Dame i gospodo, hteo bih samo da vas nešto pitam. Pitanje glasi – da li ste svesni da ovo o čemu sada razgovaramo, način na koji razgovaramo i sve ovo što se događa gledaju milioni ljudi, očekujući od nas rešenje, očekujući da se nešto dogodi i da prestane agonija koja traje. Ta agonija je sve ljude u Srbiji dovela u situaciju da od toga direktno ispaštaju i trpe. To je stvar koja se više ne može trpeti. Jednostavno, mi nemamo pravo da to radimo ljudima u Srbiji.
Naravno da je potrebno razgovarati i debatovati o izveštaju Pregovaračkog tima, ali, s druge strane, koliko se ja razumem u skupštinsku proceduru, kada se o nečemu glasalo, ta je tačka završena. Nema nijednog razloga da svi mi ovde trošimo vreme, gledajući kako da odložimo, kroz beskonačne uvredljive svađe i reči koje upućujemo jedni drugima, ono što treba da se dogodi, a to je izbor predsednika Skupštine, Narodne skupštine Republike Srbije.
Treba izabrati predsednika i na osnovu toga videti šta će se dalje događati. Osnova svake demokratije je institucija. Institucije se moraju čuvati i održavati.
To što ja lično mislim da SRS mora biti zabranjena, to je nešto sasvim drugo, iz jednostavnog razloga što priča o tome da jako mnogo ljudi glasa za tu stranku, najviše u Srbiji, može da se uporedi sa sledećim. Podsetiću vas da je najviše štediša imala ''Dafiment banka'', pa opet nije postala državna banka Srbije, iz jednostavnog razloga – što je širila laži i zavodila ljude, obećavajući olako stvari koje nisu realne.
Međutim, to je jedan deo priče. Drugi deo priče je taj da sam apsolutno za to da odmah pristupimo izboru predsednika ovog visokog doma, iz jednostavnog razloga što se vlast u jednoj zemlji ne drži ni policijom ni represijom. Srbija je država koju je napravio Milo Đukanović, a stanovništvo u njoj drži Oli Ren. To je situacija Srbije danas i nemojte, molim vas, da razliku između ovog doma i običnog cirkusa čini to što mi imamo zidano zdanje, a oni moraju da razapinju šator.
Stvar je jednostavna, predsednik Narodne skupštine se bira po članu 104. Ustava Srbije, sa 126 glasova narodnih poslanika. To znači, apsolutnom većinom. Sa isto toliko glasova se bira i predsednik Vlade. Znači, ko izabere, kroz 15 minuta, pet minuta, ili pet sati, predsednika Narodne skupštine, taj, sasvim je logično, ima mandat, mogućnost i većinu da formira i Vladu. Da se više ne lažemo, da već jednom prekinemo laži o nekakvom demokratskom bloku, patriotskom bloku, da vidimo ko je sa koje strane, da se pogledamo u oči i da vidimo šta ćemo sa svim tim da uradimo. Ovakvim pristupom doći ćemo do toga da se kroz par meseci svi mi upitamo da li smo uvučeni da budemo deo nečega čega prirodno nismo deo, nekog bloka ili blokčića čega nismo deo i čega nećemo biti deo.
Završio bih rečima mudrijih od mene, koji su zbog sličnih rasprava u ovom visokom domu, pre 60 ili 70 godina, između dva rata, izgovorili – sačuvaj me, Bože, srpskog junaštva i hrvatske kulture. Ja ću sada reći – sačuvaj me, Bože, radikalskog patriotizma i DSS–ovog legalizma.
