Zahvaljujem se. Zoran Krasić ima reč. Izvolite, gospodine Krasiću.

Gospodine Anđelkoviću, neću o Vuku Draškoviću, nemojte da se sekirate.

Samo sam pokušao da vam pomognem da je rođen u opštini Žitište i da se zvao Vuko i ništa drugo.

Samo hoću da vas upozorim šta je on stavio kao svoju autobiografiju.

Ja sam samo želeo da pomognem, da je opština Žitište mesto njegovog rođenja.

On je to na sajtu napisao, znam samo da je promenio datum da bi bio rođen 29. novembra. Ali, on je tamo napisao da je rođen u Srbiji. Pogledajte, građani, sajt Ministarstva spoljnih poslova i videćete šta je napisao Vuk Drašković za sebe.
Gospodin Dragoljub Anastasovski je podneo, u ime SRS, amandman koji se odnosi na član 7, razdeo 37 funkcija 470. Da ja to pojednostavim, to se odnosi na Agenciju za razvoj infrastrukture lokalne samouprave. Ukupna planirana sredstva za tu agenciju su do kraja ove godine, po rebalansu, 295 miliona dinara i nešto. Stvarno se izvinjavam, ovde su jako male cifre, i ovo svetlo, tako da se ništa ne može videti, ali mislim da zapravo nisam pogrešio mnogo. Ta sredstva se nalaze na ekonomskoj klasifikaciji - donacije i transferi ostalim nivoima vlasti.
U obrazloženju je navedeno da su pretežno u pitanju sredstva koja se obezbeđuju po osnovu donacija koje obezbeđuje Evropska agencija za rekonstrukciju. Šta nam to rekonstruiše – verovatno ono što nam je porušeno, ne samo NATO bombardovanjem, nego i zaustavljanjem razvoja. Samo da znate da jedan vid genocida jeste kada se nameću takvi uslovi života jednom narodu, odnosno građanima Srbije, da im se uskraćuje pravo na razvoj.
Zašto ovo pričam? Zato što je neka vlast pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Ta tužba nije ni odbijena ni odbačena, nego je kao prethodno pitanje doneta odluka o nadležnosti Međunarodnog suda pravde. Našli su kako to da reše, pa su rekli da je do 2000. godine, novembra meseca, kada je Koštunica podneo zahtev da budemo primljeni u Ujedinjene nacije, SRJ bila u nedefinisanom statusu i nije mogla da bude član Međunarodnog suda pravde, to je član 34. i član 35, i nema pravo na zaštitu pred Međunarodnim sudom pravde.
Odluka je vrlo značajna, ne zbog toga što nismo uspeli da ostvarimo tu naknadu štete, a mislim da je bilo preko 30 milijardi direktne štete tokom NATO agresije, već zato što je po automatizmu ona morala da utiče na pravne stavove povodom tzv. istorijskog konteksta u svim predmetima koji se vode u Haškom tribunalu. Naravno, to se nije desilo, jer međunarodno pravo je dosta selektivno i precedentno pravo, pa se Srbima tamo sudi, čak i kada u direktnom TV prenosu građani mogu da se smeju, jer vide sa koliko laži se optužuju naši građani.
Znači, donacije daje onaj ko nas je bombardovao, ali to je strategija američke politike – prvo pregaze zemlju, a onda pokazuju humanost. Nismo mi tu izuzetak, od Granade naovamo, gde god je kročila ta čizma scenario je bio takav.
Sada postavljam pitanje – zašto kod ovog budžetskog korisnika nema Nacionalnog investicionog plana? Zašto preko njega ne plasirate višak sredstava za razvoj komunalne infrastrukture, i bazena i sportskih igrališta, zašto da ide preko te agencije? Vi ste nju formirali, imali ste nameru da ta agencija nešto radi.
Kada je u pitanju transfer sredstava koja dolaze iz inostranstva, imamo svojevrsnu gužvu kod nadležnih društvenih organa. Za neke stvari želi da se umeša onaj Parivodić, i da to ide preko njegovog ministarstva, zato što dok je bio tu Pitić išlo je preko tog ministarstva; nije valjda promenom Pitića izgubljena nadležnost. Onda se tu muva Ministarstvo finansija, koje želi sve to da vidi, onda tu dolazi i Ministarstvo za kapitalne investicije.
Zašto Nacionalni investicioni plan nije tu unet kao redovna stavka? Kod Nacionalnog investicionog plana ne možete da nađete knjigovodstvenu, tako da kažem, formulu, pa kažete kapitalni projekt. Ono što postoji u Zakonu o budžetskom sistemu i zbog čega nije bilo potrebe da se ugrađuje, čini mi se, u članu 16. stav 1. tačka 4).
Kako se troše ova sredstva? To je pravo čudo. Pozvao bih vas da odete u opštinu Crveni krst u Nišu, gde je Građevinska direkcija grada Niša izvodila radove na asfaltiranju puteva i tu su izmislili saobraćajni znak - bandera na putu. Kada su širili kolovoz, ostale su bandere, pa su stavili asfalt i oko bandere i sada ljudi moraju da se snalaze dok idu kući.
Samo da vam kažem ko je to uradio, jedan veliki ekspert, Banana iz Niša, Jovanović, član SPO-a, DS-a, DSS-a, a sada je u G17 plus, možda ste ga isterali. Ako ste ga isterali, ništa niste pogrešili. On je 15 godina na vlasti u Nišu, samo da znate. Tako eksperti asfaltiraju ulicu da zamažu oči nekome, ali zaborave bandere, i metalne i one betonske.
Kako se koriste ta sredstva? Zašto to nije urađeno po nekom propisu, po nekom standardu? Valjda treba neka građevinska dozvola, upotrebna dozvola, da li je neko dao upotrebnu dozvolu? Da li je neko video te radove, ko je vršio nadzor? Ko je kontrolisao plaćanje?
Obično pitanje, bez odgovora. Odgovor lebdi svuda oko nas – korupcija na svakom koraku. To je sasvim normalna pojava ovakvog vida demokratije. Ovakav vid demokratije sa sobom reprodukuje korupciju i nalaze se u svojevrsnoj kohabitaciji, korupcija i ovaj vid demokratije; sve se predstavlja da je demokratsko i da je neka vrednost, a eto vidite šta se radi.
Bez namere da bilo kome repliciram, ali onaj most na Moravi najbolje bi mogao da se reši kada bi gospodin Marković raspisao lokalne izbore. Verujte, onog dana kada se podnose obrasci za kandidaturu, Velja bi došao sa mašinerijom da sredi taj stub i da osposobi taj most. Ne bi onda, što reče Hranislav, po dva miliona svakog meseca trebalo za neka alternativna rešenja, a problem jeste ako čovek treba 15 kilometara da pređe do svoje bašte, njive ili da ode do pijace.
Zar na to treba neko da upozorava državu? Za sve što primetimo, a predstavlja državnu funkciju, državnu važnost, moramo da upozoravamo ili da se ponašamo po onoj staroj, kaže se da ono što plače dve majke sisa. Znači, dete niko neće da uzme u ruke dok ne zaplače. Koliko je potrebno da se plače, sada je to pitanje od kada je DOS. Šta treba? Jedan hektolitar suza ili dve kapi? Kada je u pitanju ova politika koja se sprovodi, nema ni hektolitara, ni dve kapi, nijedna suza ne pomaže. Oni ljudi ne vide da je to problem. Oni razmišljaju o evroatlantskim integracijama. Nažalost, Bugari će pre nas. Mi ćemo ove da sustignemo i da prestignemo i da u nekoj statistici bude zapisano kako smo za neki indeksni poen ispred nekoga, što se tiče jednog ili dva parametra od mogućih dve hiljade parametara. To je ta politika – drži vodu...

Zahvaljujem se gospodinu Krasiću.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. razdeo 38 amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se u članu 7. razdeo 38 funkcija 410 briše. U razdelu 38 u članu 7. ovog rebalansa stoji da se finansira Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza u iznosu od 71 milion dinara. Ta količina novca u nekoj analizi može da bude i velika, a verovatno predlagaču ovog rebalansa to ne znači ništa, jer je predlagač u načelnom komentaru toliko hvalio Ministarstvo finansija i samog sebe da svi mi koji ovde sedimo i građani Srbije ništa ne moramo da radimo, toliko smo bogati, kako je on to istakao. Rekao je da mi trenutno dobro stojimo i da deset meseci možemo da uvozimo raznoraznu robu, toliko imamo na zalihama para. O deviznim rezervama i da ne govorimo, i tu smo bogati, tako da time održavamo inflaciju u jednocifrenom broju i ta inflacija će takva i biti.
To je sve, u stvari, u načelu, odnosno to je sve farsa. Kada se ode na teren i kada se pogleda istini u oči, čovek ne može da poveruje da li je to ministar kao televizijska zvezda i za koga on to sve radi, kad građani na terenu ne mogu da plate struju, decu ne mogu da obuku, nemaju para za ogrev, a zima dolazi. Ta čuvena potrošačka korpa, koja je, kao, reperna finansijska jedinica, istanjila se i ona nije dovoljna da prehrani pojedinca i porodice.
Programski, SRS je protiv osnivanja agencija za sve i svašta, zato što je to skup, a malo efikasan deo državnog aparata. Nijedna do sada osnovana agencija nije u svom radu dala očekivane rezultate, pa je nepotrebno izdvajati budžetska sredstva za rad agencija i time povećavati troškove državne administracije.
Navešću samo nekoliko agencija koje se finansiraju ovim rebalansom: Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave, potrebna su joj sredstva od 225 miliona dinara; Agencija za reciklažu, potrebno joj je 44 miliona dinara; Agencija za energetsku efikasnost, potrebno joj je 63 miliona dinara itd. Da više ne nabrajam, te agencije, znači, služe kao neki baj-pas za crpljenje budžetskih sredstava i zapošljavanje stranačkih radnika.
Sada ste izmislili, zamislite poštovani građani Srbije, Nacionalni investicioni plan. Uglavnom se vi tako i ponašate, u etar pustite neku novu reč ili pojam i time mašete kako ste vi pozitivni, kreativni, kvalitetni, da vam cvetaju ruže, da je sve u najboljem redu, a u suštini to nije tako. Zadužili smo državu, tako da će verovatno i naša deca biti u neugodnim situacijama kako da vrate te dugove. Ako se ovako nastavi, verovatno ćemo zadužiti sva materijalna dobra Srbije i na kraju nam jedino ostaju goli životi. Tim zapadnim gazdama verovatno će ti goli životi biti potrebni da bi oni mogli da uživaju u njihovim blagodetima. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Vitomiru Plužareviću.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na član 7. razdeo 41, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Pre nego što kažem nešto o ovom amandmanu, odnosno pre nego što ga malo detaljnije obrazložim, moram radi javnosti da kažem kako Vlada Republike Srbije vređa dostojanstvo Narodne skupštine. Evo dokaza.
Narodni poslanici su pre deset minuta dobili mišljenje Vlade o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Mi smo, draga gospodo, juče završili raspravu o Predlogu ovog zakona. Ne postoji nijedna poslovnička mogućnost da se bilo šta kaže o Predlogu ovog zakona, odnosno amandmanima, ili možda možemo i da kažemo, ali je rasprava završena i ništa više ne može da se učini u smislu neke komunikacije između Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine.
Ovo je zaista prevazišlo sve ono što nam je do sada Vlada radila. Mi smo danima pričali o ovom, i juče je, ili danas, Vlada zasedala ili su to negde imali već pripremljeno, pa im je palo na pamet da nam to donesu. A, kada su raspravljali o ovom, pretpostavljam da su raspravljali o amandmanima o kojima danas pričamo, što se ne setiše bar da nam pre 10 minuta sa ovim donesu i mišljenje Vlade vezano za amandmane na rebalans budžeta? Možda još ne bi bilo kasno da razgovaramo o tome.
To je odnos Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini, a to naravno znači da je takav odnos Vlade Republike Srbije prema građanima Srbije, jer smo mi ovde narodni predstavnici i Vlada bi morala da nas uvažava. Ali, nismo navikli to od ove vlade. Ovo je bilo obaveštenje samo radi javnosti.
Kada se malopre ministar Dinkić pojavio, pa pobegao, pa se opet vratio i kada je stao za ovu govornicu, bila sam ubeđena, pošto je sutra neradni dan za Skupštinu po Poslovniku, da će Dinkić da se oprosti od narodnih poslanika, s obzirom da mu ističe vreme iz onog njegovog obećanja.
Ovde je on govorio kako neki narodni poslanici, neke poslaničke grupe, gleda u pravcu poslaničke grupe SRS, govore nešto, a ne održe reč kada nešto obećaju. Ministar to reče i ne trepnu, a on čvrsto obećao da će 1. oktobra da napusti Vladu ako se ne nastave pregovori.
Pregovori očigledno ne mogu da se nastave, zato što niste ispunili onaj zahtev koji ne možete da ispunite, ne možete da nađete Ratka Mladića. Žao nam je. Ovo je ironično rečeno, naravno, nama nije žao što ne možete da ga nađete i znamo da nećete ni ubuduće to moći.
Ne vidim kako može ministar Dinkić ovde da nam govori o ovom rebalansu budžeta, da priča na koji način će Vlada da raspolaže ovim sredstvima, gde će da troši, u šta će da ulaže. Kako to Dinkić zna kada je on još samo dva dana ministar? Naravno, ako je čovek od reči. Evo dolazi, sada će da kaže: ''Do viđenja, odoh ja''.
Amandman Dragana Čolića odnosi se na član 7. (zapravo, skoro su svi amandmani na ovaj član) razdeo 41, funkcija 360. Naš kolega iz SRS, iz naše poslaničke grupe, gospodin Dragan Čolić je predložio da se ovo briše, evo zbog čega – zato što se ovo odnosi na komisiju za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava. To je, sećate se, neki su bili i tad u ovom parlamentu, neki nisu, ali u svakom slučaju, u javnosti se pričalo pre nekoliko godina o toj čuvenoj komisiji o lustraciji. Tako se to zvalo u žargonu.
Zakon je donet, komisija nikada nije formirana. Pokušavala je nešto Nataša Mićić, ovde je narodnim poslanicima davala nekakve predloge, pa je onda brže-bolje povlačila sa dnevnog reda jer smo dobijali pisma od nekih ljudi koje je ona predložila u tu komisiju. Narodni poslanici su dobijali pisma da taj neko ne želi da učestvuje u tom poslu. Ta komisija niti je formirana, niti će biti formirana, niti je šta do sada radila, niti će šta ubuduće da radi.
Ministre Dinkiću, pitam vas zašto ste onda predvideli da se za ovu komisiju potroši 550.000 narodnih para? Ko će da potroši te pare i u čiji džep će da odu te pare, ako komisija ne postoji i ništa ne radi?
Volela bih, i zbog kolega narodnih poslanika i zbog javnosti, kada su u pitanju ljudska prava i kršenje ljudskih prava, da vas pitam, gospodo poslanici, kako nekom od vas ne pade na pamet da javno kažete neku reč o kršenju ljudskih prava predsednika SRS dr Vojislava Šešelja? Kako to u javnosti ne reče niko iz Vlade, niko od ministara Vlade, osim jednog ministra koji je dao izjavu za novine Srpske radikalne stranke ''Velika Srbija''. Niko drugi se nije oglasio.
Da li vi znate, gospodo, da je Haški tribunal, da je Ševeningen, jedan novi evropski Gvantanamo, da tamo niko ne vodi računa o čoveku, da se tamo na najgrublji mogući način krše osnovna ljudska prava? Da li znate da je Vojislav Šešelj skoro četiri godine u Haškom tribunalu, da suđenje nije počelo, da su u ove četiri godine na najgrublji mogući način kršena njegova prava tako što mu je u tri navrata zabranjivano da komunicira sa javnošću, da nije mogao sedam meseci da vidi ni da čuje ni svoju decu, ni svoju ženu, niti bilo koga iz svoje stranke, niti svoje stranačke prijatelje.
Da li znate da je Vojislav Šešelj prebačen u neku posebnu jedinicu koja nije pripadala UN, koja je bila neki običan zatvor holandskog ministarstva pravde? Da li znate da se o zdravlju Vojislava Šešelja u tom Ševeningenu, u tom evropskom Gvantanamu nije vodilo računa kada je prebačen u tu posebnu jedinicu, u kojoj nije imao dnevno svetlo, u kojoj nije imao vazduh? Dakle, mi smo vas o svemu tome obaveštavali, a vi niste reagovali.
Ovo što se desilo pre nekoliko dana je vrhunac kršenja ljudskih prava i to na zemljinoj kugli nije zapamćeno – da se nekome ko je za nešto optužen, osumnjičen ne dozvoli da se brani. Dame i gospodo, javnosti Srbije, Vojislavu Šešelju ne dozvoljavaju da se brani pred Haškim tribunalom. Mi znamo zašto je to tako. Vojislav Šešelj je, uz pomoć svog tima za odbranu, u koji i ja spadam i to mi je zaista čast, pripremio svoju odbranu, objavio preko 20 knjiga i naravno u tim knjigama je sadržano mnogo toga što ne žele da čuju ni predstavnici vlasti u Srbiji, ni predstavnici onog prethodnog DOS-ovog režima, a naravno ne žele da čuju ni oni u Hagu, ne želi da čuje ni svetska javnost.
Mi ćemo na svakom mestu da promovišemo ono što je odbrana dr Vojislava Šešelja. Idemo od grada do grada po Srbiji, promovišemo njegove knjige, upoznajemo građane Srbije sa tim, a vi gospodo iz Vlade Republike Srbije i vi gospodo koji se zaklinjete u demokratiju, neka vam služi na čast što vam nije palo na pamet da bar nekom javnom izjavom zaštitite osnovna ljudska prava građanina Republike Srbije Vojislava Šešelja.
Što se tiče ovog amandmana, još jednom pitam ministra, i nadam se da će da mi odgovori, gde idu ove pare koje su predviđene za tu nepostojeću komisiju. S obzirom na to da će ministar pokušati da završi naš radni dan, podsetiću ga na ono što sam ga juče tri puta pitala, i u prisustvu i u njegovom odsustvu – šta je učinila Vlada Republike Srbije kada su u pitanju nezaposleni u Srbiji?
To što vi, ministre, pričate o jednocifrenoj inflaciji i o novim radnim mestima, to nema blage veze sa stvarnošću u Srbiji. Istina je da je u Srbiji danas skoro milion nezaposlenih i da je taj broj povećan za 2%; istina je da je kupovna moć građana Srbije pala za 3%. Zaista ne znam odakle vi crpite te vaše statističke podatke. Vi jednostavno izađete i kažete da je inflacija jednocifrena, a to nema nikakve veze sa stvarnim podacima na osnovu kojih se to izračunava i na osnovu kojih to pravi ekonomisti mogu da objasne.
Ništa niste rekli i niste odgovorili šta se učinili kroz ovaj budžet i kroz aktivnosti Vlade Republike Srbije za preko 800.000 građana Srbije koji žive ispod nivoa siromaštva, a svi vi znate šta to znači. To znači da su to uglavnom gladni ljudi, kao i onih 30.000 dece, statistika je to pokazala, koja nemaju treći obrok.
Šta ste uradili i šta ćete uraditi, gospodine ministre, vi i Vlada Republike Srbije, sa Srbima koji su raseljeni sa svojih ognjišta, bilo da su iz Krajine, sa teritorije bivše Bosne i Hercegovine ili sa Kosova i Metohije? Niste danas bili kada sam prenela pitanje jedne grupe građana koji žive u Kraljevu, a koji su radili na Kosovu i Metohiji u društvenim firmama, koji već dve i po godine žive od 4.000 dinara koje dobijaju od Nacionalne službe za zapošljavanje.
Dakle, to su pitanja, ministre Dinkiću, za vas, za Vojislava Koštunicu, za celu Vladu Republike Srbije i jedino onaj ko ume da odgovori na ova pitanja, ko ume da pomogne u rešavanju ovih problema može da stane pred građane Srbije i može da vam kaže, vi gospodo koji kažete da ste mnogo jaki, naručujete ankete, povećavate svoje procente o popularnosti, sve vam priznajemo, raspišite izbore pa da vidimo kome to građani Srbije žele da ukažu poverenje i u koga to građani Srbije veruju.
Vi ćete sada da izađete i opet da kažete – vi ste krivi za ono, vi ste krivi za ovo. Gospodine Dinkiću, da vam ne bih replicirala, znam tačno šta ćete da kažete, ja ću da ponovim nešto što su moje kolege govorile – vi ste šest godina vlast u Republici Srbiji, za šest godina mogli ste bar za jedan korak da ovu Srbiju povedete napred, a ne da svaki dan sve dublje i dublje tonemo.
Još bih volela, ministre Dinkiću, da nam objasnite kako ste pre četiri dana znali da će gorivo da poskupi kada smo ovde doneli zakon gde se cena goriva utvrđuje na osnovu nekih parametara na evropskom nivou. Da li to znači da ste prethodno poskupeli gorivo, u šta sam ubeđena, za neki iznos koji je vama odgovarao, pa onda sada da kažu građani – bože, dobrog li ministra, evo, smanjio nam cenu goriva. Kažite, od kada ste vi ministar do danas koliko je gorivo poskupelo, da ne kažem od 2000. godine do dana današnjeg.
Želim još jednom, pošto za nekoliko sati nastupa izborna tišina, da upozorim i pozovem građane Leskovca, Gornjeg Milanovca, Barajeva, Despotovca, Žabara i Doljevca da izađu u nedelju na lokalne izbore, da na lokalnom nivou biraju vlast bez korupcije, vlast poštenih ljudi, da biraju srpske radikale, a uskoro ćemo, ako bog da, biti vlast i na nivou Republike.