Narodne skupštine i njenih odbora mogu biti samo članovi Vlade i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo", dakle, ne piše da oni, ako hoće, ne budu, nego mogu biti isključivo članovi Vlade i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, "kad je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine predlog zakona koji je za Vladu pripremio Republički sekretarijat za zakonodavstvo".

Stav 4. člana 194. kaže: "Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupštine u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim zakonom". Dakle, "učestvuju", a ne "mogu", ako im se hoće.

Član 196. Poslovnika kaže: "Uz predlog zakona, drugog propisa ili opšteg akta, ili uz drugi materijal koji podnosi Narodnoj skupštini, Vlada obaveštava Narodnu skupštinu o svojim predstavnicima i poverenicima za sednice Narodne skupštine i njenih odbora". Vlada Republike Srbije obavestila je Narodnu skupštinu da je predstavnik predlagača po ovoj tački dnevnog reda Mlađan Dinkić.

Znači, gospodine Mihailoviću i kolege poslanici, dopalo vam se to ili ne, mi danas radimo suprotno odredbama Poslovnika. Nije ovo prvi put. Verujte, možda se i ne bih javila da intervenišem po Poslovniku, ali imam obavezu, zbog građana Srbije koji me na svakom koraku pitaju kako poslanici skupštinske većine imaju morala da ih nema u sali, kako predstavnici Vlade imaju morala da ne učestvuju u radu Narodne skupštine.

Ja onda svim građanima vrlo strpljivo objasnim, svakome ko me to pita, sve ovo što piše u Poslovniku i kažem da ne razumem zašto neće da poštuju Poslovnik, ali znam da ga ne poštuju.

I znam da Vlada Republike Srbije radi isključivo po direktivama; prevedu neki tekst zakona, predlože ga Narodnoj skupštini, skupštinsku većinu uopšte ne interesuje, skupštinska većina uglavnom ne učestvuje u radu, kao što po direktivama Vlada Republike Srbije pokušava da uhapsi građane Srbije, pre svega Ratka Mladića.

Onda, nešto što je najsramnije ova dva, tri dana prisutno u javnosti, izlaze političari, Koštunica i Tadić i kažu kako je sramna odluka Haškog tribunala o kazni Naseru Oriću, ali u nastavku rečenice kažu – bez obzira na to, mi moramo da postupimo po zahtevu Haškog tribunala i moramo da izručimo Ratka Mladića.

Onda neki "pametni" izađu i kažu – ko sada može objasniti građanima Srbije da Haški tribunal nije politički i antisrpski sud?

Sada pitam te predstavnike vlasti – odakle im moral da im padne na pamet da i posle odluke o kažnjavanju od dve godine Nasera Orića, da oni uopšte imaju potrebu da građanima Srbije objašnjavaju neobjašnjivo, da objašnjavaju da Haški tribunal nije antisrpski i da nije politička tvorevina?

Naravno, građani Srbije to znaju, a znaju to, nažalost, sasvim sam sigurna, i članovi Vlade i predsednik Vlade i predsednik Republike, ali oni ne haju za to, oni vrlo licemerno nastupaju i kažu, da bi se dodvorili građanima, kao, jeste strašna odluka o kažnjavanju Nasera Orića, ali bez obzira na to, mi Ratka Mladića moramo da isporučimo.

Mi se nadamo i dalje, ono što sve vreme pričamo, i da, bez obzira na ovu odluku, neće biti tog izručenja i tog hapšenja, a pogotovo posle ove odluke o kažnjavanju Nasera Orića. Ako nekom u Srbiji danas nije jasno šta je Haški tribunal, onda mu zaista nije mesto ne u politici, nego uopšte u javnom životu. Neka se zabije u neki svoj ćošak i neka pred ogledalom priča te teorije.