Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine počasni predsedniče G17 plus, danas imamo još jedan od onih zakona koji se u ovoj skupštini donose, za razliku od svih onih jalovih zakona, a od 250 bar 210 je takvih.
Doneli smo zakone koji su direktno išli iz Skupštine na policu. Ovaj zakon ima posao koji će odraditi, zbog čega se i donosi. Zakon je sa retroaktivnim dejstvom. On ima za cilj da pokrije sve one investicije i kvaziinvesticije koje su vršene po Srbiji, u onim gradovima gde su bili raspisani lokalni izbori. Mene, doduše, čudi zašto se uopšte ministar Dinkić muči oko ovoga kada oni 1. oktobra izlaze iz Vlade. Vlada pada. Raspisuju se izbori na svim nivoima, a posle toga će sigurno neki drugi ministar finansija imati posla oko toga.
Da prvo krenemo od ovog nacionalnog investicionog programa, koji je lepo štampan, na lepom papiru. Neću da vas zamaram mnogo, ali nešto što mi je palo u oko i što moram da pročitam, kaže: „Mnogo ljudi nema posao“. Pa, da podsetim ministra, 2000. godine, kada je „buldožer revolucija“ preuzela Srbiju, kada je „demokratura“ došla na vlast, bilo je 640 hiljada nezaposlenih. Danas je nezaposlenih preko milion i 200 hiljada. Za ovih 670 hiljada bila je nadležna upravo njegova vlada, u ovom ili onom obliku, nema veze. Da li je dolazio kao budući guverner, sa čarapom na glavi, s kalašnjikovim u Narodnu banku, ili je dolazio kao ministar ovde, sasvim je svejedno. Kriv je i odgovoran i on.
Kaže: „U nekim područjima nema vode“. Pronašao je ministar Dinkić rupu na saksiji. Šest godina vi, gospodo, vladate. Šest godina ni krampom nije udareno da se bilo šta uradi, osim tamo gde ste imali svoje Dobrice, Saše, koje ste tapšali: „Ako glasate za našeg Sašu..." , pa je i tu pitanje koliko ste predizbornih obećanja ispunili.
Da podsetim ministra Dinkića, 2000. godine je država Srbija bila dužna nešto ispod devet milijardi dolara. Posle šest godina njegove strahovlade i haračenja po Ministarstvu finansija i po Narodnoj banci, država Srbija je dužna preko 14 milijardi dolara - pet milijardi dolara više.
Šta je to što je ministar Dinkić uradio? Nema puteva, kaže. Nema. Bio sam u predizbornoj kampanji u Blacu. Jedva smo prošli od građevinskih mašina na onoj relaciji Kruševac-Blace. Izašao je Velja. Doduše, napravili su jedan kilometar. To znači da su taj dan došli. Napravili su jedno kilometar puta. Dva dana - kampanja se završila, ono je ostalo onako. Tu je ministar Dinkić lagao građane Blaca. Doduše, možda ga je ministar Ilić povukao, jer ministar Ilić zna da tako obećava. Građanima Kraljeva je obećao aerodrom u Čukojevcu. Ministar Dinkić građanima Blaca obećava bazen, pa se bojim da nas sada svi građani Srbije slušaju, osim građana Blaca, jer su oni sada na bazenima.
Cilj ovog zakona, dame i gospodo narodni poslanici, jeste da se pokriju potrošena sredstva. Tamo gde su pobedili, negde su ispunili ta obećanja koja su dali raznim Sašama i Dobricama, ali, u nekim gradovima nisu.
Primer za to je, upravo, Bor, o kome sam maločas govorio, gde je ministar Dinkić sa ove govornice debelo slagao i građane Srbije i vas, gospodo narodni poslanici. U Bor je došla ekipa: osam tegljača, dovukli buldožere, bagere, valjkove. On dođe, tribina u selu, dva sata oni pričaju, siđe bager, dva sata ravna onaj put, diže se bina, diže se Velja Ilić, diže se Dinkić, dižu se i bageri, odlaze u susedno selo. Kada je tamo pobedio srpski radikal, više se ništa od onih obećanja nije ispunilo, pa pitam ministra Dinkića - da li je on ministar Vlade Srbije ili je ministar G17 plus?
Pitam, takođe, ministra Dinkića, doduše ovo nije poslaničko pitanje, ali ja očekujem da će ministar Dinkić da dođe i da odgovori, jer kad god predsedavajući najavi Momira Markovića kao sledećeg govornika, Dinkić diže sidro i odlazi. Ne znam zašto me mrzi čovek, nikako da ostane tu i da sasluša šta imam da mu kažem.
Pitam ministra Dinkića, čiji to budžet on troši tako, čije su to pare? Da li su to pare G17 plus, pa da znamo da im spomenik podignemo. Doduše, spomenik se podiže onima koji su pokojni, a ja mislim da će posle sledećih izbora i ta stranka biti bivša stranka, tj. neće biti parlamentarna, sigurno.
Razlog za donošenje ovog zakona je da se izbegne krivična odgovornost za trošenje sredstava mimo zakona. Sada treba ovim zakonom da pokrijemo i ono retroaktivno što je potrošeno i, eventualno, ukoliko još neki lokalni izbori budu raspisani, dok konačno građanima Srbije ne dogori do nokata i ne nateraju ovu vladu da raspiše izbore na svim nivoima.
Što se transfera tiče, činjenica je da se u svim gradovima u kojima su na vlasti srpski radikali kasni sa transferima. Evo, rekao sam maločas, za Bor se kasni dva i po meseca, čini mi se i za Leskovac. Uostalom, i gospodin Avramov reče da ima problema oko tih transfernih sredstava za pokriće. Svi drugi gradonačelnici dobijaju sredstva za pokriće troškova za višak zaposlenih, jedino u opštinama gde su srpski radikali na vlasti nema toga.
Pitam ministra Dinkića ko njega ovlasti da kažnjava neprenošenjem transfernih sredstava? Ko je njega ovlastio da građanima Bora uskrati pare zbog toga što je, eventualno, u nekoj televizijskoj emisiji, izašao neko od čelnika opštine i rekao: ne možete opljačkati Bor? Bor niste pravili ni vi, ni mi, nego naši preci i ne možete toliko bogatstvo prodati nekom od tajkuna, bilo ko da bude, za sitne pare i debele provizije. Naš`o ministar da dva i po meseca ne uplaćuje pare, s osnovnim ciljem da se građani Bora, da se zaposleni u administraciji Bora podignu, jer tamo jedino još administracija radi, sve ostalo su ovi doveli do prosjačkog štapa, i da onda traže, eventualno, smenu gospodina Rankića.
Pri tom, s obzirom da ne odlazi u Bor, ne shvata da su građani, kojima je, bukvalno, dogorelo do nokata, siti su svega, izabrali Rankića, srpskog radikala, zbog toga što jedino njemu veruju i zajedno s njim su pretrpeli ta dva i po meseca.
Ovo što reče ministar da je pre neki dan uplaćeno, baš ću da proverim danas. Pozvaću gospodina Rankića, da proverim. Doduše, on danas nije tu. Verovatno raspoređuje ta sredstva koja mu je Dinkić preneo.
Dame i gospodo narodni poslanici, kohabitacija debelo vlada. Primer, Grad Beograd. Grad Beograd ima preko 500 miliona evra, pola milijarde evra u budžetu. Gradske opštine su svedene na nivo mesnih zajednica. Opština Zemun ima, kada se isplate plate koje su obračunate, ne godišnjem nivou, pet miliona dinara za investicije. Onda će da dođe Velja Ilić i da se busa u grudi junačke, sve je ovde poplavelo od udaranja u grudi kako je on patriota, i da govori kako će on građanima Zemuna obezbediti i ulice, i kanalizaciju, i vodovod. Pre neki dan je otišao u Leskovac, govoreći - mi domaćinski poslujemo, ovo je domaćinska koalicija, a već ga širom Srbije zovu «gospodin 10 odsto». Najmanje 10 odsto od svakog tendera uzme, sveti Velja tenderski.
Pre nego što pređem na ovaj zakon, hteo bih ministru da postavim poslaničko pitanje, gospodine predsedavajući.

Imate 30 sekundi da završite izlaganje, a slažem se da posle toga postavite pitanje. Izvolite.

Podsetio bih, pošto mi je ostalo još tako malo vremena, građane i vas, gospodo narodni poslanici, na član 7, koji kaže: "Ukoliko nadležni izvršni organ lokalne vlasti ne dostavi predlog budžeta lokalnoj skupštini, u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, lokalna skupština može doneti budžet". Šta će doneti ako se prethodno ne dostavi, to mi nije jasno. Dalje, u članu 62. se kaže: "Ministar utvrđuje način izveštavanja o ukupnim primanjima i ukupnim izdacima za trezore lokalnih vlasti". Ministar Dinkić bi trebalo da bude apsolutni vladar cele Srbije. Na kraju, još član 74, gde su one kaznene odredbe, samo trenutak da nađem ...

Tolerišem, naravno, zahvaljujem gospodine Periću. Izvolite.

Sačekajte još trenutak, a posle, kada se javim sledeći put, odbijte mi te dve sekunde. Član 74, ne mogu ga naći, gde su predviđene kaznene odredbe i gde će, takođe, ministar da kažnjava neposlušne.
Sada koristim pravo na poslaničko pitanje.

Dozvoljavam, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi znate da je Lutrija Srbije bila državna institucija, institucija u kojoj ste vi uplaćivali sportsku prognozu, loto itd.
Od toga je deo išao državi, a deo u humanitarne svrhe. Tako su se finansirale organizacije kojima je potrebna upravo ta vrsta pomoći. Pri tom mislim na domove za nezbrinutu decu, domove za hendikepirane, Crveni krst itd.
Da li znate, dame i gospodo, da je preduzeće FUN ili FAN DOO Beograd, Uskočka 4, čiji su osnivači članovi G17 plus, a direktor Bojan Krištof, sredstvima u privatnoj svojini, a u skladu sa zakonom, to je 5000 dolara, organizovalo, odnosno, uz pomoć Vlade, preotelo Lutriju Srbije, a zatim je ugasilo. Zaposlene u Lutriji Srbije su otpustili i preimenovali se u "Lutrija Srbije". Prema tome, gospođa Radeta maločas reče - Nacionalna štedionica. Po istom principu je i Lutrija Srbije oteta. Danas oni organizuju igre na sreću, a vi znate da uvek kada je krizno vreme, građani više uplaćuju te igre na sreću, očekujući da će i njih sreća da pogleda, da će da dobiju pogodak i time rešiti materijalne probleme. Nijedan do sada nije dobio sedmicu. Uglavnom, te velike zgoditke dobijaju članovi G17, kompjuterskim programom su to definisali.
Dame i gospodo, pitam ministra finansija da li je Lutrija Srbije DOO ili je to i dalje državna institucija? Ovakve priče i ovakvi papiri dolaze u Poslanički klub SRS, sa zahtevom da se to pita sa ove govornice. Pitam, da li je DOO Lutrija Srbije ili je Lutrija Srbije državna institucija, državno preduzeće? Dalje, da li se na zgoditke uplaćuje porez i gde on ide? Treće, da li je uplaćen ijedan dinar od uplata humanitarnim organizacijama?
Naravno, ne tražim da mi odgovori usmeno, jer će opet slagati. Tražim da mi pismeno odgovori, i to u roku predviđenom našim poslovnikom.

Hvala, gospodine Markoviću.
Tri su pitanja, ako sam dobro shvatio, i sutra će vam biti prosleđeno da proverite da li su dobro zabeležena u stenogramu, pošto će biti u pisanom obliku.
Po Poslovniku se javila Snežana Stojanović-Plavšić, a javila se i gospođica Jovanović.
Izvolite, vi ste se prvi javili.

Zahvaljujem.
Zaista, ovoliki stepen neistina je teško saslušati a ne odgovoriti na njih, bar u jednom delu. Počeću od ovog poslednjeg, jer se, prvo, ne kaže pismeni, nego pisani odgovor. Pisani odgovor će, pretpostavljam, gospodin dobiti u toku sutrašnjeg dana, ali je jako važno da ovaj odgovor u usmenoj formi čuju i građani Srbije.
Zaista možete da dobijete koje god hoćete pitanje, ali je jako teško na nedovoljno pametno pitanje, jer neću drugačije reći, odgovoriti pametno. Naravno da Lutrija Srbije postoji i naravno da ona funkcioniše.
Želim da kažem da se po zakonu koji smo mi ovde doneli jedan procenat od igara na sreću odvaja za finansiranje osoba sa invaliditetom u Srbiji. Želim da naglasim da je u Srbiji veliki broj organizacija osoba sa invaliditetom već finansiran iz ovog fonda, preko Ministarstva za socijalna pitanja.
Navešću primer svog grada, u kome se u jednoj organizaciji osoba sa invaliditetom, a to je Udruženje roditelja dece sa težim smetnjama u razvoju, finansira dnevni boravak, upravo iz Fonda igara na sreću, gospodo. Ne samo da se finansiraju programske aktivnosti, već će ovo udruženje dobiti i preko Nacionalnog investicionog fonda još dva miliona dinara za finansiranje građevinskih radova na objektu u kojem će ta deca biti smeštena, kao i za vozilo koje će, od kuće do kuće, da razvozi decu.
Dakle, govorim o tome šta se dešava sa prihodom koji Lutrija Srbije ostvaruje. Želim da zahvalim celom parlamentu što je doneo ovakav zakon, koji je velikom broju osoba sa invaliditetom u Srbiji omogućio da njihove aktivnosti budu finansirane.
Zahvaljujem.

Hvala vama.
Molim vas, da razjasnimo, poslanik je postavio pitanje na način koji je moguć.
Molim vas, ja vodim sednicu, budite ljubazni i vi ćete da odgovorite, naravno, zahvaljujući tome što je gospođica Jovanović dozvolila da prvo vi govorite.
Zbog javnosti, da kažem da poslanici postavljaju pitanja tokom vanredne sednice kada predsedavajući da dozvolu, jer ako nije na početku sednice naglašeno, svi dobro znamo Poslovnik, onda to nije moguće. Dao sam dozvolu, poslanik je postavio pitanje, na koje neće dobiti odgovor sutra, jer sam javno obećao da će sutra iz stenograma biti pročitana i poslata tri pitanja. Pravo je poslanika da postavlja pitanja u formulaciji u kojoj on to želi, a naravno da je moguće otvarati polemiku o tome, jer postoje izveštaji svih institucija koje su dužne da te izveštaje podnose Parlamentu. Naravno, poslanik ne mora da proveri te izveštaje i nema potrebe da mu drugi poslanici odgovaraju.
Izvolite sada repliku, gospodine Markoviću, a molim vas da ne razvijamo polemiku o ovome. Postavljeno je pitanje i dobićete odgovor.
Izvolite.