Reč ima gospodin Dušan Petrović.

Replika na izlaganje koje je gospodin Aligrudić imao, ali i na ono što je gospodin Vučić rekao.
Gospodine Aligrudiću, da se vi i ja ne razumemo to je opšte poznata stvar. Ne razumemo se mi od 2003. godine, ne razumemo se od kada su socijalisti glasali za vas, sve se manje razumemo i nećemo se, koliko vidim, u mesecima koji dolaze nikako razumeti. To je vaša politička odluka, širite krug svojih prijatelja, to je vaše pravo.
Naravno, vaše je pravo da pored socijalista, koje ste izabrali 2003. godine posle izbora i na početku 2004. godine, proširite svoje prijateljstvo sa Srpskom radikalnom strankom, sve je to vaše pravo.
Oni koji su vam dali mandat, oni će o tome razmišljati, i kada dođu novi izbori doneće odluku da li su vaše odluke dobre ili nisu dobre. Ako i kada budete glasali za SRS, i to će ljudi, ima ih oko 600.000 koji su glasali za vas, znati da prepoznaju, da ocene, i kada sledeći put na izbore budu izašli daće svoj sud o tome. Ja znam šta će da bude. Znam šta će da bude.
Dakle, nije nikakav problem što se vi i ja ne razumemo, ja sam se na to navikao, građani Srbije su se na to navikli i iz svega ovoga izaći ćemo kao jedna normalna, civilizovana evropska država, a siguran sam da neki koji su 2000. godine vrlo mnogo doprineli tome više neće biti u politici, neće se baviti politikom.
Sada nešto o ovoj drugoj stvari.
Jesam, gospodine Vučiću, zabrinut sam, zabrinut sam zbog toga što danas ne možemo da otvorimo debatu o izveštaju Državnog pregovaračkog tima, zabrinut sam zbog toga što su prilike u kojima se nalazi Srbija daleko od toga da su dobre, zabrinut sam zbog toga što je DS 30. marta tražila ovu sednicu Parlamenta, a održava se tek danas. Mnogo smo vremena izgubili. Zabrinut sam zbog gubitka tog vremena, baš zbog stvari o kojima ste govorili, i o Vuku Jeremiću i o Guzenbaueru. Zbog toga treba da se raspravlja o izveštaju Državnog pregovaračkog tima, da mi pokažemo te laži, neistine, tu farsu koju prave neki koji kreiraju javno mnjenje u Srbiji, zbog toga je važno da Državni pregovarački tim podnese ovde svoj izveštaj.
Vi, gospodine Vučiću, ako ste srećni i radosni, to je vaše pravo, ali ja ne znam da li bilo ko u Srbiji ko se bavi politikom danas može da bude srećan i radostan. Ja sam zabrinut.
(Predsedavajuća: Vreme)
I, da završim.
Inače, gospodine Vučiću, bilo je mnogo opasnijih ljudi nego što ste vi, kojih se ja nisam plašio, a koji su se bavili politikom, pošto ste rekli da se ja nešto plašim. Pa, ni pokojnog Slobodana Miloševića, koji je vladao ovom zemljom, niti sam se plašio ja, niti ovi ljudi koji čine danas Poslanički klub DS. Ne plašimo se, gospodine Vučiću, biće borba velika, ja sam toga svestan, toga treba da budu svesni građani Srbije, velika će borba da bude, ali, gospodine Vučiću, u istoriju smo mi poslali Slobodana Miloševića kada ste mu vi pomagali. Poslaćemo u istoriju i vas kada vam budu pomagali oni koji su za Slobodana Miloševića niko i ništa.

Reč ima Tomislav Nikolić.

Ja sam, takođe, zabrinut što danas ne raspravljamo o izveštaju Pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju, ali sam zabrinut i zato što ste previše podigli glas, a napadate na Skupštinu. Najlakše je imati svog kopredsednika u Pregovaračkom timu, pa reći – nema sednice Narodne skupštine dok Pregovarački tim ne podnese izveštaj, a gospodin Boris Tadić, kao predsednik, ne podnosi izveštaj. Sada će Narodna skupština Republike Srbije da čeka da se smiluju gospoda Tadić i Koštunica da podnesu izveštaj, a za sve to vreme, dok se ti veliki ljudi ne umilostive da podnesu izveštaj, mi ćemo čekati u svojim kućama.
Nelogična je to priča, to nije odbrana Parlamenta. Parlament mora da radi, mora da postoji. Ta tačka dnevnog reda je završena. Izveštaj, čak i da je stigao u Narodnu skupštinu, mogao je da bude na dnevnom redu kada tu novu sednicu zakaže neko ko bude izabran, i vi to vrlo dobro znate. Ima jedna druga stvar u svemu ovome, to je da vi uzimate u usta SRS.
Uzmite žvaku, uzmite nešto, gospodine Petroviću, što može da vam pričini zadovoljstvo. Ja nikada o biračima koji su glasali za vas i koji su vas izabrali neću govoriti loše, a vi se ovde drznete da govorite loše o najvećoj grupi birača u Srbiji.
Ja sam bio u zatvoru u vreme vladavine Slobodana Miloševića i, iskreno, nisam se plašio. Za vreme vaše vladavine i za vreme vladavine Zorana Đinđića, mnogo poštenih ljudi u Srbiji se plašilo. Kriminal je ušao na velika vrata kada ste vi došli na vlast i to je taj kriminal koji mi moramo da raščistimo.
Neprijatno mi je da slušam kako se uopšte ne slažete sa ostalim pripadnicima demokratskog bloka. Sada je već i jezik sporazumevanja problem.
Pretpostavljam da bi oni želeli malo više rusko–kinesku kombinaciju, a vi biste američku verziju engleskog jezika. Verovatno da prevodioci nisu dobro prevodili i negde je zapelo, ali tri i po meseca slušam kako se vi dogovarate i Boga molim da se dogovorite, da se bilo ko u Srbiji oko bilo čega dogovori. Međutim, tri i po meseca vam govorimo – ne igrajte se sa Skupštinom, to nije vlada, konstituisanje Skupštine nema nikakve veze sa vladom.
Obojica smo učestvovali u izradi Ustava. Jesmo li zamišljali besmislenu situaciju da Srbija četiri meseca nema vladu posle izbora? Pa, to ne pada na pamet nikome ko piše ustav bilo koje demokratske zemlje u svetu, podrazumeva se da će za pet dana ljudi da se dogovore i da naprave vladu, ali kod vas se to ne podrazumeva. Recite svom predsedniku, kamo sreće da je odmah poverio mandat, a ne da ga drži u džepu i čeka pregovore svoje stranke sa nekom drugom strankom.
Ko mu je to dao pravo? Zašto nije najjačoj stranci poverio mandat posle sedam dana, što nije posle petnaest dana to poverio drugoj stranci po snazi, i bilo bi gotovo? Nema vlade, ima izbora.
Ne, on čeka da li će njegova stranka da se dogovori, pa da da mandat. On još uvek nije poverio mandat i šta će, 14. maja da nekome poveri mandat, pa će onda da kaže – pošto niko nije formirao vladu, raspuštam Skupštinu.
Razmišljajte o svemu kada se u Skupštini sa govornice obraćate biračima. Nema ne smeta, možete da nam kažete šta god hoćete, ali počeli ste da se obraćate biračima, vidim ja čemu ovo vodi.
Uopšte nije sramota biti sa DSS u koaliciji, jer ste sa njom bili tri godine u koaliciji i ja mogu da kažem da je sramota, pošto niti sam bio, niti ću biti, ali da vi kažete da ne valja DSS, a pregovarate tri meseca i samo su u pitanju ministarstva da vi funkcionišete, to je sarkazam, to samo potpuno nepismen političar može da kaže.
Dakle, uzdajte se vi u volju birača, i mi ćemo.
O Kosovu i Metohiji smo sve rekli, a ja se nadam da ćete podržati naše amandmane na Predlog budžeta. Budžet mora da pojača izdavanja za Vojsku i ne može više ministar finansija da kaže – mogu da vam finansiram samo 5.000 vojnika, nego će Srbija da kaže koliko će da finansira. Uzdajte se vi u birače, i mi ćemo. Spremajte se za izbore, i mi ćemo. I nemojte da optužujete SRS ni za kakvu neprincipijelnost.
Evo, sada vam govorim pred svima, ja sam ozbiljan čovek i vi to dobro znate, danas nije napravljena koalicija, danas je stvorena, to moram da objasnim, očigledno je da ništa ne razumete, stvorena je skupštinska većina za konstituisanje Narodne skupštine Republike Srbije.
Pretpostavljam da ste svi patriote, nemojte odmah sebe da izdvajate u one druge. Ja mislim da su svi koje su građani birali patriote. Znači, od danas ćemo, verovatno, kada to vi dozvolite, a ja imam zaista vremena na pretek, od danas ćemo imati konstituisanu Narodnu skupštinu i otvoriće vam se front za političke sukobe i za predstavljanje pred biračima, ali nemojte da koristite Kosovo i Metohiju u tački koja je završena, tački koja će kada bude na dnevnom redu biti veoma bolna za vašu stranku, veoma bolna za tajne pregovore koje vaša stranka vodi oko Kosova i Metohije.

Reč ima Čedomir Jovanović.

Gospođo Vučić, dame i gospodo narodni poslanici, nije reklamiranje povrede Poslovnika bilo motivisano potrebom da se ovde o tom pitanju svađamo, pogotovo imajući u vidu činjenicu da sve vas, mimo LDP, Rezolucija zaista obavezuje. Zajedno ste glasali za tu rezoluciju. Mi smo glasali protiv te rezolucije. Zajedno ste pisali Ustav, zajedno ste glasali za Ustav, vodili kampanju za taj ustav. Sve vas to obavezuje na formulisanje jasnog odgovora.
Tačno je da smo zakazali Skupštinu vrlo brzo po završetku izbora, tačno je da je tada, konsenzusom većine poslaničkih grupa, prekršen Poslovnik.
(Predsedavajuća: Koji član?)
Član 90. Poslovnika. Tačno je da smo i tada insistirali na konstituisanju Skupštine, baš kao što je jasno da DSS ne da to ne želi i ne može, već nema interes da razume.
Dana 14. februara redosled poteza je morao biti drugačiji – izbor predsednika Parlamenta, izbor potpredsednika, konstituisanje skupštinskih odbora. Vi ste nas, zbog političkih kalkulacija u kojima su vaši partneri iz Demokratske stranke i G17 plus potrošili prethodna tri meseca, uveravali da nema izbora predsednika Skupštine bez dogovora o uspostavljanju jasne parlamentarne većine koja će stati iza predsednika Parlamenta i iza predsednika Vlade. To je rasprava za neku drugu tačku dnevnog reda. Mi drugu nismo završili. O tome ne može da se glasa.
Cilj primedbe i reklamiranja Poslovnika bila je naša želja da ukažemo na vaše licemerje. Ne interesuje vas ni Kosovo ni konstituisanje Parlamenta, interesuje vas opstanak na vlasti i spremni ste da učinite bilo šta, da se posvađate sa onima sa kojima ste bili u kohabitaciji prethodne tri godine, da pružite podršku kandidatu Srpske radikalne stranke, a da pri tom nama govorite kako je to privremeno i kako to nikoga ne obavezuje.
Ne može to tako. Medeni mesec je prošao. Mi smo opozicija u
ovom parlamentu, daleko od svake vrste podrške. Svaka vrsta podrške ima svoju, visoku cenu. Tu cenu najmanje plaćaju stranke, a najviše plaćaju građani. Zbog toga se protivimo dogovoru koji ste napravili, konstituisanju Parlamenta na način na koji je to predviđeno i ukazujem na povredu Poslovnika jer je to oblik demokratske parlamentarne opstrukcije, a lekcije iz parlamentarizma nisu mogli da nam drže ni drugi šefovi poslaničkih grupa DSS, ne možete ni vi.

Hvala. Gospodin Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovako nešto već ima smisla, kad se govori o politici, kad se govori o nečijim idejama, da li se slažu ili se ne slažu. Bez obzira na sve neslaganje, može neko nešto i da kaže, bez obzira na to da li ima pravo ili da li je smisleno da neko takve ideje zastupa. Ali, bio sam oduševljen malopređašnjim istupom gospodina Petrovića.
Gospodine Petroviću, ja se svaki put posebno radujem kad vidim vašu nakanu da izađete za ovu govornicu. Malo iskolačite oči, počnete da vičete, i onda ste sasvim sigurni da će svi u Srbiji da vas čuju. To što će da vas čuju ne znači da će da odobravaju ono što govorite.
Gospodine Petroviću, ljudi u Srbiji će se danas, makar jedan dan, 24 sata, radovati zato što će 24 sata vama leđa da vide, i vašoj vlasti, zato što će 24 sata da osete slobodu koju 7 godina ne osećaju, 24 sata će da se osete kao ljudi, 24 sata će da kažu – nema onih lopova i zlikovaca koji nas progone, 24 sata će da kažu – nema onih pljačkaša i baraba koji pokradoše sve fabrike po Srbiji, privatizovaše sve moguće i strpaše u svoje džepove. Nema na vlasti 24 sata onih koji imaju 11 miliona evra u jednoj banci u Srbiji; 11 miliona evra jedna vaša lopuža ima, a čućete danas u toku rasprave ko ima. Jedanaest miliona evra, dragi građani Srbije, vredi 10 posto akcija u jednoj banci, 11 miliona evra, građani Srbije, ima jedan poslanik ovde, visoki funkcioner, zvanično, na svoje ime, 11 miliona, ne dinara.
E, dame i gospodo, zato se ja danas radujem. Znam ja da nas čeka velika borba, ne protiv vas, za vas niko nikada ne bi glasao, nego protiv Cobela, protiv para, protiv svih onih koji razaraju Srbiju, protiv njih ćemo da se borimo na izborima i zato nas čeka velika borba i zato je važna naša pobeda, gospodine Petroviću. Zato ćemo da vas pobeđujemo.
Moram da kažem još jednu rečenicu. Smetaju vam ovi ljudi sa kojima ste do juče sedeli i dogovarali se i razgovarali, ovi ljudi sa kojima ste do juče pravili Vladu i govorili da bi to bila najbolja vlada na svetu, sad vam oni smetaju. Jeste li vi sve vreme lagali narod kad ste govorili da bi to bila najbolja vlada? Izgleda da niste baš istinu govorili. Izgleda da niste baš iskreno o svemu tome pričali.
U čemu je problem? Problem je u tome što se ne poštuje, a sad citiram gospodina Petrovića, "volja građana Srbije". Neke stranke u ovoj zemlji ne umeju da shvate kome su građani ukazali najveće poverenje, pa bi, iako su dobili manje glasova, da dobiju neku veću vlast, da dobiju šira ovlašćenja.
Da vas podsetim, gospodine Petroviću, ako ste neobavešteni, SRS je dobila ubedljivo više glasova od vaše koalicije sa koalicijom Rasima Ljajića i Demokratskim savezom Hrvata u Vojvodini. Vaše tri stranke zajedno dobile su 300.000 glasova manje od srpskih radikala. To je volja građana Srbije, gospodine Petroviću. Zato se Srbija danas raduje, a posebno će se radovati kad prava sloboda dođe. Hvala vam.

Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospođo Borka Vučić, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, jedan naš sugrađanin napisao je na jednoj zgradi u Resavskoj ulici u Beogradu, po ugledu na slavnog Dekarta: "Stidim se, dakle jesam". Ušao sam u ovo zdanje sa pitanjem upućenim najpre sebi, ali i svima vama, poštovane dame i gospodo, da li još jesmo, ako ne znamo da se stidimo? Da li uopšte jesmo ako smo potpuno zaboravili šta je stid?
Od Mitrovdana do Đurđevdana ovu zemlju i živote miliona ljudi u njoj prekrila je studen, upravo onako kao što nas uči i podučava i etimologija reči, sveslavenske reči: "stud", od koje je proistekla i srpska reč: "stid".
Ali, evo, ne uočavaju se ni danas, ovde i sada, na obrazu pojedinih, ni tragovi promrzlina, ni tragovi stida.
Jedna španska izreka glasi, citiram: "Moćnici bez stida na licu, na obrazu, spremni su da stvore ranu u srcu naroda".
Dame i gospodo, mi nismo počeli da ispunjavamo ni slovo, ni zapetu od onoga što smo obećali biračima, građanima Srbije, narodu Srbije. Bez izvinjenja, bez trunke griže savesti, bez srama i bez stida, narod se drži danima u neizvesnosti, nedeljama, mesecima, narod je u očajnom stanju.
Usta puna nekada datih obećanja narodu pretvorena su u muk, a danas sa usana pojedinih se javlja pitanje krivice. Pa, izvinite, pročitali smo odavno tačku. Hoće li neko da ovaj narod izvede pred sud i da mu dodeli ulogu Jozefa Ka.
Oni koji još uvek imaju zdravo čulo sluha mogu sasvim jasno i razgovetno čuti sve glasnije i učestalije pitanje naroda. To pitanje, slažem se, gospodine Tomo, s vama, glasi: „Ko ste vi“? Ako sam vam dao moj glas, ne mislite, valjda, da sam vam predao u ruke pravo na moj život.
Nismo glasali za «Prokletu avliju» za «zemlju Stradiju», glasali smo za Srbiju u kojoj će se živeti bolje, bogatije, u kojoj će se merilo uspeha ustanoviti po tome koliko će biti evra po glavi stanovnika, a ne za Srbiju u kojoj će stanovnicima pretiti opasnost da ostanu bez glave.
Priznajem, ta pitanja i mene muče i iz tih razloga obraćam se vama, gospođo Vučić, sa molbom da odgovorite na pitanje zašto Parlament nije tako dugo zasedao.
U vezi s tim, cenjene dame i gospodo, ja molim i predlažem da Skupština neizostavno sačini saopštenje za javnost u kojem će se otvoreno izneti ko je odgovoran za to što do sada nisu bile sazivane sednice Parlamenta.
U protivnom, gospođo Vučić, mi postajemo sledbenici političke filozofije koju je na lapidaran način izložila gospođa Mirjana Marković, rekavši: „Parlamentarizam je prikladan za Englesku, a ne za Srbiju“. Moj kolega Slava Đukić je to upravo izložio kritici i najstrašnijem podsmehu. I mi ćemo zasluživati podsmeh ako ne budemo dali saopštenje javnosti.