Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u mađarskoj zajednici se oseća veliko olakšanje zbog činjenice da će vlada biti formirana, vlada koja će biti makar delimično proevropska.
Ali, osećamo i veliko razočaranje kada pogledamo ponuđeni program, pre svega, iz ugla manjinskih zajednica i manjinskih prava. Kada Predlogom zakona o ministarstvima nije bilo predviđeno formiranje ministarstva za ljudska i manjinska prava, pretpostavljali smo i kakav program Vlade možemo da očekujemo.
Direktor Službe za ljudska i manjinska prava nam je objasnio da će se svako ministarstvo baviti problemima nacionalnih manjina. Program Vlade nam govore suprotno.
Želim da podsetim da je 2002. godine uspostavljen sistem manjinske samouprave u Srbiji. U proteklih pet godina morali smo shvatiti da je to tada urađeno kao neko nužno zlo, bez iskrene namere da ova institucija u stvarnosti profunkcioniše.
O odnosu postojeće vlade prema ovim institucijama jasno govori nemar koji je doveo do toga da je u ovom trenutku polovini nacionalnih saveta istekao mandat.
Ni Program Vlade, nažalost, ne sadrži ništa ohrabrujuće o ovom pitanju.
Da nije prihvaćen amandman poslanika Saveza vojvođanskih Mađara, prema kojem će Ministarstvo za državnu upravu imati ovlašćenje da donese pravilnik o izboru nacionalnih saveta, ni posle formiranja ove vlade ne bi postojao državni organ koji bi imao nadležnost da raspiše izbore za nacionalne savete.
Stoga nam ostaje samo nada da će Vlada, ipak, u narednom periodu smoći snage da podnese Narodnoj skupštini zakon o nadležnostima i izboru nacionalnih saveta, zakon čije donošenje nacionalne zajednice već godinama očekuju.
Na kraju, samo bih ponovio sledeće. Savez vojvođanskih Mađara ne može da glasa za ovaj program, neće da glasa za ovu vladu, ali će da glasa za sve zakonske predloge koji budu proevropski.
Hvala.

Hvala, gospodine Varga.
Reč ima gospođa Vesna Pešić. Neka se spremi gospodin Žarko Obradović.

Dosadašnji, a verovatno i budući premijer Srbije, u svom ekspozeu je rekao da se ova vlada obrazuje tako što su stranke odlučile da nacionalne, državne i interese građana stave iznad međusobnih partijskih razlika i stranačkih interesa.
Htela bih da postavim pitanje gospodinu Vojislavu Koštunici. Da li je četiri meseca, kroz koje je pustio da se urušava Srbija i da se dovode građani do potpunog bezumlja, stavljao neke druge interese iznad ovih državnih, nacionalnih i interesa građana?
Ja bih rekla da smo mi došli u ovu situaciju zbog toga što ste se vi ponašali zaista bezobzirno. Niste dobili većinu na izborima, a pokušavate i sada, i sve vreme ste ucenjivali, da budete premijer, iako niste dobili većinu, iako je jedna druga stranka demokratskog bloka dobila veći broj glasova nego vi.
Građani smatraju da vi ne treba da budete premijer Srbije. Vi niste legitimni premijer, niti ćete biti legitimni premijer. Vi ćete biti legalni, kako to vi volite da kažete, zbog toga što će vas ova skupštinska većina sada izabrati, ali demokratsku legitimnost nećete imati. Vi ste time što ste smatrali da jedino vi možete biti premijer i ucenjivali druge stranke obustavili regularnu smenu vlasti u Srbiji. Molim vas da više ne govorite da je Srbija demokratska država, jer samo onda kada se vlast stalno i regularno smenjuje, onda govorimo o tome da je jedna država demokratska.
Pitam vas, kada ste vi stavljali te države i nacionalne interese iznad partijskih? Da li onda kada ste pravili skupštinsku većinu, 8. maja noću, sa SRS i doveli Srbiju, žrtvovali je, jednostavno, doveli je do provalije, ili kada ste posle dva dana odustali od toga i išli da molite Tomislava Nikolića da podnese ostavku?
Kada ste to stavljali te državne i nacionalne interese iznad, prvi ili drugi put, ili, jednostavno, nikad niste te interese stavljali iznad svojih?
Niste se pitali kolika je cena i po tome me podsećate na Slobodana Miloševića, jer je samo on bio taj koji je svoju snagu bazirao na bezobzirnosti i na pitanju koliko Srbija treba da plati. To je ono što ste vi radili i zbog toga ste izdejstvovali da danas budete birani ponovo za premijera.
Naravno, u celoj ovoj priči niste vi jedini akter. Morali smo se zapitati i kako je sadašnji vaš koalicioni partner, Demokratska stranka, prihvatio da posle onoga (ako je verovati, ne znam, to možete vi da nam potvrdite) što je ovde izjavio gospodin Tomislav Nikolić, možete ga negirati, možda nije govorio istinu, da ste vi rekli za Borisa Tadića da je on nepouzdan saradnik, izdajnik, da će on izdati Kosovo i da vi zbog toga nećete s njim da idete u koaliciju, sarađuje s vama.
Volela bih da nam objasnite da li je istina da ste vi to rekli o vašem sadašnjem koalicionom partneru i da objasnite kako ste stekli to iznenadno poverenje, kako je došlo do tog obrta. Malo jedno, malo drugo, malo u provaliju, pa iz provalije, posle četiri meseca agonije u kojoj se nalazi Srbija.
Smatrala sam da će se one noći, 8. maja, kada se ta drama odvijala u Skupštini, kada smo ostali do četiri ujutru, glasali prozivkom i izabrali Tomislava Nikolića, predsednik Republike Boris Tadić obratiti i objasniti o čemu se radi, da će reći o čemu je uopšte reč. Međutim, on se oglasio u nedelju, u «Utisku nedelje», i rekao - pa, to su objektivne okolnosti.
Moram da mu poručim da pravi lideri nikada ne kažu da ste vi, gospodine Koštunica, niti bilo ko drugi - objektivne okolnosti. Lider stvara okolnosti i bira ono što je najbolje za građane i za državu.
Uspele su ucene. Od svih mogućnosti koje je imao pred sobom, on je izabrao onu da ponovo prepusti i ponovo podlegne ucenama koje ste vi četiri meseca izvodili pred licem Srbije. Takođe, smatram da Demokratska stranka od sada, kao i čitava koalicija, treba da zna da ako ste vi u svojoj ambiciji prema Srbiji i državnim nacionalnim interesima totalno popustili, da ste dobili, ako ništa drugo, jednu ambicioznu opoziciju, koja će sve vreme uporno gledati šta vi radite. Ako do sada niste imali tu opoziciju, od sada ćete je imati.
Opozicija je potrebna. Kao što znate, ona će vršiti kontrolu i neće dozvoljavati da ova koalicija radi šta hoće.
Imam utisak da ste se dogovorili da stvorite neke dve vrste države, neke dve vrste vlade. Poručujem Borisu Tadiću da za ovu vladu nije odgovoran samo Vojislav Koštunica, nego je odgovoran i Boris Tadić.
On je pre neko veče govorio, iako nema na to nikakvo ustavno pravo, da će neposlušne ili «nevaljašne» ministre direktno smenjivati, kao da Parlament ne postoji. Rekao je da će nagovoriti gospodina Đilasa da sarađuje sa Veljom Ilićem.
Da li je on premijer ili ćete vi biti premijer? Da li ste se dogovorili ko će da podnosi odgovornost? Da li će izvršnu vlast da vodi Vojislav Koštunica, ili će izvršnu vlast da vodi Boris Tadić?
Ako mislite da ćete da napravite dve frakcije partijske države, verujte mi, u tome nećete uspeti. Kao što je ovde već rečeno, biće opozicija bar približno toliko jaka koliko ova neprincipijelna koalicija.
Na kraju, moram da kažem da ćemo vas gledati zajedno. Nećemo praviti nikakvu razliku da li je neko ministar iz vaše stranke ili je neko ministar iz G17 Plus, iz Nove Srbije, ili je neko ministar iz Demokratske stranke. Uvek ste svi isti. Ako sedim do onoga koji kraducka, ja sam saučesnik i, takođe, kraduckam. Ako sedim do onoga koji lupa šamare i šutira novinare, ja sam, takođe, isti takav.
Nemojte nam reći, i to naročito kažem Demokratskoj stranci, to su Koštuničini, to su ovi ili oni. To su sve isti ministri i svako je odgovoran za svakoga. Prema tome, to da ćemo imati dve partijske vlade, pa svakodnevno na svakog drugog bacati krivicu, ne. Mi vas od sada tretiramo kao jednu jedinstvenu vladu, gde svako za svakoga odgovara, mada ste, pri tom, veoma neprincipijelno rekli da vas kadrovska politika bilo koje partije uopšte ne interesuje. Nije važno da li je ovaj predložio nekoga ko nema nikakve veze sa ministarstvom, da li žonglirate ovim ministrima, u to se niko ne sme mešati.
Mislim da je taj princip izuzetno štetan za Srbiju. On ne pokazuje ništa drugo nego upravo to da niste ni tom prilikom stavili partijske interese i vaše partijske apetite iznad nacionalnih, državnih i interesa građana. Ako ne možemo da uđemo u kvalitet ministara, ako nijedan vaš ministar nije promenjen, nego ste ih samo, kao loptice, premestili s jednog mesta na drugo, zašto bismo vam ikada verovali da ste išta pokušali da popravite i da, uopšte, planirate da donesete Srbiji bilo šta novo i bolje.
S obzirom na to da ste Srbiju namučili ova četiri meseca, iako smo, inače, po prirodi, optimističan i ambiciozan narod, verujte da ste tu ambiciju spustili na nulu, pa sada svi kažu - hvala Bogu, evo, dobili smo vladu.
Gospodine Koštunica, pa, nema države u svetu koja nema vladu. Na šta to liči da jedino Srbija četiri meseca ne može da dobije vladu? Nije to stavljanje nacionalnih i državnih interesa iznad partijskih, naprotiv.
Cela vaša strategija je bila u tome da neprekidno stavljate na prvo mesto svoje partijske interese i svoje političke apetite - da morate ostati premijer ove zemlje.
Mislim da nikakve naročite nade od ove vlade nema. Dobro je što smo nekako Vladu dobili, jer to je, valjda, normalno. Svaka država ima nekakvu vladu, ali da znate da smo mi prema toj vladi potpuno ravnodušni, kao i svi građani, koji kažu - eto, oni su se nekako dogovorili, pa neka rade šta znaju, ali će morati svoju sudbinu da uzmu u svoje ruke.
Ovakva vlada, ovakvi ministri, ovakvo ponašanje, ovakvo dovođenje Srbije na rub propasti a da se uopšte, nikad i nigde, ne polože računi, to je vrhunska neodgovornost. Ni danas, nijedan ministar koji je bio nije izašao da kaže šta je postigao, kome je polagao račune. Ono što je ovde više puta rečeno, to što svaka partija u celini dobija ministarstvo, tako da ne može da bude nikakav dvostruki ključ, nego u celini, po vertikali, verujte mi, to je koruptivni sistem sam po sebi, jer partija i partijski lider upravlja ministarstvom, a to nije državni organ. Od naše glave ostale su dve-tri frakcije političkih stranaka i ništa drugo.
Nema države, niste uspeli da je napravite. Tek predstoji zadatak da ozbiljni ljudi naprave vladu i jedan normalni organ, u kome će se znati gde postoji odgovornost i ko je za nešto odgovoran.
Prozivaćemo i vas i predsednika Tadića, jer on nije dao ostavku, on je i dan-danas predsednik svoje stranke, a zna da time krši Ustav i da ne može da vrši dve javne funkcije istovremeno; pravio je sve vreme zabunu zato što je te dve funkcije držao. Prema tome, znajte, odgovorni ste vi, odgovoran je Boris Tadić, a ne moram da pominjem gospodina Dinkića, pošto zaista ne znam kolika je mera njegove odgovornosti; bar do sada, nije pokazao gotovo nikakvu.

Hvala, gospođo Pešić.
Dr Žarko Obradović, neka se pripremi gospodin Todorović.
Podsećam šefove poslaničkih grupa da vode računa i da troše vreme koje imaju na raspolaganju.

Poštovane kolege i gospodine predsedniče Vlade, kandidati za ministre, stvarno, na početku, moram da kažem da ne znam zašto gospođa Vesna Pešić spominje Slobodana Miloševića u negativnom kontekstu, jer je on i način na koji je vršio vlast kao predsednik Srbije i predsednik Jugoslavije, što bi narod rekao, bio mila majka u odnosu na ovo što se zbiva posle 2000. godine, o čemu ste večeras mogli čuti iz različitih izvora.
U svakom slučaju, mi večeras, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, raspravljamo o novoj, desetoj po redu vladi u višestranačkoj Srbiji.
Mandatar je isti, imamo jednog starog partnera u Vladi, G17 plus, tj. mandatar ga ima, i jednog novo-starog, Demokratsku stranku. Jedno je sigurno, ostalo ništa više nije isto, niti će biti, ni u Vladi, ni u onim poslovima na kojima budu zajedno radili.
Zašto? Zato što je jedan od tih partnera - G17 plus, novembra prošle godine ucenio tadašnju vladu, izašao iz nje i izazvao nove izbore; kasnije je to samo formalizovano, zakazivanjem izbora i onim što se desilo. Isti partner je sada, kao deo nove skupštinske većine, opet ucenio ostale da neće biti u budućoj vladi dok se ne smeni predsednik Narodne skupštine gospodin Tomislav Nikolić. Dakle, Vlada nije ni počela da radi, a ucene su već počele.
Drugi partner, Demokratska stranka, proteklih godina je govorio o mandataru sve najgore. Pre nekoliko godina hteli su da ih uhapse, a o Demokratskoj stranci Srbije kao stranci su iznosili najnegativnije moguće stavove. Mislim da je vrhunac tih ocena dostignut prošle nedelje, u noći između ponedeljka i utorka, kada smo imali raspravu o izboru predsednika Skupštine.
Gospodine predsedniče Vlade, jedno je sigurno, bićete u situaciji potpune bezbednosti, jer će vaši novi politički prijatelji pratiti svaki vaš korak. Nisam slučajno rekao politički prijatelji, jer je deo političke nagodbe formiranje Saveta za nacionalnu bezbednost, tj. da Boris Tadić, kao predsednik DS, bude neko ko vodi taj savet. Taj savet će voditi predsednik Demokratske stranke, a ne predsednik Srbije, jer to ne spada u nadležnosti predsednika Srbije.
Ustav Srbije, u koji smo se večeras svi zaklinjali, ili bar neki od govornika, vrlo precizno, u članu 112, utvrđuje nadležnosti predsednika Srbije, pa se tamo kaže, zaboravne podsećam: "Predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju, proglašava zakone, predlaže Skupštini kandidata za predsednika Vlade, predlaže nosioce funkcija u skladu sa Ustavom, postavlja i opoziva ukazom ambasadore, prima akreditivna i opozivna pisma, daje pomilovanja i odlikovanja, vrši i druge poslove određene Ustavom. Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije".
Ne vidim stvarno, a biće zanimljivo da čujemo koji će to biti pravni osnov za donošenje zakona kojim bi se formirao Savet za nacionalnu bezbednost i gospodinu Tadiću dala mogućnost da sve vas kontroliše. Jedno je sigurno, RTS je, kao javni servis, a valjda njima treba verovati, jer oni izražavaju stavove skupštinske većine, demokrata, DSS i G17 plus, javio kao prvu vest da je postignut dogovor o budućoj vladi i da će Savet za bezbednost voditi Boris Tadić, sada vidimo - kao predsednik Demokratske stranke. Srbija sada zna i da je ispoštovan ultimatum Havijera Solane da Tadić treba da kontroliše službe bezbednosti.
Mislim da ne treba uopšte sumnjati u to da je Solana to rekao, jer u noći između ponedeljka i utorka gospodin Aligrudić dva puta izlazio pred nas poslanike i javnost Srbije da nam pročita da je upravo Solana tražio da Tadić kontroliše službe bezbednosti i da je to nešto što se ne može prihvatiti. Nažalost po Srbiju, ovakva vlada je definitivno formirana iz Brisela, od Solane, Rena, Merkelove i njima sličnih. A, da podsetim zaboravne, to su isti oni koji su izvršili agresiju na SRJ, na Srbiju i Crnu Goru, 1999. godine, i koji se sada otvoreno zalažu za nezavisno Kosovo i Metohiju.
O Vladi i njenim ciljevima, kandidat za predsednika Vlade je večeras, a i pre neki dan u "Politici", izjavio: "Stranke koje su odlučile da formiraju vladu stavile su interes države, nacije i građana iznad svojih partijskih interesa".
Da je ovo predsednik Vlade rekao pre tri meseca, to bi sigurno bilo tačno, ali posle tri meseca mrcvarenja Srbije, dogovaranja, ultimatuma preko sredstava javnog informisanja, ucenjivanja jedni drugih, iznošenja stavova stranaka i, na kraju, iznošenja onoga što su se dogovorili, verujte mi, degutantno je govoriti na taj način kada svi znamo da to nije tačno. I ocena stranaka koje čine Vladu je da su partijski interesi bili apsolutno dominantni u odnosu na bilo koji državni cilj. Uostalom, tek na kraju smo saznali neka tri-četiri cilja koje je večeras kandidat za predsednika Vlade pokušao da obrazloži, po našem mišljenju, krajnje neuspešno.
Srbija zna i nisu baš građani Srbije toliko neinformisani, uprkos načinu na koji Nacionalni servis radi, da državni interesi nisu primarni.
Neko od kolega je pomenuo, ja to moram zbog građana Republike Srbije reći, podeljenost očigledno postoji i biće prisutna i ubuduće. Večeras, kada je kandidat za predsednika Vlade predstavljao kandidate za ministre, oni su aplauz dobijali samo od predstavnika svojih stranaka. Toliko o jedinstvu i o zajedničkim ciljevima. Na kraju krajeva, i juče i danas, kada smo razgovarali o Zakonu o ministarstvima, videli smo da je taj zakon, okvir za rad buduće vlade, apsolutno podređen interesima pojedinih stranaka, njihovim ambicijama, verovatno da se dobro udome, pošto ne verujem da će o državi i o građanima voditi računa.
Pomenuo sam juče, ne mogu da ne pomenem i danas, primera radi, da će Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj obavljati sve poslove Ministarstva za privredu, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom uzeo je deo poslova Ministarstva za turizam i deo poslova Ministarstva za zapošljavanje, a danas je usvojen još jedan amandman, koje su njegove stranačke kolege predložile, po kojem bi radio i poslove vezane za lokalnu samoupravu. Toliko o ministarstvima.
Kada je reč o sastavu Vlade, moram izneti stav poslanika Socijalističke partije Srbije, da je za nas apsolutno neprihvatljivo da podržimo one kandidate koji, suštinski, nemaju radnu biografiju, koji nisu, po našem mišljenju, na poslu za koji se predlažu učinili ništa bitno, a pogotovo ne one koji su radeći u prethodnom periodu, između 2001. do 2004, učinili toliko toga lošeg da ne znam na čemu se može utemeljiti taj neki optimizam, neka nada da ubuduće u Vladi mogu raditi nešto za sebe i za svoje partijske kolege.
Kao primer ću navesti odnos prema Vojsci, koja je sistematski uništavana od 2001. godine. Ne treba zaboraviti da su pripadnici Demokratske stranke u tome aktivno učestvovali; predsednik te stranke je bio i ministar Vojske. Oni su se svojski trudili da umanje značaj i kvalitet koji je Vojska posedovala, vršili su različite reorganizacije, smanjivali brojni sastav, smenjivali i penzionisali sposobne i kvalitetne oficire, sve po instrukcijama iz Evrope, i zato su oni i zainteresovani da se kontrolišu i Vojska i službe bezbednosti.
Broj vojnika je smanjen, prema rečima različitih oficira, na oko tridesetak hiljada, pod obrazloženjem da je taj broj prilagođen veličini zemlje, broju stanovnika i potrebama zemlje, iako je, primera radi, potpuno drugi slučaj sa Grčkom, koja je članica NATO. Neznatno se razlikuje po veličini i po broju stanovnika, a ima, verovali ili ne, 135.000 vojnika. Niko ne ume racionalno da objasni zašto mi treba da imamo jedan broj, a oni drugi.
Takođe ne možemo prihvatiti ni one kandidate DS koji su učestvovali u urušavanju pravosuđa u vreme kada je to ministarstvo vodio gospodin Batić. Mislim da su oni pravosuđe tada apsolutno podredili partijskim interesima.
Ne možemo prihvatiti ni one ljude, ili pripadnike one političke opcije, koji su kroz privatizaciju, pod obrazloženjem da treba promeniti karakter svojine, suštinski opljačkali Srbiju. Za nekoliko meseci, oni su prelili ogromno društveno bogatstvo u džepove malog broja ljudi.
Zatim, tu je ponašanje ministara iz tadašnjih vlada ili vlade, svejedno, koji su sa ove govornice, ne jednom, optuživali, klevetali socijaliste, proglašavali ih krivim, pozivali na njihov javni linč, što je nedopustivo i za nas apsolutno neprihvatljivo. Mislimo da takvi ljudi ne mogu uspešno raditi, osim, naravno, za sebe i svoju stranku.
Zbog svih ovih razloga koje sam izneo, a i onih koje je izneo predsednik SPS, gospodin Dačić, Poslanička grupa SPS ne može podržati ovakav predlog Vlade.
Hvala vam.

Gospodin Batić, replika. Neka se spremi gospodin Dragan Todorović, a posle njega gospodin Aleksandar Marton.

Dame i gospodo, pomenut sam nekoliko puta od gospodina Dačića, gospodina Obradovića, gospodina Omeragića.
Ako pravimo paralele između stanja u pravosuđu u vreme dok sam ja bio ministar pravde i danas, mislim da to uopšte nije korektno. Tada su na čelu glavnih pravosudnih institucija bile vanstranačke ličnosti, i državni tužilac i predsednik Vrhovnog suda i okružni tužilac i predsednik okružnog suda. Postojao je Ustavni sud, odlučivao je Ustavni sud. Ovde je pominjano sijaset slučajeva sa političkom konotacijom, koji su rešeni odlukama Ustavnog suda itd.
Malopre sam pomenuo da je ekspoze mandatara šarena laža ili, bolje rečeno, spisak lepih želja. Zašto? Zato što možemo napraviti paralelu sa ekspozeom od 4. marta 2003. godine. Evo šta nam je tada obećano.
Šta su bili prioriteti - očuvanje državne zajednice, a ona se raspala. Da li je premijer podneo ostavku? Nije. Drugi prioritet je bilo Kosovo. Ni tada, ni danas, još nemamo izveštaj Državnog pregovaračkog tima koji je bio obavezan da ga po završetku pregovora u Beču predstavi Narodnoj skupštini i da dobije smernice za dalji rad. Nemamo taj izveštaj. Zaklinjanje u Rusiju je račun bez krčmara. Istorija nas uči da su se ta velika iščekivanja uvek izjalovila.
Pitanje za mandatara - ako ova velika iščekivanja, da će propasti Ahtisarijev plan, da će Rusija staviti veto u Savetu bezbednosti, da će se nastaviti pregovori, propadnu, da li će budući premijer podneti ostavku? To je pitanje odgovornosti.
O Ustavu i institucijama već sam govorio. Mi i dalje nemamo predsednika Narodne skupštine. Napravljena je farsa ili lakrdija i poigravanje i sa narodnim poslanicima i sa građanima Srbije oko izbora predsednika Narodne skupštine. Valjda ćemo večeras dobiti bar Vladu.
U zemlji gde se ponovo gase mediji, gde se ponovo ljudi pozivaju na informativne razgovore zbog verbalnog delikta, gde se vrši progon političkih neistomišljenika, ne može se govoriti o demokratiji. Pitanje je ko, u stvari, formira ovu vladu - tajkuni kojima je stalo da se završi pljačka Srbije, jer treba privatizovati i EPS i NIS i sve drugo, ima tu još dosta para, ili oni koji deluju na političkoj sceni?
Jedno od obećanja je bilo - brz put u evropske integracije. Mi smo i zvanično poslednji na tom putu, a sada slavimo popravljanje viznog režima. To su već dobili i Bosna i Hercegovina, i Crna Gora, i Albanija. Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji potpisala je Crna Gora. Crna Gora će mnogo pre nas u Evropsku uniju. Za nas je sad i Istok Zapad, treba da čekamo pred konzulatima da dobijemo vize za Rumuniju i Bugarsku.
Svaka im čast. Shvatili su kuda treba ići, a mi s ovom dosadašnjom i budućom vladom, koja priziva Rusiju iz dana u dan, teško ćemo stići do tog puta.
Šta govoriti o borbi protiv kriminala i korupcije? Kako govoriti o borbi protiv kriminala i korupcije u zemlji gde se najveći kriminalac prima na najvišem državnom nivou, dočekuje ga ministar policije, ministar pravde, šef kabineta predsednika Vlade, šef državne televizije.
To nije borba protiv kriminala i korupcije. Počeli smo, čak, da izvozimo kriminal. Najveća pljačka u Dubaiju, pre tri nedelje, izvedena je od naših sunarodnika.
Dakle, ništa ne sluti na dobro, a nadam se da me zbog ovih reči neće ponovo hapsiti.

Hvala, gospodine Batiću.
Gospodin Todorović ima reč. Neka se pripremi gospodin Aleksandar Marton.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se prvi put od kako je uvedeno višestranačje u Srbiji dešava ovo što se dešava danas na ovoj sednici Skupštine, na kojoj treba da izaberemo Vladu. Nikada do sada Vlada nije izabrana bez predsednika Skupštine. Uvek je do sada Vlada birana tek posle izbora predsednika Skupštine.
Takođe, nikada se nije desilo, a promenjeno je ukupno, što saveznih, što republičkih, desetak vlada do sada, da se bira Vlada, a da predstavnici stranaka koje čine koaliciju ne izađu za govornicu da, koliko-toliko, opravdaju i podrže svoje učešće u toj vladi. Vi iz Demokratske stranke ste, što se moglo primetiti prilikom čitanja Predloga kandidata za ministre, tapšali samo svojim ministrima, kao što su i ovi iz Demokratske stranke Srbije tapšali svojim ministrima, što govori o vašoj budućoj saradnji u ovoj vladi.
Moram da vas podsetim da mi, praktično, danas prisustvujemo formiranju i izboru skoro iste vlade koja je već jednom birana 2001, godine. Tada je to bio DOS, danas je demokratski blok.
Moram da vas podsetim da je ta vlada iz DOS-a došla u stanovite probleme. Došla je u probleme koje nisu mogli da reše, jer su se u Vladi pojavile radilice i pojavio se trut; ili su kritikovali truta što nije obavljao dužnost koju je morao da obavlja, ili zato što je preterivao u tim poslovima. Ne znam kakva će danas, kada se bude formirala ova vlada, biti nova podela uloga.
Hteo bih da skrenem pažnju na neke stvari, ne iz današnjeg ekspozea budućeg predsednika Vlade, nego iz ekspozea koji je podneo 2. marta 2004. godine.
Prvo, za današnji nismo imali vremena, drugo, letimično slušajući, ono što je moglo da se čuje i da se vidi, tako reći, sve je isto kao što je bilo i 2004. godine.
Mislim, gospodine budući predsedniče, da bi za vas bilo najbolje da ste mogli za govornicom da kažete šta ste ostvarili od onoga što ste obećali 2004. godine, i ne bi bilo nikakve dileme i nikakvih problema. Ti vaši rezultati bi bili najbolja preporuka da vas danas izglasaju za premijera.
Podsetiću vas na ono što ste obećali 2004. godine, a o tome šta ste uradili, ocenu i procenu će dati građani Srbije. Obećali ste tada da će «prioritet Srbije biti da utvrdi svoj status unutar državne zajednice sa Crnom Gorom, utvrđujući i jačajući samu državnu zajednicu, u skladu sa Ustavnom poveljom».
Citiram vas, da ne bi bila slobodna interpretacija.
Šta se desilo? Vi niste ništa učinili da po Beogradskoj povelji, 2005. godine, raspišete izbore u Srbiji za Parlament državne zajednice Srbije i Crne Gore, čime ste dali legitimitet Milu Đukanoviću da razbije državnu zajednicu.
Posle toga, organizovan je referendum u Crnoj Gori. Iako ste znali da je referendum falsifikovan, da su pokrali na referendumu, vi ste priznali nezavisnost Crne Gore i time otvorili put ka razbijanju Srbije i odvajanju Kosova i Metohije iz Srbije.
Druga stvar koju ste obećali bila je da ćete učiniti sve za jačanje pravne države i za proterivanje kriminala i korupcije.
Šta ste učinili na tom planu? Šta je sa «Kupromom»? Šta je sa «putnom mafijom»?
Da vas podsetim, jedan od vođa, ne vođa «putne mafije», vraćajući se sa seminara iz Rovinja, sa direktorom Direkcije za puteve, napustio je vozilo kada je čuo da je policija krenula da hapsi. Od direktora Direkcije za puteve dobio je godišnji odmor i dan-danas protiv njega nije podneta krivična prijava.
Šta je sa «carinskom mafijom»? Hapsite carinike, dakle, carinike koji treba da odgovaraju zato što su pravili lažne papire. Šta je sa onima čiju su oni robu uvozili, zašto njih niste pohapsili, da oni odgovaraju?
Šta je sa onima koji su pokrali državu kroz Nacionalnu štedionicu? Šta je sa onima koji su pokrali državu sklapajući nepovoljne ugovore sa TV B92?
Šta je sa «stečajnom mafijom»? Sve je isto kao i sa carinskom. Hapse se oni koji su omogućavali da neki, protivzakonito, za male pare, dođu do velikog bogatstva. Gde su ti kojima je to omogućeno? Vi hapsite činovnike i one koji su pomagali, a ne one koji su odgovorni za uništavanje ove države.
Treća stvar koju ste obećali, to je bio najozbiljniji problem, jeste da se na Kosovu i Metohiji učini sve da se vrate srpski prognanici u svoje domove i zavičaj.
Šta se desilo 19. marta 2004. godine? Razumem da niste mogli da sprečite pogrom nad Srbima, ali šta ste učinili, koliko se srpskih izbeglica sa Kosova i Metohije vratilo na Kosovo i Metohiju?
Mi smo imali prilike da u prethodnim danima čujemo kako vaši predstavnici iznose problem vezan za nepoverenje koje imate prema predstavnicima Demokratske stranke, zato što pregovaraju sa nekima koji pokušavaju da nam otmu Kosovo i Metohiju. Imate i ostavku Leona Kojena, koji je bio savetnik predsednika Borisa Tadića.
Vi Leona Kojena poznajete dosta dugo, godinama, i znate da je to častan čovek i da on takav čin nikada ne bi preduzeo bez ozbiljnih argumenata i da nije siguran da je to što su učinili savetnici predsednika Srbije štetno za Srbiju. Vi ste, shvatajući ulogu Leona Kojena i njegov doprinos u pregovorima vezanim za Kosovo i Metohiju, zamolili Leona Kojena da ostane u timu. Šta ćete sada reći Leonu Kojenu kada čovek zbog koga je on dao ostavku treba da bude ministar inostranih poslova? Sada će Leon Kojen da podnese ostavku i vama, jer i vi na ovaj način izdajete Srbiju.
Obećali ste 2004. godine da ćete učiniti sve kako bi se smanjila nezaposlenost, koja je u to vreme dostigla brojku od 950 hiljada ljudi. Rekli ste: "Imam u vidu da je danas oko 950 hiljada bez posla, a brojni pokazatelji govore o viškovima radnika u mnogim preduzećima".
Koliko ih ima danas, gospodine predsedniče? Ima ih preko milion. Bar da ste ostali na istoj brojci, pa da kažemo - postignut je neki uspeh, nema ih više. Danas ih ima više.
Obećali ste da ćete smanjiti dug zemlje, koji je u to vreme dostigao 14 milijardi dolara, a danas je 19,8 milijardi dolara.
Obećali ste da ćete učiniti sve kako bi se intenzivirali radovi na završetku Koridora 10.
Gospodine predsedniče, moram da vas obavestim da Koridor 10 ne podrazumeva autoput prema Požegi. To su neki drugi pravci. Evropa je zainteresovana za neke druge pravce. Moram da vam kažem da je interes države pravac prema bugarskoj granici, pravac prema Makedoniji. Nijednog jedinog momenta ne mislim da mi našu mrežu ne treba da osavremenimo i da dobijemo odgovarajuće autoputeve, ali moramo da vodimo računa o prioritetima i interesima ove države.
Rekli ste tada da ćete učiniti sve da na osnovu Zakona o sprečavanju sukoba interesa sprečite da pojedinci to rade.
Znam da ste poneki put neobavešteni, ali, evo, da vas obavestim da pored vas sedi čovek koji će biti potpredsednik u vašoj vladi, a ima skoro 11 miliona evra u «Meridijan banci».
Da se razumemo, vi znate ne samo za Đelića, nego za mnoge iz DS, sve prljave stvari vezane za njih i za pare koje su opljačkane u prethodnom periodu.
Evo gospodina Milosavljevića, šta ćete tu da uradite vezano za Zakon o sukobu interesa?
Obećali ste 2004. godine da ćete rasvetliti sva ubistva i pre i posle 5. oktobra.
Koje ste to ubistvo rasvetlili? Da li treba da vas podsećam koliko ih je bilo i koliko ih je ostalo?
Rekli ste da ćete učiniti sve da saradnja sa Hagom bude dvosmerna. Sve što ste učinili do sada bila je, isključivo, jednosmerna saradnja. Milom ili silom ste odvodili ljude u Haški tribunal. Kompletan vojni, policijski i državni vrh nalazi se u Hagu i nijednom jedinom čoveku tamo niste pomogli, mi to najbolje znamo.
Mi za Vojislava Šešelja treba i nogama i rukama da čupamo dokumente koje ima ova država, da bismo pomogli pokazali da je optužba protiv Vojislava Šešelja lažna.
Da li vi znate da se u Haškom tribunalu osuđuju ljudi uz pomoć svedoka koji tvrde da je u njih pucano iz mitraljeza i da su ostali živi zahvaljujući Božjoj volji? Da li ste obavešteni da mi do sada imamo 34 potpisane izjave ljudi koje je Haški tribunal ucenjivao, pokušao da ih podmiti, kako bi lažno svedočili protiv Vojislava Šešelja? Šta ste vi kao država učinili da pomognete ljudima koji se nalaze u Haškom tribunalu?
Rekli ste da ćete učiniti sve da pomognete izbeglicama koje žive na teritoriji Srbije, a njih ima, kažete, oko 370 hiljada.
Gospodine predsedniče, u Grmovcu, mestu vrlo blizu Beograda, na autoputu, ima preko 2.000 domaćinstava koja su izgradila kuće svojim parama, a današnja vlast im ne da mogućnost da se priključe na struju.
Jel to ta pomoć koju vi obećavate izbeglicama?
Dame i gospodo, to je učinak Vlade Vojislava Koštunice. Zato Srpska radikalna stranka ni u kom slučaju neće glasati za izbor ove vlade.

Pre nego što dam reč gospodinu Martonu, reč ima ministar Jočić.