Hvala.

Gospodine Aligrudiću, kad sledeći put budete rekli da ja nemam veze s mozgom, molim vas, skinite hulahopke pre toga, pa se spremite da vam uši izvučem, kako zaslužujete.

Hvala. Reč ima gospodin Dinkić.

Dame i gospodo poštovani poslanici, zaista ne mogu da verujem šta se ovde događa u Skupštini. Imamo gospođu Borku Vučić, koja predsedava, bira se Tomislav Nikolić za predsednika Skupštine, a dve najveće demokratske stranke – Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije se svađaju. Da li je to normalno?
Da li i jedna i druga stranka znaju koliko je nekada vremena trebalo onima koji su pravili Demokratsku opoziciju Srbije, pre svega gospodinu Đinđiću, Koštunici i ostalima, da se slože i da 5. oktobra obore režim radikala i Miloševića, a sada, zbog pitanja BIA, policije i odbrane da se igramo sa dovođenjem Nikolića na vlast. Gde je tu mudrost? Gde je tu razum? Da li su u pitanju partijski interesi ili interesi građana koji su glasali za vašu partiju zato što ima demokratsko u svom predznaku u imenu?
Za G17 plus nema dileme. G17 plus će glasati za kandidata Demokratske stranke. Nemamo dilemu, hoćemo da Srbija ide ka Evropskoj uniji, hoćemo da nastavimo ekonomske reforme, želimo da rešavamo probleme građana. Međutim, poruka je potpuno jasna: ukoliko ovaj parlament izglasa Tomislava Nikolića za predsednika parlamenta (ovo je poruka i jednoj i drugoj strani), G17 plus izlazi iz pregovora o ovoj vladi.
Nemoguće je praviti tehničkog predsednika Skupštine. Ako se sada bira predsednik Skupštine, a nema iza toga nekog dogovora o vladi, čemu se onda bira? Po Ustavu, za sedam dana se raspušta Skupština. Zašto mi danas uopšte pričamo o predsedniku, ako nije napravljena i skupštinska većina za vladu? To je osnovno pitanje. Na to niste dali odgovor, niko ko podržava Nikolića za kandidata.
Zašto je G17 plus protiv izbora Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine? Čuli smo Vučića, koji inače kada govori ovde dere se, a sada je tihim glasićem pročitao tzv. bogatu radnu karijeru Tomislava Nikolića, kako je ovde navedeno. Kaže, gospodin Nikolić je svoju bogatu radnu karijeru započeo u građevinskom preduzeću "Žegrap". Zaista ne znam koje je to preduzeće. Zatim, u firmi "22. decembar" bio je šef investicija u periodu od 12 godina. Samo da građani znaju, ta firma je danas propala. Zatim je dve godine bio tehnički direktor Javno–komunalnog preduzeća u Kragujevcu.
Ono što takođe gospodin Vučić nije čitao onako gromoglasno, s ponosom, jeste činjenica da je gospodin Nikolić bio potpredsednik u Vladi Mirka Marjanovića od 1998. godine, a krajem 1999. godine potpredsednik Savezne vlade. U to doba penzionerima su delili bonove za struju umesto penzija. Tad je nastao onaj dug koji je počeo kasnije da se nadoknađuje.
Nećemo i ne možemo podržati Nikolića, jer je politika njegove stranke Srbiju svojevremeno odvela u izolaciju, u sankcije. Izazvao je da nas bombarduju, u krajnjoj liniji, izazvao je rat na ovim područjima, ljudi su poginuli. Tog čoveka sada iz nekakvih taktičkih razloga, makar za sekund, dovesti za predsednika Skupštine – svako onaj ko sebe zove demokratom ne sme ni da pomisli na to, a kamoli da digne ruku za Nikolića.
Zar hoćemo da se vratimo u devedesete godine? Zar da najvišim zakonodavnim telom Srbije predsedava čovek koji je protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju? Ova skupština treba da izglasava proevropske zakone, da pomogne ljudima da imaju bolji standard, a ne da se busamo u prsa i da govorimo kako smo najjači na svetu, a kada nas pritisnu sa svih strana da bežimo u mišje rupe.
Ne želim mnogo da govorim ovde o radikalima. Oni imaju svoje glasače i prosto ne znam da li se u kratkom roku na njih može uticati. Međutim, želim ovde da se obratim pre svega poslanicima Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije i da ih pozovem da ne glasaju za Tomislava Nikolića kao predsednika Skupštine, jer moje pitanje vama je – da li ste vi uzalud učestvovali u petooktobarskim promenama?
Kako može da vam bude, kako ste rekli, gospodine Aligrudiću, logično da se gospodin Nikolić izabere za predsednika Skupštine, kada je upravo predsednik vaše stranke 5. oktobra pobedio koaliciju Miloševića, uz podršku svih demokratskih snaga, i opozicije i nevladinih organizacija, na izborima 2000. godine?
Drugo, zar je Koštunica 2000. godine izlazio protiv radikala i Miloševića na crtu da bi ih sada vraćao na vlast? To je nešto što mi ne možemo da shvatimo. Prosto, ne verujem da i vi do kraja danas to shvatate.
Drugo, isto pitanje za Novu Srbiju: zar je lider Nove Srbije dovozio bager u Beograd i ovde pred ovom skupštinom rušio Miloševića i radikale da bi sada molio radikale da ga puste da asfaltira po Srbiji? To je suviše visoka cena.
Niko ko u imenu svoje stranke ima predznak "demokratski" ne sme sebi da dozvoli da glasa za Nikolića i da oduzima evropsku perspektivu građanima Srbije.
Čuo sam da je na ovim konsultacijama rečeno da je motiv za izbor radikala za predsednika Skupštine odbrana Kosova i Metohije.
To je navodno motiv zbog koga bi eventualno Demokratska stranka Srbije za njega glasala. Kako glasati da se izabere za predsednika čovek čija je politika, zajedno sa Miloševićem, suštinski dovela da maltene Kosovo faktički bude izgubljeno i da Srbija nema suštinski suverenitet nad Kosovom i da imate stranu vojsku na Kosovu?
Dokle ćemo da dozvolimo da se pod pitanjem Kosova sve beogradske i unutrašnje srpske teme rešavaju? Kome je stalo do građana Kosova, a kome je stalo samo do vlasti? Dakle, dosta je više manipulisanja građanima Kosova. Nema veze konstituisanje predsednika Skupštine danas i izbor Tomislava Nikolića sa zaštitom interesa oko Kosova.
Ako nije formirana nova skupštinska većina koja znači izbor nove vlade, onda je besmisleno da biramo danas predsednika parlamenta, jer ako se do ponedeljka Vlada ne formira, Skupština se raspušta, raspisuju se izbori i ne vidim čemu onda birati predsednika i skupštinska tela. U toj situaciji ide se na izbore.
Želim da apelujem pre svega na poslanike DSS–a i Nove Srbije da ne glasaju za Tomislava Nikolića, ali želim da apelujem i na Demokratsku stranku i na Demokratsku stranku Srbije da ne pregovaraju o vladi ovde – šta briga poslanike ovde kako idu pregovori o vladi i nemam nameru o tome ovde da pričam – već da se o tome dogovore izvan ove skupštine i da dođemo ovde u Skupštinu da izaberemo i proevropskog demokratskog premijera i takvu većinu da napravimo i da nastavimo reforme. Ako to nije moguće, reći jasno i glasno – nije moguće, i onda da vidimo ko šta misli. Hvala.

Replika, Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolićete mi, ja ću prvo malo da očitam bukvicu nepismenom ministru. Naime, gospodine Dinkiću, ne može u srpskom jeziku da se kaže – izašao Vučić pa se dere; jer, ja kožu ne derem, možda vičem. Ali, to je trebalo da vas uče u osnovnoj školi davno. Dalje, ne mogu da govorim "tihim glasićem", jer to je pleonazam, gospodine Dinkiću, a i to je trebalo u osnovnoj školi da vas nauče. Ima nešto što je trebalo i u predškolskom da vas nauče: ne stavljaj čarapu na glavu, ne kradi, ne otimaj i ne pljačkaj Srbiju. To si radio, e više nećeš moći.

Gospodin Dinkić, replika.

Gospodine Vučiću, jedva sam čekao da ne budem više ministar, nego narodni poslanik, da mogu sa vama da debatujem. Vaših laži je dosta bilo. Onoga časa kada budete želeli da narodu kažete istinu o tome da li ste ikada išta zaradili radom van države, da li ste išta stekli u svom životu a da vam država nije poklonila, i vi i gospodin Nikolić, onda razgovarajte sa mnom.
To što ste izmislili sa tom čarapom, imate li nešto pametnije da izmislite?
Činjenica je da ste jedva šaputali kad ste govorili o navodno bogatoj biografiji vašeg kandidata za predsednika Skupštine i predsednika stranke.
"Glasić" je deminutiv.

Dame i gospodo, ja mislim da to poznaje gospodin Mićunović, on je čovek koji zna srpski jezik dobro. Jeste "glasić" deminutiv, gospodine Dinkiću, ali "tihi glasić" je pleonazam. Pa, pojma nemate, čoveče nepismeni. Vidim ja, gospodine Dinkiću, da ste ga nešto utanjili, ufitiljili. Uplašio sam se kad ste izašli pa počeli – jedva sam čekao, mnogo sam ojačao... Kao da dižete tegove ili ne znam ni ja šta.
Gospodine Dinkiću, nemam nikakav problem sa tim da li sam govorio glasno ili tiho, važno je šta sam govorio. Ono što sam govorio o Tomislavu Nikoliću iskreno mislim, kao što mislim, a nisam hteo da govorim, gospodine Dinkiću, o onome šta ste vi učinili za ovu zemlju. Ne zaboravite, gospodine Dinkiću, da vam je Vlada na leto 2006. u junu mesecu ustanovila imunitet zbog oružane pljačke, kad ste upali sa čarapom na glavi. Gospodine Dinkiću, nemam problem ni sa tim, samo imam problem sa tim da nam držite lekcije da smo mi, otprilike, svi psihopate i zlikovci, a da ste vi mnogo dobri i fini.
Podsetiću vas sada na nešto što ima veze sa istorijskim činjenicama, što je važno zbog građana, povodom ozbiljne teme, Kosova i Metohije. Kažete, krivi su ti i ti. Niste tako govorili na onom mitingu za Klintonov rođendan koji ste organizovali 19. avgusta 2000. godine, kada ste saopštili narodu kako će Kosovo i Metohija, kao demokratsko pitanje, u najbržem mogućem roku biti rešeno i kako će to nove demokratske snage sa našim prijateljima lako da rešavaju.
Sad ću se osvrnuti na vašu ozbiljnu primedbu, ali neistinitu i licemernu, a to je, kažete, hoće Tomislav Nikolić, koji je protiv Evropske unije... Ne, nego ćete vi koji ste protiv Srbije i protiv Kosova i Metohije, ne, nego ćete vi koji ćete da ponavljate, kao najgori ponavljači, stotinu puta – živela Evropska unija, a posebno u trenutku kad nam otima Kosovo i Metohiju. I što više Solana i Ren budu govorili – treba da se prihvati plan Ahtisarija, treba da se otme Kosovo i Metohija, vi ćete utoliko jače i glasnije da ponavljate – da idemo u Evropsku uniju, otimajte Kosovo i Metohiju, otimajte bilo šta drugo, zato što je kriv Milošević ili ne znam ko. Niste tako govorili.
Niko nema pravo da se na takav način odnosi prema teritoriji ove zemlje. To je pitanje budućnosti Srbije, a ne pitanje budućnosti Evropske unije. Mnogo ja volim i Mađare, i Poljake, i Čehe, i Engleze i Francuze, ali mnogo više od njih volim Srbiju i građane Srbije, pa me interesuje hoćemo li mi da imamo našu otadžbinu ili ne. Mi rezervnu otadžbinu, gospodine Dinkiću, nemamo. Imamo jednu jedinu.
Nismo bežali iz nje ni dok ste vi bili pod vlašću, nećemo vas se ni ubuduće plašiti, budite sigurni. Pobeđivaćemo vas dok god budemo bili živi.

Gospodin Dinkić.