Dušan Proroković.

Vrlo ću kratko i probaću da se više ne javljam na replike, ma koliko spominjali moje ime.
Pokušao sam, čini mi se, na jedan pristojan i korektan način, da objasnim. Kako vi to zloupotrebljavate u nekim kasnijim diskusijama, potpuno mi je svejedno i na to se više osvrtati neću.
Ponavljam, vi imate pravo na opstrukciju, i kao pojedinac i kao poslanička grupa. Legitimno pravo opozicije je da opstruira rad Parlamenta, prolongira donošenje određenih odluka, ali imajte u vidu da će nama, našoj poziciji, mnogo pomoći konstituisanje Parlamenta, odnosno završetak ovog procesa. Dozvolite, bar, da izaberemo potpredsednike Parlamenta i skupštinska tela, koja treba da nastave da rade. Sami znate šta nas očekuje do kraja maja, makar izbori bili raspisani i u ponedeljak.
Drago mi je što je povedena, konačno, rasprava o spoljnoj politici Srbije. Trebalo je o tome da se razgovara mnogo ranije. Od 2000. do danas retki su bili ovakvi trenuci. Nadam se da ćemo, već koliko sledeće nedelje, kada završimo ovo što je utvrđeno Ustavnim zakonom i Poslovnikom o radu, što je utvrđeno dnevnim redom i o čemu moramo da raspravljamo, moći da raspravljamo o svim ovim stvarima.
Ponavljam vam, tumačite moje reči kako god hoćete. Danas vam više odgovarati neću, osim ako ne bude nekih nepriličnih uvreda, u šta sumnjam. Iz vaših usta ih sigurno neću čuti, poznajem vas i privatno, već dugo smo zajedno u ovom parlamentu.
Raspoložen sam za polemiku uvek, o svim stvarima, o tome kako Srbija treba regionalno da se pozicionira, kako treba Srbija da gleda na neke kontinentalne i međunarodne procese, političke i ekonomske, ali hajde da o tome razgovaramo sledeće nedelje.
Nažalost, zabavljeni svim ovim svojim u Parlamentu, potpuno nam je neopaženo prošla činjenica da su juče u Savetu bezbednosti kružili sižei dve različite rezolucije o budućnosti Kosova. Jedna je bila francuskog porekla, druga ruskog. Mislim da je to tema o kojoj bismo već večeras mogli da razgovaramo.
Kada se desila Aneksiona kriza u BiH, dan posle toga, o tom političkom činu raspravljali su parlamenti Francuske, Velike Britanije, čini mi se, Austrougarske, naravno, to se podrazumeva, a srpski parlament je raspravljao o nekoj raspodeli zemljišta u Kremni. Nemojte da ponavljamo takve situacije. Valjda nas je istorija ovog parlamenta nešto naučila.
Postoji nešto što je prioritet i za Parlament i za državu, postoji nešto što ide mimo nas, nažalost, u ovom trenutku i ako nastavi da ide mimo nas, desiće se ono na šta sam vas upozorio.
U ovoj državi sve će se internacionalizovati i sve će biti međunarodni problem, a mi nećemo moći da utičemo ni na šta.
Hvala.

Vladimir Petković - odustao. Mujo Muković - nije tu.
(Srđan Milivojević, s mesta: Ja sam se javio po Poslovniku još u 14 časova)

Izvolite.

Gospodine predsedniče, nisam u najboljim godinama, mislim da su najbolje godine tek preda mnom, ali oko dva sata sam se javio za povredu Poslovnika i tada je, po Poslovniku, po članu 100, trebalo da mi date reč. Reč nisam dobio, sad je 15 časova i 15 minuta, ali još uvek pamtim zbog čega sam se javio po Poslovniku.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 104, koji kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine i da se jedni drugima obraćaju s uvažavanjem. Posebno se naglašava da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Ja sam malopre prećutao, mada sam napomenuo kada ste vređali mene i moju majku sa ove govornice, ali sam jako dobro čuo šta ste kazali gospođi Nadi Dulić, majci Olivera Dulića, dok je on govorio, i to je vrlo ružno za poslanike koji pripadaju političkoj stranci koja je to uradila.
Neke majke imaju mučninu dok su trudne, nekima je muka kad vide šta su rodile, ali, nemojte, molim vas, neka ovo, ipak, bude hram i parlament u kome se uvažavamo, neka ovo bude oltar, oltar kulture u Srbiji, a ne pljuvaonica, gde se ljudi javljaju za reč kad im prorade pljuvačne žlezde.
Molim vas da se barem poslanicima Demokratske stranke obraćate s dužnim uvažavanjem i poštovanjem, da im ne spominjete porodicu. Mi vama to ne radimo i insistiram da se Oliveru Duliću izvini onaj poslanik koji ga je uvredio.
Hvala.

Ako je zaista neko uvredio porodicu Olivera Dulića, molim da izađe i da se izvini, a ako znate ko je, recite mi.

Moram da priznam da nisam čuo uvredu... (ne čuje se), ali oni koji dobacuju imaju vrlo lepe replike, znaju ponekada da ubodu. Međutim, mi u drugim redovima, poslednjim, ne čujemo šta vi dobacujete. Hajde, menjajte se malo, dođite vi u prve redove

Rekao sam malopre, i to nije slučajno, šteta što gospođa Jovanović ide ovde preko, jer će gospođa Vjerica Radeta ostati usamljena u tome, ali sam siguran da ćete naći adekvatnu zamenu.

Ja vas molim jedno, nemojte da vređamo naše roditelje, nema smisla, nema potrebe za tim.

Nikada nećete čuti nijednu ružnu reč da dolazi sa ove strane, a sam čin predsednika Skupštine, gospodina Tomislava Nikolića, koji je pozvao toga koji je uvredio moju majku da se izvini, smatram kao izvinjenje i zahvaljujem.

Konstatujem da smo iscrpli listu govornika.
Da li predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili vreme, žele reč? (Da)
Izvolite, gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih,  zaista, na kraju ove današnje i jučerašnje rasprave o ovoj tački dnevnog reda, zamolio sve poslaničke grupe da dobro razmisle o posledicama i konsekvencama eventualnog glasanja o kandidatima za potpredsednike.
Socijalistička partija Srbije je glasala uvek za sve predloge za potpredsednike, ne postavljajući pitanje da li smo, lično, za kandidata koji je predložen.
Zamolio bih predstavnike DS-a i DSS-a da izađu u hodnik i da nastave sa pregovorima i molio bih da saslušaju, jer se, pre svega, njima obraćam.
Nisam bio prisutan kada se ovde čula konstatacija da bi jednom od kandidata za potpredsednika, ako bude izabran, nanelo određenu štetu u biografiji ukoliko bi sedeo pored nekih drugih.
Podsetio bih da je gospodin Milan Marković sedeo ovde, kao potpredsednik, pored mnogih ljudi; pretpostavljam da mu to nije nanelo štetu u biografiji.
Ako želimo korektne i kolegijalne odnose, ja vas pozivam da dobro razmislite o tome kako ćete glasati. Ukoliko glasate protiv našeg predloga za potpredsednika ili za sastav odbora, razmislite o konsekvencama - da li će ikada više bilo ko glasati za vaš predlog i da li vi želite da ovde imamo nešto što je zajedničko, a to su liste koje smo zajedno utvrdili.
Znate samo u čemu je razlika? Razlika je što sada nema vašeg kandidata na ovoj listi. Da ima vašeg kandidata na listi, pretpostavljam da bi ovo trajalo pet minuta. Zato vas molim da razmislite o konsekvencama, jer onda nijedan vaš predlog za sastav odbora neće proći, nijedan vaš predlog za potpredsednika neće proći, itd.
Zamolio bih, dakle, da se poslanici Demokratske stranke, ukoliko ne znaju praksu koju su primenjivali ovih sedam godina, molio bih da se raspitaju kod svog rukovodstva i kod šefova poslaničkih klubova, ponašaju onako kako se ponašala Socijalistička partija Srbije povodom svih vaših predloga.
Znači, ovo nije tema gde treba da se preglasavamo, jer su sve stranke dale svoje predloge i bilo bi korektno da niko ne bude protiv.
U svakom slučaju, na kraju, želim samo jednu rečenicu da kažem. Mislim da nama još nije jasno da su, izgleda, u pravu oni koji govore da su Srbi genocidni narod, samo je problem u tome što smo genocidni na takav način što smo uništili sami sebe i što uništavamo sami sebe.
Ne znam da li shvatamo da u ovom trenutku u Srbiji imamo mnogo važnijih i ozbiljnijih tema nego što su naša stranačka nadgornjavanja.
Želim, i ovom prilikom, da pozovem sve stranke, pozivam i DS i DSS, pozivam i SRS i DSS, da preuzmu odgovornost za ono za šta su ih građani Srbije birali. Nisu vas i nas građani Srbije birali da idete sutra na izbore, nego su vas birali da vodite ovu državu. Ako nećete da preuzmete odgovornost, zašto idete opet na izbore, pa ćete opet tri meseca posle toga pregovarati. To govorim zbog toga što se bliži dan kada ćete videti da li u Srbiji postoji odgovornost i razum ili samo interesi političkih stranaka.
Mi smo, naravno, različiti. Kada već govorite o evropskom putu, zamolio bih one koji govore u ime Demokratske stranke da barem imaju u vidu, kada govore o vremenu od 2000. do 2007. godine, kada imaju u vidu period od 2004. do 2007. godine, da vode računa i znaju da ne bi bilo ni koraka približavanja Evropskoj uniji da SPS nije glasala za zakone o Narodnoj skupštini i da nije podržala taj evropski put.
Znači, što se tiče SPS-a, mi jesmo za evropski put i jesmo za ulazak u Evropsku uniju i, kada govorite o parlamentarnoj većini, vodite računa o kome govorite.
Dalje, nemam ništa protiv da se međusobno razlikujemo i napadamo, ali vas molim, čovek je vlasnik samo onoga što nije rekao, nemojte da govorite nešto posle čega nema povratka na normalne demokratske tokove.
Možete li vi da zamislite sutra Vladu, u ponedeljak, Vladu DS-a i DSS-a, posle svega što ste rekli jedni o drugima, a možda ćete morati, jer u politici se ne govori i ne radi samo nešto što se hoće i što se može, nego i nešto što se mora.
Građani su vam, dame i gospodo, dali poverenje na izborima ne da idete ponovo na izbore, nego da vodite ovu državu i da preuzmete odgovornost. Ko to neće, neka se više ne bavi politikom, neka se bavi političkim, analitičkim ili bilo kakvim drugim radom, ali, u svakom slučaju, građani su na izborima odlučivali o tome ko će vladati u njihovo ime, a vi sada tu odluku ponovo vraćate na narod, koji će isto to odlučivati.
Zato, ko god da napravi vladu Srbije, u interesu Srbije jeste politička stabilnost, a nije u interesu Srbije da gubimo vreme u tome ko će kome skidati hulahopke ili ih stavljati na nečiju glavu.
To je posao za kriminalce na ulici, a ne za poslanike i za političare. Naš posao je da vodimo ovu državu i da vodimo ovaj narod, bez obzira na to da li smo na vlasti ili u opoziciji. Ako ste već išli na izbore, preuzmite odgovornost da vodite državu i onda kada joj je najteže.
Hvala vam.

Izvolite.