Javljam se po Poslovniku, član 101. Eto tako mi Romi marimo, pa predstavimo dobro Srbiju, pa se Srbija podigne na pobedničko postolje u Evropi, a neko nama kaže – Romi ne mare o nečemu. A kako to, ne može to tako da bude.
Ja bih vas zamolio ovako: nemam ništa protiv da se velike partije dogovaraju, sukobljavaju, bore u nekim svojim mišljenjima, ali mislim da je prošlo to vreme da se manjine koriste kao moneta za potkusurivanje. Ja sam Rom i onda kada mi neko kaže da ne marim o nečemu, mislim da sam ili priglup ili ne znam da razmišljam, jer onda ili ne mislim o Čedi, ili ne mislim o Tomislavu Nikoliću, ili ne mislim o Dušanu Petroviću, o Dačiću, o Čedi Jovanoviću...
Bogami, voleo bih kada Romska partija bude u ovoj skupštini predložila donošenje antidiskriminacionog zakona da svih 250 poslanika glasaju za to; kada predložimo deklaraciju o trajnoj brizi o deci u Srbiji, da svih 250 poslanika glasa o tome. Voleo bih da o deklaraciji o integraciji Roma u Srbiji glasa svih 250 poslanika, jer kada se osnivala prva novinsko-izdavačka ustanova u Evropi na romskom jeziku, ceo parlament Vojvodine je glasao, i to je primer Srbije, tako moramo da radimo i to je prava stvar.
Zaista vas molim još jednom, nemojte niko više da bude arbitar ni manjina ni nekih drugih građana, neka svako priča u ime svoje partije, u ime svojih birača, u ime onih ljudi koji su ih birali, a jedino Skupština Srbije može da bira i da govori u ime građana Srbije. Hvala najlepše.

Gospodin Aleksandar Vučić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću malo da uozbiljim posle onoga o čemu je govorio gospodin Čanak. Ne znam ko je i iz koje zemlje dao koliko glasova za koju pesmu, srećan sam, kao i svaki drugi građanin, ako predstavnik Srbije pobeđuje, ali moram da primetim da vam nije baš dobra paralela, gospodine Čanak. Na stranu što su i u Austriji i Sloveniji i u onome što se danas naziva Hrvatska Srbi bili ti koji su glasali za našeg predstavnika, a ne neko drugi. To vas ne treba mnogo ni da interesuje.
Sa druge strane, moram da vas obavestim da je Rusija ta koja neće da nam otme Kosovo i Metohiju, a da oni sa kojima se vi družite i koje najviše volite po svaku cenu hoće da nam otmu Kosovo i Metohiju. Nekako mi se čini da je to prilično drugačije, mnogo različito, a da je našoj zemlji Kosovo i Metohija ipak najpotrebnije.
Sa druge strane, plašim se, ako tražite ostavku Tomislava Nikolića zbog toga, da bi onda Tomislav Nikolić 100 godina ostao na mestu ne predsednika parlamenta, već na mestu predsednika Srbije.
Što se vas tiče, ne vas lično samo, već svih vas koji podržavate te koji nam otimaju Kosovo i Metohiju, ne biste ovaj parlament videli ni na razglednici.
Javio sam se zbog gospodina Aligrudića i zbog onoga što je on ovde izneo, jer je na blag, ali netačan način pokušao da demantuje ono što sam večeras izgovorio o razlozima za pravljenje dogovora što se tiče izbora Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine.
Naravno, najpre, pošto nam je jedan od poslanika ovde prigovorio to što smo razgovarali i dogovarali, ja još nisam čuo da je moguće da se nešto uradi u bilo kojem forumu, a da se prethodno ne dogovorite sa nekim. Podrazumeva se da je dogovora bilo, to smo saopštili tog dana. Međutim, nije tačno ono što je rekao gospodin Aligrudić, naprotiv, to je potpuna neistina – da nije bilo razgovora o državnoj politici, o budućnosti Srbije i o tome kako Srbija da izađe iz krize u kojoj se danas nalazi.
Dakle, o tome smo razgovarali i o tome se dogovorili, da Tomislav Nikolić bude izabran za predsednika Skupštine, da držimo jednu snažnu instituciju kao što je Narodna skupština, da preko parlamenta u svakom trenutku možemo da pošaljemo jasnu poruku svetu šta mislimo o Kosovu i Metohiji, šta mislimo o onim zlikovcima koje vi volite najviše, a koji nam ubijaju dete ili nam otimaju teritoriju, potpuno svejedno, jer i jedno i drugo rade; čak ne morate metaforično ni da upoređujete, jednom su ubijali decu, sada nam otimaju teritoriju, pa sada za svakoga, šta vam je gore.
Dakle, suština je bila u tome - šta mi to možemo za našu zemlju da uradimo, i to je bio plan i dogovor. Nažalost, predstavnici DSS-a taj dogovor su pogazili. Oni su ga brutalno prekršili, tri dana posle toga. Oni kažu večeras – Tomislav Nikolić je dobro radio svoj posao. Oni kažu – mi smo zadovoljni načinom na koji je obavljao posao. Niko ne može da kaže da nije dobio reč, da je dobio opomenu, da su mu uzimane pare, kao što je to rađeno u vreme vaše demokratije. Da vas podsetim, u to vreme ste izbacivale ljude koji su bili na 500 km odavde, jer su vam se pričinjavali ovde u masi radikalskih poslanika.
Ovo o čemu mi večeras govorimo, bez obzira što su kasni sati, nije vreme za sprdnju, jer će vreme za kajanje biti veoma dugo, posle formiranja vlade, kako oni kažu, demokratskog bloka, u kojoj će vam potpredsednik biti jedan koji ima 11 miliona evra samo na jednom računu, u kojoj će vam ministri biti oni koji ne znam da li su se ikada tim poslom u životu bavili ili završili određene škole, biće oni koji vam otvoreno kažu da nije važno šta će biti sa teritorijom Republike Srbije, biće oni koji se ne sekiraju i ne odgovaraju na saopštenja Nikolasa Bernsa, koji kaže – uzećemo vam Kosovo i Metohiju, ali super je što nema radikala.
Suviše je ozbiljna stvar u Srbiji da bismo se mi u ovom visokom domu igrali oko bilo čega. Radost zbog pobede Marije Šerifović ili bilo koga drugog je za neko drugo mesto. Naše je da građanima učinimo da mogu da se raduju ne samo kada imamo jednu sportsku, umetničku ili ne znam kakvu pobedu, nego da se raduju zbog života, da žive bolje, da znaju da žive na svojoj teritoriji, da onom detetu večeras u Prilužju koje gleda ovaj prenos možete da kažete – sine, ili kćeri, ti ćeš i sutra da budeš u Srbiji, a ne na Čekuovom i Tačijevom Kosovu. Zato se mi večeras ovde nalazimo, zbog ozbiljnih poruka, zbog ozbiljne države, a ne zbog toga što bi trebalo da napravimo bilo kakvu šalu ili da prevarimo ili pređemo našeg političkog protivnika.
Znam da predstavnike vlasti sada ništa ne interesuje, opijeni slavom sada zamišljaju kabinete, automobile, telohranitelje, gde će koje, gde koju sekretaricu prebacuju, koji je tender sledeći, koliko vredi ona kasarna, koliko ova kasarna, za koliko će da prodaju EPS, a za koliko NIS, kolika je provizija na jednom, a kolika na drugom. Baš ih briga za raspravu i o Tomislavu Nikoliću, baš ih briga za bilo šta. Samo je važno što pre se dočepati. A Kosovo, pustićemo da prođe dva ili tri meseca, zaboraviće narod, baš ih briga.
Neće zaboraviti. To je neodgovorno istorijsko ponašanje, to je neozbiljno istorijsko ponašanje. Građani Srbije nisu budale, građani Srbije su pametni, pošteni, obrazovani ljudi, u političkom smislu, i oni dobro znaju da večerašnja smena Tomislava Nikolića nema veze sa tehnikama i tehnologijama, večerašnja smena Tomislava Nikolića, uz saglasje širokog fronta od Čedomira Jovanovića do Vojislava Koštunice, jasno pokazuje kakve su namere vlasti u Srbiji.
Namere vlasti u Srbiji su da vode politiku protiv Srbije, a da nam se svakog dana hvale kakve će vizne olakšice da budu.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, molim vas, završite.)
Izneću vam jedan podatak, znam da za ovaj podatak ne znate, gospodine Mrkonjiću, a ni ostali poslanici, dobio sam ga danas. Znate li koliko je puta pomenuta sintagma "vizne olakšice" u prethodna tri dana? Govorim samo o TV medijima sa nacionalnom pokrivenošću – pomenute su vizne olakšice 191 put, a tema suprotstavljanje otcepljenju Kosova i Metohije je pomenuta svega 12 puta. Na šta je to Srbija spala, ljudi, kada su vizne olakšice pomenute 191 put, a Kosovo i Metohija 12 puta?
Pogledajte dokle je Srbija dovedena zbog onih koji pričaju gluposti o berzama. Nije tu Jovanović, hteo sam da mu očitam lekciju o berzama, pošto on o tome blage veze nema, da mu objasnim. Ali, naučiću ga sledeći put šta je to što je uticalo na pad i na rast berze, šta se zbivalo, kakvi su fondovi radili neke stvari, zašto se to predviđalo, zašto se očekivalo itd.
U svakom slučaju, veoma je važno da ljudi u Srbiji znaju da vi vodite Srbiju putem koji je potpuno drugačiji od onoga kakvim bi, na mestu predsednika Skupštine, želeo da je vodi Tomislav Nikolić.
Još jedno bih rekao, da ne smetnete s uma, kada se već radujete. Čestitajući našim pobednicima moram da vam kažem da je to, između ostalog, i zbog motivisanosti naših Srba širom sveta što je Tomislav Nikolić predsednik Skupštine. Zbog toga čestitke i njoj i Tomislavu Nikoliću naravno.

Hvala, gospodine Vučiću. Ima reč gospodin Dačić, po Poslovniku. Izvinjavam se gospodinu Čanku, jer kažu da Poslovnik ima prednost, dame i gospodo.

Gospodine predsedavajući, zamolio bih vas, znam da ste pod uticajem vaše potpredsednice, koleginice, da pogledate malo i na drugu stranu, pošto sam se odavno javio za reč. Ovo vam govorim ne zato što nemam vremena da čekam, nego zato što je izašao čovek kome sam hteo da repliciram. Kome sada ja da repliciram? Vi meni uzimate pravo da kažem Čedi Jovanoviću šta hoću da mu kažem. Ako može neko da ga pozove ili da pošaljete telohranitelje da ga dovedu, nema problema. On me je spomenuo, i ja sam se zaista javio za repliku. U međuvremenu ste davali reč kolegama poslanicima i po tom osnovu. Molio bih vas stoga da poštujete red na ovoj sednici ukoliko želite da ostanete potpredsednik parlamenta.
Gospodin Čeda Jovanović je spomenuo SPS i mene lično, a i izručenje Slobodana Miloševića, napadajući Koštunicu što je on tada rekao da je u pitanju državni udar.
Citraću knjigu Zorana Mijatovića koji je bio (zna gospodin Đelić, koji je tada bio ministar) zamenik načelnika resora za državnu bezbednost u Vladi Zorana Đinđića. On je napisao knjigu.
Dakle, 28. juni 2001. godine, dan kada je izručen Milošević, kaže: "U moju kancelariju...", znači to je u kancelariji državne bezbednosti, odakle je Milošević helikopterom odveden na NATO aerodrom u Tuzli, pa dalje za Hag, "...stižu šef Haške kancelarije, Dejvid Blek iz CIA, diplomirani šekspirolog, koji na ovom slučaju zamenjuje svog šefa, čuvenog Dejvida Nejbora, koji će zbog špijunskog šurovanja sa generalom Perišićem godinu dana kasnije biti proteran iz Beograda. Blek je supervizor cele akcije.
Posle njega stiže mlađani Čeda Jovanović, sa svojom svitom koju čini brojno obezbeđenje iz sastava JSO." Podsetiću vas, to su jedinice za specijalne operacije. Tu je bio Legija, gospodo. "To isto obezbeđenje je u vreme pobune JSO takođe dopratilo mlađanog Jovanovića do Gorana Petrovića u Institut i otišlo u Kulu da se pridruži protestu svoje bratije."
Postavljam jedno pitanje: šta je bio Čedomir Jovanović, dame i gospodo, u to vreme? Dana 28. juna 2001. godine Čedomir Jovanović je bio šef poslaničkog kluba Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Otkad to šefovi klubova hapse ljude po Srbiji? Ko je njemu dao pravo da učestvuje u hapšenju jednog čoveka i njegovom izručenju?
Pošto on danas napada gospodina Miškovića, pogledajmo ono što piše Zoran Mijatović: "Kasnije, posle izručenja, odlazimo u restoran "Deltino", koji drži vlasnik kompanije "Delta" Mišković, gde ministar daje večeru. Na večeri smo bili ministar Mihajlović, ja, Ivan Đorđević, šef kabineta Dušana Mihajlovića, domaćin Mišković, gospodin iz CIA Dejvid Blek, britanski obaveštajac Monkton, Čeda Jovanović itd." Kako mu je tada Mišković bio dobar da organizuje večeru povodom izručenja Miloševića, a sada mu nije dobar, posle šest godina vlasti, za vreme vlasti DOS-a?
Pošto ja nemam ovo kome da pričam, Čeda Jovanović nije tu, ja bih sačekao da se vrati. U svakom slučaju, želim da kažem da se ovo što pričam ne odnosi na Demokratsku stranku, jer je ona smenila i isključila iz svojih redova Čedomira Jovanovića. Prema tome, da je bio dobar, verovatno bi ostao u vašoj stranci. Ali, reč je o tome, kako može jedan šef poslaničkog kluba da učestvuje u hapšenju? Zamislite da sada gospodin Petrović ili gospodin Mića Albijanić, kada je bio šef poslaničkog kluba, učestvuje u hapšenju nekog čoveka ovde u Srbiji. Da li je tu u pitanju zloupotreba političkih i državnih ovlašćenja, ili je kada je u pitanju hapšenje političkih protivnika sve moguće, dame i gospodo? To je ta pravda o kojoj govorimo, i to je to poštovanje demokratije i ljudskih prava.
Pošto je Čedomir Jovanović otišao, zamolio bih vas, gospodine predsedavajući, pošto imam pravo na 20 minuta, da me kasnije prozovete, ali nemojte to da bude u pet ujutru. Mi smo se dogovorili da sednica traje relativno kratko, barem do 4,30.
Izgleda da se javlja za reč gospodin Batić. Jesam vas ja spomenuo? Kako sam vas spomenuo? Vi, gospodine Batiću, niste bili u Institutu bezbednosti, niste bili na večeri, barem nisam mogao da nađem tako nešto. Jedino ako hoćete da ispravite ovog Zorana Mijatovića. On je bio, dame i gospodo, vaš zamenik načelnika državne bezbednosti Srbije, ne naš. Kada on tako piše, šta bi pisali neki drugi, koji bi bili objektivniji od njega. Hvala vam.

Molim za još malo strpljenja, imamo još dve replike i dve diskusije po Poslovniku. Ima reč gospodin Jovan Damjanović.
Kada završe diskusiju šefovi poslaničkih grupa, predlažem pauzu od pola sata, u kojoj će se održati Administrativni odbor.
Odmah bih vas obavestio, takođe, da ima 22 prijavljena poslanika koji žele da diskutuju i govore. Izvolite, gospodine Damjanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ovih dana smo čuli dosta toga neverovatnog ali istinitog. Agonija građana. Pitam se sada, u vezi sa ovim brzim stavovima i promenom jednog demokratskog predsednika koji je izabran, kakva je sada agonija građana. Kako ćemo sada objasniti građanima šta se desilo za 24 sata, a imali smo jednog demokratskog predsednika izabranog većinom glasova ovde u parlamentu? Neka neko to objasni, ja to sigurno ne mogu da objasnim.
Bilo je ovde reči o izdaji. To treba neko da objasni Strašno je kada se u današnjem srpskom parlamentu govori o izdaji ove države u ovom parlamentu. A slušali smo i to.
Mislim da je to strašno, jer su ovde većinom Srbi koji vode računa o svojoj državi, o svom narodu i uopšte o državnim interesima. Ali, i toga je bilo. Ja nisam kompetentan da dam obrazloženje. Onaj koji je kompetentan i prozvan neka kaže.
Čujem, kažu, kad dođu radikali na vlast doći će do ratnog stanja, mi ćemo braniti Kosovo. Sigurno da ćemo braniti Kosovo, ne samo radikali, nego svi u ovoj državi, i Srbi i manjinski narodi. Sigurno ćemo ga braniti, ne da idemo da ubijamo, da ratujemo, postoje i druge demokratske metode, koje SRS i te kako zna da upotrebi.
To su politički dijalozi, ambasadorski, diplomatski kontakti i to je naša borba u SRS kako da se odbrani Kosovo. To su kontakti sa međunarodnom zajednicom, sa Evropom i svima onima koji su kompetentni za pravo jedne države na njen integritet i suverenitet.
Postoji mogućnost, ako ima prava, prava će se poštovati po svim međunarodnim i evropskim deklaracijama. Ukoliko je sila, onda će sila uraditi kako je bombardovala ovu Srbiju, ubijala naš narod, uništavala naše resurse u ovoj državi, tako će da nam uzmu i Kosovo.
Danas menjamo jednog predsednika parlamenta koji je izabran, koji je danas političar koji poznaje celokupnu političku transverzalu. A zašto ga menjamo, ako je u interesu Srbije i ako je u interesu ovog društva? To oni znaju zašto ga menjaju, a znamo i mi zašto se menja i šta treba da se desi.
Danas su izašli, i unazad nekoliko dana, romski predstavnici političkih partija, govorili su šta su govorili...
(Predsedavajući: Gospodine Damjanoviću, molim vas završavajte misao.)
Ako mi dozvolite, ako ne, nastaviću kasnije.
(Predsedavajući: Kada bude bila diskusija imaćete priliku.)
Molim vas, vidim da se gospodin Šajn uvek obraća Srpskoj radikalnoj stranci. Srpska radikalna stranka je najdemokratičnija politička stranka u ovoj državi. U našoj stranci ima Roma, Bugara, Mađara, Slovaka, molim vas, da li je to onda demokratska stranka, politička, jer pripadnika svih naroda i narodnosti ima u našoj stranci.
Srpska radikalna stranka je napravila presedan u svetu, imenovala je jednog ministra, Roma, koji je i te kako puno radio za razvoj svog naroda u ovoj državi. Omogućeno mu je u svim sferama kroz institucije države da pomaže svom narodu. SRS je omogućila romskom narodu i infrastrukturu, kanalizaciju, vodovod, stanovanje, obrazovanje i sve ono za šta nije bilo mogućnosti dok nisu došli radikali, ne samo u Zemunu, nego i u mnogim drugim...
(Predsedavajući: Nemojte, gospodine Damjanoviću. Završavajte, molim vas.)
Dobio sam jedan faks i zamoljen sam od predstavnika romske zajednice. Dozvoljavam da romske partije imaju svoje glasače koliko ih imaju, ali ako kažemo, što su i sami rekli, da je to pandan Srpskoj radikalnoj stranci koja ima 180.000 Roma, smatram da smo mi u SRS, i ja kao Rom, kompetentni za romska pitanja u ovoj državi. Niko ne pominje dekadu Roma, što je vrlo važno.

Hvala vam, gospodine Damjanoviću, ja moram da se izvinim vama, nemojte se ljutiti, biće vremena za diskusiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se kad i gospodin Ivica Dačić. Nažalost, ne vidim da je gospodin Čedomir Jovanović prisutan u sali, ali potpuno je jasno zbog čega se stalno obraća poslanicima Srpske radikalne stranke. Srpska radikalna stranka je najmoćnija politička opcija u Srbiji. Milion i 200 hiljada građana Srbije je glasalo za SRS. Za njegovu opciju i opcije koje su oko njega glasalo je oko 200 hiljada građana. Problem je samo oko onih milion građana koji su glasali za SRS.
Za razliku od gospodina Čedomira Jovanovića, koji kaže da Ustav Republike Srbije nije sveto pismo, predstavnici SRS su se zalagali za Ustav, za to da Kosovo i Metohija bude sastavni deo Srbije, i za formiranje Skupštine. Za sve to gospodin Čedomir Jovanović se zalaže u potpuno suprotnom pravcu.
Razumem da nazovidemokratske stranke nemaju odgovornost, već u strahu od najmoćnije i najveće političke stranke, SRS, formiraju blokove koji profunkcionišu silom tek u naletu zbog SRS. Jedina ozbiljna stranka je upravo SRS, a to shvata i Zapad. Zato su reakcije takve, u strahu da ne dođe neko ko zaista brine o interesima građana, o njihovoj budućnosti. Oni vide i priznaju našu snagu upravo ovakvom reakcijom, inače bi dozvolili raspad ionako trulog demokratskog bloka.
Odnosno, svako pametan bi dopustio da SRS pokaže na delu kroz institucije da li poznaje posao ili ne poznaje, pa tek onda može da kritikuje neuspeh i nekvalitetan rad.
Dame i gospodo, oni su upravo priznali da je gospodin Tomislav Nikolić sposoban da vodi državu, ali ne po diktatu moćnika, već isključivo u interesu građana Srbije, i to na demokratskim principima. Zato danas građani, koji vide šta se sa njihovom izbornom voljom čini, govore – hvala Srpskoj radikalnoj stranci za Ustav, hvala Srpskoj radikalnoj stranci koja je Evropi pokazala i održala lekciju iz demokratije kada je konstituisala Skupštinu, hvala SRS koja poziva na razum i odgovornost. Neodgovorni i nerazumni su iz Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije koje više od tri meseca brinu o sopstvenim interesima a sada izvršavaju naloge iz inostranstva, zaboravljajući da su odgovorni jedino pred sopstvenim narodom.
Malopre je Miloš Aligrudić očigledno izgubio deo stenografskih beležaka gde piše: ''Izvinite, morao sam da se javim po Poslovniku, jer prosto je neverovatna lakoća sa kojom izgovarate neistinu, gospodine Petroviću", mislim da se vama obraćao. Hvala.

Hvala. Reč ima gospodin Čanak.