Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da predsednik Republike već ima druga posla, a i predsednik Vlade. Izgleda da i nije baš Kosovo i Metohija najvažnija tema.
Izašao sam zbog jedne stvari koja se danas dogodila u Novom Sadu, dužan sam da obavestim građane Srbije. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci malopre smo dobili potvrdu svih informacija, pozvali i Ministarstvo unutrašnjih poslova da da punu informaciju o čemu je reč.
Naime, posle višednevnih svakodnevnih pretnji predstavnika različitih stranaka u Novom Sadu, pre svih Demokratske stranke, ali i drugih stranaka, posle brojnih laži, insinuacija, medijskih falsifikata i svega drugog sa čim su izlazili u javnost pokušavajući da za ko zna šta optuže SRS, podmetnuta je eksplozivna naprava na kuću Smiljane Kočić, sekretara Gradskog odbora SRS u Novom Sadu u Kaću.
Ona je zajedno sa svojim suprugom, skačući sa drugog sprata, spasila sebi život, suprug je čak ozbiljnije povređen, ona srećom nije. Dece još nemaju.
Inače, na istu kuću je 25.12, sa neotkrivenim počiniocem, bačen Molotovljev koktel, takođe u vreme sukoba u Gradskoj skupštini u Novom Sadu, kada su na najprljavije načine predstavnici DOS–ovskih stranaka pokušavali da za ko zna šta im padne na pamet optužuju SRS.
Izašao sam za ovu govornicu da kažem da se nadam da to nije rezultat sinoćnjeg katastrofalnog poraza predstavnika DS–a u TV duelu sa Igorom Mirovićem, predsednikom Gradskog odbora srpskih radikala.
Meni je zanimljivo da vi vičete – Poslovnik sa mesta, da vas ne interesuje život jedne mlade žene, a toliko su vam puna usta građana i građanki. I život mlade žene i život mladog čoveka. Zato što vi kad bacate eksplozive ili kada terate ljude da bacaju eksplozive onda je to normalno, tada vas interesuje poslovnik.
Da se ne daj bože nešto drugo dogodilo, po Terazijama biste vešali sve redom. E, u tome se razlikujemo.
Izašao sam da vam kažem: mi vas pozivamo da budete mirni, da napravimo da svi u Srbiji mogu mirno i normalno da žive. Pozivamo predsednika Vlade i Ministarstvo unutrašnjih poslova da rade svoj posao, da te kriminalce privedu poznaniju prava ko god da su i da nam saopšte njihova imena, jer ovde nema lažnih ili stvarnih modrica, nego eksplodirane i zapaljene kuće, da ljudi živote spasavaju skačući kroz prozor.
Ako to Vlada ne bude u stanju, a vi znate da se mi uvek držimo prava i pravde, za razliku od vas batinaša koji ste i ovu skupštinu spaljivali, držimo se prava i pravde i nemojte da nas terate da moramo da štitimo naše članove, a štitićemo ih zato što su nam životi i dece i ljudi u Srbiji preči od svega. I ne možete zato što izgubite izbore u Novom Sadu ili bilo kom drugom mestu u Srbiji da mislite da možete da radite šta hoćete.
Nadam se da to nema veze ili da ne može na takav način da se poveže sa bilo kim u politici kako to danas izgleda. Pitali smo, ljudi nisu dužni ni jedan jedini dinar, ni sa kim se nikada nisu svađali, ni sa kim se nisu prepirali, svi ih poznaju kao dobre ljude, dobre domaćine, kao nekoga ko je kod svakoga rado viđen gost. Niko o njima ne može da kaže nijednu lošu reč, nema razloga da to bilo ko drugi sa strane uradi.
Samo razmislite vi koji sve vreme govorite o Evropi, o jedinstvu, o miru, o svemu drugom da vodite računa da su i sa ove strane ljudi, isti kao i vi, od krvi i mesa, i onako kako mi nećemo vas nikada i nigde da napadamo, nemojte to da pokušavate da radite sa srpskim radikalima, zato što ćemo tražiti od države da zaštiti običan narod i obične ljude.
Ako to ne bude država u stanju da učini, budite sigurni da ćemo biti u stanju da svakog člana SRS odbranimo i zaštitimo od svakoga. Vreme je da se sa tim prekine i vreme je da zajednički radimo na ozbiljnim poslovima za Srbiju.

Hvala vam, gospodine Vučiću. Dajem reč predsedniku Saveza vojvođanskih Mađara, narodnom poslaniku Laslu Vargi. Podsećam na pet minuta po Poslovniku.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prema nekim mišljenjima pitanje Kosova i Metohije je isključivo stvar srpskog i albanskog naroda.
Ne može se sporiti da je Kosovo i Metohija od izuzetne važnosti za srpski narod. Za vojvođanske Mađare emotivni značaj AP Kosova i Metohije ne može biti na tako visokom nivou kao što jeste u slučaju srpskog naroda.
S druge strane, međutim, SVM smatra da je rešenje konačnog statusa Kosova i Metohije u interesu svih građana Republike Srbije.
Smatramo da se zemlja nalazi u istorijskom trenutku koji zahteva izuzetno veliku odgovornost parlamentarnih stranaka. Danas se ne treba i suviše baviti prošlošću, ali moramo skrenuti pažnju na nekoliko činjenica.
Ne smemo u ovom trenutku zaobići činjenicu da je sadašnje stanje rezultat pre svega pogrešne i pogubne politike vođene devedesetih godina, politike sile i dominacije prema albanskoj većini na Kosovu i Metohiji. Politički predstavnici vojvođanskih Mađara su još od 1990. godine konstantno upozoravali na buduće posledice te samouništavajuće politike i neprestano su insistirali na mirnom rešavanju svih nesporazuma i sukoba političkim sredstvima, uz dijalog i uvažavanje interesa i većine i manjine na Kosovu i Metohiji. SVM i vojvođanski Mađari su uvek bili protiv nasilja, bez obzira na to čiji politički lideri su u određenom trenutku zamišljali rešavanje sporazuma nasilnim putem na ovim prostorima.
Moramo biti svesni činjenice da su vlade koje su vodile našu državu od 2000. godine puno radile na poboljšanju pozicije Republike Srbije u procesu rešenja konačnog statusa Kosova i Metohije. SVM se od svog osnivanja zalaže za evroatlantske integracije naše zemlje. Ubeđeni smo da bi u ovom trenutku ovo pitanje moralo da bude najvažniji prioritet Srbije. Evropski put naše države je, prema našem mišljenju, najbolji put za ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih zajednica, a istovremeno i jedini način za ubrzani ekonomski razvoj Srbije.
Istovremeno smatramo da rešavanje konačnog statusa Kosova i Metohije i ponovno pokretanje pregovora sa EU treba da budu dva paralelna, međusobno nepovezana procesa. Narodni poslanici SVM u ovom trenutku smatraju izuzetno važnim nastavak pregovora o konačnom statusu Kosova i Metohije. Prema našem dubokom ubeđenju, naime, ne postoji drugi način za to da se Srbija izbori za rešenje koje bi bilo prihvatljivo za građane Srbije i za Narodnu skupštinu. Zalaganje za najširi mogući spektar prava svih nacionalnih i etničkih zajednica na teritoriji Kosova i Metohije bi, prema našem mišljenju, trebalo da bude jedan od najvažnijih prioriteta pregovaračkog tima.
Smatramo da je najvažniji uslov za opstanak nealbanskog stanovništva na tim prostorima uspostavljanje institucionalnog okvira za samoupravu u oblastima pravosuđa, unutrašnjih poslova, zdravstva, obrazovanja, zaštite kulturnih dobara, slobode veroispovesti i službene upotrebe jezika i kulture.
Omogućavanje bezbednog života i prava na samoupravu i autonomiju je jedini način da se omogući ostanak, očuvanje identiteta i ravnopravnost srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, kao i povratak izbeglih i raseljenih lica, a što SVM smatra presudnim.
Želim, isto tako, istaći da SVM ni u kom slučaju ne smatra opravdanim povlačenje bilo kakve paralele između situacije na Kosovu i Metohiji i u AP Vojvodini.
S druge strane, međutim, ukoliko se u toku pregovora o konačnom statusu Kosova i Metohije iznađu povoljna pozitivna rešenja u oblasti zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina, koja se trenutno ne primenjuju na drugim područjima naše države, ta prava, prilagođena postojećim uslovima, moraju se obezbediti za sve nacionalne zajednice u Republici Srbiji.
Na osnovu gore navedenog, Savez vojvođanskih Mađara može jedino da glasa za započinjanje novih pregovora i iznalaženje rešenja putem pregovora, nakon kojih se nijedna strana neće osećati poniženom i poraženom. Hvala vam.

Dajem reč predstavniku Koalicije Albanaca Preševske doline, narodnom poslaniku Rizi Halimiju. Izvolite.

Dame i gospodo poštovani poslanici, želim puno uspeha novom sazivu. Nadam se da ćemo u sledećim sednicama biti uspešniji. Na početku da kažem, jednostavno, ne slažem se sa ovim dnevnim redom i sa ovom tačkom, jer mi po prvi put smo imali prilike da vidimo jedan važan dokument.
Svi se slažemo da je specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija po prvi put je izneo u javnost jedan važan dokument za budućnost Kosova, a mi to nemamo u dnevnom redu. Mi raspravljamo o jednoj rezoluciji koju bi trebalo automatski, logikom gospodina Dačića, da po nekom automatizmu i disciplini ranijoj jednopartijskoj, da ljudi prihvate. To je apsolutno degradirajuće, apsolutno ovaj parlament to ne zaslužuje.
Ono, priča o tome da je u jednoj opštini sa 90 posto i više Albanaca jedan Albanac predsednik, i za režim gospodina Dačića je to začuđujuće, apsolutno nikoga u svetu to ne začuđuje.
Trebalo bi da se seti, a dobro zna gospodin Dačić, da u to vreme kao predsednik opštine, sa ono malo kompetencija koje je lokalna vlast u to vreme imala, imao sam iznad glave zamenika načelnika Pčinjskog okruga, koji je bio zadužen samo za opštinu Preševo. Jedinstven primer. Toga u čitavoj državi nije bilo, da ne govorim šire u svetu. To je ta demokratija o kojoj sa nostalgijom govori gospodin Dačić.
Mislim da ovde imamo dokument, po prvi put, koji ozbiljnije nastoji da rešava jedan ozbiljan problem koji se dugo vremena nije rešavao. Ovde se govori o politici zasnovanoj na sili argumenta. Postavljam pitanje, da li je upravo ta politika ili obrnuta politika zasnovana na argumentu sile ukinula ustavni status Kosova, topovskim metodama i tenkovima.
Znamo šta se dešavalo 89. godine na Kosovu. Suštinska autonomija koju je tada Kosovo imalo znamo kako je srušeno, kojim metodom. To čitav svet zna. Mi sada govorimo o jednom drugom pristupu, o najvećim dostignućima međunarodnog prava, o najvećim civilizacijskim dostignućima, nastojanju da se načini ljudsko rešenje i da ljudi ljudski žive, i da svi građani na Kosovu budu ravnopravni, i sve manjine.
Po svemu sudeći, sada ovaj dokument nudi najšire okvire po kojima se međunarodno pravo širi. Verovatno će i ovaj parlament imati interesovanje da to primeni, da u predstojećem periodu i manjine ovde imaju slična prava koja se sada nude na Kosovu. Kao pripadnik manjine to jedva čekam, da se u praksi, jednostavno, te stvari i kod nas dešavaju.
Zato mislim, zašto mi čitavo vreme raspravljamo o onome što ne piše u dokumentu, a ne govorimo o onome što je dato u dokumentu, a veoma su važne stvari date u dokumentu. To vredi poštovanja i ulaganja truda da se taj dokument sveobuhvatno tretira, razmotri, jer je stvarno do sada dokument koji na najvišem nivou tretira rešavanje zajedničkog života na jednom prostoru, u jednoj društvenoj zajednici.
Čak se ne koristi termin – manjina, nego kaže ili nealbanske zajednice ili zajednice koje nisu većina na Kosovu. Govori se o zajednicama koje nisu većina na Kosovu.
Uglavnom je to po najvišim standardima i mislim da vredi poštovanja, truda i angažovanja i u ovom parlamentu, a sve direktno zainteresovane strane da direktnije diskutuju i raspravljaju, da se modaliteti popravljaju, a ne rezolucijama da se degradira taj dokument, nego učini doprinos u pravcu poboljšanja.
Mislim da u tom kontekstu ova rezolucija nije produktivna. Ova rezolucija nije imala mesta na današnjoj sednici. Kao takva predlažem da se ne usvoji i da se pripremimo da na jednoj ozbiljnijoj sednici i ozbiljnije ovu problematiku tretiramo.

Replika, reč ima narodni poslanik Ivica Dačić. Izvolite.

Za mene gospodin Halimi nije rekao ništa novo što već ranije nije govorio. Samo želim njega da podsetim, pošto govori o jednopartijskom sistemu, gospodine Riza, nisam bio funkcioner u vreme jednopartijskog sistema, za razliku od vas koji ste bili član komiteta u Preševu i član Saveza komunista u vreme bratstva i jedinstva.
S druge strane, bili ste predsednik opštine u tom, kako vi kažete, nedemokratskom režimu. Da je taj režim bio nedemokratski, vi ne samo da ne biste bili predsednik opštine, nego možete da zamislite gde biste bili.
U svakom slučaju, sa takvim stavovima koje vi imate potvrđuje se da je Srbija jedna veoma demokratska zemlja.
Da neko izađe usred Beograda, u srpskom parlamentu i da kaže da Skupština Srbije ne treba da usvoji rezoluciju u kojoj se kaže da će Srbija braniti svoj teritorijalni integritet i suverenitet, pokazuje samo jednu stvar, da je Srbija demokratska zemlja, u kojoj čak i usred parlamenta narodni poslanici mogu iznositi protivustavne stavove.
Gospodine Halimi, u Preševu se vije albanska zastava na zgradi Skupštine opštine kada je Dan albanske zastave. U Preševu, Bujanovcu i Medveđi je formirana Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe. Tu je bio ministar policije, a i ako su tu ljudi iz BIA, u Preševu se zaplenjuje svaki 10. dan naoružanje koje sakrivate i za nešto se spremate.
Za šta se spremate? Od koga se oslobađate?
Prema tome, samo sam vas prozvao. Znam šta ćete da kažete. U svakom slučaju, mislim da i vi, gospodine Vlahoviću, znate šta će on da kaže, zato što i vaša stranka ima slične stavove kao i sve druge stranke oko Kosova i Metohije.
Uostalom, gospodine Riza, 2000. i 2001. godine, kada je izbila čuvena buna u Preševskoj dolini, nije bio SPS na vlasti, bila je na vlasti nova Vlada, protiv koga ste se bunili, od koga ste se oslobađali. Ne samo da na Kosovu i Metohiji postoji separatizam. Separatizam postoji i u Bujanovcu, Preševu i Medveđi od strane albanskih političkih partija.
(Predsedavajuća: Vreme.)
To nije nikakva tajna.
Šta god mislili, imate pravo da to mislite, za razliku od 250.000 Srba, koji nisu imali pravo da ostanu da žive na Kosovu i Metohiji, koje su vaša braća sa Kosova i Metohije proterala van svojih vekovnih ognjišta. To ne znači da vi u Srbiji ne treba da imate sva prava. Treba da imate sva prava, kao i svi drugi građani Srbije.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Samo nemojte pravdati zločine nad Srbima od strane albanske separatističke vojske na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Dajem reč predstavniku Unije Roma Srbije, narodnom poslaniku dr Rajku Đuriću.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo, drage kolege novinari, predstavljam Uniju Roma Srbije, stranku naroda koji je bio vekovima i bez doma i bez groba.
Ponosan sam i srećan što je moj narod, pred kojim je, kazano rečima našeg nobelovca Ive Andrića "svako smeo da se pokaže onakav kakav jest, tj. krvav ispod kože, ne morajući posle toga ni da se kaje ni da se stidi", našao prvi put svoj dom u Srbiji. Verujem da to neće biti prvi put i da taj narod neće više biti bez glasa.
Možda je, uvažene dame i gospodo, tako hteo slučaj ili sudbina da se to dogodi u Srbiji, zemlji koja je suočena danas sa ozbiljnom pretnjom da ostane bez svoga dela teritorije, što bi dovelo do toga da mnogi njeni ljudi, među kojima je više od 150.000 kosovskih Roma, izgube još jedared i svoj dom i grobove u kojima počivaju njihovi preci. U ime svih nevinih žrtava na Kosovu, molim za oproštaj i klanjam se njihovim senima.
Ta pretnja da se u 21. veku, posle pada Berlinskog zida, ponovo podigne zid, vidljiv ili nevidljiv, svejedno, pod kojim neće moći da se iznedri egzistencija ostvarenog zajedništva svesti, čiji je takoreći cilj da se neprestano i sistematski uništava priroda humaniteta, koja je, po definiciji, težnja za saglasnošću s drugima, izaziva u nama duboku zabrinutost.
Mir se može graditi i postići jedino u slobodi čiji je temelj istina. Neistina može naneti veliku štetu miru. Svaka neistina jeste korak na putu ka totalitarizmu. Žalosno je što su mnoge neistine i zablude prethodile Predlogu za sveobuhvatno rešenje statusa Kosova specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, što su mnoge istine i činjenice o stradanju i etničkom čišćenju Roma na Kosovu prećutane i prenebregnute.
Te istine i činjenice iscrpno i dokumentovano su izložene 1999. godine u materijalima Društva za ugnjetene narode u Getingenu, to je taj tekst i na nemačkom i na albanskom, koje je inače član UN, ekonomskog i socijalnog saveta i Komisije za ljudska prava. U tom dokumentu objavljen je apel nemačkog nobelovca Gintera Grasa, koji je o stradanju Roma na Kosovu napisao: "Od 150.000 Roma na Kosovu ostalo je još dvadesetak hiljada, koji su primorani da žive u getu izloženi mržnju i nasilju".
Tu su, zatim, izveštaj Karitasa, Lekara bez granica itd. Najzad, dame i gospodo, tu su izveštaji ambasadora NATO–a, gospodina Kai Eidea iz Norveške.
Mir, to majstorsko delo uma, zahteva ljude od razuma, koji su kadri da prosuđuju ono što je pravo i pravedno i da se bore protiv zla, ne nanoseći nikome zlo, naročito ne izazivajući i ne podstičući još veće zlo. Zato gajimo iskrenu nadu da će ubrzo doći dan kada će sila sići posramljena sa svoga prestola i Kosovo postati mesto, gde će i oni koji trpe nepravdu i oni koji je ne trpe podjednako goniti i kažnjavati one koji je čine, naročito one koji su od nepravde stvorili zakon nad zakonima i koji su voljni da od zla izgrade dela nad delima.
Iskustvo nas je učilo i naučilo: što više ima ljudi ovde i tamo, na Balkanu, u Evropi i svetu, koji razmišljaju o Kosovu hladne glave, ali ne bez srca, ne bez duše, manje će trebati vatrenog oružja. Samo ti ljudi mogu doprineti da se smanji broj onih koji su spremni za nasilje, koje traži da se nauči jezik mržnje i jezik neslobode.
Mržnja se, poštovane dame i gospodo, ne leči mržnjom. Mrak se ne može ukloniti mrakom.
Ako je tačna i prihvatljiva izreka slavnog Getea da je rat "raj za kriminalce, psihopate i ološ svake vrste", onda se mora izvesti zaključak da učešće takvih ljudi u mirovnim pregovorima, u mirovnim procesima vodi mirovnom paklu. Zato je potrebno dati šansu ljudima dobre volje, ljudima koji imaju i u glavi i u srcu komadić neba i drže se proverene državničke mudrosti: ko ugrožava mir ili predstavlja pretnju i opasnost po mir, ne može biti priznat.
Tome se mora dodati i sledeće: teško je, gotovo nemogućno postići trajan i pravedan mir, ako majka ne može ni u svojim snovima videti kolevku svoje dece, ako deca ne mogu ukrasiti cvećem grob svojih roditelja i pokloniti se senima svojih predaka.
Ne mogu da ne pomenem freske u manastirima na Kosovu koje su, po svojoj umetničkoj vrednosti, ravne recimo izloženim delima u Luvru, u kojem, kao što je poznato, tek manji deo nosi pečat francuskog duha i genija. To obavezuje čovečanstvo i Evropu, koja je 2007. godinu proglasila godinom duha i duhovnosti, da gledaju očima duha i uma i na život, i na lepotu i na uzvišenost Kosova, jer istorija je bezbroj puta pokazala da duh ljudi može zapasti u duboke noći, u kojima mogu biti porušena i uništena dela dana čoveka, da bi se potom decenijama, čak stolećima, uručivali listovi istorije i tradicije, predavali spomenici i kamenje, kamenje na kojem je teško išta solidno i po meri čoveka sagraditi.
Jedna romska izreka glasi: "Ko hoće svet ogrejati, mora u sebi sunce imati". Ukoliko je tačna i prihvatljiva misao da kultura Evrope može biti samo kultura čoveka, onda je neophodno da pečat kulture čoveka, čiji je najviši vrh čovečnost, nosi i sadrži u sebi i Predlog za sveobuhvatno rešenje statusa Kosova. Hvala vam.

Dajem reč predsedniku Romske partije Šajn Srđanu, narodnom poslaniku.