Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine počasni predsedniče G17 plus, danas imamo još jedan od onih zakona koji se u ovoj skupštini donose, za razliku od svih onih jalovih zakona, a od 250 bar 210 je takvih.
Doneli smo zakone koji su direktno išli iz Skupštine na policu. Ovaj zakon ima posao koji će odraditi, zbog čega se i donosi. Zakon je sa retroaktivnim dejstvom. On ima za cilj da pokrije sve one investicije i kvaziinvesticije koje su vršene po Srbiji, u onim gradovima gde su bili raspisani lokalni izbori. Mene, doduše, čudi zašto se uopšte ministar Dinkić muči oko ovoga kada oni 1. oktobra izlaze iz Vlade. Vlada pada. Raspisuju se izbori na svim nivoima, a posle toga će sigurno neki drugi ministar finansija imati posla oko toga.
Da prvo krenemo od ovog nacionalnog investicionog programa, koji je lepo štampan, na lepom papiru. Neću da vas zamaram mnogo, ali nešto što mi je palo u oko i što moram da pročitam, kaže: „Mnogo ljudi nema posao“. Pa, da podsetim ministra, 2000. godine, kada je „buldožer revolucija“ preuzela Srbiju, kada je „demokratura“ došla na vlast, bilo je 640 hiljada nezaposlenih. Danas je nezaposlenih preko milion i 200 hiljada. Za ovih 670 hiljada bila je nadležna upravo njegova vlada, u ovom ili onom obliku, nema veze. Da li je dolazio kao budući guverner, sa čarapom na glavi, s kalašnjikovim u Narodnu banku, ili je dolazio kao ministar ovde, sasvim je svejedno. Kriv je i odgovoran i on.
Kaže: „U nekim područjima nema vode“. Pronašao je ministar Dinkić rupu na saksiji. Šest godina vi, gospodo, vladate. Šest godina ni krampom nije udareno da se bilo šta uradi, osim tamo gde ste imali svoje Dobrice, Saše, koje ste tapšali: „Ako glasate za našeg Sašu..." , pa je i tu pitanje koliko ste predizbornih obećanja ispunili.
Da podsetim ministra Dinkića, 2000. godine je država Srbija bila dužna nešto ispod devet milijardi dolara. Posle šest godina njegove strahovlade i haračenja po Ministarstvu finansija i po Narodnoj banci, država Srbija je dužna preko 14 milijardi dolara - pet milijardi dolara više.
Šta je to što je ministar Dinkić uradio? Nema puteva, kaže. Nema. Bio sam u predizbornoj kampanji u Blacu. Jedva smo prošli od građevinskih mašina na onoj relaciji Kruševac-Blace. Izašao je Velja. Doduše, napravili su jedan kilometar. To znači da su taj dan došli. Napravili su jedno kilometar puta. Dva dana - kampanja se završila, ono je ostalo onako. Tu je ministar Dinkić lagao građane Blaca. Doduše, možda ga je ministar Ilić povukao, jer ministar Ilić zna da tako obećava. Građanima Kraljeva je obećao aerodrom u Čukojevcu. Ministar Dinkić građanima Blaca obećava bazen, pa se bojim da nas sada svi građani Srbije slušaju, osim građana Blaca, jer su oni sada na bazenima.
Cilj ovog zakona, dame i gospodo narodni poslanici, jeste da se pokriju potrošena sredstva. Tamo gde su pobedili, negde su ispunili ta obećanja koja su dali raznim Sašama i Dobricama, ali, u nekim gradovima nisu.
Primer za to je, upravo, Bor, o kome sam maločas govorio, gde je ministar Dinkić sa ove govornice debelo slagao i građane Srbije i vas, gospodo narodni poslanici. U Bor je došla ekipa: osam tegljača, dovukli buldožere, bagere, valjkove. On dođe, tribina u selu, dva sata oni pričaju, siđe bager, dva sata ravna onaj put, diže se bina, diže se Velja Ilić, diže se Dinkić, dižu se i bageri, odlaze u susedno selo. Kada je tamo pobedio srpski radikal, više se ništa od onih obećanja nije ispunilo, pa pitam ministra Dinkića - da li je on ministar Vlade Srbije ili je ministar G17 plus?
Pitam, takođe, ministra Dinkića, doduše ovo nije poslaničko pitanje, ali ja očekujem da će ministar Dinkić da dođe i da odgovori, jer kad god predsedavajući najavi Momira Markovića kao sledećeg govornika, Dinkić diže sidro i odlazi. Ne znam zašto me mrzi čovek, nikako da ostane tu i da sasluša šta imam da mu kažem.
Pitam ministra Dinkića, čiji to budžet on troši tako, čije su to pare? Da li su to pare G17 plus, pa da znamo da im spomenik podignemo. Doduše, spomenik se podiže onima koji su pokojni, a ja mislim da će posle sledećih izbora i ta stranka biti bivša stranka, tj. neće biti parlamentarna, sigurno.
Razlog za donošenje ovog zakona je da se izbegne krivična odgovornost za trošenje sredstava mimo zakona. Sada treba ovim zakonom da pokrijemo i ono retroaktivno što je potrošeno i, eventualno, ukoliko još neki lokalni izbori budu raspisani, dok konačno građanima Srbije ne dogori do nokata i ne nateraju ovu vladu da raspiše izbore na svim nivoima.
Što se transfera tiče, činjenica je da se u svim gradovima u kojima su na vlasti srpski radikali kasni sa transferima. Evo, rekao sam maločas, za Bor se kasni dva i po meseca, čini mi se i za Leskovac. Uostalom, i gospodin Avramov reče da ima problema oko tih transfernih sredstava za pokriće. Svi drugi gradonačelnici dobijaju sredstva za pokriće troškova za višak zaposlenih, jedino u opštinama gde su srpski radikali na vlasti nema toga.
Pitam ministra Dinkića ko njega ovlasti da kažnjava neprenošenjem transfernih sredstava? Ko je njega ovlastio da građanima Bora uskrati pare zbog toga što je, eventualno, u nekoj televizijskoj emisiji, izašao neko od čelnika opštine i rekao: ne možete opljačkati Bor? Bor niste pravili ni vi, ni mi, nego naši preci i ne možete toliko bogatstvo prodati nekom od tajkuna, bilo ko da bude, za sitne pare i debele provizije. Naš`o ministar da dva i po meseca ne uplaćuje pare, s osnovnim ciljem da se građani Bora, da se zaposleni u administraciji Bora podignu, jer tamo jedino još administracija radi, sve ostalo su ovi doveli do prosjačkog štapa, i da onda traže, eventualno, smenu gospodina Rankića.
Pri tom, s obzirom da ne odlazi u Bor, ne shvata da su građani, kojima je, bukvalno, dogorelo do nokata, siti su svega, izabrali Rankića, srpskog radikala, zbog toga što jedino njemu veruju i zajedno s njim su pretrpeli ta dva i po meseca.
Ovo što reče ministar da je pre neki dan uplaćeno, baš ću da proverim danas. Pozvaću gospodina Rankića, da proverim. Doduše, on danas nije tu. Verovatno raspoređuje ta sredstva koja mu je Dinkić preneo.
Dame i gospodo narodni poslanici, kohabitacija debelo vlada. Primer, Grad Beograd. Grad Beograd ima preko 500 miliona evra, pola milijarde evra u budžetu. Gradske opštine su svedene na nivo mesnih zajednica. Opština Zemun ima, kada se isplate plate koje su obračunate, ne godišnjem nivou, pet miliona dinara za investicije. Onda će da dođe Velja Ilić i da se busa u grudi junačke, sve je ovde poplavelo od udaranja u grudi kako je on patriota, i da govori kako će on građanima Zemuna obezbediti i ulice, i kanalizaciju, i vodovod. Pre neki dan je otišao u Leskovac, govoreći - mi domaćinski poslujemo, ovo je domaćinska koalicija, a već ga širom Srbije zovu «gospodin 10 odsto». Najmanje 10 odsto od svakog tendera uzme, sveti Velja tenderski.
Pre nego što pređem na ovaj zakon, hteo bih ministru da postavim poslaničko pitanje, gospodine predsedavajući.