Ako sam sve ovo uspeo dobro da shvatim, prihvatam da sudska nezavisnost u Srbiji mora da se poštuje. Pitao sam vas ko je hapsio, ko je pretresao stanove, ko je uznemiravao decu?
Kažete, Vlada nije izdala nalog. Kažete, to je radilo Ministarstvo odbrane.
Ministarstvo odbrane ne sme da zatvori ulicu, Ministarstvo odbrane ne sme da naredi upade u stanove. To radi samo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Apsolutno je tačno, gospodine ministre. Nema tog stana u Srbiji, na ulici, na adresi, u koji može da upadne bilo ko osim pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, sa nalogom, ili ukoliko jure neposredno izvršioca krivičnog dela koji se tog časa sakriva u tom stanu. Kakva vojska na vratima?
Druga stvar, ono što je najteže i najgore u svemu ovome, ja znam ko to sve radi, kome je do toga da se spreči izbor vlade. Mogao bih i da vam kažem, ali, naravno, nikada neću da vam kažem. Da li je to vaš koalicioni partner? Nema drugog. Ili je Tadić slao vojsku, ili vi policiju. Ako je vojska poslata tamo bez vašeg znanja i ako optužujete nekoga što je ovog časa poslao vojsku, pa to je vaš koalicioni partner.
Nama je obrazloženje apsolutno neusvislo, ali nam je drago što to cela ujdurma nije uspela. Vi to hoćete da predstavite novu vladu svojim gazdama - evo, završavamo poslove, a još nismo ni izabrani.
Nastavite, nećemo vas mi ometati da izaberete ovu vladu, nije nam to želja. Znači, odmah recite, gospodine Koštunica, da to nije Srpska radikalna stranka, a onda ćete nekad, valjda, biti iskreni, pa makar u memoarima napišite ko je to hteo večeras da spreči izbor Vlade Republike Srbije.
To nije SRS. Pala bi optužba na nas. Ali, vi ste hteli da uhapsite Mladića u momentu kada vam omogućavamo da formirate vladu, pa da naši birači kažu - šta vi radikali pričate, omogućili ste da bude izabrana vlada koja je tog dana uhapsila Mladića. Toliko da nas ponizite? Pa, nismo mi mala deca. Jednom ste nas prevarili, gospodine Koštunica, sada slobodno gledajte levo ili desno, u mene više nikada nemojte da pogledate. Završili smo mi tu priču.