Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao drugu priliku da intervenišem.
Reč je o povredi Ustava Republike Srbije, a želeo sam u okviru mog izlaganja, kao predstavnika poslaničke grupe, da vam o tome kažem nekoliko reči, ali moraću sada. Naime, sinoć je predsednik Republike Srbije Boris Tadić, ne prvi put, prekršio Ustav Republike Srbije, član 13. stav 2, gde se govori o neophodnosti brige države Srbije za sve svoje građane i državljane, koji se danas nalaze u inostranstvu, a ranije se govorilo o tome da mora da se vodi računa o svim njenim građanima i državljanima, inače.
Boris Tadić je sinoć na najbrutalniji način pokazao kolika je kukavica i koliko je mali čovek.
Naime, u emisiji u kojoj niko nije mogao da mu odgovori, jer on voli da ide u emisije u kojima niko ne može da mu odgovori, Boris Tadić je napao poslanike SRS, ali i predsednika SRS Vojislava Šešelja, rekavši kako neki tamo nose nekakve majice, simbole Srbije, koja je osramotila svoje ime '90. godina.
Boris Tadić je mnogo više od sramote za Srbiju. Da mi imamo predsednika Republike on bi svakoga dana sazivao sastanke i pitao – a kako je Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu, treba li mu neka pomoć i podrška od države Srbije?
Šta je to što država Srbija može da učini za svog građanina lidera najveće partije svoje zemlje, za koga znamo da nema nikakve ozbiljne optužnice, jer smo mi sami pisali protiv njega.
Da imamo predsednika Republike, on bi znao da mi nismo nekulturno odeveni: da mi dođemo u odelima, a majicu obučemo, kao simbol preko košulje i kravate, da bismo pokazali koliko i volimo i poštujemo Vojislava Šešelja, jer Vojislav Šešelj je čovek koji je danas pet godina u pritvorskoj jedinici. On je jedan od najhrabrijih ljudi.
On je pet godina u pritvorskoj jedinici i ni na jedan način nije popustio i ničim Srbiju nije razočarao. Ni protiv koga u Srbiji, ni protiv jednog srpskog vojnika nije rekao ni jednu jedinu reč! Ni protiv jednog časnog dobrovoljca, koji je svoj život položio na oltar otadžbine nije rekao ni jednu jedinu reč! Svoju kožu nije spasavao, tako što bi tuđu na šiljak stavljao!
Boris Tadić se drznuo da napada Vojislava Šešelja i najveću poslaničku grupu. On se drznuo da napada zato što je mali čovek. Zato što on ne sme da izađe da sučeli ideje i drugačija mišljenja. Zato što sme samo sa svojim istomišljenikom gde će da glumata, tobože, veliku brigu i zabrinutost za našu državu.
Vojislav Šešelj – bilo da se neko slaže sa njegovom političkom ideologijom ili ne, mi srpski radikalni, njegovi sledbenici, ali govorim i o ljudima iz drugih političkih stranaka, oni imaju poštovanje prema tom čoveku, jer pokazuje principijelnost i hrabrost, odlučnost, odanost otadžbini što je najvažnije.
Jer, njegova ljubav prema Srbiji i prema srpskom narodu je veća i važnija od bilo kakve njegove želje: i da bude zajedno i sa decom i sa porodicom i svim drugim, jer Srbija mu je preča i ono što će se u budućnosti govoriti o njemu i o njegovom delu.
A, o Borisu Tadiću neće se govoriti ništa. Sem, možda, činjenice da je, pošto sam još nešto zaboravio da pročitam, dozvolićete mi...
