Dame i gospodo narodni poslanici, kada je pre nekoliko meseci Mlađan Dinkić, ministar finansija u Koštuničinoj vladi, napustio sednicu Narodne skupštine usred rasprave o paketu zakona koji su veoma loši i protiv kojih je glasala SRS i otputovao u Irsku, kako nas je obavestio njegov tadašnji partijski kolega Predrag Marković, pomislili smo da je to još jedan u nizu nekih njegovih neformalnih ili formalnih sastanaka i susreta od kojih država neće da ima nikakve koristi.
Međutim, kada se na sajtu istog ministarstva pojavilo prvo obaveštenje o nacionalnom investicionom planu, saznali smo, jer smo tokom letnjih meseci morali na taj način da se informišemo, da je u pitanju irski model finansiranja raznoraznih projekata, koji nam je, sa svojom slikom, ovako lepo uslikan ko upisan, što bi rekli moji Šumadinci, ministar na skupoj brošuri dostavio u vidu Nacionalnog investicionog plana.
Time se dešava još jedan skandal, da ministar finansija, po ko zna koji put, ponižava narodne poslanike i Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer tek danas dolazi s ovim dnevnim redom pred Skupštinu, a Nacionalni investicioni plan i novac koji je inkorporisan u rebalans budžeta, što je druga tačka dnevnog reda, Vlada Republike Srbije je već, uz saglasnost, naravno, Mlađana Dinkića, rasporedila po projektima, koje su pojedine opštine, što bi se popularno reklo, aplicirale.
Bilo je jasno u startu, kada su prvi upitnici poslati predsednicima opština, da su u pitanju politički projekti, da je ovo politički projekat, da je u pitanju marketinški potez ove vlade, ovog ministra, koji će već 1. oktobra da bude ili da ne bude ministar u ostavci, svejedno.
Kamo te lepe sreće da se još ko zna kada desio taj 1. oktobar koji vi najavljujete za „dan D“ vašeg povlačenja, da se skinete sa narodne grbače i da s ovakvim projektima, kojima sami sebi pravite kampanju i promociju pred izbore, i tu se biju koplja od opštine do opštine, ne izlazite pred Narodnu skupštinu.
S tim u vezi, moram da obavestim danas celokupnu javnost, i vas narodne poslanike, da se mnogobrojne zloupotrebe već sada dešavaju od strane zaposlenih u Ministarstvu, pod blagoslovom ministra finansija.
Pre nego što će na dnevni red ovog zasedanja da dođe izmena Zakona o budžetskom sistemu, to je onaj zakon koji je doživeo jednu izmenu pod Dinkićevom vlašću, osnovni tekst zakona je pisao Božidar Đelić, zakon je pun nedorečenosti, zakon omogućava lokalnim samoupravama da se kroz stavke: specijalizovani ugovori, ugovori po uslugama i raznoraznim nekontrolisanim, o čemu je i malopređašnji kolega govorio, milionskim iznosima, u najmanju ruku, operu ili ukradu ili volšebno nestanu stotine miliona dinara, što nikada niko ne može ni da sazna, jer nema izveštaja budžetske inspekcije.
Sve ih pozivamo po ko zna koliko puta, a i onda, kada ne dolaze, uprkos mnogobrojnim dopisima koje šaljemo ministru finansija, ministar finansija kaže - pa, nema dovoljno zaposlenih, znate, njihova plata je negde oko 20 i nešto hiljada, ljudi nisu motivisani da rade taj posao.
A onda nam se u predlogu ovog zakona i Nacionalnog investicionog plana, koji nije ništa drugo nego politički projekat grupacije na vlasti, daje telo, odnosno predlog kontrolnog organa koji će da kontroliše kako će ova sredstva od milijardu i šesto i nešto miliona da budu potrošena.
Prvo, kada su predsednici opština koji su iz Srpske radikalne stranke tražili da njihove opštine dobiju nešto od ovih projekata, to je sve ostalo u izmaglici, jer dok se nešto konkretno ne desi i dok novac ne legne na račun, niko ne zna da li će to i zaista da se realizuje.
Projekti su odobravani, ali, eto, tako sporadično. Ozbiljni ljudi su u opštinama gde Radikali vrše vlast te projekte podnosili, međutim, ostali su bez odgovora na mnoge od njih zato što, jednostavno, nisu oni ti koji podržavaju ovakvu politiku Koštunice i Mlađana Dinkića, tako da su selektivno ta sredstva dobijana.
Nedavno je Grad Kragujevac, rebalansom budžeta za tekuću 2006. godinu, napravio novo zaduženje za siromašne građane grada u kome živim i gde je Srpska radikalna stranka najžešća opozicija Stevanovićevoj vladavini, od 245 miliona dinara.
Kada ste spomenuli da će sada oštrijim merama da budu tretirani nosioci vlasti u lokalnoj samoupravi koji se zadužuju preko dozvoljenog limita, onda je o tome trebalo da razmišljate, gospodine Dinkiću, kao i vaši saradnici, kada ste slali Stevanoviću dopis pre nešto više od 15 dana, o tome da li može ili ne može da zaduži dodatno grad Kragujevac, koji je u ovom trenutku zadužen sa 14 i po miliona evra.
Gornji limit od novih 245 miliona, koji su odbornici ove Stevanovićeve grupacije, sa pomagačima iz Demokratske stranke Srbije i ove fantomske Karićeve stranke, izglasali, govori o tome da bi, ako se poštuje ovo što vi zagovarate ovde, i ako se usvoji ovaj zakon, istog momenta gradonačelnik Kragujevca morao da odgovara zbog zloupotrebe službenog položaja.
Jer, za 245 miliona, koliko ste mu vi odobrili, novo zaduženje ne znamo, ni pod kojim kamatnim uslovima, ni kod koje banke, pretpostavljamo, jer dil svakako postoji za sve te poslove od ranije, kamata bi morala da bude 0,014 odsto na mesečnom nivou da bi se taj kredit realizovao.
Onda dajete to ovlašćenje, odnosno odobrenje da se uradi nešto što je nemoguće, jer smo toliko prezaduženi kao grad, a dostavljate dopis zbog kojeg ćete morati danas da nam odgovarate, i ja to hoću da postavim i kao poslaničko pitanje.
Načelniku uprave za budžet i finansije Grada Kragujevca Ratku Jovanoviću poslali ste dopis iz Ministarstva finansija u kome ste ga obavestili da se sva sredstva od privatizacije na području grada Kragujevca, onih 5 odsto koji po Zakonu o privatizaciji, članom 41 i 61 stav 4, treba da idu direktno za namene koje su zakonom predviđene u budžetu grada Kragujevca, obustavljaju, a da se ubuduće sva sredstva od privatizacije, jer nas očekuju tamo neki programi u toku ove godine, pre svega, mislim na fabriku „Zastava kamioni“, koja se priprema za tako nešto, neće dobijati direktno.
U budućnosti, verovatno će biti programa i za „Zastava automobile“, ali, svakako ne pod vašom vlašću, jer ne želite da im nađete obećanog strateškog partnera.
Dakle, resorni čovek u Stevanovićevoj vlasti je od vas, odnosno od Ministarstva, dobio pisani odgovor da ubuduće ne može direktno da računa na ta sredstva, već će kroz projekte koje podnosi za Nacionalni investicioni plan sredstva biti vraćena.
Zar to nije direktno kršenje Zakona o privatizaciji? Razmislite malo, bez obzira na to ko ste vi koji vršite vlast u pojedinim opštinama, kako će ubuduće da izgleda kad Dinkić, kao i do sada, a sada još i više, sve stavi pod svoju šapu.
Jer, to znači da bilo koja privatizacija u Srbiji sada zavisi od vas i da ćete vi tim procentom, koji bi trebalo da služi namenski za komunalnu infrastrukturu i za ono što stoji u Zakonu o privatizaciji, da raspolažete kako se vama ćefne?
Koji su bili uslovi, osim ovih, navodno nabrojanih, da bi ljudi dobili projekte, za šta su se kandidovali?
Hoćete da nam kažete da je ravnopravna utakmica i da građani Srbije, koji u najvećoj meri veruju Srpskoj radikalnoj stranci i, pojedinačno, političaru gospodinu Tomislavu Nikoliću, treba da budu srećni zbog toga što vi vodate jednog i drugog ministra i po jednog kandidata za predsednika opštine, Sašu, Dobricu, ne znam kako im sve tepate, i dajete im šakom i kapom u predizbornoj kampanji.
Šta je u onim gradovima gde su radikali na vlasti? Šta je u onim mesnim zajednicama gde ljudi već 20 i 30 godina nemaju ni vodovod ni kanalizaciju? Za šta je ova brošura, ministre, da biste se vi slikali i da biste opravdali vaše putovanje u Irsku, irski projekat do 2011. godine? Znate, kako ste počeli da kršite zakon, kolike vam krivične prijave tek slede, koliko toga imate u onoj „beloj knjizi“ koju je sastavila SRS, pre će biti da ćete vi 2011. godine da budete u nekoj ustanovi zatvorenog tipa koja će morati da se bavi ispitivanjem svega onoga što ste do sada radili.
Kako je moguće da dostavite obaveštenje i kažete da nećete da dajete zakonska sredstva lokalnoj samoupravi? Samo nam to objasnite, ili recite da vi niste znali i da neko proveri ko se od vaših saradnika potpisao ispod tog dopisa.
Drugo, što se tiče lokalne samouprave i veće zaduženosti, o tome bi svakako morale one same da povedu računa, iz razloga koji sam navela.
Kada je reč o životnom ciklusu projekata Nacionalnog investicionog plana, iako je ovo samo spisak lepih želja, mnogi od ovih projekata ne mogu da se realizuju zato što nema pratećih zakona. Ako ste već napisali da je potrebno da imate zakon o direktnim stranim ulaganjima, ovo što imamo u nacrtu sada i što nije došlo pred poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, govori nam o tome da će u podređeni položaj da se stave domaći investitori.
Da li je tako, gospodine ministre? Vi brižljivo pratite i beležite i očekujem da mi date odgovore i da utičete na vaše partijske kolege ili sledbenike da poštuju red i poredak u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dostojanstvo, pre svega.
Ako je u pitanju vaša namera da ulažete u određene projekte, objasnite nam onda danas, jer ovde nema objašnjenja pojedinih pojmova, a sve pod pretpostavkom da ne znam šta oni znači, recite šta je to neprofitabilno stambeno ulaganje?
Kako ste to uspeli do sada da uradite u gradovima gde ste odobravali iz projekta, na osnovu nacionalne korporacije, vašim partijskim, pre svega, istomišljenicima i miljenicima, te povlašćene kredite? Da li je tu bilo ravnomerne zastupljenosti, da li su sasvim obični ljudi, građani koji jedva preživljavaju, mogli da konkurišu za tako nešto?
Ne znam nijedan takav primer.
Na primer, kad je reč o kreditu za poljoprivredu, a znam da su vaši partijski sledbenici dobijali kredite od 13 - 14 miliona dinara. Nijednog jedinog seljaka u Šumadiji nisam našla ni u jednoj opštini da mi je rekao da je dobio kredit za poljoprivredu u toku 2006. godine. To je sramota i to je nešto što će da se dešava i ubuduće sa ovim sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana.
Smatramo da sve odredbe Zakona o budžetskom sistemu koje ste nam predložili moraju da se brišu, zato što ne daju sigurnost budžetskim korisnicima ni u lokalnoj samoupravi, a ni građanima uopšte, za pravedno i zakonsko trošenje para.
Biće još većih zloupotreba nego što ih je bilo do sada i opet se vraćam na vaš odgovor od pre godinu i po dana, kada ste nam rekli da nema dovoljno ljudi da vrše budžetsku inspekciju.
Mi ćemo da podnosimo naše predstavke i vašem ministarstvu i da tražimo kontrolu u gradovima za koje otvoreno sumnjamo, a nemamo izveštaj o završnom budžetu, da su lokalni moćnici muljali i prali pare sa računa, a naročito kada su u pitanju stavke specijalizovanih ugovora i ugovora po uslugama. Njih i u budžetu za Republiku i u lokalnoj samoupravi ima mnogo.
Vaši budući ili sadašnji, formalni ili neformalni koalicioni partneri dobijaju takvu mogućnost da skidanjem onog dela asfalta sa autoputa i njegovom preradom asfaltiraju puteve u svojim selima. Time dobijaju političke poene. To ne može da vam da niti političku sigurnost, niti poene kod građana na duži rok.
Građani to vide, vide da je u pitanju jedna velika obmana. Na primer, u mestima gde su ljude prisiljavali da se učlanjuju u stranku Velimira Ilića da bi dobili par stotina metara asfalta, posle neispunjenih obećanja, a Velja je taj koji prednjači u davanju tih obećanja, uz vaše partijske istomišljenike i uz vas u svim ovim dopunskim izborima. To je bio slučaj u Ražnju, a pre toga u Smederevu, gde god hoćete, u Kraljevu, takođe.
Ljudi su revoltirani, naravno, zbog toga što im je ministar obećao nešto na šta je zaboravio već sutradan. Oni traže da se putem budžetske inspekcije ispitaju malverzacije u tim mesnim zajednicama gde je došlo do velike pljačke i krađe para.
Samo zagovaranje ovog zakona, bez konkretnih i žigosanih krađa i zloupotreba, ne znači ništa. Zbog toga, a naročito zbog činjenice da je Nacionalni investicioni plan, koji čine sredstva svih građana Srbije, čist politički projekat i marketing vas lično i pojedinih ministara iz Vlade, SRS neće i ne može da glasa za ovakav predlog izmena i dopuna zakona.