Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj zakon nosi pogrešan naziv. On više liči na zakon o poljarskim tezgama ili na zakon o buvljoj pijaci, eventualno, na zakon o ministarskim feudima ili latifundijama.
Dakle, ako je po predlogu budućih ministarstava, onda buduća vlada i neće biti kreirana ili skrojena prema potrebama države i građane, nego prema potrebama pojedinih političkih stranaka, pojedinaca i što je još gore, tajkuna, oligarha, stvarnih gospodara Srbije.
Oni su kreatori ove vlade. Oni su se uplašili, oni su strepeli, oni su insistirali, utrošili puno energije, vremena, ali i para da se pošto-poto napravi jedna ovakva vlada. Ona je glomazna, neefikasna, nefunkcionalna.
Naravno, u okviru nje, a videćemo to već sutra, nije se uopšte vodilo računa o stručnosti i kompetentnosti, o onome što jedan kabinet treba da radi u interesu države i građana. To sa ovakvim stvarima nema veze.
Moram da vam kažem da mi je čast i da se ponosim što sam bio ministar pravde u prvoj demokratskoj vladi posle 60 godine, vladi pokojnog premijera Zorana Đinđića.
Još nešto želim da vam kažem, od 17 ministara u toj vladi: devet su bile vanstranačke ličnosti, a nakon smrti i tragične pogibije Zorana Đinđića, neki od njih su pristupili DS-u. Do tada, to su zaista bile vanstranačke ličnosti.
Sve ovo, naravno, to je na štetu građana Srbije koji će taj skup i glomazni kabinet plaćati iz svojih džepova, iz svojih istanjenih novčanika u vidu carina, poreza, akciza, taksi, jer, ponavljam, nije ovde u pitanju interes građana i države Srbije, nego nekih neodgovornih pojedinaca.
Pomenuto je već da susedne zemlje od kojih su neke članice Evropske unije imaju mnogo manje kabineta, Bugarska – 17 ministara, Hrvatska koja je imala prihod od turizma, pošto vidimo ovde novog stručnjaka za turizam, ima 12 ministara, Crna Gora – 13 i ona kuca na vrata Evropske unije, od koje smo mi daleko, a buduća vlada Srbije – 22 ministarstva.
Kada pogledamo šta znači to licitiranje, partijsko i stranačko, najbolji primer za to je ono što je projektovano kao buduće ministarstvo ekonomije, odnosno kako se tačno kaže, ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Ono je objedinilo bivše ministarstvo privrede, ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, turizam, i zapošljavanje i ima još puno toga. Na dve strane je opisan delokrug rada budućeg ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
Imam jedan predlog: mislim da bi iz bivšeg Ministarstva pravde ovom ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja trebalo pripojiti upravu za izvršenje krivičnih sankcija, za nadzor nad zatvorima, za buduće uređenje zatvora, jer uvek treba razmišljati futuristički, uvek treba gledati u budućnost. A kada je o privatizacijama reč, trebalo je poimenično pomenuti neke banke: ''Delta banku'', "Cyprus Popular" banku, "HVB banku", ''Centrobanku'', odnosno danas ''Laiki banku'', ''Evroaksis'' banku, ''Nacionalnu štedionicu'', a biće tu materijala za posao i rad na pretek.
Sa druge strane, zbog tih nagodbi, ministarstvo za dijasporu, obrazloženo je u tri reda i to reda radi. Takođe bih predložio da se uvede kao posebno ministarstvo –ministarstvo za odnose sa tajkunima, ono što se radi ilegalno, sada treba legalizovati, pa da se zna ko u stvari upravlja ovom zemljom. Još nešto, ljudi iz ove tzv. ''narodnjačke koalicije'' ili tzv. ''legalisati'', često se pozivaju na Slobodana Jovanovića.
E pa, Slobodan Jovanović je govorio da Vlada, odnosno kabinet ministara, treba da bude homogena, kompaktna, harmonična, solidarna, a ovde niko nikoga ne može da gleda, ovde ljudima noga nozi dobro ne misli i oni će, kao, da naprave jednu budućnost, i nije tačno.
Nije tačno da su, tobože, građani Srbije odahnuli. To možda iz neke vaše optike, iz neke vaše prizme, iz neke vaše projekcije. Građani Srbije su puni zebnje, zbunjeni, razočarani, zabrinuti zbog pokazane neodgovornosti i zbog toga što će ponovo imati vladu "kilavog Radovana".

Zahvaljujem se gospodinu Batiću, što je spojio i po Poslovniku i diskusiju.
Reč ima gospođica Aleksandra Jerkov, a neka se pripremi gospodin Vidoje Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se što sam nakon sat i po vremena dobila priliku da govorim.
Gospodine potpredsedniče, vi ste zamolili neke od iskusnijih poslanika da vam pomognu u vođenju sednice i nadam se da ćete prihvatiti moju sugestiju, iako nisam iskusan poslanik, naime, da poštujete član 100, gde se govori o tome da poslanik koji se javi o povredi Poslovnika na početku svog izlaganja mora da kaže koju odredbu Poslovnika reklamira i za to svoje obrazloženje ima najviše tri minuta, pa vas molim da to u budućnosti poštujete.

Hvala najlepše Aleksandra, od ovog momenta to ću poštovati.

Dakle, govoriću o zakonu koji se nalazi pred nama. On je u potpunosti u skladu sa načinom rada koji nam u ovoj skupštini DSS i DS u proteklih par dana nameću, a koji potiče, zapravo, iz njihove nesposobnosti da se u protekla tri meseca dogovore o bilo čemu, da bi sada ostale stranke demokratskog bloka prisiljavali i uopšte građane Srbije forsirali i nametali im polovična i nezadovoljavajuća rešenja, pod izgovorom da svi mi treba da podržimo to, a da će protiv biti sam oni koji su protiv formiranja demokratske vlade, protiv evropske budućnosti zemlje, uopšte, protiv demokratije u celini.
Od drugih stranaka demokratskog bloka, čak i onih koje nisu učestvovale u pregovorima o vladi, očekuje se da bezuslovno podrže ta loša i polovična rešenja i time zanemare sve te očigledne nedostatke koja ta rešenja imaju, da napuste svoje principe i iznevere interese građana koji su za njih glasali, a sve pod izgovorom da je situacija toliko hitna da se mora uraditi ovo ili ono.
Poslanička grupa Vojvođanski poslanici LSV nije kriva zbog hitnosti situacije. Mi nećemo napustiti interese građana koji su za nas glasali i želimo da opravdamo poverenje građana Vojvodine i Srbije koje su nam ukazali. Želimo da se borimo za njihova prava i zbog toga nismo spremni da podržavamo loše predloge, zbog toga što ste nas vi stavili u takvu situaciju da se mora o nečemu odlučiti sada i odmah.
Zakon koji su nam DSS, DS i G17 plus predložili je loš, nije u skladu sa evropskim standardima, površan je, anahron i u njemu se više ogleda vaša potreba da što više podelite i na što efikasniji način zadovoljite stranačke apetite, nego zaista da se odgovori potrebama i interesima građana Srbije, da se način rada i funkcionisanje države uredi na pravi način. Čak je loš do te mere da je, kao i prethodni Ustav, koji ste svi zajedno usvojili, jezički nepravilan i prepun gramatičkih i logičkih nepravilnosti koje su nedopustive i pokazuju koliko ste nemara uložili u njegovu izradu.
Poslanička grupa Vojvođanski poslanici LSV podnela je nekoliko amandmana, koje ćete imati prilike da čujete u raspravi, kada bude krenula rasprava u pojedinostima.
Smatramo da će ti amandmani ovaj zakon dovesti na evropski nivo, na nivo poštovanja ljudskih prava i sloboda i uvažavanje svih različitosti koje u našoj zemlji postoje, kao i ispunjavanje obaveza i pripremanje za veliki posao koji naša zemlja ima prilikom integracija u Evropsku uniju, koja joj predstoji. U zavisnosti od toga, da li će naši amandmani biti prihvaćeni, donećemo odluku da li ćemo podržati ovaj predlog.

Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Riza Halimi.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo poslanici, proteklih pet dana nije lako biti poslanik. Građani Republike Srbije imali su priliku da nas slušaju i ocenjuju, a mi smo proteklih pet dana proveli na način kako smo to uradili. Sada smo maltene na početku.
Imali smo predsednika Skupštine, ali videli ste juče da je predsednik Skupštine podneo ostavku. Mi smo zajedno sa građanima doživeli jednu svojevrsnu bruku, a kreatori te svojevrsne bruke mislim da će biti prepoznati od strane građana i na sledećim izborima sigurno će biti kažnjeni.
Imamo prisustvo izigravanja volje građana. SPS u proteklih pet dana bila je konstruktivna i imala nameru, želela da se konstituišu institucije. To smo očekivali u tri do četiri meseca, ali stranke demokratske opcije nisu to uspele.
Kada je došlo do predloga za novog predsednika videli smo reakcije, maltene i plakanje pojedinih predstavnika političkih partija, koje su želele da u što kraćem roku formiraju vladu. SPS je bila konstruktivna i pokazivala konstruktivnost sve vreme prisustva na ovoj sednici.
Takođe, SPS će biti konstruktivna kada je u pitanju zakon o ministarstvima, ali čuli ste od našeg zamenika poslaničke grupe da SPS neće glasati za zakon o ministarstvima. Zašto?
Ovaj zakon je pripremljen na brzinu, posle brzog dogovora između tzv. partija demokratskog bloka, ponuđen zakon o ministarstvima koji je bio prilagođen svojevrsno rešavanju samo ličnih interesa unutar partija tzv. demokratskog bloka.
Dobili smo projektovane predloge, a nadam se da će predloženi mandatar sigurno sutra imati priliku da nam da imena i prezimena sastava vlade i možemo slobodno reći da će buduća vlada biti partijska vlada. To smo svi primetili i možemo biti u to uvereni.
Zašto SPS neće glasati za ovaj zakon o ministarstvima? Neće iz jednog prostog razloga, zato što ovaj zakon nije po volji građana, zato što ovaj zakon nije racionalan, nije efikasan, a još više zato što smo u prethodnom mandatu prethodne vlade imali 17 ministarstava, a sada imamo 22, što znači da će vlada brojati 25 ljudi, a posebnih organizacija imali smo 10, a sada ih imamo 14.
Dolazim iz jedne sredine, opštine od 20.000 stanovnika, opštine Ljubovija, i želim da istaknem zašto vlada neće biti racionalna, a isto tako zašto će biti partijska. Prethodna vlada je bila partijska, a lično mislim da će mnogi koji ovde sede podeliti mišljenje da će i naredna vlada biti partijska.
SPS je dala jedan broj amandmana i jedan se odnosi na Ministarstvo odbrane. Mi ovde nismo videli, a u Ministarstvu odbrane jedan od širih segmenata osposobljavanja i pripremanja stanovništva jeste civilna zaštita. Nigde je nema, imamo u posebnim organizacijama Centar za razminiranje. Postavljam pitanje, ako ga već nemamo unutar zakona o ministarstvima, gde će se naći najširi oblik organizovanja sistema civilne zaštite? Da li u Ministarstvu odbrane? Da li će to biti u nekom drugom ministarstvu, da li će to možda biti povereno lokalnoj samoupravi?
Ono što želim posebno da kažem, ovih dana je bilo priče da budžet Republike Srbije treba da usmeri veća sredstva u vojsku, odnosno u Ministarstvo odbrane. Nisam shvatio nameru da ćemo ratovati. Ovde je bila namera diskutanata da mi u transformaciji vojske sistema odbrane, idemo bržim korakom, nego što je to činjeno u ovom periodu. A želim samo da kažem da su ministri doveli vojsku u ovu situaciju, naš sistem odbrane kao konstitutivni element države, nabrojaću ih redom, pre svega, to su Tadić, Davinić i sadašnji ministar odbrane, a vidimo u kakvoj se situaciji vojska danas nalazi.
Ono što posebno želim da kažem, zakon o ministarstvima je potreban da se donese. Prilikom konstituisanja svake vlade taj zakon o ministarstvima se u principu donosi, ali niko se posebno posle toga ne osvrće na sistem organizacije ministarstava po dubini. U okviru Ministarstva odbrane mi imamo problem ostvarivanja prava i obaveza građana kada je u pitanju vojna obaveza. Mislim da ima oko 40, a možda i do 50 opština koje nemaju organizacionu jedinicu u svom sedištu, mestu prebivališta građana, nego da svoje pravo ostvare moraju da idu, recimo, iz Ljubovije, u Valjevu ili u protivnom da jedan od radnika iz vojnog odseka Valjeva dolazi u Ljuboviju.
Mislim da je potreba u budućoj vladi i onaj ko bude projektovan za ministra, a vidimo da je to gospodin Šutanovac, da o tome posebno povede računa kada bude u pitanju nova sistematizacija radnih mesta.
Jedno od posebnih pitanja jeste pitanje Ministarstva finansija. Želim da kažem, zašto sam rekao da je prošla Vlada, a verujem da će i ova biti politička.
Prethodni ministar, gospodin Dinkić, prilikom donošenja Zakona o povraćaju PDV-a, moram da istaknem jednu činjenicu, a ako bude tako, onda će male opštine sigurno imati problema, radi se o sledećem: gospodin Dinkić je uvek opštinama tamo gde su na vlasti predstavnici G17, naime, mnogo više sredstava se izdvajalo, nego što je to slučaj sa drugim predstavnicima koji pripadaju drugim političkim grupama.
Nabrojaću, gospodin Albijanić se smeje, ali, recimo, Loznica i Žagubica. Loznica je dobila više nego Šabac, a uporedite, recimo, kolika je Loznica, a koliki je Šabac.
Kada je u pitanju državna uprava, imam jednu posebnu primedbu.
Lično smatram, i pozivam budućeg ministra, a projektuje se, gospodin Knežević, da ministar, ili njegovi saradnici ili pomoćnici moraju da svojim načinom rada više doprinesu toleranciji, smanjivanju tenzija u političkim odnosima na lokalnom nivou.
Mislim da u pojedinim slučajevima, a i u Ljuboviji, nedoslednim odnosom sa nekompletnom dokumentacijom data su neka obrazloženja, upozorenja itd, kada je u pitanju skupštinska većina, izazvali su određene probleme, naišli su na osudu šireg broja građana, a tome su doprineli i neki poslanici koji sede i danas ovde u ovom parlamentu.
Mislim da je naš cilj da u lokalnim sredinama izbegavamo uvođenje privremenih mera, jer je cilj da imamo jednu stabilnost u Srbiji. Ako imamo stabilnost u opštinama, imaćemo sigurno i stabilnu Srbiju.
Pozivam budućeg ministra da ipak šire pogleda sveukupnu situaciju kada je u pitanju skupštinska većina i pre svega uvođenje privremenih mera.
Želim da kažem da se u Ljuboviji, bilo je dosta u novinama, smirila situacija, da smo izabrali predsednika Skupštine da normalno sve institucije funkcionišu i rade, a imam primedbu na resorno ministarstvo, kako se odnosilo.
Želelo je na bazi jednostranog odnosa, na osnovu jednostrane dokumentacije da donese nekakvu odluku i upozoravam da budući rad bude ipak konkretniji.
Kada je u pitanju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pozdravljam ideju da Direkcija za vode ostane u okviru ministarstva, iako se razmišljalo drugačije. Ali, želim da kažem jednu stvar.
Prilikom kriterijuma za opredeljivanje opština koje pripadaju kategoriji devastiranih opština, odnosno nerazvijenih područja, građani opštine Ljubovija, privrednici, preduzeća, ustanove, smatraju da opština Ljubovija ne bi trebalo da pripada kategoriji razvijenih opština, iz jednog prostog razloga, jer ne može da koristi određene beneficije u smislu korišćenja podsticajnih sredstava, sredstava iz Fonda za razvoj.
Znači, trebalo bi posebne organizacije, kao što je Zavod za statistiku, da daje bolje i preciznije podatke vezano oko svrstavanja opština u kategorije razvijene ili ne razvijene.
Nadam se da će ministarstvo za regionalni razvoj i ekonomiju, kod koga se prepliće i turizam, i u Ministarstvu za trgovinu i turizam taj deo, verovatno borba ko će više imati ovlašćenja u ovoj našoj Republici, voditi računa o regionalnom razvoju svih sredina, pa i ovih malih opština, kako bi izbegli odliv stanovništva, odnosno kako bi izbegli smanjenje i odlazak kadrova koji mogu da doprinesu manjim opštinama, tipa Ljubovije, a sigurno i onih koje spadaju u drugu kategoriju.
Ministarstvo prosvete, želim da istaknem i da pozovem ministra da vodi računa o razvoju, posebno malih opština. Imamo slučaj da se u opštini Ljubovija od 2000. do 2003. godine intenzivno radila nova škola. Od 2003. godine do danas nismo dobili svega 3.000.000 za izgradnju.
Zameram gospodinu ministru na aktivnosti i pozivamo budućeg ministra da ovaj zastoj otkloni, kada je u pitanju nastavak izgradnje škole.
Da ne bih oduzimao vreme, želim da kažem još jednom i da konstatujem da SPS zbog razloga iz svog stava da će buduća vlada biti neracionalna, neefikasna, da će biti politička, neće glasati za ovaj zakon.

Opet podsećam poslanike, naročito gospodina Albijanića, koji je mnogo nervozan. Gospodin Jovanović diskutuje iz fonda vremena SPS-a. Socijalistima je ostalo još samo sedam minuta.
Reč ima gospodin Riza Halimi.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, na početku bih izneo da je za Koaliciju Albanaca Preševske doline neprihvatljiv ovaj predlog zakona.
Osnovni razlog je, podrazumeva se, neuključivanje ili uopšte definitivno isključivanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
Poznato nam je, koliko se sećam 2002. godine, kada je Savezna Republika Jugoslavija prihvatila okvirnu Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti prava manjina, kod nas je uvođeno ministarstvo manjina, tada je usvojen Zakon o zaštiti manjinskih prava.
Prilikom gašenja saveznog ministarstva, Vlade Srbije i Crne Gore, uvođena je služba za manjinska prava, time je započet postupak eliminisanja ministarstva, a ovim se to definitivno ukida.
Mislim da praksa pokazuje da je ovaj potez neprihvatljiv, nije racionalan, ne vidim nijedno obrazloženje da se ministarstvo za ovu delatnost reducira na nivo službe.
Ionako, u vremenu u kom služba odvija svoju aktivnost nije apsolutno pokazala mogućnost, kapacitet, da se bavi ovom problematikom.
Čitav dokument, mislim da sam pogledao, ima dve ili tri rečenice koje se bave problematikom manjina.
To je, koliko vidim, u članu 8, gde se spominju opšta pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina i vođenje registra nacionalnih saveta nacionalnih manjina, i još u članu 23. pominju – zaštitu verskih komponenata u kulturnom i etničkom identitetu nacionalnih manjina.
Ono što je Ustavom dato, da će država jamčiti posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta, ili u stavu 2. člana 20. gde kaže: dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati – ne smanjujemo li mi ukidanjem ovog ministarstva nivo zaštite manjinskih prava, ili možda pretendiramo da smo u ovih 3-4 godine rešili sve probleme.
Po meni, sve ovo liči na sudbinu Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, formirano u neko osetljivo vreme: dati neki rokovi – nisu ostvareni, a nikada analize nije bilo, šta je od tih zacrtanih objektiva dveju vlada ostvareno, a šta nije. Jednostavno se prećutkuje. Na papiru postoji.
Doduše, postoji kao Koordinaciono telo, ali ne funkcioniše, a ovde se i ukida, a nemamo nikakvu analizu šta smo mi, zapravo, radili ovih 3-4 godine.
U čemu smo mi to popravili situaciju u ovoj oblasti, a ima i te kako ozbiljnih problema.
Vojvodina, verovatno, ima drugačiju specifiku, jer ipak postoje organi na nivou Autonomije Vojvodine koji rešavaju manjinska prava. Šta da radimo sa drugim oblastima gde takvih instrumenata nema. Ne pretendiram da i u Vojvodini nema tih problema. Ima ljudi koji će ovde malo bliže o tome da govore.
Mislim da nije dobro što se išlo ka tome. Nije bilo ni vreme, nema ni argumenata, a poslova ima na terenu, i te kako, i u ministarstvima prosvete i kulture, kao i u drugim oblastima koje su specifične, u kojima manjine treba da ostvaruju kolektivna prava postojećim zakonom, koji je dosta neefikasan, nekonkretizovan.
Garantuju se kao u Ustavu prava, ali se ne kreće dalje u konkretizaciju. A ako nema zakonske regulative, onda ustavna odredba, ionako uopštena, nema šanse da se u praksi sprovodi.
Sada je suštinsko šta i koji nam instrumenti onda ostaju da ostvarimo manjinska prava, po poslednjem popisu iz 2002. godine 18% građana ove države.
Što se tiče člana 24. o ministarstvu za Kosovo danas neću ništa da kažem, da ne bih izazvao u ovako kratkom vremenu koje imamo na raspolaganju neku opštu diskusiju. Hvala vam.

Hvala gospodinu Halimiju. Replika, gospodin Vučić. Neka se spremi gospođa Vjerica Radeta.