Želim da Srbija javno još jednom vidi dva lica jednog istog takozvanog demokratskog bloka.
Moram da se zahvalim gospodinu profesoru Mićunoviću na izlaganju vezanom za demokratske principe. Njegovo izlaganje o demokratskim principima me je uverilo da ne treba glasati za ovaj predlog kandidata. Znači, ne dovodeći principe u pitanje.
Jer, predloženi kandidat ne daje garancije da će Skupština biti mesto gde se iskazuju različite političke opcije, gde se poštuju različite političke opcije, gde je neprikosnoveno da svi poslanici imaju demokratski legitimitet, jer je o svakom poslaniku, odnosno o svima njima svoj sud dao narod na izborima.
Ne daje garancije da je Skupština jedino mesto, jedina institucija, od institucija vlasti u ovoj državi, gde se nalaze svi, gde su svi relevantni faktori, sve stranke kojima su građani dali pravo da budu u Skupštini i jedino mesto gde se može dogovarati, utvrditi nacionalni konsenzus za sva važna pitanja koja su pred Srbijom, a toliko potrebna Srbiji.
Naprotiv, i kandidat i skupštinska većina kao tzv. demokratski blok dokazali su u prethodnim danima sasvim suprotno. Jedna rečenica iz izlaganja gospodina Dulića je bila, otprilike, da pripada ljudima koje treba instalirati da se promene odnosi u Narodnoj skupštini. Ovako instalirani mislim da i jesu promenili odnos. Naravno, ne računam na odnos većine i manjine, promenjena je većina, ali promenili su se i neki dobro negovani odnosi ovde, a to je poštovanje prava većine.
SPS je demokratski profilisana stranka levice i veoma poštuje pravo da skupštinska većina predloži svog kandidata, ali se razlikuje od tog tzv. demokratskog bloka što demokratski blok ne poštuje to pravo.
Uostalom, uporedimo sednicu Skupštine kada je biran za predsednika Narodne skupštine gospodin Tomislav Nikolić i danas. Tada izabran je predsednik Narodne skupštine jednom skupštinskom većinom, demokratski, molim vas, prozivkom, ličnim izjašnjavanjem i nije, kako kaže demokratski blok, bio demokratski.
Naprotiv, tada je u stvari došlo do izražaja da se ne priznaje pravo da i neka druga većina može da bude postignuta i da isto tako bude demokratska. Naprotiv, samo oni ili niko.
Dalje, odbijanje da se prisustvuje skupštinama, učestvuje u radu, što znači da u Srbiji sada neka druga manjina treba, ako hoće da bude demokratska, da ne učestvuje, ne priznaje itd. Emitovanje poruka mržnje, podela, zastrašivanje, nuđenje Evropi jedne podeljene Srbije, a dobro znaju svi ti da nikom podeljena Srbija ne treba i dobro znaju da niko ne može da odvede Srbiju u Evropsku uniju bez konsenzusa koji se postiže ovde.
Ovo sam pomenuo samo zato što u tom demokratskom bloku gospodin Dulić je imao priliku na prethodnim sednicama da nas veoma uveri kako nije to zašta se zalaže tzv. demokratski blok danas.
I konačno, ni sami nemate poverenja u taj predlog. Ne govorim o onome koji je bio slučajno predložen na onoj sednici Skupštine, gospođi Milošević, pa eto DSS nije slučajno glasao za nju zato što je mislio da je Toma Nikolić bolji, ali eto sad misle da je Oliver Dulić bolji od Tome Nikolića.
Neću da komentarišem. Ali nema poverenja ni među vama, kao kada je bila birana ovde Vlada, kako se koji ministar predlagao iz koje stranke, tako se čuo aplauz samo iz te stranke. E tako je i večeras, samo Demokratska stranka brani predlog Olivera Dulića. Na kraju, ponavljam, mi nećemo glasati za ovaj predlog. Hvala lepo.

Hvala najlepše. Gospodin Zoran Krasić, neka se pripremi Miletić Mihajlović.
Slaviša Topalović, po Poslovniku, izvinite. Dobro, izvolite vi, pa će posle Slaviša.

 Na dnevnom redu je predlog Demokratske stranke da se za predsednika Narodne skupštine izabere narodni poslanik Oliver Dulić.
Pre nekoliko sati bilo je stvarno teško onim prvim učesnicima u ovoj raspravi da nešto bliže diskutuju o predloženom kandidatu, jer je na početku izneto toliko afirmativnih stvari, poput obrazovanja, mladosti, upornosti, sklonosti, spremnosti, tako da je većina ljudi u ovoj sali nekako sa sumnjom pristupala ovoj govornici, dok ova rasprava nije uzela neki svoj tok.
Onda se na površini pojavio veliki feler, veliki nedostatak. Pojavilo se nešto što se zove drčnost, gramzivost. U politici je dobro biti uporan, ali ne valja biti gramziv. Predloženi kandidat je našao za shodno da protumači da je ova tačka dnevnog reda rutinska stvar, da je potrebno samo da se on sa svojim likom i delom pojavi za ovom govornicom, izdiktira strateške ciljeve, ne Demokratske stranke, to moram da vam kažem, to su neki tuđi strateški ciljevi. A onda je skrenuo pažnju na nešto što se zove biografija i obrazloženje ovog predloga, te sam stvarno stekao utisak da ovde fale samo još neke šifre, 007 ili biografija CV si-vi za rad u nekim službama, koje su se dokazale da su pričinile veliku štetu ovoj državi.
Naravno, morao sam da obratim pažnju šta je to predloženi kandidat za predsednika Narodne skupštine saopštio u svom uvodnom obraćanju. Očekivao sam u najmanju ruku da će da ponovi onu pesmu iz 91. godine - da će da pledira o toleranciji, o potrebi da se u parlamentu priča, da se čuju različita mišljenja, da se on zaklinje da je samo prvi među jednakima, kako su ga učili. Doduše on je bio mlad, nije mogao da uči od oca demokratije u Srbiji.
Inače to je onaj što je u Saveznoj skupštini rekao - njegovo pravo da priča u Skupštini je toliko jako, da mogu slobodno na kopljima ili na sabljama, vrhovima, da ga nose, da ga bacaju, on se bori za demokratiju do poslednje kapi krvi. I ne leži vraže, kad postade predsednik Skupštine, pokaza na delu kakva je demokratija u praksi.
Tako imamo pocepanu ličnost, kada je u opoziciji on je demokratski iluzionista, a kada je u vlasti, onda se pokazuje kao demokratski praktičar koji za sebe zadržava pravo da je demokratski autoritet. To ekskluzivno pravo je dobio samo Vojislav Koštunica novembra 2000. godine - da on bude demokratski standard, njegova volja da bude demokratski standard. No, da ovo otkačimo pošto je to prošlost.
Šta nismo čuli od predloženog kandidata za predsednika Narodne skupštine? Uopšte nismo čuli da će on da vrši ono što je dužnost predsednika Skupštine - da bude samo prvi među jednakima, da ima ekskluzivno pravo da predsedava sednicom i da predlaže dnevni red, a da sve drugo radi Narodna skupština, 250 narodnih poslanika.
E, sada nam je on pokazao kako to on smatra demokratiju i parlamentarni sistem. Kaže: "Potrebni su neki novi odnosi u Narodnoj skupštini". Nemojte, molim vas, odavno na saksiji postoji rupa. Valjda od Francuske buržoaske revolucije naovamo su se izgradili neki demokratski standardi, pa se zna šta je zadatak vlasti, šta je opozicije, čemu služi parlament, kako se poštuje volja naroda.
Ali, čovek "vozi film" i kaže, on će da promoviše neke nove odnose. S obzirom da dolazi iz tog demokratskog bloka, izrazito žute boje, podsetićemo se koji su to demokratski standardi koje je nekako ova sala preživela, sa onim i prethodnim sazivom Narodne skupštine.
Preživeli su iznošenje, preživeli su da poslanička grupa opozicije ne može da ima potpredsednika Narodne skupštine, jer nema većinu. Preživeli su najveći demokratski standard, nema ga, izgubi se taj, da oni koji nisu glasali za Vladu ne mogu da predlože glasanje o poverenju Vladi, pa se naljuti čovek, izađe napolje i napravi zebru.
Naučili smo da je demokratski standard da predsednik poslaničke grupe DS može, u ime Vlade, da potpisuje garanciju i da pruža garanciju, u ime Zorana Đinđića i Vlade Republike Srbije. Naravno, ne drži se te garancije.
Doživeli smo da predsednik poslaničke grupe vrlo demokratski ode u CZ, omogući posetu, poseti, održava bliske i tople odnose sa nekim ljudima kojima se sudi. Doduše i pre nekoliko dana, pošto smo odavno postali država potrenica, pa se traga za jednim klanom, pa za drugim klanom, pre nekoliko dana dok je bilo ovog previranja bio je jedan slikoviti grafički prikaz nove Vlade, pa je bilo i praznih mesta, NN izvršioci, traže se. To smo pronašli pre nekoliko dana ovde, u demokratskoj proceduri.
Demokratija se u DS zasniva na 126, jer 126-ti može da bude iz Bodruma, iz Soluna, može da bude i sa Marsa, ali je sve to demokratsko zato što potiče od DS. Kako se doživljava demokratija? Čuli ste od oca DS malopre.
Pre nekoliko dana mogli ste i kamenjem, i sačmaricom, i puškama i svim mogućim sredstvima da gađate Tomislava Nikolića, i da kudite neku većinu poslanika, da se Tomislav Nikolić ne bi izabrao za predsednika Narodne skupštine.
Ali, ukoliko je predloženi kandidat DS za predsednika Narodne skupštine, onda je retoričko razmišljanje Gordane Čomić o potrebi tolerancije. Mada to meni nije jasno, jer se tolerancija traži od nekog ko je jači. Glupo je tražiti toleranciju od slabog. Kako tražiti toleranciju od slabog, onda tražite da se on savije, da ga vi bijete još više. Ali, ona traži tu vrstu tolerancije, jer neguje toplinu i ljubav dijaloga.
U toj toplini i ljubavi dijaloga DS zavuče se i OTPOR, finansirani iz inostranstva kao destruktivna snaga, koji su do pre nekoliko godina, možda, uzrokovali promenu jednog ambasadora SAD, Vilijama Montgomerija, jer je on tipovao na njih. Nije mogao da opravda sredstva, a oni se pobiše zbog para. Evo ih njihovi predstavnici su ovde, a sada ćemo za koji dan da vidimo i CESID, nevladina organizacija, objektivna, koja ima šifru 1+1 jednako dva. Zamislite to, to je Lučić izmislio.
Sada ćemo imati još jednog Lučića, imaćemo jednog, nazoviTodorovića, a Periša, čovek koji 30 godina radi ovaj posao, moraće da ustupi mesto novim snagama DS, koji nisu samo u DS, nego u nevladinim organizacijama, destruktivnim snagama, čak u onima koji se hvale da su Aleksa Žunić na političkoj sceni Republike Srbije.
Te snage predlažu ovog mladog čoveka, koji u svojoj biografiji sve više ima nečega što liči na osposobljenog i pripremljenog za neku sledeću etapu, a to su novi ljudi. Tako je rekao gospodin predloženi kandidat, potrebni su novi ljudi. Morali bi da znate da ljude u Narodnoj skupštini određuju samo građani Republike Srbije na izborima. Nećete valjda da menjate ljude?
To smo jedanput videli, kada su profesori Pravnog fakulteta u Beogradu, inače članovi GSS i DS, naprasno pali u tešku neotklonjivu pravnu zabludu. Ko je bio u pravnoj zabludi? Plagijator Lilić i ustavotvorac Dragor Hiber. I onda? Onda su došli novi ljudi. Koliko im je trajao mandat? Do rešenja Saveznog ustavnog suda. Još jedan dokaz kako to izgleda demokratija u izvođenju DS, koja se u praksi ponaša kao Alibaba i 40 razbojnika. Razbojnici. Jeste.
Dalje, kaže predloženi kandidat za predsednika Narodne skupštine, a usput radi se o mladom čoveku koji već mesec dana zuju kroz službe Narodne skupštine, koga, gospodine Mrkonjiću, i vi na sastancima za pripremu sednica Narodne skupštine uvažavate, i ne samo vi, nego i svi ostali predstavnici poslaničkih grupa, pa mu već, maltene, na neki način i priznajete legitimitet izabranog predsednika Narodne skupštine, a što on to još nije.
S obzirom kada su izbori i kada na njima učestvuje DS, onda obavezno gledajte na sat. To smo malopre imali prilike da vidimo, da su ljudi koji nisu poslanici glasali za sebe kao ministre u prodemokratskoj vladi Vojislava Koštunice, koja je opredeljena za evroatlantske integracije, sa namerom da svi članovi Vlade znaju da plivaju, kako se ne bi u Atlantiku udavili.
Naravno, poneki put procuri neka vest u našim novinama da eventualno Srbija može biti primljena u Evropsku uniju kroz verovatno sledećih 23 do 25 godina, s obzirom da je na snazi još uvek čvrsta odluka o zabrani širenja i prijema novih država u članstvo UN.
To kažu demokratski mediji, na čelu sa onim koji je pre neki dan ili sinoć u Ekspo-centru imao godišnju skupštinu HDZ-a.
Dakle, kaže da se izbace uvrede i ružne reči. Gospodine Duliću, važim za najbezobraznijeg poslanika u Narodnoj skupštini. Sebi nikada nisam dozvolio da u javnosti kažem ono što ste vi za ovih nekoliko dana rekli.
Vidite, neki nisu hteli da budu članovi delegacija zato što sam mrzak kao pojava i ne žele da budu sa mnom u društvu. Prošlo je dva dana, pa piju kafu sa mnom. Znate. Mene nikada niko nije pitao, da li je meni zadovoljstvo da budem sa vama.
Naravno, ne želim da se izjašnjavam o tome. Zašto? Zato što nisam ovde svojom voljom, nego zahvaljujući tome što sam poslanik i moram da radim poslanički posao.
Ako vi treba da budete predsednik, pa pokazujete tu vrstu gadljivosti na posao i na ljude, vi ne ispunjavate elementarne uslove. Kako ne bi ispalo da gospodin Dulić ne ispunjava nijedan uslov za izbor za predsednika Narodne skupštine, moram da kažem da ispunjava dva minimalna, i to formalna: narodni je poslanik i ima dovoljan broj potpisa za njegovu kandidaturu. Što se tiče drugih kriterijuma, po meni, ne ispunjava.
A da ne bude zablude, nije to plod moje mašte, to je plod priznanja predloženog kandidata. On je, lepo, čovek izašao za govornicu, niko ga nije ni terao, niko ga primoravao, izašao, otvorio dušu i rekao šta misli i dokazao da suštinski ne ispunjava uslove. Kod njega demokratska struktura ličnosti nije sazrela za tako jaku funkciju.
Pošto su se mnogi plašili Tomislava Nikolića kao predsednika Narodne skupštine, zbog toga što, ne daj bože, da se desi nešto Borisu Tadiću, on preuzima funkciju vršioca dužnosti Republike Srbije. Možete da zamislite u toj varijanti, ne daj bože, gospodina Dulića za vršioca dužnosti predsednika Republike Srbije. Vrlo je opasno kada se neko poigrava demokratijom, pa misli da je to vatrica koja može da se zapali, pa da izgore samo tri zavese i četiri putera.
Malo ću da vas podsetim na neke stvari. Mi smo imali vršalicu dužnosti predsednika Narodne skupštine, da, to je bilo tragikomično kako se obavljala ta funkcija. Ta funkcija se više obavljala po osnovu prisutnosti jednog gospodina upravo na mestu gde gospođa Nada Kolundžija sedi.
Gospođa Nado, zamolio bih vas i predložio vam da se pomerite od tog mesta, jer je to najbaksuznije mesto u ovoj zgradi. Tu je bila Gorica Gajević, Baki Anđelković, tu je Čeda Jovanović sedeo, tu je bio Bojan Pajtić, Aligrudić se spasao jer je on prešao na drugu stranu. Pomerite se odatle, jer tu ima nekih vodotokova i to utiče na mentalno zdravlje lica koje sedi tu. Ovo vam najdobronamernije savetujem.
Zašto? To znaju ovi stariji poslanici, svake godine upozorim nekoga, jer obično sa tog mesta dolaze neke vibracije. Nisu pozitivne, da znate.
Moram da vas upozorim na jednu stvar. Dokle je ona bila vršalica dužnosti, glavni vršilac dužnosti bio je gospodin koji je tu sedeo, vi ste malo dalje sedeli, gospođa Nado. Šta se desilo prilikom onog prošlog saziva? Da li će Maršićanin da bude predsednik Narodne skupštine, da li dragi ministar, ali se desilo da je vršilac dužnosti predsednika Republike bio potpredsednik Narodne skupštine.
A da li znate ko? Vojislav Mihajlović. Doduše, bio je to jedan dan i dve noći. Odmah su ovi iz G 17 plus Predraga Markovića nekako predložili i on je izabran za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Zašto sve ovo pričam? Nije ovo toliko zabavno, da znate, ovo je tragikomično i bolesno, zato što se neko olako igra institucijama i ovde naprosto ne može da se formira demokratski standard. Kada su svi oni koji su polupali dve šerpe i istrošili sve moguće pištaljke, pa posle ostali i bez posla, pošto su došli njihovi na vlast – naravno, paljevina, hulahopke, vidite hulahopke nije stran termin u DS, mislio sam da je to bio izuzetak 2000. godine, a pre nekoliko dana smo čuli da će i vojska ubuduće da nosi hulahopke, jer je ministar Šutanovac pokazivao blagodeti tog novog oblika naoružanja, jeste, jeste, to je novi oblik naoružanja, jer su sveli Vojsku na Kobre koje štite ovoga, to je naša vojska – vidite, kada su svi očekivali nove demokratske standarde, pojavila se mržnja.
Mržnja prema demokratiji, ne mržnja prema političkom neistomišljeniku. Nikada vi iz DS nećete čuti kritiku tuđeg političkog mišljenja ili stava, nego tog pojedinca ili te grupe. To ste imali prilike da čujete 7. maja. Videli ste koji je bes bio. Prosto sam se sekirao, kada se završi onaj izbor, da neke perjanice DS ne kokne infarkt baš na izlazu iz Savezne skupštine, tamo gde je Vlajko Stojiljković izvršio samoubistvo. Pojeli su se iz mesta, što se ono kaže, u sebi su se pojeli, kako to njihovo ne može da prođe.
Gde je tu tolerancija? Gde je tu negovanje javne kritike, debate, sučeljavanja mišljenja? Mi tu imamo samo silu. Imamo silu. Zar možda ovo nije bila prelomna godina kada je trebalo pokazati da i predstavnik opozicije može uspešno da vodi Narodnu skupštinu, zato što bismo ga zakonom o Narodnoj skupštini i Poslovnikom Narodne skupštine obavezali da bude spiker, prvi među jednakima.
Ali, ne. Vama nije potreban predsednik Narodne skupštine koji će da bude spiker. Vama je potreban predsednik Narodne skupštine kao rezervna varijanta koja će da rukovodi, ko će da putuje svetom i da iznosi stavove DS.
Morate da znate, kada DS krene u međunarodnu političku aktivnost, državotvornu ili ovu stranačku, oni imaju samo jednu temu, pomozite da radikali ne dođu na vlast. Druga tema ne postoji.
Pa i ja sam malo bio u tim delegacijama, pa znam kako to tamo zastupaju. Prva rečenica na engleskom, na onda 16 na srpskom, pošto svi oni znaju jezik. U drugoj rečenici, da li biste vi mogli da nam kažete šta mi to treba da uradimo u Srbiji. Nema izvorno našeg interesa, našeg stava, koji bi trebalo da se lobira, da se nametne i da se skrene pažnja da postoji nešto drugačije.
Na kraju, da ne trošim vreme svoje poslaničke grupe, moram da vam skrenem pažnju da nije dobro da čovek koji još nije izabran otvara pitanje televizijskih prenosa. Mada je nedorečeno, kulturološki aspekt sednica, pa onda parlament nije u stanju da odgovori izazovima.
Čovek samo kandidat, već je on zaključio da parlament nije u stanju da odgovori izazovima, a Skupština u prethodnom sazivu, sada ću možda da pogrešim za 20 zakona, ali verovatno preko 270 zakona je doneto, i nijedan se ne primenjuje. Nema primene zakona.
Ovde svako iz tog nevladinog sektora može da promeni dres i da dobije neku funkciju u strukturi državne vlasti, da bude ovlašćen da primi nekoga iz inostranstva, da malo ode u "Sava centar" ili u EKSPO i da mudruju, da oni iznose stavove kao neka agencija ili komisija i onda da javnost obaveste - e, mi ćemo da nagazimo vladu i da tražimo to i to.
Nema državne strukture, nema normalnog vršenja vlasti, a ukoliko demokrata zasedne na mesto predsednika Narodne skupštine, onda ćete, gospodo poslanici i dragi građani Republike Srbije, da vidite tek kako izgleda treća instanca igranke zvana demokratija na način kako to doživljava DS.

Hvala, gospodine Krasiću. Gospodin Miletić, pa Mihajlović. Neka se pripremi doktor Goran Cvetanović. Izvinite, Slaviša po Poslovniku. Izvolite gospodine Topaloviću.

Gospodine predsedavajući, insistiram da mi zapamtite ime i prezime, jer ovo je već ko zna koji put da grešite.
(Predsedavajući: Drugi put, nije strašno.)
Po Poslovniku, član 103. Čuli ste dobro razne hvalospeve za demokratskog kandidata za predsednika parlamenta, gospodina Olivera Dulića.
Rečeno je da je gospodin Dulić mladi iskusni lekar, koji će sve učiniti sa ove visoke funkcije predsednika srpskog parlamenta, kao što ste već pokazali vi njega već postavljate bez glasanja parlamenta na predsedničku funkciju, i da će Srbiju povesti sigurnim putem evropskih integracija.
Kako smo čuli gospodina Dulića, u njegovom izlaganju, koje je kršenje Poslovnika, pomislio bi čovek da govori neko ko je politički neopredeljen, nestranačka ličnost, koja će nastojati da vrati dostojanstvo i podigne nivo u parlamentu. Gospodin Dulić već govori šta će da uradi, bez postavljanja na mesto predsednika parlamenta.
Međutim, o čemu se u stvari ovde radi. Kada je Srbija dobila pre dve nedelje predsednika parlamenta, gospodina Tomislava Nikolića, svi su se podigli, mislim na ove neprijatelje Srbije, koji su nas besomučno bombardovali 78 dana, to su oni isti vaši prijatelji, da je to kraj puta za Srbiju ka evropskim integracijama, da su pale akcije na berzi, da će se zaustaviti kapitalna ulaganja u Srbiju.
Zamislite samo do koje mere su se drznuli da javno protestuju protiv narodne volje, kada je gospođa Sonja Liht, malopre je to gospodin Aleksandar Vučić rekao, izjavila na televiziji B92 da ne treba lečiti građane koji su radikali na Kliničkom centru u Beogradu. To je izjavila Sonja Liht iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, to vam je nevladina organizacija, koja je preporučila našeg kandidata, tj. vašeg kandidata za predsednika parlamenta kaplaru od Solane Borisu Tadiću.
Samo da pojasnim građanima Srbije. Preporuka neprijatelja Srbije je uvek na prvom mestu i uvek je suprotno od interesa srpskog naroda. Naravno, predsednik Republike, kaplar od Solane, uvek posluša takav predlog i sugestiju, tačnije postupi po naređenju, vojnički, nema šta.
Pri tome se zna za izjavu gospodina Olivera Dulića, u dnevnoj štampi je to pisalo, da nikada neće Kosovo i Metohiju pretpostaviti evropskoj budućnosti Srbije. Oliver Dulić je najavio unapred kršenje Ustava. Pored svega toga, Boris Tadić ga na preporuku Sonje Liht predlaže za kandidata na mesto predsednika parlamenta.
Pitanje za građane Srbije, koji sada prate ovaj prenos - kakav ishod građani Srbije mogu da očekuju oko Kosova i Metohije, kada Boris Tadić i Vojislav Koštunica, svojom parlamentarnom većinom, postavljaju takvog čoveka na mesto predsednika srpskog parlamenta? Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Slaviša Topalović.

Molim, gospodine Topaloviću. Izvolite, gospodine Miletiću. Neka se pripremi dr Goran Cvetanović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, zaista bih voleo da sada kandidat za predsednika Narodne skupštine, gospodin Oliver Dulić, ispuni u onom delu njegovo obećanje da vodi ovu skupštinu na korektan način, da mu svi budu jednaki i da se sa uvažavanjem odnosi prema svim poslaničkim grupama i prema svim poslanicima, kako bi iskreno i predano radili na pitanjima koja su na dnevnom redu. Svakako, njegova bi pomoć bila značajna. To bih vrlo voleo.

Nažalost, u ovom trenutku zabrinut sam da će to biti vrlo teško ostvareno, uzimajući u obzir da i on pripada onome što jesu podele u Srbiji i da je svojim delanjem, političkim radom doprineo jednoj takvoj podeli, jednoj takvoj raspolućenosti Srbije i da je teško ono napred što sam rekao da se može ostvariti.

Dakle, u kontekstu naših srpskih podela, a čini se da smo mi sudbinski predodređeni za tako nešto, gotovo je nemoguće iz takve jedne zle sudbine izaći, jer sasvim je jasno, svemoćni politički centri moći modeliraju svet i neprekidno pothranjuju i produbljuju naše razlike i čine naše podele.

Činjenica je da je gospodin Dulić bio član "Otpora", organizacije koja je finansirana sa Zapada, ne daje dobru preporuku za ovo što će trebati ovde na čelu Skupštine da se čini. Uzimajući u obzir povodljivost nekih značajnih političkih subjekata u našoj zemlji, dakle njihovu potrebu da svoju savremenost, svoju proevropsku orijentaciju, svoju političku izuzetnost i ekskluzivnost iskažu kroz naglašenu servilnost u odnosu na kreatore novog sveta, istina je da se država Srbija razgrađuje, odnosno razgrađuje se njen potencijal koji je danas i te kako potreban.

Dakle, naše podele se diriguju i neprekidno se pothranjuju, one se produbljuju i nisu u interesu srpskog naroda i njenih građana, i nisu u interesu srpske države. Sigurno je da je to u interesu globalnih ciljeva, onih moćnika koji to trasiraju i podgrejavaju.

Jasno je da je u takvoj jednoj podeli, koja je na sceni danas i koja se bezočno produbljava i diriguje sa strane, a ovde se izvršava, veoma teško odbraniti Kosovo i Metohiju i lakše ga je uzeti. To su interesi onih koji ovde kreiraju političku sliku i kretanja u Srbiji.

Ali, valjda je u interesu države Srbije i njenih građana da, kao odgovorni ljudi, definišemo ono što su nacionalni prioriteti, da pokažemo svetu da smo oko toga složni i saglasni. Samo je potrebno bar minimum tih prioriteta da definišemo i da zajedničkim snagama prionemo u jedan pokušaj realizacije tih prioriteta.

Ne mislite, gospodo, valjda da ste vi, koji ste iz tzv. miljea demokratske provenijencije dovoljni sami sebi i dovoljni ovoj Srbiji da rešite sve probleme koji su na dnevnom redu, da odbranite subjektivitet i celovitost Republike Srbije, da odbranite Kosovo i Metohiju, bez onoga što je potencijal u onoj drugoj polovini Srbije, koju vi nikako ne prihvatate, a kojoj, zapravo, doprinosite da jednim delom i ona bude na drugoj strani isključiva, što je štetno za Srbiju.

Čini se čak da ni u okviru vladajuće koalicije ne postoji definisan redosled prioriteta. Mi imamo za neke da je to Kosovo i Metohija pre svega, zapravo jedinstvena i celovita Srbija, u čijem sastavu je Kosovo i Metohija u EU.

A na drugoj strani u okviru vladajuće koalicije, a to smo imali prvi dan posle formiranja Vlade, da je aktuelni ministar inostranih poslova Vuk Jeremić evropskim zvaničnicima izjavio da je najvažniji prioritet ulazak u EU, dakle, i ono otprilike što se ovde govori o Oliveru Duliću, ako je to tačno.

Na takav način mi imamo da se šalje poruka svetu, da EU za Srbiju – da, pa makar i Srbija ostala u granicama utvrđenim Berlinskim kongresom iz 1878. godine, a to je Srbija bez Kosova i Metohije, bez Raške i bez Vojvodine, to je prioritet, ta Srbija da bude.

Ne možete Srbiju da uvedete u evropske integracije celovitu bez onoga što je jedno saglasje, jedan konsenzus u smislu upotrebe svih snaga, sve energije i celokupnog potencijala intelektualnog, političkog itd. Ovde se ponašamo kao da postoje dve zaraćene strane i mi smo najveći neprijatelji jedni drugima. Drugih neprijatelja nema van granica ove zemlje. Baš zato Srbiji je potrebno da mobiliše sve snage, sve potencijale, jer tada neće moći da nas razvlače, da nas tako komadaju. Na pomen ideje o formiranju vlade nacionalnog jedinstva ili koncentracione vlade, što bi išlo u prilog ovome o čemu sam govorio, kao da je izrečena i učinjena najgora jeres na ovom svetu.

Postavljam pitanje, dobro, ako je formirana vlada u okviru tzv. bloka, neka je, to je pravo te većine da preuzme odgovornost. Ali, zašto nije moglo da se učini bar mobilisanje i drugih snaga u okviru parlamenta, znači u jednom temelju Srbije, a parlament jeste svakako temelj i osnova onoga što su institucije u Srbiji, da bar tu imamo mobilizaciju svih snaga i svih potencijala, i svakako da bi toj vladi bilo lakše u onome za šta se zalaže.

(Predsedavajući: Vreme, gospodine Mihajloviću.)

Mi iz SPS iz tih razloga ne želimo da glasamo za Olivera Dulića, ne zato što postoje neki lični razlozi, rekao sam na početku da bih vrlo voleo da nisam u pravu za neke stvari, ali sve ovo nije preporuka za njega.

Hvala, gospodine Mihajloviću. Gospodin Cvetanović ima reč, neka se pripremi gospođica Nataša Jovanović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kad god su građani očekivali važne odluke u državi, a koje će biti u interesu svih, DS i DSS su zbog svojih stranačkih interesa blokirali sve vitalne funkcije u našoj zemlji.
Reč "blokada" u svojoj genezi sadrži reč "blok", pa konačno nakon niza primera u praksi, kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou, možemo zaključiti da je nakon svakog udruživanja DS i DSS u blok, neminovna blokada u funkcionisanju institucija. Amnezija demokratskog bloka je postala hronična bolest.
Podsetiću vas zbog čega sam ovakvu definiciju dao. Gospodin Dušan Proroković, poslanik DSS, na nacionalnoj televiziji, zajedno sa gospodinom Markovićem iz DS, jasno je izneo stav da predstavnici DSS ne mogu da glasaju za kandidata za predsednika Skupštine, gospođu Milenu Milošević, ''zato što za sedam godina nijednu reč nije izgovorila.''
Slažem se da je to tačno, ali postoji obrazloženje za gospodina Dulića, da za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije treba da se izabere zbog dosadašnjeg parlamentarnog iskustva. Ako je iskustvo da sedi i da sluša, slažem se, i pasivnim odnosom mogu mnoge stvari da se nauče, naročito ako sluša narodne poslanike iz redova SRS, i tu je već dovoljno iskustvo stekao i onda je dobar kandidat. Ali, ne mogu da shvatim poslanike DSS da imaju dva aršina, da za gospođu Milošević tvrde i ne glasaju, ali da sada mogu da glasaju i potpisali su da glasaju za gospodina Dulića.
Zbog toga želim da kažem da SRS podseća vlast da su poverenje dobili od građana i da se tu nalaze zbog njih. Smatrajući da deo Evrope, podvlačim - deo Evrope, ismeva demokratiju, pre svega poništavajući izbornu volju građana u Srbiji, a znamo da je preko milion i 200 hiljada građana glasalo za SRS, svedoci smo da taj deo iste Evrope poručuje svima nama da su izbori u Srbiji suvišni, da smo zalud bacali novac građana.
Zašto? Zato što bi mnogo bilo ekonomičnije, jer smo i pored sedmogodišnje podrške Evrope i dalje najsiromašnija država u okruženju, da nam taj isti deo Evrope odmah kaže, bez demokratskih izbora, ime predsednika Skupštine, ime javnog tužioca, imena sudija.
Evropski visoki predstavnici ucenili su Srbiju, a da ruke nisu ni uprljali, jer su svoje manevre sprovodili pre svega preko svojih ađutanata koji su danas ovde i sede u redovima DS, DSS i G17 plus. Preko njih oni danas bacaju građanima Srbije prašinu u oči prodajući ljubav, a preteći izolacijom.
Nema demokratije bez političkog pluralizma, a oni danas isključuju postojanje preko milion i 200 hiljada građana koji vole i poštuju ideju SRS.
Predstavnici DS i DSS im danas svesrdno pomažu da, umesto da udruženi idemo u Evropu, podele i zavade naš narod, ubijajući ideju političkog dijaloga, pre svega neistomišljenika, a to je, moramo da priznamo, osnov svake demokratije.
Da li oni danas poručuju građanima Srbije, koji su nama dali poverenje, da su građani drugog reda, da za nas nema mesta u Evropi? Da li je to novi pravac nacizma? Tvrde da nas žele u Evropi, ali to košta celo Kosovo i Metohija.
Ovo što se danas dešava u Srbiji, u Evropi, jer Srbija je deo Evrope, ovde na našim prostorima, zove se nedopustiva diktatura demokratije. Pre svega, ljubav koju nam donose iz Evrope i koju nam iz te Evrope odašilju jeste ljubav, ali ljubav uz mnogo uslova, a demokratija sa ovoliko ucena, siguran sam, složićete sa mnom, i nije neka demokratija.

Gospođica Nataša Jovanović, neka se pripremi gospodin Željko Vasiljević.