Ministar bez portfelja pobeže. Za Investicioni plan, to će verovatno biti novo uređenje Novog Beograda. Malo mu je ona zgrada koju je napravio zahvaljujući poslovima, gle čuda, sa kadrovima Demokratske stranke Srbije, državnim preduzećem.
Naravno, da pitam ministra omladine i sporta, Snežanu Samardžić-Marković, šta je nju preporučilo na ovu funkciju? Da li je to što je osam godina radila u Ambasadi Norveške, pa zatim nekoliko godina u Ambasadi Srbije i Crne Gore, ili Jugoslavije, u Norveškoj, a odatle direktno za pomoćnika ministra odbrane, najvažnijeg pomoćnika ministra odbrane. Odatle za ministra za omladinu i sport.
Znate šta, Srpska radikalna stranka ima jednog pilota, kapetana Šakotu Branka. Mislim da je već pred penzijom. Kada letite negde u Evropu, pitajte ko je kapetan Šakota Branko. On samo dva tipa aviona vozi. Sve zna o tome kako se avioni voze, ali je rekao - znate šta, nemojte da me terate da vozim i treći tip, to je previše za ljudski mozak.
A, vi ste, draga moja gospođo, odšetali s kraja na kraj Vlade, vi ste stvoreni za sve resurse u Vladi.
Ako ste još i kadar G17 plus, onda sam ubeđen da vi svoju funkciju uopšte nećete umeti da obavljate.
Ali, ništa vi niste krivi, gospodo ministri, vas je predložio Zapad, onaj zbog koga Demokratska stranka Srbije nije htela da sarađuje sa Demokratskom strankom.
Šta vam je uradio za noć ili dve, ne znam, ali da znate, i apel na patriotizam, i apel na državno jedinstvo, apel i na očuvanje Kosova i Metohije, i dalje će pomagati kod Srpske radikalne stranke. Ko god da te apele uputi.
Samo vas od sad molim, izađite na državnu televiziju, Javni servis, koji je servis vaše dve stranke, pa mi se obratite isključivo preko Javnog servisa.

Hvala, gospodinu Nikoliću.
Za reč se javio gospodin Nenad Čanak.

Hvala na aplauzu.
Uvaženi narodni poslanici, uvaženi gospodine potpredsedniče Skupštine, ovde smo se okupili da damo šansu, još jednom, Vladi Srbije, u koju ja duboko ne verujem.
Razlog moje neverice je vrlo jednostavan. Poštujem ljude koji imaju čast, koji imaju obraz, koji imaju snage da kažu ono što misle i da urade ono što su rekli.
Međutim, moja sreća, koju sam štedro sa vama podelio proteklih dana, zbog uspostave parlamentarne većine Srpske radikalne stranke - Demokratske stranke Srbije, kratko je trajala. Jednostavno sam poverovao da ćemo najzad imati one koji se zalažu za iste stvari u istom frontu. Međutim, ne, kratko je trajala moja sreća.
Najedanput smo sada došli u poziciju da gospodin Tomislav Nikolić, izabran na onoj noćnoj, maratonskoj sednici, gde sam ostao jedini od onih koji nisu glasali za njega, da pogledam kako izgleda taj trenutak kad je Srbija najzad dobila strane i da svi znamo koje su utakmice na terenu političke scene u Srbiji, koji su timovi i da znamo ko su igrači i koje dresove nose.
Sada, najedanput, dolazimo u poziciju da se opet na terenu desi ovaj tip zbunjenosti i igrača pomešanih timova.
Upravo zbog toga mi je bilo više nego čudnovato da gospodin Tomislav Nikolić bude izabran na ovu funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, na važnu i značajnu funkciju, koja je, u slučaju da predsednik države nije u stanju da obavlja svoju funkciju, najviša funkcija u državi, što smo imali prilike da vidimo da to prihvati, zbog toga što je gospodin Vojislav Koštunica učinio sledeće.
Tražio je od gospodina Tomislava Nikolića da to prihvati, jer ne veruje Borisu Tadiću i ne veruje Demokratskoj stranci zbog njihove izdajničke politike, zbog toga što će Demokratska stranka prihvatiti otcepljenje Kosova, nezavisnost Kosova i sve to, pa će se morati razvrgnuti taj brak iz računa, koji se zove Vlada Demokratske stranke Srbije, Demokratske stranke i G 17 plus. Onda će ova skupština, sa svojom patriotskom parlamentarnom većinom, biti glavna institucija u državi, koja će održati Srbiju u jednom komadu.
Jel istinu govorim, gospodine Tomislavu Nikoliću?
(Tomislav Nikolić, sa mesta: nedovoljno tačno.)
Ja se izvinjavam, moraćete me korigovati. Ali, trudio sam se da se držim, koliko god mogu, činjenica i istine. Pošto nisam bio prisutan tom razgovoru, ne mogu da ga doslovno ponovim, ali to je suština onoga što sam hteo da kažem.
Pokušaj da ova skupština ima parlamentarnu većinu, a da vlada ima nekakvu evropski prihvaćenu većinu, pokušaj je sedenja na dve stolice, između kojih može da propadne samo Srbija kao država. Upravo zbog toga se postavlja logično pitanje - kolika je iskrenost u stvaranju ove vlade, kolika je iskrenost u nameri da ova vlada opstane i postoji, ili treba da posluži tome da se zakonski i ustavni rokovi nekako zadovolje i da se posle toga, kada se podeli ono što je već potrebno podeliti, rasproda ono što je potrebno rasprodati.
Ja sam već govorio u više navrata o tome da više ta vlada ne mora postojati, pa da se najzad ode srcem, a ne interesom, u koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom koja, sasvim sigurno, posle ovakve izdaje koju je načinila Demokratska stranka Srbije prema njoj, ceneći svoj moralni kredibilitet, nikad više to sebi neće dozvoliti.
Da li sam u pravu? (Odobravanje)
Zahvaljujem.
Sada, pošto znamo da je to situacija u kojoj se ova zemlja nalazi, moram da se osvrnem u par reči na način formiranja ove vlade.
Ova vlada je formirana na takav način da se po vertikali feudalno podeli Srbija, da se podeli na takav način da se ne dođe u poziciju niti uzajamne kontrole, niti čega takvog.
Već je samo po sebi neverovatno da najbrojnija stranka u Vladi nema svog mandatara. Zašto je to tako?
To je stvar međustranačkih dogovora. Ali, meni lično, to deluje kao nešto što je posledica politikantskih dogovora, a ne suštinskog dogovaranja o planu i programu Vlade. Jer, najbrojniji moraju biti odgovorni i za sprovođenje plana i programa. Oni ga moraju stvarati, oni ga moraju realizovati, a ne popuštati pod pritiscima. Jer, šta su nam ti pritisci doneli? Doneli su nam to da se nastavlja kontinuitet one i onakve vlade, koja je obeležena požarima.
Kao da nam Vladu nije vodio dr Vojislav Koštunica, nego Neron lično, jer je Vlada počela paljevinom Hilandara, a završava se, evo, paljevinom u Centralnom zatvoru. Znači, od Hilandara do zatvora vodila nas je Vlada dr Vojislava Koštunice i to je upravo put kojim će očigledno nastaviti i ova vlada, ako se ovako nastavi.
Suština je u tome da nije otkriveno ni ko je zapalio Studio B. Ali je učinjeno nešto drugo. Upoznaću vas s ovim dokumentom, molim vas za malo pažnje.
Ovo je Republika Srbija, Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu, KTR 434/07, od 3. maja 2007. godine. Radio-televiziji Studio B je upućen sledeći dopis: "U toku prošle nedelje, a u okviru i pod pokroviteljstvom vaše tv stanice, emitovana je emisija u kojoj je kao gost učestvovao gospodin Nenad Čanak. Potrebno je da, u smislu člana 3. i 4. Zakona o Javnom tužiocu Republike Srbije, ovom tužilaštvu, sa pozivom na gore navedeni broj, što hitnije dostavite CD snimak napred pomenute emisije. Okružni javni tužilac, mr Zoran Pavlović".
Znači, nije bitno ko je zapalio Studio B, ali je bitno da se još jednom vidi šta je izvesni Nenad Čanak rekao na tom Studiju B.
Ako ovo nije nastavak onoga, tipa bacanja cigle u prozor Vesni Pešić, ako to nije nastavak stavljanja bombi na prozore novinara, ako ovo nije nastavak bacanja cigli u prozore Lige socijaldemokrata Vojvodine, Saveza vojvođanskih Mađara, Sandžačke demokratske partije, Socijaldemokratske partije, izvinjavam se, apsolutno, zbog svih tih propusta i svega ostalog.
Postavljam pitanje, ako se tu ne reše odnosi sada, ako do sada nismo znali ko je šta napravio, kako ćemo znati da će se od sada nešto napraviti? Ili je opstanak gospodina Dragana Jočića na ovom mestu na kome je bio do sada samo zato da se ništa ne bi otkrivalo.
Znam da ćete vi raditi, već radite na meni. Ja to znam. Ali sam upravo hteo da kažem, gospodine Jočiću, neka sam vam ja najveći neprijatelj, pa, Srbija bi bila srećna. Neka sam vam ja najveći zločinac, Srbija bi bila srećna. Neka sam vam ja najveći kriminalac, pa bi Srbija bila srećna.
Ja nisam ni mrava zgazio, ni trafiku obio. Ništa nisam uradio, gospodine Jočiću. Zašto mene? Zašto zbog mene mora Studio B da podnosi ovo, neka mi to neko objasni.
Dalje, ja ne sumnjam u vas. Da li ste primetili, uvaženi građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, da je sve ono što se događa u poslednje vreme jasan pokazatelj, samo treba gledati u omladinu. Ta omladina nam najbolje pokazuje šta je činiti i omladinski heroji ovoga trenutka su mladi teniseri i teniserke koji po celom svetu osvajaju medalje i odličja za ovu našu zajedničku državu Srbiju. Ali, znate li po čemu se razlikuje tenis od ovoga što se ovde događa?
Po tome što pravila tenisa važe svugde na svetu, što je tenis igra koja se priznaje svugde na svetu.
Ono što se ovde priznaje jeste samo reket. To je upravo ono na šta sam hteo da vam skrenem pažnju. Pa, ima valjda i nekih drugih pravila, dame i gospodo, osim isključive kreativne upotrebe reketa u sticanju lične koristi.
To je ono što sam hteo da vas pitam. Hteo sam da ponovim pitanje koje je već postavljeno za ovom govornicom - šta će se dogoditi kada se Kosovo i Metohija proglase nezavisnom državom? Šta će se dogoditi kada 12 članica Saveta bezbednosti bude za to? Šta će onda to biti, magla i paučina, nećemo prihvatiti ništa? Reći ćemo - mi to ne priznajemo.
To je, znate, za decu do tri godine, da se pokrivaju preko glave jastukom, jer se boje mraka. Onda ćemo doći u poziciju da se sve sprovede van nas, a ovde su svi građani imali prilike, pre samo par trenutaka, da vide da, kada je čitao gospodin Vojislav Koštunica spisak Vlade, onda je svaka stranka tapšala svom ministru i nije bilo nikoga koji je tapšao programu. Valjda zato što ova stranka nema program, zato što ima samo ministre koji treba da sprovode partijsku volju.
Ako je to tako, onda vas pitam - ima li nade za ovu zemlju?
Pogledajte ko je protiv. To su LDP, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Savez Vojvođanskih Mađara i ostale manjine, SRS, SPS, više od opozicije, manje od bloka. Potpuno je jasno da će takva vlada teško svoj mandat završiti jer, jednostavno, kada su neke stvari na stolu, kada je sve ovo što se događa sada u zemlji na stolu, kad znamo da će od nas svih tražiti, od nekoga patriotizam, a od nekoga otvaranje prema Evropi, od nekoga ovo ili ono, pitam se, da li ćemo imati moralno pravo da pružamo ruke.
Mislim da ne. Moramo se pogledati u oči, stati na teren, podeliti timove, izaći na izbore i videti ko je s koje strane, priznati pobedu i idemo dalje, jer sve ovo što se sada događa vodi samo u jedan dalji košmar i u dalje napuštanje ove zemlje od strane njenih najmlađih i najperspektivnijih stanovnika.
Jednom smo mi, dr Vojislave Koštunica, glasali za vas, jednom je Zoran Petakov iz Novog Sada sedeo na ruci da mu ruka utrne kada bude glasao za vas, da ga ne grize savest. Jednom smo došli u poziciju da treba posle da dobro razmišljamo što nam se to desilo. Jedom smo to radili i više to nećemo raditi.
Neću da kažem da u ovom sazivu Skupštine i u svemu ovome, tj. i u ovom pledoajeu gospodina dr Vojislava Koštunice nije nijedna reč rečena o Vojvodini, nijedna reč o tome, jer Bože moj, Srbija ima samo jednu autonomnu pokrajinu, a to je Kosovo.
O Kosovu treba sada svi da razmišljamo da ne bismo gledali druge stvari koje sa Kosovom nemaju veze, a to su privatizacije, samovolja, korupcija, kriminal i sve ono što je karakterisalo i dosadašnji rad Skupštine i Vlade Srbije u kojoj je ta stranka imala većinu.
Sada vas pitam, imamo li pravo da na to pristanemo?
Moj prijatelj, gospodin dr Vladan Batić, daleko više može o tome reći, on je pravnik, ja sam samo ekonomista, ali znam nešto drugo. Ovo je vlada u kojoj bivši ministar za lokalnu samoupravu, Zoran Lončar, sada postaje ministar prosvete, prosvete?!
Kako može da bude ministar prosvete neko ko ne zna da čita, a ne zna da čita zato što smo mu napismeno dali da su u Novom Sadu birali direktore javnih preduzeća isti oni odbornici kojima nije bio verifikovan mandat, i njegov je zadatak bio da se protiv toga bori. Naravno da toga nije bilo. Sada on treba da bude ministar prosvete. Da ne kažem, reći ćete da sam autonomaš, da sam primetio da je od 25 ministara tri iz Vojvodine, ali dobro, ostavimo to na stranu.
Pitam vas, da li stvarno mislite da Srbija u ovakvoj vladi može da vidi budućnost? Ja u to duboko ne verujem.
Završio bih rečima - jednom sam bio u situaciji da čitam parolu – «Ko sme da vas pogleda u oči», sada pogledajte i sami ko ne sme.

Hvala gospodinu Čanku. Gospodin Batić – replika, ako sam dobro shvatio.

Dame i gospodo - daj čoveku vlast da vidiš kakav je, to je  stara narodna umotvorina koja vrlo dobro može da se odnosi na kandidata za mandatara Vlade.
Ekspoze koji smo dobili na početku sednice je šarena laža. Ovde je pravi pledoaje i pravi ekspoze - vlast po svaku cenu, makijavelizam bez granica.
Sećam se vremena kada je sadašnji mandatar i njegova stranka, čiji sam tada bio član, ali smo bili u dubokoj opoziciji, za neke lidere stranaka dosadašnje koalicije tvrdio da su islamski fundamentalisti, ali kada je vlast u pitanju - ništa ne smeta, možemo sa svima. Plašim se da je u pitanju politička ksenofobija, politička introvertnost, i to ne sluti na dobro.
Podsećam na još nešto, kandidat za mandatara je jedan od glavnih tvoraca pamfleta da je Zoran Đinđić povezan sa surčinskim klanom, sa zemunskim klanom, i znamo kako se to završilo. Da se nije tako završilo, on ne bi danas ni bio mandatar.
Ustav, za koji se tvrdi da je veliko dostignuće, donet je na način da se o njemu nije vodila rasprava u Parlamentu. To je jedini ustav na svetu da se o njemu nije raspravljalo u Parlamentu. Onda je usledilo ono famozno glasanje od dva dana, nisu glasali jedino oni koji su žurili na autobus.
Obećavano je osuđenicima da će biti doneta amnestija, skraćene kazne. Ništa od svega toga nije bilo. Imali smo onda, najzad, izbore, pa onda četiri meseca obmane građana, zamajavanja. Na kraju se ispostavilo da je presudna BIA. Ili Srbija, ili BIA, i odlučila je BIA.
Da li BIA vlada ovom zemljom, da li službe bezbednosti, tajne službe i danas vladaju ovom zemljom? Jel to datira još iz onog vremena, od 6. oktobra, kada uprkos zahtevima svih lidera DOS-a nisu smenjeni ni Pavković, ni Rade Marković, niko? Da li je to nastavak te agonije i te politike?
Ne bih da budem neučtiv, ali za ono što je rečeno o Srbiji, da je pravno uređena država, neću da kažem da je glupost, ali nije korektno, jer nije istina. Zamislite, reći to za državu u kojoj nema ustavnog suda, u kojoj nema državnog tužioca, u kojoj nemate okružnog tužioca u glavnom gradu, u kojoj pravosuđe funkcioniše potpuno protivustavno, jer je drugostepeni sud apelacioni sud. On je trebalo da počne da radi 1. januara. Nije bilo Skupštine da bi se prolongirao taj rok. Nije bilo ustavnog suda da bi se donela privremena mera, i onda kažemo - pravno uređena država.
Na kraju, večeras ćete zakletvu polagati pred potpredsednikom Socijalističke partije Srbije. Ne želim ništa ružno da kažem i uvažavam gospodina Mrkonjića, a za mandatara to nije nikakav problem. On je i bio na vlasti prethodne tri godine uz pomoć SPS-a. Čudim se svojim prijateljima iz Demokratske stranke, da to njima neće smetati. Čudim se, takođe, nekim svojim kolegama iz Vlade Zorana Đinđića što će sedeti u ovoj vladi i što će u svoju biografiju upisati da su bili ministri u Vladi Zorana Đinđića i u Vladi Vojislava Koštunice. To je nespojivo, a to se nikada dobro ne završava.
Hvala.

Hvala, gospodine Batiću. Gospodin Ivica Dačić, kao šef Poslaničke grupe. Istovremeno vas obaveštavam da je do sada stiglo 27 prijava poslanika, čiji je redosled ovde, pred nama.

 Dame i gospodo poslanici, poštovani kandidati za funkcije u Vladi Republike Srbije, oni koji su pisali Ustav Republike Srbije, pretpostavljam, nisu mogli da zamisle da je ovaj rok od tri meseca za izbor Vlade Republike Srbije kratak da se stranke dogovore, ali su se za dva dana, od utorka, posle izbora Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine, do četvrtka ili petka, ekspresno dogovorili o formiranju Vlade. Tri meseca se nisu mogli dogovoriti, da bi se dogovorili za dva ili tri dana.
Želim potpuno odgovorno da kažem, taj koji vas je spojio, taj će vas uskoro i razdvojiti, kada predloži nezavisnog Kosova i Metohije, na koju, valjda, nećete pristati, barem deo onih koji sede u Vladi Republike Srbije.
Ovde se postavlja jedno, osnovno pitanje - mogu li stranke koje čine ovu vladu imati zajedničku politiku?
Ubeđen sam da ne mogu. Ubeđen sam zbog toga što o svakoj tački od ovih pet principa koje je izneo mandatar, gospodin Vojislav Koštunica, ove stranke imaju različite poglede.
Evropske integracije. Ja sam poslanik u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Miloš Aligrudić, kao šef naše delegacije, kao šef Poslaničkog kluba Demokratske stranke Srbije, rekao je da ukoliko Evropska unija podrži nezavisnost Kosova i Metohije DSS neće biti za ulazak u Evropsku uniju.
Da li to mišljenje deli i Demokratska stranka, da li to mišljenje deli G17 plus, kome je Evropska unija važnija ponekad od nekih nacionalnih i državnih interesa? Uostalom, oni su i srušili ovu vladu Republike Srbije, zato što su prekinuti pregovori sa Evropskom unijom.
Pitam vas samo, gospodine Dinkiću, koliki sada Koštunici dajete rok da uhapsi Ratka Mladića i kada ćete izaći iz ove vlade? Da li je to 100 dana, 200 dana, ili ne znam koliko dana da se uhapsi Ratko Mladić? Ali, pošto njega treba da hapse oni koji su ga gledali na slobodi svih ovih godina, sa kojima je zajedno bio na fudbalskim utakmicama, u fudbalskim ložama, na pijacama, u kafanama, koga je štitila Vojska, kako vi kažete - SRJ, a i vaši ljudi su učestvovali u kontroli te vojske, kako će ga sada ti isti ljudi hapsiti?
Gospodin Koštunica je u ekspozeu izrekao i rečenicu da je sa procesom evropskih integracija neposredno povezan treći princip vladavine politike, a to je uspešno i celovito okončanje saradnje sa Haškim tribunalom. Kako? Izručenjem?
Gospodine Koštunica, politika vaše vlade do sada je bila da ste protiv izručenja. Kritikovali ste Demokratsku stranku da je sa kesama na glavi izručila Šljivančanina i ostale Haškom tribunalu. Da li ova vaša rečenica znači da ćete Ratka Mladića ili bilo koga drugoga nasilno izručiti Haškom tribunalu, ili ćete ići na dobrovoljne predaje? A šta misle drugi partneri u ovoj vladi?
Oko privatizacije javnih preduzeća, imate li saglasnost o tome? Koliko sam shvatio, Demokratska stranka, koja pripada Socijalističkoj internacionali, protiv je privatizacije javnih preduzeća. Tako je bar rekao predsednik Republike Boris Tadić prilikom konsultacija sa SPS-om o formiranju Vlade. Pa, kako ćete onda sarađivati sa G17 plus, koji su ultimativno tražili, zato što MMF traži da se produži ugovor sa njima, privatizaciju NIS-a? Pa, zamalo je pala prethodna vlada Vojislava Koštunice zbog toga.
Zato je, zaista, osnovno pitanje - kakva može biti politika ove vlade, kakav će biti odgovor ove vlade na nezavisnost Kosova i Metohije, na pokušaje nezavisnosti Kosova i Metohije?
Mandatar je rekao šta o tome misli Rusija. Poslanici DS u ovom parlamentu, u proteklih nekoliko dana, kada su mislili da ćete vi ići sa radikalima i socijalistima, nisu se baš pohvalno izražavali o toj zemlji koju vi danas hvalite, gospodine, budući ili sadašnji, predsedniče Vlade, svejedno. Govorili su razne podsmešljive fraze o Rusiji i o njenoj podršci Srbiji.
A zašto, gospodine predsedniče Vlade, niste rekli šta o Kosovu i Metohiji misle SAD, šta o tome misli EU, šta o tome misli Nemačka, šta o tome misle vaši prijatelji koji su vas i spojili? I, kako ćete se ponašati kada oni predlože nezavisnost Kosova i Metohije i za to glasaju u Savetu bezbednosti? Kako ćete se ponašati kada bilateralno priznaju Kosovo i Metohiju? Hoćete li prekinuti sa njima diplomatski odnos? Imate li saglasnost o tome u Vladi Republike Srbije?
Naravno da nemate i zato mislim da je osnovno pitanje ovde da li je u vašim pregovorima pobedila BIA ili CIA, ili neka evropska služba bezbednosti.
Gospodin Aligrudić i ostali poslanici DSS su u raspravi o predsedniku Parlamenta desetak puta citirali Solaninu izjavu o tome da Tadić želi da kontroliše službe bezbednosti. Šta se promenilo u vašim pregovorima do danas? Jel Tadić ne kontroliše službe bezbednosti ili Solana kontroliše sve vas? A u međuvremenu vas je doveo u red i urazumio da morate da napravite ovu vladu. Ili ste vi izabrali Tomu Nikolića da biste zaplašili i Demokratsku stranku i Evropsku uniju kako bi oni izvršili pritisak da se napravi Vlada Republike Srbije?
Ako toliko želite dobre međunarodne odnose, zašto, dame i gospodo, još nemate ambasadore u Rusiji i Velikoj Britaniji? Pa, kada ćete da ih pošaljete? Koliko vama vremena treba da pošaljete ambasadora u Rusiju?
Hajde što ne volite Rusiju, nego ne volite, izgleda, ni Veliku Britaniju. To su dve stalne članice Saveta bezbednosti. Vi tamo danas, u vreme kada se rešava situacija na Kosovu i Metohiji, nemate ambasadora. To je vrhunska neodgovornost prema državnim i nacionalnim interesima. I, dokle će to tako biti, hoćete li ih poslati posle?
Čudi me što ste uopšte formirali Vladu pre proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Možda bi vam bilo lakše da to bude posle, pa da izgleda da za to baš niko nije odgovoran. Uostalom, rasprava o izboru Tomislava Nikolića za predsednika Parlamenta nije uopšte bila rasprava o Tomislavu Nikoliću, to je bila rasprava DS i DSS.
Moram da kažem da sam u toj raspravi uživao. Toliko ste lepih reči rekli jedni o drugima da, zaista, kao predsednik jedne opozicione partije, prosto ne mogu da nađem jači izraz da vas više napadnem nego što ste vi jedni druge napadali.
Za jedne su ovi drugi bili izdajnici, pa ste spominjali Solanu, pa ste spominjali Guzenbauera, Leona Kojena, koji je podneo ostavku zbog te politike Demokratske stranke itd, a ovi drugi su napadali Koštunicu zato što pravi savez sa radikalima, socijalistima, što vraća, navodno, Srbiju u prošlost itd.
Šta sad bi? Znači, vama nije dobar Koštunica kad neće sa vama, a kad hoće sa vama, onda je prihvatljiv za mandatara?! Isto tako, i Demokratska stranka, vi niste prihvatljivi kada ne pristanete na sve njihove uslove i onda ste izdajnici, a kada se sve dogovorite, onda je to u nacionalnom i državnom interesu.
Mislim da vi više mrzite jedni druge nego što izgleda da u ovom trenutku volite vlast, ali to je vaš problem. Neću da citiram šta ste govorili jedni o drugima pre pet dana, neću da citiram šta je predsednik Vlade ovde rekao kada je biran za predsednika Vlade 2004. godine. Rekao je da je situacija, to je 2004. godina, posle vlade Demokratske stranke, gora od one koju smo imali 2001. godine, zato što ste vi bili na vlasti tri godine i zato što je potrebno da stvarno državotvorno i odgovorno pristupimo problemima.
Gospodine predsedniče, to se, valjda, odnosi na vašeg potpredsednika Vlade, Božidara Đelića, ministra Milosavljevića, ne znam ko je još bio u Vladi, ne mogu sada da se setim. Vojislav Koštunica, takođe.
Najbolji primer države koja propada bez zakona, bez institucija, jeste ovo što smo zatekli pre nekoliko meseci, 28. decembra. Sva ova pustoš institucija, ova praznina kada je reč o zakonima, ovo opšte bezakonje, ovo nepoštovanje sudskih odluka, bilo o kakvim odlukama da se radi, Ustavnog suda, redovnih sudova i sve ostalo.
O proizvodnji. Kako taj problem sa proizvodnjom izgleda, najbolje pokazuje ono što smo zatekli 28. decembra na izborima i sud naroda o tome, o proizvodnji, o bilo kojoj vrsti proizvodnje i pustoši u proizvodnji koju je ostavila za sobom Vlada Republike Srbije, čiji je sadašnji potpredsednik bio ministar u toj vladi koja je ostavila pustoš 2001. godine.
Verujte da strane investitore ništa više ne može da zaplaši od ove pustoši koju ste ostavili za sobom, institucija kojih nema, zakona kojih nema, sudskih odluka koje se ne poštuju.
U pravu ste, gospodine Koštunica, sve ste bili u pravu. Ne znam da li ste sada u pravu.
Velimir Ilić je tada rekao: "Kada slušam demokrate, creva su mi se okrenula. Pričate ovde kojekakve gluposti, slušamo ljude koji još uvek vrše vlast i kritikuju nekoga ko minut nije vršio vlast. Valjda Srbija vidi. Vi ste sve ovo upropastili."
Izvinjavam se, možda ne mogu tako teatralno da pričam kao gospodin Ilić, ali, otprilike, pokušavam da dočaram kako je to bilo 2004. godine.
"Pričate mi o SPS-u. Jeste, radili su to što su radili i kako su radili, ali vi ste bili gori. Evo, sad ste bili gori od njih. Videli smo da od nečeg lošeg ima još gore".
Velimir Ilić, koga ćete sada birati za novog ministra.
Velimir Ilić kaže predsedniku Demokratske stranke, sada predsedniku Republike, Borisu Tadiću: "Ako ste sada uspeli da organizujete Vojsku kao profesor psihologije, svaka čast. Vi ste taj supermen. O čemu pričate? Vi ste devojka za sve. Gospodine Tadiću, nisam čuo da ni u jednom ozbiljnom parlamentu ministar vojske sedi ovde kao neka baba Simana i replicira."
Predsedavajući vas opominje, ali vi nastavljate - "ministar vojske mora da bude dasa, gospodine Tadiću, da bude vojničina, a ne da sedi tu kao seka persa. Mislim da se mnogi generali stide kad vas vide."
Taj gospodin Tadić je sada predsednik Republike, koji će postrojavati tu vojsku i te generale i od koga će im se tresti te hulahopke o kojima smo govorili.
Na samom kraju, Željko Ivanji iz G17 plus, koji će biti poslanik kada Mlađan Dinkić više ne bude poslanik, kaže: "Staroj vladi svakog trenutka ističe vreme. U toj vladi nije bilo ministara koji su reprezentovali narod, reprezentovali interese narodne volje. Bilo je ministara za koje je dokazano da su bili uključeni u kriminalne aktivnosti i u korupciju. O tome će sud, kao element Vlade i vlasti, treći element, dati svoj odgovor."
Vi ste srušili jedni druge 2001, 2003, 2004. godine itd. Uvodili ste vanredno stanje, u kojem zamalo niste uhapsili sadašnjeg mandatara. G17 plus je učinio sve da sruši tu vladu. Gospodin Dinkić je imao čitav niz afera koje je pokretao iz tadašnje vlade. Uostalom, poznati su dueli Dinkića i Đelića. Mislim da će sada idealno sarađivati u ovoj vladi.
Gospodine Dinkiću, kako ćete vi da sarađuje sa onima koji su vas tako brutalno skinuli sa mesta guvernera Narodne banke i iz Bodruma izglasali Kori Udovički?
Velimir Ilić i Đilas, između njih sedi Aleksandar Popović, verovatno da se ne bi pobili. Ali dobro, naći će se neka dodirna tačka. Evo, sad su seli jedan pored drugog. Molim vas, samo bez hulahopki preko ušiju, to nije popularno.
Demokratska stranka je u prošlom mandatu napustila Parlament zbog Demokratske stranke Srbije. Da li je to istina, drugarice i drugovi demokrate?
Gospodine Koštunica, vaša stranka je bojkotovala predsedničke izbore zbog politike DS u ono vreme. Bojkotovali smo poslednje predsedničke izbore, na kojima su učestvovali Mićunović i Tomislav Nikolić.
U svakom slučaju, siguran sam da ova vlada nema nikakvu zajedničku politiku. Ne zato što niko od vas nema svoju politiku, nego zato što su te politike nepomirljive.
Podržaćemo sve što bude predloženo u nacionalnom i državnom interesu, svaku rezoluciju o Kosovu i Metohiji, deklaraciju, ali, gospodine Koštunica, za svaku vašu rezoluciju ili deklaraciju tražićete glasove SPS i SRS. Neće vam ovi vaši koalicioni partneri glasati za to što vi mislite o Kosovu i Metohiji.
Naravno, izražavam i radost što među kandidatima ima i nekih koji su bili na našoj izbornoj listi svojevremeno. Samo momenat da pronađem. Meni je drago što se među ministrima nalazi i Vojislav Brajović, koji je bio u našoj kampanji kada smo imali zajedničku listu -SPS-JUL i Nova demokratija.
Bili ste član Nove demokratije, nemojte da se stidite, kada je ona bila u našoj vladi. Dušan Mihajlović je bio potpredsednik i naše vlade i vaše, pa i sada bi bio da ste ga zvali. Izvinjavam se, ja sam vaspitan uz vaše "Otpisane", ali da znate da ponekad postoji i "Povratak otpisanih". Ako sam pogrešio, ja vam se izvinjavam, ali kada smo imali promociju Nove demokratije, vi ste bili. Valjda ću više verovati sopstvenim očima nego vama, ali to nije bitno. Nije sramota biti član Nove demokratije. To je ugledna stranka. Šta je tu sramota?
Ono o čemu je gospodin Nikolić govorio. Zaista, gospođu Snežanu Samardžić-Marković ne poznajem. Ja samo čitam biografiju. Ona je diplomirani profesor jugoslovenske i svetske književnosti, ali je od 2005. do 2007. godine obavljala dužnost pomoćnika ministra za politiku odbrane, čija je nadležnost bila strategijsko planiranje.
Šta ste to strategijski isplanirali i kakve su vam kvalifikacije za strategijsko planiranje, da biste sada prešli da strategijski planirate omladinu i sport? To je stvar G17 plus, ne ulazim u njihove odluke.
Mi ćemo glasati protiv ove vlade. Siguran sam, pošto gospodin Milutin Mrkonjić predsedava ovom sednicom, da će ova vlada Republike Srbije otići pre roka. Takođe, drago mi je što će ova vlada položiti zakletvu pred Milutinom Mrkonjićem, jer da se pitao Batić i vi ostali koji ste u ovoj vladi, neki, mi bismo bili povešani, postreljani, lustrirani, ali nije to baš tako kao što vi mislite da izgleda.
Naviknite se da u Srbiji nema podela na jedne ili druge blokove. Srbija je jedna jedina i nedeljiva.
Želim Srbiji sve najbolje, pa i sa vašom vladom, samo što mislim da ćete gledati da što više radite jedni protiv drugih i da nema potrebe da se mi mnogo borimo protiv vas. Srušićete vi sami sebe, i to što pre. Ako vam se čini da je ovo početak, upozoravam vas, da znate, ovo nije vaš početak, ovo je vaš početak kraja, jer spajate nespojivo.
Želim sve najbolje Srbiji i neka nam Bog pomogne s vama u Vladi.
Hvala.

Da li se javlja još neko od predsednika? Izvolite, koji član Poslovnika? Član 101, izvolite.
Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić.

Žao mi je što je gospodin Vladan Batić napustio salu, jer je ovde spočitavao predsedniku Vlade da je u bivšem sastavu vlade imao nekog islamskog fundamentalistu, kod koga je Vladan Batić dolazio na kolenima da moli da uđe u koaliciju sa njim, da pređe cenzus. To je prvo.
Tu je Esad Džudžević. Gospodin Batić je bio član DOS-a kada je dolazio u Novi Pazar. Tu je Čeda Jovanović, tu je još mnogo ministara iz DOS-a. Pokojni Zoran Đinđić, s jedne strane, doktor Sulejman Ugljanin, s druge strane, potpisuju sporazum da se podrži Vojislav Koštunica za predsednika SRJ, ako se dobro sećate. Gospodin Batić je tada isto molio u ime DOS-a.
Što se tiče toga i borbe bivšeg režima i tome slično, setite se poslednjeg govora onog bivšeg predsednika, da ga sada ne spominjem, i koga je spomenuo u onom poslednjem svom televizijskom govoru - Zorana Đinđića i Sulejmana Ugljanina. Uzmite taj snimak i malo pogledajte.
Nekulturno je od njega da govori o tom čoveku kada nije prisutan. Takođe, želim da ga podsetim da uzme snimke regionalne televizije iz Novog Pazara i da sebe vidi kako daje izjavu, zajedno sa predsednikom opštine Novi Pazar, da su bliski, da treba zajedničku koaliciju da imaju, da ne može da zaboravi šta je dao u borbi za rušenje bivšeg režima i da mu na tome zahvaljuje. Samo toliko.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, Poslanička grupa manjina, SVM, Lista za Sandžak, Unija Roma Srbije i Koalicija Albanaca.