Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Otvaram Sedmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 156 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 99 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da je narodni poslanik Veroljub Stevanović sprečen da prisustvuje sednici.

Saglasno članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao izuzetno za ponedeljak, kao i u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda, koje je u svom zahtevu za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine utvrdila Vlada.

Zahvaljujem novinarima na načinu na koji prate sednicu i sada vas molim da omogućite da počnemo rad.

Hvala na razumevanju.

Poštovani poslanici, uz saziv Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini, koje je sazvano na zahtev Vlade, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 166. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Sedmog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom.

Za Sedmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini utvrđen je sledeći

Dnevni red:

1. Razmatranje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Vlada;

2. Razmatranje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na:

a) Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za 2006. godinu,

b) Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika za 2006. godinu,

v) Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti za 2006. godinu,

g) Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje zaposlenih za 2006. godinu,

d) Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2006. godinu, koji je podnela Vlada.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka - jedan sat, 36 minuta, Demokratska stranka Srbije - jedan sat, tri minuta, 36 sekundi, Demokratska stranka - Boris Tadić - 43 minuta, 12 sekundi, G17 plus - 37 minuta, 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije - 26 minuta, 24 sekunde, Poslanička grupa Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 - 20 minuta, 24 sekunde, za Evropsku Srbiju, pet narodnih poslanika - 6 minuta, i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SPO-a, dva poslanika SDP, šest nezavisnih poslanika - po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Pre nego što pitam za reč, obaveštavam vas da su ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, za SRS - narodni poslanik Veroljub Arsić, za DSS - narodni poslanik Slavoljub Matić, za G17 plus - narodni poslanik Vesna Raca-Radisavljević, a za poslaničku grupu Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 - narodni poslanik Miodrag Stamenković.

Da li predstavnik predlagača magistar Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? (Da.)

Izvolite. Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Poštovani narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu su sledeće. Najpre, mi želimo da uvedemo višegodišnje budžetiranje u naš budžetski sistem, imajući u vidu da smo u Vladi usvojili nacionalni plan koji bi trebalo da se uvede od 2006. do 2011. godine. U tom smislu, želimo da, po prvi put u našoj praksi, uvedemo više godišnjih planiranja budžeta, što jeste standard u većini razvijenih zemalja. Dakle, uvodimo i programski deo budžeta. Takođe, ovim zakonom pomažemo realizaciji jedinstvenog sistema trezora, pojačavamo odredbe koje se odnose na budžetsku inspekciju i reviziju. Imamo tu i nekih dopuna vezanih za finansiranje lokalne samouprave.
Što se tiče višegodišnjeg planiranja, ideja je da se sredstva za određene namene u budžetu rasporede za jednu ili više godina, da se ne mogu preusmeriti s jedne na drugu namenu, da se sredstva iskazuju prema programima, odnosno projektima i da je predlog finansijskog plana direktnog korisnika ujedno i zahtev za dodelu ovih sredstava.
Kad je reč o programskom budžetu, ovaj budžet se sastoji od opšteg dela, posebnog dela i programskog dela budžeta. Iskazivanje sredstava se vrši po programskoj klasifikaciji, a klasifikacija se iskazuje po strateškim oblastima i glavnim oblastima.
Izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu doprinosimo da se učvrsti jedinstveni sistem Trezora, kroz različite odredbe ovog zakona. Takođe, ovaj zakon i jedinstveni sistem Trezora doprinosi povećanju budžeta, jer se realizacija rashoda prvo vrši iz istoimenih prihoda korisnika, a po realizaciji ovih prihoda, za određene namene vrši se prenos sredstava iz budžeta. Time se sprečava kumuliranje sopstvenih sredstava na računu korisnika.
Verovatno najznačajnije izmene u ovom zakonu odnose se na budžetsku kontrolu i budžetsku inspekciju. Naime, formira se centralna jedinica za harmonizaciju finansijske kontrole u javnom sektoru, pri Ministarstvu finansija, čime se usaglašavamo sa standardima Evropske unije.
Ova jedinica vrši centralnu harmonizaciju i koordinaciju metodologije, kontrole i revizije u javnom sektoru, definiše standarde, metodološka uputstva, vrši izdavanje sertifikata i obučava rukovodioce i zaposlene u javnom sektoru iz oblasti finansijske kontrole i upravljanja.
Mi sada ovim zakonom vršimo razdvajanje nadležnosti i preciziranje funkcija interne kontrole, interne revizije i budžetske inspekcije. Uvodimo u sistem javnih finansija internu kontrolu, koju uspostavljaju direktni i indirektni korisnici budžeta, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i javna preduzeća osnovana od strane Republike, odnosno lokalne vlasti. Dakle, sada postoji obaveza na svim ovim nivoima da se uspostavi interna kontrola. Za uspostavljanje interne kontrole odgovoran je rukovodilac, odnosno lice koje je on ovlastio u ovom sektoru.
Što se tiče interne revizije, interna revizija se uvodi kao obaveza za direktne i indirektne korisnike organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i za javna preduzeća na republičkom nivou i na nivou lokalne samouprave.
Kad je reč o kaznenim odredbama, pojačavamo kaznene odredbe za slučaj nepoštovanja rešenja budžetskog inspektora, obustava prenosa sredstava iz budžeta se može vršiti do visine nenamenski utrošenih sredstava. Prvi put se uvodi krivično delo za nenamensko trošenje budžeta. Do sada su to bile samo prekršajne prijave. Dakle, ukoliko neko od budžetskih korisnika, bilo u Republici, bilo u lokalu, stvori obaveze i plati preko iznosa odobrenog budžetom, to povlači krivičnu odgovornost i ovaj zakon daje jasne smernice tužiocima i sudovima o tome koliko može iznositi ta odgovornost. Povećavaju se i prekršajne kazne za privredne prestupe.
Rekao bih da su ovo ključne promene u Zakonu o budžetskom sistemu što se tiče kaznenih odredaba. Za lokalne vlasti ovde se pojačavaju kaznene mere za slučaj nepoštovanja rešenja budžetskog inspektora u kontroli lokalnih vlasti. Moguća je privremena obustava pripadajućeg dela poreza za teritorijalne autonomije do visine nenamenski utrošenih sredstava, privremena obustava prenosa sredstava jedinicama lokalne samouprave. Takođe, onim lokalnim samoupravama koje se zaduže suprotno Zakonu o javnom dugu, za veći iznos od onog koji Zakon dozvoljava, mogu biti privremeno obustavljeni transferi. Moguće je i privremeno obustaviti prenos sredstava ukoliko se njihovo plasiranje ne vrši u skladu sa Zakonom.
Dakle, dame i gospodo, ne bih više ovde uzimao reč, jer ključna tačka koju ćemo imati u narednim danima jeste rebalans budžeta.
Što se tiče izmene Zakona o dopunama budžetskog sistema, ovo bi bile ključne promene, koje omogućavaju još snažniju kontrolu upotrebe narodnog novca.
Hvala vam.

Hvala vam.
Da li predsednici, odnosno, predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe Srpske radikalne stranke i Nove Srbije, samostalni poslanici 9+9.
Reč ima narodni poslanik Milorad Belić.

Hajde, hoćete li da Vas premestim?
Pošto sam obavešten da je za drugu tačku dnevnoga reda prijavljena lista Nove Srbije, samostalni poslanici 9+9, reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Mita Avramov.

Građani Republike Srbije treba da znaju da je ovo, praktično, sedma promena Zakona o budžetskom sistemu. Prvi je donet 2002. godine, tada je ministar finansija bio onaj što je trenutno u jednoj banci, pa je preko banke reklamirao sebe i želi da uđe ponovo u politički život, kao perspektivni lider Evrope, a i šire. Znači, šesti put menjamo najdemokratičniji propis koji reguliše budžetski sistem.
Šta se menja u ovom predlogu zakona? Menjaju se čak i polazne definicije, na kojima je sazdan ovaj zakon, ali se ne menja, recimo, definicija šta znači aproprijacija. Evo, sada da vas podsetim šta znači aproprijacija u režiji Božidara Đelića, koja je ostala netaknuta. Kaže da je aproprijacija kad Narodna skupština, odnosno lokalna skupština, Zakonom o budžetu Republike, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti, da ovlašćenje Vladi Republike Srbije, odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu. Znači, aproprijacija je vezana za ovlašćenje koje se tiče izvršne vlasti.
Ona je definisana kao Vlada ili izvršni organ lokalne vlade. U okviru druge tačke dnevnog reda, imaćete zakon o rebalansu budžeta gde se pod naslovom aproprijacije iznosi sve i svašta i za direktne i za indirektne korisnike budžetskih sredstava. Samo u načelnoj raspravi ukazujem na ovaj problem. Mi ćemo povodom amandmana detaljnije to da obrazlažemo.
Ubacuje se programski deo budžeta zbog epohalne stvari koja je izmišljena, jer se ide u susret predstojećim izborima. Ona se zove Nacionalni investicioni plan.
Ako neko priča o legalizmu, samo bih podsetio one koji su na talasu legalizma došli na vlast, osvojili glasove birača, legitimno, da je, sudeći po ovome što se danas predlaže u okviru prve i druge tačke dnevnog reda, taj nacionalni investicioni plan nešto za budućnost. Ta budućnost počinje od dana stupanja na snagu ova dva zakona.
Pročitajte novine, pa ćete da vidite da je Nacionalni investicioni plan već počeo da se realizuje. Sudeći po novinama, malo je falilo da padnu i batine u Nišu, u okviru Nacionalnog investicionog plana.
Šta je Nacionalni investicioni plan? Da nije to, možda, nešto što već postoji u našem budžetskom sistemu?
Samo da vas podsetim, kada se priprema nacrt budžeta Republike Srbije i nacrti budžeta jedinica lokalne samouprave, a to reguliše postojeći član 19. Zakona, onda tačka 3) u stavu 2. sadrži zahtev za osnovna sredstva za nabavku opreme, dodatna sredstva za kapitalne projekte započete u prethodnim fiskalnim godinama i za nove kapitalne projekte.
Šta je onda Nacionalni investicioni plan? Da li se Nacionalnim investicionim planom pokrivaju stavke nečega što se desilo proteklih godina u Republici Srbiji, a tiče se promene izborne volje građana na lokalu, na dopunskim izborima, kada krene jedna grupa iz Vlade, mada nije Nova godina, pa obećavaju, kao Deda Mraz, dele poklone, transferišu sredstva, pa je potrebno nešto da se promeni u Zakonu o budžetskom sistemu i u Zakonu o budžetu, kako bi se pokrilo ono što je isplaćeno, a tiče se onih noćnih asfaltiranja ulica u lokalu, kako bi se prevarili, i to jeste prava reč, prevarili birači, da na dopunskim izborima pobedi, kako beše, Saša, glasajte za Sašu itd.
Svi vi koji budete glasali za Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, znajte, vršite naknadnu legalizaciju nečega što je već ranije učinjeno, jer zdrav razum ne bi mogao da nađe opravdanje za to da na dopunskim izborima dođe ekipa iz Vlade i kaže - ako glasate za Sašu, dobićete toliko i toliko.
To što je na raspolaganju na lokalnom nivou, već je definisano budžetom. Kako se to može učiniti sa strane? Čitav je niz odredaba koje se menjaju. Ne samo što se uvodi rigorozna kontrola namenskog korišćenja sredstava budžeta od strane Vlade Republike Srbije, izvršne vlasti, bez obzira na to da li je to ministarstvo ili neko od nadležnih državnih organa, nego se uvodi paralelna vlast, jer će Ministarstvo finansija biti u prilici da kontroliše i javna preduzeća od lokalnog značaja, paralelno s osnivačem tog javnog preduzeća, a onda će se podaci i izveštaji o poslovanju javnih preduzeća selektivno koristiti.
Još jedna odredba je interesantna, a to je odredba gde se uvodi novo krivično delo.
Postavlja se pitanje - zašto se uvodi novo krivično delo? Zar to krivično delo do sad nije postojalo? Izgleda da nije postojalo. Zašto se to krivično delo uvodi ovim zakonom o budžetskom sistemu, zašto to krivično delo nije propisano Krivičnim zakonikom? Nema ni godinu dana kako je usvojen Krivični zakon. I tada je mogla da se izvrši ta intervencija. Nije urađeno.
Da vas podsetim, predstavnici one vlasti od 2000. godine su preko novina optuživani, podizane su krivične prijave po nalogu Đinđića i ovih njegovih zbog nenamenskog korišćenja sredstava budžeta. Šest godina te krivične prijave tamo stoje. Sada se uvodi novo krivično delo, znači da nije do sada postojalo.
Kako ste mogli da proganjate nekoga za nepostojeće krivično delo? A vi ste, proganjajući za nepostojeće krivično delo, prevarili birače, pa dobili i neke glasove. Da li sada to priznajete ili šaljete neku drugu poruku?
Da se podsetimo, u ovoj skupštini već nekoliko godina nije usvojen nijedan završni račun budžeta Republike Srbije. Hajde, onaj završni račun od 2000. godine sa gnušanjem odbacujete i gledate, sve je bilo kriminalno. Šta je to bilo kriminalno u budžetu za 2001, 2002, 2003. i 2004. godinu, sad već mogu da pomenem i 2005. godinu? Zar se demokratija prepoznaje u tome što kada demokratski blok dođe na vlast nijedan propis ne važi?
U šestoj godini vlasti priznajete da nije postojalo krivično delo na kome ste zasnovali izbornu pobedu u prvoj godini. Verovatno nije moralno da se u jednoj budžetskoj godini menja osnovni propis o budžetskom sistemu, da bi se odmah po stupanju na snagu tog propisa on ugradio u rebalans budžeta za tekuću godinu. Obično se budžetski propisi materijalne prirode donose u jednoj godini, a primenjuju se tek u budžetu za sledeću godinu. Međutim, ovde ne važi to pravilo. Kaže se - višegodišnje budžetiranje, programski deo budžeta, harmonizacija i taj tzv. jedinstveni sistem, pa se čak u obrazloženju navodi da taj deo, čini mi se da se odnosi na član 15, to su zahtevi EU u oblasti finansijske kontrole u javnom sektoru. Zašto to nije urađeno 2001, 2004, 2005. godine?
Samo da vas podsetim da kada ste pre nekoliko meseci, takođe, menjali ovaj zakon, možda to nije bilo baš pre nekoliko meseci, možda je bliže da se kaže godinu dana, takođe je priča bila o epohalnim promenama koje imaju za cilj harmonizaciju sa propisima EU. Kako vam je to tad promaklo? Sad se to ponovo pojavilo.
Možete da zamislite odredbu u kojoj se definiše da ukoliko izvršni organ lokalne vlasti ne dostavi skupštini jedinice lokalne samouprave predlog budžeta jedinice lokalne samouprave, onda skupština jedinice lokalne samouprave može da usvoji budžet. Kako?
Kako da ga usvoji ako nema predlog? Kako možete da zaobiđete loš zakon o lokalnim izborima i loš zakon o lokalnoj samoupravi?
Da vas podsetim koliko su to loši propisi.
Sada su raspisani izbori za opštinu Barajevo. Da li vi znate da su izbori u gradskim opštinama definisani Statutom Grada Beograda? Kako je moguće da se tamo raspišu ti izbori? Šta je jedinica lokalne samouprave?
Ubili ste se dokazujući, pa kako ste raspisali izbore za gradsku opštinu, na osnovu kog propisa, koji zakon ste poštovali?
Mislim da ste poprilično preterali u ovim stvarima. Daju se velika ovlašćenja Ministarstvu finansija, bez obzira na to kako se ono pojavljuje. Ono se pojavljuje, verujte, u obliku oktopoda, jer toliko je razgranato, tako da oni koji misle da su vlast, da čine Vladu, oni su, u stvari, servis Ministarstva finansija.
Lokalna vlast je servis Ministarstva finansija. Sva ministarstva su servisi Ministarstva finansija. Zašto? Jer apsolutnu kontrolu svih sredstava namenjenih javnoj potrošnji vrši Ministarstvo finansija.
Sad pogledajte, Zakonom o prekršajima je propisan rok zastarelosti od godinu dana za ove propise. Ako se prekršaji tiču budžeta, a tiču se budžeta, predviđa se opšti rok zastarelosti od tri godine, a postoji interna revizija, interna kontrola, budžetska inspekcija, svi mogući instrumenti preventivne kontrole trošenja budžetskih sredstava. Zašto je to tako urađeno?
Obrali ste bostan vi iz opozicije koji držite vlast u lokalnoj samoupravi. Sad će budžetska kontrola i ovi drugi iz Ministarstva finansija u svemu da pronađu nenamensko trošenje, pa će opet kao 2001. krivične prijave zbog nenamenskog trošenja, a nije ni postojalo krivično delo. Znači, da se prevare građani.
Jedan ih vara, kao Jovanča Micić, na putovanjima po svetu, mirovnim misijama, ovaj bezemljaš, drugi ih nekom drugom pričom zamajava, a vi u lokalu, građani, koji za koji dan treba da izađete na izbore, vi ćete morati da gledate „Palmu“.
Što reče ona žena, „da nije „Palme“, ne bismo znali kako izgleda majmun u Jagodini“, zbog zoološkog vrta, naravno. To su te prevare koje se nude građanima.
Lako je prevariti građane. Dođe neko od predstavnika vlasti da podrži tamo nekog kandidata koalicije stranaka koje sačinjavaju Vladu Republike Srbije, obećaju se sredstva, krene preko noći asfaltiranje, neki pomak da se vidi, sa malim brojem birača koji izađu na izbore, neko od predstavnika stranaka na vlasti pobedi, ali tako se menja izborna volja.
Očigledno da dopunskim izborima stranke koje su na vlasti u Republici Srbiji stvaraju dobru startnu poziciju za buduće parlamentarne izbore, a ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu treba da ispegla sve ove propuste i nenamenska trošenja sredstava koja su se desila u toku izborne kampanje u lokalu. I to je cela priča.
Pogledajte kako se to radi. Priča se o budućem nacionalnom investicionom planu, a već se u nekim mestima obećava - toliko vam je odvojeno, toliko ćemo da završimo, biće ovako, biće onako.
Čuli ste, ovi iz kulture već vrište - sve je otišlo za Beograd, nije otišlo na stranu, ali javlja se jedna grupa ljudi, kao mađioničari, dele kapom i šakom, oni odlučuju o svemu i svačemu.
Samo da vas podsetim, u okviru druge tačke dnevnog reda, razmišljajte o tome.
Postoji razdeo za Ministarstvo spoljnih poslova, postoji razdeo za Ministarstvo odbrane i postoji, u skupštinskoj proceduri, zakon o izmenama Zakona o ministarstvima. Kako možete da planirate sredstva za Vuka Draškovića?
Kažem za Vuka Draškovića, jer ministarstvo ne postoji. Kako možete da planirate pare za Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom, a pobegli ste u mišju rupu? Vojislavu Šešelju je oduzeto pravo da se sam brani. Vi pozivate građane da tamo dokazuju svoju nevinost.
Je li neko od vas digao glas zato što se krši elementarno ljudsko pravo?! Jeste li postavljali pitanje da li važi u Evropi evropska Konvencija o ljudskim pravima? Ne. Vi ste u priči o lokalnim izborima, vi ste u drugim pričama. Koga vi štitite? Čije interese zadovoljavate?
Samo da podsetim građane Republike Srbije, povećale su se godine starosti za odlazak u penziju, a ljudi su proterani s posla. Šta da rade oni sa 45 i 50 godina?
Niti mogu da ostvare penziju, niti ih zapošljavate na neka druga mesta, niti bilo ko hoće da ih zaposli. Ja ne znam o čemu vi razmišljate, ne znam koliko će ove nevladine organizacije da vam pomognu, ne znam koliko će da vam pomognu novi lideri nevladinih organizacija i ona druga grupa, oni što se u teoriji zovu "korisni idioti", kao što su ovi koji su jutros duvali ovde, ali građani Republike Srbije treba da znaju.
Imate problem sa DOS-om, sa izvornim DOS-om. Ovo njihovo amebiranje, deobe, te ove koalicije, te one koalicije, evo ga zakon koji treba da pokrije te gluposti, njihovo nenamensko trošenje sredstava. Zapamtite, uzimajte isečke iz novina, napravite pres-kliping, pa vidite. Oni su već potrošili Nacionalni investicioni plan, pa što to onda nama donosite na dnevni red?
Idite, kao Jovanča, ali on je dobio na lutriji putovanje oko sveta, a ko vama plaća putovanje oko sveta, čije to pare trošite, za šta ih trošite, za svoje pozicioniranje.
Što niste nešto usmerili za socijalnu zaštitu i nešto za ove puteve što radite? Evo ga ovaj Bogdanović, pet puta jednu istu ulicu buši u toku godine. Hoćemo li da otvorimo papire da vidimo kako se to radi, zašto se to radi?
Prošle godine, u vreme evropskog prvenstva, namerno je 120 ulica otvoreno. Sada se, takođe, u nevreme otvaraju. Zašto? Da bi se plašili građani?
Pozivam građane da hitno izađu iz ove depresije. Treba da veruju prvo sebi i onima kojima je stalo do istine i do pravde.
Da vi ne dignete glas zbog kršenja elementarnog ljudskog prava u Hagu, već da trljate ruke?! Sprečili ste zakon o saradnji i pomoći porodicama. Zašto?
Zato što ste vi tražili da Vojislav Šešelj bude u Hagu, da biste duže bili na vlasti. Preko svakog zakona želite da legalizujete ono što ste prljavo uradili. Nećete imati saglasnost Srpske radikalne stranke.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da je posebna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o budžetu i o rebalansu budžeta, ja ću se vrlo kratko zadržati samo na ovom predlogu izmena i dopuna Zakona o budžetu.
Kad bude bilo reči o rebalansu, imajući u vidu da tu ima dosta povezanih stvari, tada ćemo detaljnije govoriti.
Želim da se zadržim samo na jednom pitanju kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o budžetu. Da podsetim, u razlozima za donošenje zakona stoji da se predlažu izmene, u delu koji se odnosi na programski deo budžeta i srednjoročno planiranje, da bi se u najvećoj meri opredeljivala sredstva za investicione programe, koji bi doprinosili bržoj realizaciji ciljeva ekonomske politike, kroz brži privredni razvoj, veću zaposlenost.
Dakle, suština je da se u zakonu o budžetu obezbede sredstva koja se usmeravaju za Nacionalni investicioni program.
Naravno, kada bude bilo priče o rebalansu budžeta, detaljnije ćemo govoriti i o Nacionalnom investicionom programu. Za sada samo nekoliko opaski.
Kao socijalisti, naravno da podržavamo svaki investicioni program, sve ono što omogućuje brži razvoj, brže zapošljavanje itd. Bojim se da se ovde pošlo obrnutim redom.
Bio bi pravi nacionalni investicioni program da ga je Skupština usvojila i da ga Skupština usvaja, da je on zasnovan na prethodno donetoj nacionalnoj strategiji razvoja u Skupštini Srbije. Ali, o tom potom.
Po mom mišljenju, ova pitanja vezana za Nacionalni investicioni program imaju pomalo prizvuk kao da žele da legalizuju nešto što se već radi. U tom slučaju, nisam spreman da podržim tako nešto.
Evo i konkretnog primera. Izbori su raspisani za 1. oktobar u nekoliko opština, između ostalog, i u Opštini Barajevo. Stvarno se postavlja pitanje, imajući u vidu da je jedinica lokalne samouprave Beograd, na osnovu čega su raspisani ti izbori.
Drugo pitanje jeste koji su razlozi da se raspišu izbori četiri meseca ranije, ko to procenjuje, ko odlučuje o tome kada treba to uraditi.
Treće pitanje. Svedoci smo da se barajevski sokaci svaki dan i noć asfaltiraju, Velja je tamo sa bagerima, buldožerima itd. Da li je to finansirano iz Nacionalnog investicionog plana? Ako nije, koja su to sredstva?
Znamo da će, kada prođu izbori, otići i bageri itd. Ali, detaljnije o tome kada bude bilo reči o rebalansu budžeta.
Ono što želim i ovog puta da kažem, a tri godine ponavljam, jeste sledeće. Znate, Zakon o budžetu jeste zakon kojim Narodna skupština Republike Srbije za svaku godinu odobrava rashode i druge izdatke, prihode i druga primanja, zaduživanja i druge finansijske transakcije Republike itd.
U onom lancu pripreme budžeta, utvrđivanja nacrta, predloga, donošenja i izvršavanja budžeta, postoji i jedan deo priče koji je najvažniji, a sada nikako da proniknemo u to, a to je kontrola izvršavanja budžeta, kontrola upotrebe budžetskih sredstava.
Vraćam se na prethodno pitanje. Zašto je, ponovo postavljam to pitanje, ova vlada vrlo uspešno za ove tri godine uspela da sakrije sve marifetluke prethodne vlade? Nije želela da ih ovde u Skupštini objavi. Umesto toga, čitali smo u štampi koliko je koji ministar oštetio državu. Ovde to nismo mogli da čujemo.
Drugo, ova vlada raspolaže ogromnim parama. Red je da i javnosti i Skupštini redovno podnosi izveštaj o tome kako se te pare troše.
Ova vlada ne sme da bude upamćena, i mi koji je podržavamo ne treba da je podržavamo u tome, po tome što će sakriti sve ono što se zove zloupotreba itd. Ponukan sam jednim amandmanom koji je Vlada predložila na sopstveni predlog izmene zakona.
Prema zakonu koji je do sada važio, budžetska inspekcija je vršila kontrolu, kako ovde stoji, primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja i namenskog i zakonitog korišćenja sredstava korisnika budžetskih sredstava, organizacija, preduzeća itd.
Stajalo je u zakonu do sada, bilo je predviđeno i da ostane, ali se naknadno pojavio jedan amandman da čak ni to ne ostane. Pisalo je da budžetska inspekcija i revizija dostavlja ministru izveštaj o izvršenoj inspekciji i reviziji, sa nalazima, merama i odgovarajućim preporukama.
Molim vas da ovo zapamtite precizno, jer je pisalo i da takav izveštaj ministar podnosi Vladi, a Vlada, dva puta godišnje, Skupštini.
Pitam, kada je Skupština imala takav izveštaj na dnevnom redu? Što je još gore, u predloženom amandmanu na sopstveni predlog izmena zakona nema čak ni toga, već se kaže da budžetska inspekcija dostavlja ministru izveštaj o izvršenoj inspekciji, sa nalazima i merama, kao što je bilo propisano, ali ne lezi vraže, ministar dostavlja godišnji izveštaj o radu budžetske inspekcije Vladi, koja ga podnosi Narodnoj skupštini.
Dakle, nema, nestalo je usput ono o tome kako se vrši kontrola, koji su nalazi, koje su mere itd.
Ne znam zašto bi ova vlada bežala od toga da javnosti uvek podnosi jasan izveštaj. Verujem da nema razloga da ona pobegne od toga. Ako je preuzela na sebe odgovornost da sakrije sve marifetluke prethodne vlade, ne vidim razlog da to čini za sebe.
Dakle, najtanji, najslabiji deo Zakona o budžetu je upravo ova kontrola, podsećam, ogromnih finansijskih sredstava, jer su ogromna finansijska sredstva bila na raspolaganju. Nemojte da se lažemo, ta sredstva svakodnevno i te kako služe u političke svrhe, političke kampanje, počev od ovih lokalnih izbora, pa nadalje.
Dakle, zašto budžetska inspekcija izveštaj sa svim nalazima dostavlja ministru, ministar Vladi, a ne dostavlja se ovoj skupštini, zašto ga Skupština nije razmatrala?
Drugo, zašto se predlaže da se sada i to briše? Umesto izveštaja o nalazima i merama, izveštaj o radu. Pustite izveštaj o radu, on se sastoji samo od brojki, koliko je inspekcija izvršeno, gde, kada, kako itd.
Ova vlada nosi veliki teret odgovornosti, da skine sa sebe ono što je prati svih ovih godina, a to je neizveštavanje Skupštine o tome da li se budžetska sredstva zakonito i namenski troše.
Upozoravam da će ova vlada morati to da uradi da bi skinula sa sebe taj teret. U suprotnom, preuzela je na sebe teret da i za onu prethodnu vladu i za ovu sada nema odgovor na pitanje otkud sada te priče po svim sokacima u Srbiji, samo tamo gde su izbori. Da ne nabrajam dalje.
Otkuda tolike priče po opštinama da se nenamenski troše sredstva? Skoro je bio jedan slučaj u Obrenovcu da je potpredsednik opštine prodao sopstveno zemljište opštini za pet miliona državnih para.
To narod zna, a mi nemamo odgovor od Vlade kako se vrši kontrola izvršenja budžeta i kako se vrši kontrola namenskih sredstava. To je moje glavno pitanje i glavni nedostatak, ne ovih izmena zakona i ovog zakona, nego funkcionisanja na relaciji Vlada - Narodna skupština.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je pre nekoliko meseci Mlađan Dinkić, ministar finansija u Koštuničinoj vladi, napustio sednicu Narodne skupštine usred rasprave o paketu zakona koji su veoma loši i protiv kojih je glasala SRS i otputovao u Irsku, kako nas je obavestio njegov tadašnji partijski kolega Predrag Marković, pomislili smo da je to još jedan u nizu nekih njegovih neformalnih ili formalnih sastanaka i susreta od kojih država neće da ima nikakve koristi.
Međutim, kada se na sajtu istog ministarstva pojavilo prvo obaveštenje o nacionalnom investicionom planu, saznali smo, jer smo tokom letnjih meseci morali na taj način da se informišemo, da je u pitanju irski model finansiranja raznoraznih projekata, koji nam je, sa svojom slikom, ovako lepo uslikan ko upisan, što bi rekli moji Šumadinci, ministar na skupoj brošuri dostavio u vidu Nacionalnog investicionog plana.
Time se dešava još jedan skandal, da ministar finansija, po ko zna koji put, ponižava narodne poslanike i Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer tek danas dolazi s ovim dnevnim redom pred Skupštinu, a Nacionalni investicioni plan i novac koji je inkorporisan u rebalans budžeta, što je druga tačka dnevnog reda, Vlada Republike Srbije je već, uz saglasnost, naravno, Mlađana Dinkića, rasporedila po projektima, koje su pojedine opštine, što bi se popularno reklo, aplicirale.
Bilo je jasno u startu, kada su prvi upitnici poslati predsednicima opština, da su u pitanju politički projekti, da je ovo politički projekat, da je u pitanju marketinški potez ove vlade, ovog ministra, koji će već 1. oktobra da bude ili da ne bude ministar u ostavci, svejedno.
Kamo te lepe sreće da se još ko zna kada desio taj 1. oktobar koji vi najavljujete za „dan D“ vašeg povlačenja, da se skinete sa narodne grbače i da s ovakvim projektima, kojima sami sebi pravite kampanju i promociju pred izbore, i tu se biju koplja od opštine do opštine, ne izlazite pred Narodnu skupštinu.
S tim u vezi, moram da obavestim danas celokupnu javnost, i vas narodne poslanike, da se mnogobrojne zloupotrebe već sada dešavaju od strane zaposlenih u Ministarstvu, pod blagoslovom ministra finansija.
Pre nego što će na dnevni red ovog zasedanja da dođe izmena Zakona o budžetskom sistemu, to je onaj zakon koji je doživeo jednu izmenu pod Dinkićevom vlašću, osnovni tekst zakona je pisao Božidar Đelić, zakon je pun nedorečenosti, zakon omogućava lokalnim samoupravama da se kroz stavke: specijalizovani ugovori, ugovori po uslugama i raznoraznim nekontrolisanim, o čemu je i malopređašnji kolega govorio, milionskim iznosima, u najmanju ruku, operu ili ukradu ili volšebno nestanu stotine miliona dinara, što nikada niko ne može ni da sazna, jer nema izveštaja budžetske inspekcije.
Sve ih pozivamo po ko zna koliko puta, a i onda, kada ne dolaze, uprkos mnogobrojnim dopisima koje šaljemo ministru finansija, ministar finansija kaže - pa, nema dovoljno zaposlenih, znate, njihova plata je negde oko 20 i nešto hiljada, ljudi nisu motivisani da rade taj posao.
A onda nam se u predlogu ovog zakona i Nacionalnog investicionog plana, koji nije ništa drugo nego politički projekat grupacije na vlasti, daje telo, odnosno predlog kontrolnog organa koji će da kontroliše kako će ova sredstva od milijardu i šesto i nešto miliona da budu potrošena.
Prvo, kada su predsednici opština koji su iz Srpske radikalne stranke tražili da njihove opštine dobiju nešto od ovih projekata, to je sve ostalo u izmaglici, jer dok se nešto konkretno ne desi i dok novac ne legne na račun, niko ne zna da li će to i zaista da se realizuje.
Projekti su odobravani, ali, eto, tako sporadično. Ozbiljni ljudi su u opštinama gde Radikali vrše vlast te projekte podnosili, međutim, ostali su bez odgovora na mnoge od njih zato što, jednostavno, nisu oni ti koji podržavaju ovakvu politiku Koštunice i Mlađana Dinkića, tako da su selektivno ta sredstva dobijana.
Nedavno je Grad Kragujevac, rebalansom budžeta za tekuću 2006. godinu, napravio novo zaduženje za siromašne građane grada u kome živim i gde je Srpska radikalna stranka najžešća opozicija Stevanovićevoj vladavini, od 245 miliona dinara.
Kada ste spomenuli da će sada oštrijim merama da budu tretirani nosioci vlasti u lokalnoj samoupravi koji se zadužuju preko dozvoljenog limita, onda je o tome trebalo da razmišljate, gospodine Dinkiću, kao i vaši saradnici, kada ste slali Stevanoviću dopis pre nešto više od 15 dana, o tome da li može ili ne može da zaduži dodatno grad Kragujevac, koji je u ovom trenutku zadužen sa 14 i po miliona evra.
Gornji limit od novih 245 miliona, koji su odbornici ove Stevanovićeve grupacije, sa pomagačima iz Demokratske stranke Srbije i ove fantomske Karićeve stranke, izglasali, govori o tome da bi, ako se poštuje ovo što vi zagovarate ovde, i ako se usvoji ovaj zakon, istog momenta gradonačelnik Kragujevca morao da odgovara zbog zloupotrebe službenog položaja.
Jer, za 245 miliona, koliko ste mu vi odobrili, novo zaduženje ne znamo, ni pod kojim kamatnim uslovima, ni kod koje banke, pretpostavljamo, jer dil svakako postoji za sve te poslove od ranije, kamata bi morala da bude 0,014 odsto na mesečnom nivou da bi se taj kredit realizovao.
Onda dajete to ovlašćenje, odnosno odobrenje da se uradi nešto što je nemoguće, jer smo toliko prezaduženi kao grad, a dostavljate dopis zbog kojeg ćete morati danas da nam odgovarate, i ja to hoću da postavim i kao poslaničko pitanje.
Načelniku uprave za budžet i finansije Grada Kragujevca Ratku Jovanoviću poslali ste dopis iz Ministarstva finansija u kome ste ga obavestili da se sva sredstva od privatizacije na području grada Kragujevca, onih 5 odsto koji po Zakonu o privatizaciji, članom 41 i 61 stav 4, treba da idu direktno za namene koje su zakonom predviđene u budžetu grada Kragujevca, obustavljaju, a da se ubuduće sva sredstva od privatizacije, jer nas očekuju tamo neki programi u toku ove godine, pre svega, mislim na fabriku „Zastava kamioni“, koja se priprema za tako nešto, neće dobijati direktno.
U budućnosti, verovatno će biti programa i za „Zastava automobile“, ali, svakako ne pod vašom vlašću, jer ne želite da im nađete obećanog strateškog partnera.
Dakle, resorni čovek u Stevanovićevoj vlasti je od vas, odnosno od Ministarstva, dobio pisani odgovor da ubuduće ne može direktno da računa na ta sredstva, već će kroz projekte koje podnosi za Nacionalni investicioni plan sredstva biti vraćena.
Zar to nije direktno kršenje Zakona o privatizaciji? Razmislite malo, bez obzira na to ko ste vi koji vršite vlast u pojedinim opštinama, kako će ubuduće da izgleda kad Dinkić, kao i do sada, a sada još i više, sve stavi pod svoju šapu.
Jer, to znači da bilo koja privatizacija u Srbiji sada zavisi od vas i da ćete vi tim procentom, koji bi trebalo da služi namenski za komunalnu infrastrukturu i za ono što stoji u Zakonu o privatizaciji, da raspolažete kako se vama ćefne?
Koji su bili uslovi, osim ovih, navodno nabrojanih, da bi ljudi dobili projekte, za šta su se kandidovali?
Hoćete da nam kažete da je ravnopravna utakmica i da građani Srbije, koji u najvećoj meri veruju Srpskoj radikalnoj stranci i, pojedinačno, političaru gospodinu Tomislavu Nikoliću, treba da budu srećni zbog toga što vi vodate jednog i drugog ministra i po jednog kandidata za predsednika opštine, Sašu, Dobricu, ne znam kako im sve tepate, i dajete im šakom i kapom u predizbornoj kampanji.
Šta je u onim gradovima gde su radikali na vlasti? Šta je u onim mesnim zajednicama gde ljudi već 20 i 30 godina nemaju ni vodovod ni kanalizaciju? Za šta je ova brošura, ministre, da biste se vi slikali i da biste opravdali vaše putovanje u Irsku, irski projekat do 2011. godine? Znate, kako ste počeli da kršite zakon, kolike vam krivične prijave tek slede, koliko toga imate u onoj „beloj knjizi“ koju je sastavila SRS, pre će biti da ćete vi 2011. godine da budete u nekoj ustanovi zatvorenog tipa koja će morati da se bavi ispitivanjem svega onoga što ste do sada radili.
Kako je moguće da dostavite obaveštenje i kažete da nećete da dajete zakonska sredstva lokalnoj samoupravi? Samo nam to objasnite, ili recite da vi niste znali i da neko proveri ko se od vaših saradnika potpisao ispod tog dopisa.
Drugo, što se tiče lokalne samouprave i veće zaduženosti, o tome bi svakako morale one same da povedu računa, iz razloga koji sam navela.
Kada je reč o životnom ciklusu projekata Nacionalnog investicionog plana, iako je ovo samo spisak lepih želja, mnogi od ovih projekata ne mogu da se realizuju zato što nema pratećih zakona. Ako ste već napisali da je potrebno da imate zakon o direktnim stranim ulaganjima, ovo što imamo u nacrtu sada i što nije došlo pred poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, govori nam o tome da će u podređeni položaj da se stave domaći investitori.
Da li je tako, gospodine ministre? Vi brižljivo pratite i beležite i očekujem da mi date odgovore i da utičete na vaše partijske kolege ili sledbenike da poštuju red i poredak u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dostojanstvo, pre svega.
Ako je u pitanju vaša namera da ulažete u određene projekte, objasnite nam onda danas, jer ovde nema objašnjenja pojedinih pojmova, a sve pod pretpostavkom da ne znam šta oni znači, recite šta je to neprofitabilno stambeno ulaganje?
Kako ste to uspeli do sada da uradite u gradovima gde ste odobravali iz projekta, na osnovu nacionalne korporacije, vašim partijskim, pre svega, istomišljenicima i miljenicima, te povlašćene kredite? Da li je tu bilo ravnomerne zastupljenosti, da li su sasvim obični ljudi, građani koji jedva preživljavaju, mogli da konkurišu za tako nešto?
Ne znam nijedan takav primer.
Na primer, kad je reč o kreditu za poljoprivredu, a znam da su vaši partijski sledbenici dobijali kredite od 13 - 14 miliona dinara. Nijednog jedinog seljaka u Šumadiji nisam našla ni u jednoj opštini da mi je rekao da je dobio kredit za poljoprivredu u toku 2006. godine. To je sramota i to je nešto što će da se dešava i ubuduće sa ovim sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana.
Smatramo da sve odredbe Zakona o budžetskom sistemu koje ste nam predložili moraju da se brišu, zato što ne daju sigurnost budžetskim korisnicima ni u lokalnoj samoupravi, a ni građanima uopšte, za pravedno i zakonsko trošenje para.
Biće još većih zloupotreba nego što ih je bilo do sada i opet se vraćam na vaš odgovor od pre godinu i po dana, kada ste nam rekli da nema dovoljno ljudi da vrše budžetsku inspekciju.
Mi ćemo da podnosimo naše predstavke i vašem ministarstvu i da tražimo kontrolu u gradovima za koje otvoreno sumnjamo, a nemamo izveštaj o završnom budžetu, da su lokalni moćnici muljali i prali pare sa računa, a naročito kada su u pitanju stavke specijalizovanih ugovora i ugovora po uslugama. Njih i u budžetu za Republiku i u lokalnoj samoupravi ima mnogo.
Vaši budući ili sadašnji, formalni ili neformalni koalicioni partneri dobijaju takvu mogućnost da skidanjem onog dela asfalta sa autoputa i njegovom preradom asfaltiraju puteve u svojim selima. Time dobijaju političke poene. To ne može da vam da niti političku sigurnost, niti poene kod građana na duži rok.
Građani to vide, vide da je u pitanju jedna velika obmana. Na primer, u mestima gde su ljude prisiljavali da se učlanjuju u stranku Velimira Ilića da bi dobili par stotina metara asfalta, posle neispunjenih obećanja, a Velja je taj koji prednjači u davanju tih obećanja, uz vaše partijske istomišljenike i uz vas u svim ovim dopunskim izborima. To je bio slučaj u Ražnju, a pre toga u Smederevu, gde god hoćete, u Kraljevu, takođe.
Ljudi su revoltirani, naravno, zbog toga što im je ministar obećao nešto na šta je zaboravio već sutradan. Oni traže da se putem budžetske inspekcije ispitaju malverzacije u tim mesnim zajednicama gde je došlo do velike pljačke i krađe para.
Samo zagovaranje ovog zakona, bez konkretnih i žigosanih krađa i zloupotreba, ne znači ništa. Zbog toga, a naročito zbog činjenice da je Nacionalni investicioni plan, koji čine sredstva svih građana Srbije, čist politički projekat i marketing vas lično i pojedinih ministara iz Vlade, SRS neće i ne može da glasa za ovakav predlog izmena i dopuna zakona.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Mita Avramov.