Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažene kolege, uvaženi profesore Simonoviću, zahvaljujem što ste pomenuli Staru planinu, i to je lepo. Jedan vredan Čačanin, Bora Čorba, davno je napisao: „Ja se sećam da je bila praksa da čitaju Engelsa i Marksa, ja sam čitao Hegela i Kanta, to je bila teža varijanta“.
Što se tiče Trudelja, zahvaljujem vam i na tome. Ja sam rođen u blizini, to je Kačerski kraj, to je granično selo opštine Gornji Milanovac.
Dok ste vi ovde govorili o tome, upravo vaše kolege, Đurović i moj uvaženi sugrađanin Petković, narodni poslanici, u Gornjem Milanovcu objašnjavaju da će tamo sve propasti ukoliko baš oni ne budu u prilici da vrše vlast u narednom periodu.
Dakle, predlažem da se zajedno dogovorimo i da se tamo formira normalna vlast i da Trudelj, odnosno Kačerski kraj dobro funkcioniše. Ovim sam želeo da kažem nekoliko stvari koje sam danas na Odboru za finansije izneo.
Mene zaista čudi da u ovom rebalansu budžeta, u okviru Investicionog nacionalnog plana, ne postoji nijedan dinar opredeljen za regionalni vodosistem Rzava. Čudim se tim pre što u Narodnoj skupštini iz pet opština, dakle, iz Lučana, Čačka, Gornjeg Milanovca, Arilja i Požege, ovde sedi desetak narodnih poslanika; dvojica su predsednici opštine, jedan je zamenik predsednika skupštine opštine, jedan je generalni sekretar Nove Srbije, jedan je visoki funkcioner u nekoj drugoj stranci itd. Ja tako razumem Investicioni program. Podneo sam amandman u vezi sa tim.
Uvažene kolege, narodni poslanici iz Odbora za poljoprivredu su jednom prilikom imali, rekao bih, čast da budu gosti regionalnog vodosistema Rzav. To je sistem u koji je do sada uloženo 137 miliona dolara.
To je sistem čiji je kapacitet 1.200 litara u sekundi za korisnike, 350.000 stanovnika u ovih pet opština, to je sistem koji je od 1993. godine u eksploataciji.
Završena je njegova prva faza, što znači da koristi sirovu vodu iz privremenog vodozahvata, dakle uzima vodu iz živog toka Rzava i neophodno je izgraditi drugu fazu ovog sistema, a to je brana na profilu Svračkovo, uzvodno od sadašnjeg vodozahvata, koji bi obezbedio još 1.200 litara vode u sekundi i do 2070. godine trajno rešio sve probleme ovih pet opština kada je u pitanju vodosnabdevanje.
Postoji i treća faza, da o tome sada ne govorim, nije prilika, nije tema, ali se čudim zbog čega niko od ovih opština, pre svega Čačak, grad u kome živim, koji nosi odgovornost za ovaj sistem, jer je 61 odsto ukupne investicije finansirano iz Čačka, ovo nije ponudio kao projekat.
Ja ne mogu da prihvatim da se iz Investicionog nacionalnog programa finansiraju sokaci po Čačku, mada je dobro da ljudi ne gaze blato, a da pri tom ne finansira jedan ovakav projekat. To je, molim vas, regionalni vodovodni sistem. Rzav je vodoprivredni objekat kakav ne postoji nigde u jugoistočnoj Evropi. Dakle, više od 50 sati putuje jedna kap vode od Arilja do Gornjeg Milanovca.
Voda se sada tretira hlorom i ozonom i mi nemamo pravo da se na ovaj način razbacujemo, ne ulazeći u vrednost projekata koji su predloženi, nacionalnim blagom koje je ostvareno iz privatizacije, a to je izvor ovog plana, kao i iz međunarodnih kredita i budžetskih sredstava, dakle, iz najkvalitetnijih sredstava koja u jednoj državi postoje. Zato molim, s obzirom na to da sam podneo amandman u vezi s ovim, da kolege narodni poslanici to prihvate.
Predložio sam da se, to je inače ogromna cifra, treba još 70 miliona evra, u narednoj godini iz Investicionog plana u ovaj sistem uloži 25 miliona evra, jer je potpuno neprihvatljivo da su (razumem šta su potrebe i vlasti i kampanje, mi smo ljudi koji se bave politikom) ogromna finansijska sredstva plasirana u investiciono održavanje velikog broja objekata.
To mogu da reše lokalne samouprave na drugačiji način.
Razumeće ljudi o čemu ja govorim, i ovi koji su do sada finansirali sistem, i ovi koji ga koriste.
Da zlo bude veće, u knjizi koju smo dobili danas, koja je ovde predstavljena kao ključni dokument na osnovu koga raspravljamo, regionalni vodosistem Rzav nije pomenut u konkurenciji sa 25 sistema. Ja moram da kažem da oni koji su to radili ništa ne znaju o tome.
Izvinjavam se samo zbog grubih reči. Dakle, pominjati sisteme u koje je do sada uloženo nekoliko stotina hiljada evra, ili dva-tri miliona evra, u poređenju s onim o čemu ja govorim jeste ili stvar neznanja ili rđave namere.
Moram da kažem i da opštine nemaju interes da podrže ovo o čemu ja govorim, zato što bi onda sebi stvorile finansijsku obavezu u budžetima za narednih nekoliko godina, ali građani imaju interes, a oni predstavljaju građane.
Želim da kažem, i time završavam, da regionalni vodosistem Rzav obezbeđuje za 350.000 stanovnika, u ovom trenutku, pet opština i dva okruga, najkvalitetniju vodu za piće u Srbiji. Sledeći, posle njega, jeste sistem Ćelije, pa onda možemo da govorimo o ovima koji su sada započeti a nisu završeni, kao što su Barije, Rovni i mnogi drugi.
Ovde su predviđena samo sredstva za urgentno vodosnabdevanje Kikinde, Zrenjanina i nekih drugih mesta. Želim samo da pitam gde su ovi ljudi bili 100 godina? Kako je moguće da jedna lokalna samouprava za 100 godina nije obezbedila nijedan litar zdrave pijaće vode za svoje stanovnike? To im je osnovni posao.
Ne može biti da sada treba da budu nagrađeni oni koji nisu uložili nijedan jedini dolar ili dinar u ovo, da sada očekuju da se tako elegantno ti problemi reše, isključivo iz budžetskih sredstava. To nije pošteno.
Oni koji su to uradili kada je bilo vreme, treba da budu nagrađeni, zbog toga što su videli daleko, što su videli više i bolje od drugih, a ovima koji ništa nisu uradili treba da se pomogne da problem reše, ali to moraju da učine i na taj način da odvoje nešto od toga.
Ovih pet opština o kojima ovde govorim u ovaj sistem su izdvajale punih osam godina iz sredstava samodoprinosa, 2 odsto komunalne naknade i takse, a vodoprivreda i elektroprivreda Srbije 45 odsto od svega što je u to uloženo.
Još jednom vas molim za podršku kada budemo razgovarali o pojedinostima. Predložio sam amandman, ministar je danas rekao u Odboru za finansije da to nije moguće, ali da je moguće kada se bude usvajao novi budžet.
Nije problem ni na taj način da razmišljamo, ali ja vas podsećam, ima ovde koleginica i kolega koji znaju da o ovome govorim pet godina, da se nijedno ministarstvo, ni finansija, ni vodoprivrede, ni poljoprivrede, jer tamo bi trebalo da se pronalaze ova sredstva, o ovom pitanju nikada nije izjasnilo.
Ja vas pozivam da jedan dan dođete u Arilje, gde je smeštena fabrika vode, da vidite o čemu se radi, da vidite kako to funkcioniše i da zaista, bez ikakve dodatne argumentacije, razumete o čemu ovde govorim.
Kao što je Andrić napisao u „Mostu na Žepi“: „Kao da je s neba jedna bela pahulja sletela tamo“, tako izgleda fabrika vode u nekadašnjem kršu, u Arilju.
Sve smo učinili što je bilo moguće da ne ostanemo žedni i da naša deca piju zdravu vodu. I, sada očekujemo da država pomogne u meri u kojoj može. Predlažem amandman koji se odnosi na, otprilike, 13 odsto investicije koja treba da da još 1200 litara vode u sekundi.
To je moj posao ovde, zbog toga su ljudi, između ostalog, glasali za ove druge stranke koje ovde imaju poslanike i od njih, takođe, očekujem da budu kooperativni i kolegijalni, a od vas, uvažene dame i gospodo, očekujem da podržite ovo, jer nema konkurenciju ni u jednom projektu koji se ovde nalazi, izuzimajući ove koji se tiču zdravlja dece i bezbednosti zemlje.
Frapiran sam podatkom od pre neki dan da je nadležna služba Vlade Republike Srbije ustanovila da je prilikom nedavne poplave u Banatu izgrađeno 25 kuća za nepostojeće ljude.
Dakle, to su kuće koje nema ko da preuzme, jer su ljudi, lažno se predstavljajući da su stanovnici tog dela gde je bila poplava, ni krivi ni dužni, dobili kuću u koju sada ne mogu da se usele, jer nisu zaista tamo nikada živeli. Na časnu reč je nekome izgrađena kuća.
Mi smo, onda, veoma bogata zemlja. Ja sam rekao prošli put i insistiraću na tome, predložiću anketni odbor s tim u vezi. Kako je moguće da neko na taj način funkcioniše - časna reč, treba mi kuća, i neko mu napravi kuću, i tako 25 puta.
Dakle, pričamo o ozbiljnim stvarima, ozbiljni smo ljudi i pred nama su ozbiljna finansijska sredstva. Milijardu i 500 miliona evra svima nama daje, pre svega, obavezu i zadatak da se prema tim sredstvima odnosimo kako treba. Nisu me kolege baš sa najvećom pažnjom slušale, ali nema veze, razumeli su o čemu govorim. Još jednom vas molim da u danu za glasanje podržite amandman koji sam s tim u vezi podneo. Zahvaljujem.