Dame i gospodo narodni poslanici, rebalans budžeta, odnosno izmena Zakona o budžetu za 2006. godinu je posledica rasprave o Zakonu o budžetskom sistemu Vlade Republike Srbije, ministra Mlađana Dinkića, koji je otišao, tragom nestao usred diskusije o ovom zakonu, u trenutku kada smo ga raskrinkali još u jednoj neistini koju je izgovorio, a tiče se opštine Leskovac, kako tamo nema projekata.
Kroz nekoliko primera i uz direktno javljanje gospodina Vučića i budućeg predsednika opštine dr Gorana Cvetanovića, rekla sam mu da je nekoliko mesnih zajednica podnelo projekat. Od toga je jedna dobila sredstva iz ovog formiranog fonda, o kome se javnost upoznaje putem medija, izjava ministara, direktnog gostovanja na televiziji, u Dnevniku RTS-a, kao što je sinoć bio slučaj sa Draganom Kojadinovićem, pre nekoliko dana s ministrom Tomicom Milosavljević, o tome šta će država da uradi sa sredstvima od privatizacije «Mobtela», odnosno državne kompanije koja je dugo godina bila pod patronatom dinastije Karića, odnosno Bogoljuba i članova njegove porodice u izbeglištvu.
Kako se desila ta privatizacija? Putem javne licitacije, kako nam je to danas objasnio ministar, kao da mi to nismo gledali, i ova sredstva se inkorporišu u Fond, kao i sredstva od prodaje Vojvođanske i Panonske banke i svega onoga što će u budućnosti da se privatizuje u zemlji. Taj nacionalni investicioni plan je stvoren, da bi građani znali, po uzoru na državu, odnosno na irski model, onako kako su to Irci uradili.
Taj model i način na koji se dolazi do sredstava najbolje znaju predsednici opština, i o tome su danas govorili i poslanici SRS. U najvećoj meri, to su politički projekti. To ću da vam objasnim na primeru, recimo, jedne mesne zajednice u opštini Aranđelovac. U Aranđelovcu je na vlasti, odnosno izabrani predsednik opštine je srpski radikal, a skupštinska većina - neka pučistička većina, koja je, naravno, zbog grabljenja funkcija i, pre svega, direktorskih i upravnih mesta učinila mnogobrojne zloupotrebe i kršenja zakona, uz blagoslov ministra Lončara, opstruisala je rad, i to radi i dan-danas, pa, evo, i ovih dana kada se priprema rebalans budžeta za tu opštinu, izabranog predsednika.
Kada su sam predsednik i članovi saveta, u kojima učestvuje u većinskom broju SRS, u pojedinim mesnim zajednicama podneli, na osnovu ovog upitnika koji je pre nekoliko meseci stigao u svaku opštinu, određene projekte, odgovoreno je, recimo, jednoj mesnoj zajednici koja je jedna od većih nadomak Aranđelovca, da će ta sredstva možda biti odobrena, a možda neće. Vidim sada da ih ovde nema po stavkama, znači - nisu, jer je, očigledno, u pitanju animozitet prema svim radikalima koji su na vlasti. Srpskim radikalima se, u najvećoj meri, na kašičicu to daje, pod izgovorom da nije dobar elaborat, nisu dobri projekti, da nemate timove, nemate ljude.
Evo, npr. u jednoj opštini, opštini Zemun, vi vidite da je nemoguće da do jednog dinara dođete iz ovog famoznog i fantomskog nacionalnog investicionog plana. U opštinama i u gradovima kao što je Kragujevac, gradonačelnik je specijalno za tu namenu doveo, na mala vrata, jednog člana iz ove organizacije, stranke G17, izvesnog Nebojšu Zdravkovića, za člana Gradskog veća zaduženog za saradnju sa Vladom Republike Srbije. Znači, to je onaj koji je, po kuloarskim pričama, dobar prijatelj sa Mlađanom Dinkićem i ima na njega institucionalni i vaninstitucionalni uticaj.
On će Stevanovića za ruku, pa u Vladu Republike Srbije, i sada se mojim sugrađanima u gradu Kragujevcu, umesto izabranog gradonačelnika, koji je potpuno nesposoban da bilo šta pametno i razvojno uradi za grad koji ima budžet od preko četiri milijarde evra i za toliki broj stanovnika opterećenih tolikim problemima, pre svega, problemima nezaposlenosti i nerazvijene komunalne infrastrukture u prigradu i selima, obraća Zdravković, koji gostujući u medijima i u raznoraznim lokalnim tv-studijima govori o tome kolika će sredstva biti odobrena za Kragujevac iz Nacionalnog investicionog plana. Tu se licitiralo od 10 do 36 miliona evra.
Da vas podsetim da je taj tako uticajan Zdravković, onaj isti promoter koji je po državnim ustanovama sakupljao potpise, posle ih je, verovatno, sve pojeo za doručak, za zabranu SRS, došao do iznosa od 18 miliona.
Onda on kaže: „Ja sam garancija“, on, zamislite. Pa, ta stranka nije osvojila 1,5 odsto glasova u Kragujevcu, nemaju jednog jedinog odbornika. Imaju tog Zdravkovića koji je sada Stevanovićev privezak, koji kaže: „Ja sam vam garancija, građani Kragujevca, da će doći taj novac, po projektima kojima su Kragujevčani, odnosno nadležni iz gradskih uprava tražili da dođe“.
Niko nije garancija ni za jedan jedini dinar koji treba kao milostinju Mlađan Dinkić da deli građanima Srbije, zato što građani sami po sebi treba da budu garancija državi - da su lojalni građani, da uredno plaćaju porez, ako imaju odakle da ga plate, posle ovolikih i ovakvih dažbina unazad šest godina. Oni, naravno, s pravom očekuju da im se sredstva iz republičkog i lokalnog budžeta vrate kroz uređenje, kroz komunalnu infrastrukturu, kroz sve ono što im je potrebno, i za zdravstvo, i za obrazovanje, i za privredni razvoj, za preduzetništvo, za sve što stoji ovde, ali od toga nema ništa. To su načini obmane u predizbornim kampanjama i vešte manipulacije pojedinih vlastodržaca.
Odavno je narod pročitao Dinkićeve namere, jer je on još kao guverner Narodne banke Jugoslavije, posle onog petooktobarskog puča, napravio jedan spot u kome je sve lepo i šareno, deca idu u inostranstvo, putuju, neki se školuju, imaju nove automobile, stanove, kuće, letovanje, sve je lepo, još, onako, muzička podloga uz cvrkut ptica.
Gde smo mi danas, a gde su Dinkić i društvo? Gde živi on, gde živi guverner Jelašić, a gde žive drugi građani Srbije, koji, možda, poveruju, ali teško da će nešto od ovoga da se ostvari, zato što na stranama koje govore o projektima za Kosovo i Metohiju, gde su najugroženiji građani, koji žive sedam godina pod okupacijom, niko na osnovu ovih priloženih, odnosno, navodno, odobrenih projekata ne može da poveruje da će jednog dana to da bude istina. Osim toga, mogu da zamislim kako će da izgledaju manipulacije koje će da se dese ako sredstva planiranim korisnicima ikada budu prebačena.
Evo, recimo, planirana su sredstva za razvoj preduzetništva, to je jedna od, da sad ne tražim tačno koja je to pozicija, ali to stoji ovde, na razdelu KiM, u južnoj srpskoj pokrajini, za koju danas ministar Dinkić kaže da je opterećenje za republički budžet, tačnije, da za Srbiju imamo opterećenje od milijardu i, koliko reče, 600 miliona evra za Kosovo i Metohiju. Šta je to? Je li to južna srpska pokrajina i kolevka srpstva, za koju svaki normalan i častan građanin, svaka politička stranka i svaki odgovoran čovek mora da se bori do kraja? Zar to nije ono oko čega se traži nacionalni konsenzus?
Lako vam je da pričate, obraćam se baš ovima, odnosno ministru koji je pobegao, kada su na dnevnom redu deklaracije ili rezolucije gde postoje neki vaši govori koji možda pozivaju na tako nešto.
Ali, kada se dođe u konkretnu situaciju, u kojoj ti ljudi iz budžeta ništa nisu dobili od onoga što im je obećano, mi moramo da se suočimo s tim i da vidimo ko to obmanjuje i laže te ljude.
Pre dve i po godine, tragičnih noći 17, 18. i 19. marta 2004. godine, na pet kilometara od Kosovske Mitrovice, u selu Svinjare, 53 porodice su ostale bez svojih kuća. Zar nije obećano, brzopotezno, od strane Mlađana Dinkića i ovog kapitalca Velje, da će tim ljudima da budu brže-bolje napravljene kuće? Nema tih kuća, nema ničega. Pitajte samo ove ljude, pitajte našeg kolegu Kragovića, koliko njih se vratilo tamo. Da zlo bude veće, ljudi su u strahu i panici zbog jutrošnje odluke okupatora da otvori most na Ibru i da nesmetano može da se prelazi sa jedne, odnosno iz južne na severnu stranu Kosovske Mitrovice. Da ne govorim o svim dokumentima koje smo donosili ovde i o raskrinkavanju zloupotreba iz ranijeg perioda.
Na primer, izgradnja nepostojećih septičkih jama, pa je tamo stajao iznos od 550.000 dinara, pa nepostojećeg doma zdravlja, i svuda tako, malo po malo, svako otme koliko mu treba od onih koji su na vlasti, pre svega onih koji su poslušni Dinkiću, a građani ne dobijaju ništa. Onda nam još govori o tome da lepo živimo, kako je država u blagostanju, kako raste društveni proizvod, a u ovom budžetu, dame i gospodo narodni poslanici, i vi koji ste malo više veseli, znate, pojelo se tu i popilo, može da se smeje i da se veseli.
Na 64. i 65. strani imate razdele koji se tiču dva organa za koje morate da objasnite ko su i šta su, jer, kaže se - Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova, a toga u Srbiji trenutno nema. Posle separatističkog referenduma 21. maja ove godine, koji je održan u Crnoj Gori, mi nemamo ta dva ministarstva. Postoje dvojica ljudi koji će zbog toga, naravno, ako bude pravde, ona je možda spora, ali dostižna, da odgovaraju, jer se lažno predstavljaju. Jedan kao ministar inostranih poslova, to je ovaj kome noge i kolena klecaju od žene već toliko godina, i ovaj drugi, koji kaže da je ministar odbrane. Za to vreme, Vojislav Koštunica tu dvojicu ljudi, NN lica, rekli bi neki u krivičnoj prijavi kada se neko lažno predstavlja, ali oni imaju imena i prezimena, poziva da dolaze na sednicu Vlade Republike Srbije koja se održava u Kragujevcu. Ministar koji se lažno predstavlja, odnosno „ministar“, posećuje vojnu fabriku.
Vi idete korak dalje, mislim na vas, gospodo iz Ministarstva, pošto nema ministra finansija, i za još uvek nepostojeće ministarstvo odbrane, u razdelu koji se zove Nacionalni investicioni plan, za Ministarstvo odbrane, i pored činjenice da nam je, po svim obaveštajnim strukturama i nalazima stranih agentura, država u izvesnim segmentima izbušena kao švajcarski sir, pišete šta će da se remontuje u Vojsci parama Nacionalnog investicionog fonda.
Meni čast i moral nalažu da ne pročitam bilo šta od ovoga što stoji ovde, u zvaničnom dokumentu. Svako od vas, a svi narodni poslanici su, pretpostavljam, rezervisti i služili su vojsku, zna da je to vojna tajna i da to niko normalan ni u jednoj državi ne bi napisao.
Koje su tačne oznake opreme i postrojenja koji treba da se remontuju iz Nacionalnog investicionog plana? Da li vam je to taj lažni ministar odbrane dao da napišete? Da zlo bude još veće, mi se danas suočavamo s tim da se nastavlja (baš me interesuje gde je ministar finansija, a vi ste bili dužni da nas obaveštavate, gospodine Markoviću, zašto on nije ovde) hajka i haranga na sve časne i poštene ljude i na srpske patriote, sve pod nekim izgovorom da moramo da poštujemo ovo ili ono. Vi klečite, vi puzite, radite šta god hoćete, ali ostavite narod na miru i skinite mu se sa grbače jednom za svagda. Govorim, pre svega, ovakvom ministru koji ne poštuje Narodnu skupštinu.
Večeras je u svim informativnim emisijama, počev od ovih sa B92, koji su prvi zakukali, pa preko Dnevnika RTS i drugih televizija, objavljeno kao udarna vest da se desilo nešto što oni ne mogu da prihvate, zapravo, klecaju im kolena od njihovih nalogodavaca, naime, da je danas jedna dnevna novina objavila jedan poster, koji imam u rukama. To je zaista lep poster, sa divnim ljudima, s podoficirima, budućim oficirima, pitomcima, sa vojne parade koja je održana nedavno u Beogradu. Na tom posteru jedan građanin drži sliku ili poster, ne znam da li je ovo na platnu ili na papiru, svejedno, sa likom slavnog generala Ratka Mladića. Mladići, podoficiri, koji idu u vojnoj paradi, odnosno jedan od njih, prolazeći pored te fotografije, gotovo u prirodnoj veličini, generala Ratka Mladića, salutira.
Vi svi koji ste ovde, na sednici, i vi iz ove poslaničke većine, treba to da znate. Ne bi me začudila ni vanredna sednica Vlade, a možda je sada i u toku, jer se već oglasio portparol onog zlikovca, Karle del Ponte, pa se direktno u Dnevnik javio ovaj koji je na čelu akcionog plana za hvatanje generala Mladića, pa se oglasilo i Ministarstvo odbrane, sa lažnim ministrom Zoranom Stankovićem, koji kažu da je to neverovatno, videće šta se desilo. Uplašili se Karle i onih koji su njihovi nalogodavci, a ovaj mladić ovde, koji je častan oficir i koji predstavlja primer za buduće generacije, uradio je najčasniju stvar.
Mladići u Srbiji, ova deca koja tek treba da stasaju za vojsku i oni koji se vaspitavaju u patriotskom duhu znaju da je on postupio ispravno. To znaju i njegovi roditelji i neka su srećni što imaju takvog sina, ali to ne znate vi i ne znaju zlikovci poput Stankovića, koji je brže-bolje potegao da ispita celu stvar, i to je večeras, kao udarnu vest, javila i ova televizija koja se naziva B92 i RTS, jer će takvi mladići i takvi ljudi, pre svega oni koji znaju da cene prave vrednosti, predstavljati budućnost Srbije.
Ovaj mladić, koji je, sudeći po vestima pomenutih televizija, suspendovan ili će protiv njega da se sprovede istraga, nije salutirao ni Džejmiju Šeju, ni zlikovcu Havijaru Solani, nego srpskom oficiru i generalu koji je želeo da brani nacionalne interese. Toliko o vama i onima koji kroje takve planove za Srbiju.
Sve ovo što predstavljate kao Nacionalni investicioni plan je samo još jedna obmana, a ovo što radite večeras i ova hajka na srpske patriote, koja ne prestaje, vama će da ide na dušu, a narod to neće na izborima da vam oprosti.