Konačno je nastupio trenutak da razgovaramo o temi, iako smo to prebacili na raniji deo, kada smo pričali o povredama Poslovnika. Sada je pravo vreme da razjasnimo šta mi ovde radimo.
Pred sobom imamo dva predloga za izbor predsednika Narodne skupštine. Inače, u političkoj praksi, to svi znaju, kada se bira predsednik Skupštine, to obično reflektuje volju skupštinske većine, koja se očituje na taj način što se pre toga ili istovremeno sa tim dogovori politika koju će skupštinska većina zastupati i ta politika se u svim državama za koje ja znam da su demokratske države očituje preko izabrane vlade.
Dakle, izborom vlade se definiše politika koju zastupa skupštinska većina braneći tu vladu i po pravilu, mada i tu ima izuzetaka u poslovnicima određenih država, ali po pravilu u poslovnicima je predviđeno, i to je politička praksa, da i predsednik skupštine bude izabran tako da reflektuje tu volju, tu skupštinsku većinu.
Dakle, za nas iz DSS–a nijednog trenutka ne bi bio problem da glasamo za bilo kog kandidata kojeg predloži bilo koji naš koalicioni partner, u slučaju dogovora o formiranju nove vlade. I pri tom, u tom smislu ne želim da raspravljam o personalnim rešenjima, za nas bi rešenje naših koalicionih partnera koje bi nam bilo predočeno bilo apsolutno prihvatljivo, ukoliko je deo našeg dogovora.
Ono što danas mogu sigurno da kažem, i zbog čega žalim, to je da nemamo danas dogovor o jasno definisanoj skupštinskoj većini koja bi podržavala politiku izraženu kroz Vladu Republike Srbije koju bira ovaj dom.
Samim tim je automatski s tim u vezi ima li dogovora i o poziciji predsednika Narodne skupštine, jer u našem sistemu, a to je i istorija pokazala, to je praktično neraskidivo. Nažalost, danas nemamo dogovor o formiranju Vlade Republike Srbije, na šta ću se vratiti da kažem zašto ne.
U situaciji smo da imamo dva predložena kandidata. Jedan kandidat je predstavnik političke stranke koja ima 64 mandata u ovom parlamentu. To je politička stranka, sticajem okolnosti, s kojom je Demokratska stranka Srbije pregovarala; ne znam da li još uvek pregovara, ali smo svakako tri meseca pregovarali o formiranju nove vlade.
Druga politička stranka je ona politička stranka sa kojom moja politička stranka nijednog trenutka nije vodila razgovore o formiranju skupštinske većine, podršci nekoj vladi u ovom parlamentu, niti znam da se to u ovom trenutku uopšte čini, koja je predložila svog kandidata za predsednika Narodne skupštine. Ta politička stranka ima 81 mandat u Narodnoj skupštini.
Mi smo u više navrata probali da postignemo dogovor o ovom pitanju. Prvo sam to čuo od Tomislava Nikolića, pre oko dva i po meseca, možda tome ima i više. Taj predlog je bio razuman – da se formira Skupština do kraja, a da zatim prepustimo onima koji i dalje dogovaraju stvari kada je reč o formiranju vlade da to i učine. Do tog dogovora do danas nije došlo.
Došlo je do jedne inicijative Demokratske stranke od pre nekoliko nedelja, mislim da već toliko ima, kada je predložila Milenu Milošević, i tada je dala motive koje je obrazložila, koliko se sećam, a osim toga biće tu ljudi koji će dati to obrazloženje bolje od mene, od strane Demokratske stranke, time da je potrebno prvo izabrati predsednika koji može svojom funkcijom odgovoriti na nove izazove na koje svojom funkcijom po položaju gospođa Borka Vučić ne može i, drugo, da bi se doneo zakon o izmenama Zakona o budžetskom sistemu, a zarad jasnijeg načina finansiranja Republike u periodu u kojem smo. To je bilo tada obrazloženje.
Mi smo imali drugo obrazloženje kada smo sa našim potencijalnim partnerima, pa i onima koji to zapravo nisu bili, a predstavljaju respektivne poslaničke grupe u Skupštini, razgovarali ranije, ali naši motivi su bili drugačiji. Mi smo želeli da što pre imamo predsednika Skupštine upravo zbog toga da bi se prevazišla situacija, jer smo svi tada bili saglasni da predsedavajuća Prvom sednicom ne može otvoriti novu raspravu, odnosno novu sednicu sa eventualnim izveštajem o Kosovu. Danas smo čuli nešto neverovatno – da je to predsedavajuća mogla učiniti. Takvu vrstu stava, takvu vrstu obrazloženja nikada u našim konsultacijama nisam čuo, do današnjeg dana. Danas sam to prvi put saznao od našeg prijatelja u ovom parlamentu.
Jednostavno, postavlja se pitanje koje je onda rešenje. Mi smo predložili tada i tada se u našim razgovorima koje smo imali, ne jednom, moglo čuti da bi to rešenje moglo biti pre nego što bude poznata skupštinska većina. Dame i gospodo, skupštinska većina je ona koja podržava politiku zemlje koju će oličavati Vlada, jer Vlada vodi politiku zemlje, prema slovu Ustava, i to je jedino što je merodavno kada je reč o određivanju politike kroz skupštinsku većinu. To nije dogovoreno. Dakle, u ovom trenutku to nije dogovoreno.
Jedna od mogućnosti je bila da se svi dogovorimo o jednom kandidatu. Opcija je bila čak da možda to, paradoksalno, bude i najmanji poslanički klub u Skupštini, da možda on da kandidata za predsednika Narodne skupštine, pa je, naravno, najveći klub to odbio. Razgovaralo se i o drugim rešenjima.
Jedino što je logično u ovom trenutku, i mislim zaista ozbiljno da vas sve pozovem da o tome još jednom razmislimo, ako nemamo dogovor o definisanoj skupštinskoj većini kroz podršku Vladi, što i jeste bio cilj izbora i ceo proces se završava izborom Vlade, ako to danas nemamo, jedino što je logično to je da svi glasamo za nešto što jeste logično – logično je glasati za kandidata one grupe koja ima najviše poslanika u parlamentu. U ovom slučaju to je SRS.
Postavlja se pitanje da li se time definiše neka politika od strane onih koji bi tako glasali. Kada bi svi za to glasali ne bi bilo moguće postaviti to pitanje.
Međutim, neko želi da se napravi podvojenost, neko želi da gura predlog. Uvažavam, moguće je dati predlog i od strane manje poslaničke grupe za predsednika parlamenta, ali onda je to zaista, kao što su neki moji prethodnici rekli, izričito vezano za formiranje skupštinske većine, podršku Vladi i zaista formiranje političkog pravca. U tome se slažemo.
U drugom slučaju se pravi veštačka podela i veštačka podvojenost. Mi moramo naći izlaz iz ove situacije.
Jedan od načina da se nađe izlaz jeste da zaista svi smognemo snage da podržimo nešto što je logično, ne ono sa čime se politički slažemo nužno.
To nije nužno, nego nešto što je logično. Pitanje političkog slaganja izgleda da je ostavljeno sa strane.
Reći ću vam jednu stvar, šta mislim da se ovde zapravo dešava.
Oni koji nisu bili spremni ili iz određenih političkih razloga ni po koju cenu ne žele da naprave dogovor o Vladi sa DSS–om, ili zato što stvarno ne žele ili što im je neko to naredio ili što imaju novog predsednika stranke koji sedi sa ove strane i zove se Čedomir Jovanović, jednostavno ne žele da naprave koalicioni sporazum sa DSS.
Zatim dovode u situaciju tu političku stranku da se opredeli pred ultimativnim zahtevom da se, bože moj, danas izjasnimo za politiku Srbije, za političkog demokratskog kandidata koji bi vodio Narodnu skupštinu, jer se, bože moj, samo na taj način određuje politika države u ovom trenutku.
Ljudi, to nije tačno, to naprosto nije istina, jer da je to tačno i da postoje politički razlozi ovde sa vaše strane da se definiše politička većina, zašto mi danas ne glasamo o Vladi. Zbog čega je predsednik Demokratske stranke obavestio Demokratsku stranku Srbije da mu nijedno od kompromisnih rešenja, u protekla tri dana sa naše strane nuđena, ne odgovara. Reći ću vam zašto.
Zbog toga što je svako rešenje koje nam je ponuđeno od strane Demokratske stranke podrazumevalo jedinu, isključivu i apsolutnu kontrolu nad svim onim što se zovu ministarstva sile, nad svim onim što se zove obaveštajna služba ove države, tako da ni na koji način nijedan od partnera ne bi mogao uticati na tu oblast i na to polje.
Čak, kada se činilo u subotu da će se ti dogovori postići, u subotu popodne, što se tiče svega onoga što smo bili dogovorili sa našim tada potencijalnim političkim partnerima, možda još uvek potencijalnim, mi smo tada dobili obaveštenje da sve ono o čemu smo razgovarali više ne pije vodu. Dat je potpuno nov predlog koji čitave pregovore vraća na početnu poziciju.
Znam da ovi ljudi koji ovde sede i koji su bili uključeni u pregovore ne mogu da negiraju ovo što sam rekao. Ako to budu negirali, izgovoriće ništa drugo sem gnusne laži, a ovo je ono što je tačno.
Nakon svega toga mi treba da pristanemo na ultimativni zahtev da se izabere predsednik Skupštine, bože moj, što se time definiše politika ove države i ovog parlamenta kroz taj izbor. Gospodo, čuli ste i ranije u našim izlaganjima, dok smo imali raspravu danas popodne, da to jednostavno nije tačno.
Postavlja se vrlo jednostavno pitanje: da li postoji politička volja onih koji su pregovarali da formiraju novu vladu, ili ne.
Ako ne postoji i ako se izražava kroz stav predsednika države i kroz ono što smo čuli od njega kao predsednika stranke juče i prekjuče i kroz ono što se može čuti danas od šefa poslaničke grupe DS, koji je objavio rat DSS–u danas prilikom svog prvog izlaganja (naravno, ne pravi rat, nego predizborni rat, tako što je govorio o tome kako nastupaju izbori, kako je sve gotovo), izvinite, gospodo, to nije definisanje političkog pravca zemlje, to nije definisanje političke većine i to nije ono o čemu smo govorili.
Ja jesam danas izneo jednu sumnju u odnosu na ono zbog čega su pregovori prekinuti, jer ne bih hteo, a mislim da mogu i u vaše ime govoriti, iako se nećemo možda oko mnogo čega složiti, da građani ove države misle da se vlada nije napravila zbog toga što neko nije hteo da odustane od svog direktorskog ili ministarskog mesta. Dame i gospodo, poštovani građani i sugrađani koji slušate, to zaista ne može biti tačno. Ako postoji neki razlog, on je suštinske političke prirode i molio bih da se taj suštinski razlog iznese.
Juče je taj razlog suštinske političke prirode nagovestio predsednik Demokratske stranke i predsednik države Boris Tadić, zbog čega predlozi DSS nisu prihvatljivi, i upravo je obrazložio to politikom. Nije obrazložio time da mu se ne sviđa nečija njuška, da mu se ne sviđa nečije ime ili nečiji predlog za neku poziciju. Obrazložio je to politikom i rekao da postoje politički razlozi.
Bilo bi dobro da se ti politički razlozi čuju, jer ako se oni svode na ono što smo danas u predraspravi čuli od predsednika poslaničkog kluba DS–a u parlamentu, onda je to, prvo, netačno i krajnje licemerno, jer ne postoji nijedan cilj, gospodine Petroviću, protiv koga bismo mi bili, od onih koje ste naveli kada ste govorili za šta će se vlada zalagati, za šta bi se vlada zalagala, za šta bi se vaša stranka zalagala, a da bi on bio sporan u ovom trenutku kada bi trebalo da postignemo dogovor o novoj vladi.
Ostalo je bilo sasvim nešto malo u subotu i od tog malog se napravilo nešto sasvim mnogo, u tu istu subotu veče i u nedelju, i prosto se pitam da li je moguće da se to desilo.
Vi ste, gospodo, iako to svi ne znate, možda ni sam gospodin Petrović ne zna, a ako zna onda mu svaka čast, očigledno od nekoga dobili instrukcije da je bilo kakvo prisustvo DSS–a u Vladi ili bilo kakvo mešanje u sektor bezbednosti ili obaveštajnih službi u Srbiji nedopustivo. Ko bi to mogao da odluči? Sigurno nije Demokratska stranka sama, a verujem da jedan dobar broj članova Demokratske stranke koje lično poznajem ne bi razmišljao na taj način.
Prema tome, današnji izbor predsednika Skupštine, dame i gospodo, nemojte podmetati i brkati sa bilo kakvim političkim rešenjem ili nametanjem stava da je u pitanju definisanje skupštinske većine koja određuje politiku zemlje. Politika zemlje se, gospodo, određuje tako što oni koji su se tri meseca mučili u pregovorima, i mučili ovaj narod da to gleda, treba da sednu i da tu politiku definišu kroz Vladu Republike Srbije, a da je sreće, ovaj parlament je trebalo da se izjasni danas, a ne da danas radimo ovo što radimo.
Ali, ako to nije slučaj i ako je vaša volja takva da to ne bude slučaj, mi mislimo da je naša dužnost da se držimo nekih principa. Taj princip je da vas pozovemo da uradimo ono što je razumno, a ne ono što nam je politički blisko, a razumno je podržati kandidata najveće poslaničke grupe, a to ne isključuje nikakvu mogućnost ni da budu izbori ni da se formira definisana skupštinska većina.
Ali, gospodo, ako insistirate na predlogu da to bude Milena Milošević, verujte da DSS u postojećim okolnostima svakako ne može, niti ima osnova da podrži taj predlog, niti ga doživljavamo kao predlog kojim se definiše bilo kakva politika, u tom smislu, ovog parlamenta.
Prema tome, da bi se sve rasprave na ovu mučnu temu završile, smatram da treba da se da jednodušna podrška onom kandidatu za koga je to, ljudi moji, logično. Onda ćemo, ako bude potrebe i ako bude sreće i ako bude pameti u ovoj državi, razgovarati o političkim rešenjima za ovu državu. Hvala vam.