Dame i gospodo narodni poslanici, morao bih, pre svega, građanima Srbije na nekoliko nelogičnosti da ukažem, a možda su to sasvim logične stvari za građane Srbije, odnosno možda su oni na njih već naučili, navikli, a pomalo i oguglali.
Naime, u vreme kada je za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije biran Tomislav Nikolić, na najžešći način su poslanici samoproklamovanog demokratskog bloka vodili kampanju protiv Tomislava Nikolića smišljajući svakojake i svakovrsne gluposti, trudeći se da do pet ujutru drže narod u Skupštini i javnost, sa najstrašnijim mogućim pretnjama, ucenama, pritiscima i sa tim da se ne znam šta Srbiji događa ukoliko Tomislav Nikolić bude izabran.
Molio bih gospodina Mehu Omerovića, ako može, za malo pažnje. Znam da nije miting gospodina Ljajića, da biste tamo bili veoma pažljivi, ali Narodna skupština Republike Srbije je.
Dakle, time ste samo pokazali koliko volite funkcije, koliko želite vlast i fotelje po svaku cenu, a koliko teško, nesportski i nedžentlmenski prihvatate da neko drugi dobije istu funkciju. Danas smo, i malo ću se osvrnuti na ono o čemu su govorili izvestilac, predstavnik predlagača, a i sam kandidat za predsednika Narodne skupštine.
Ovde je rečeno, kao prvi cilj, uslediće povezivanje sa svetom. Postoji interparlamentarna saradnja otkad postoji srpski parlament. Zna se šta je posao Narodne skupštine Republike Srbije.
Moram da vas upozorim da nije vaš posao povezivanje ni sa svetom, niti sa bilo kim drugim, sem onog uobičajenog toka razgovora između različitih parlamentarnih grupacija, različitih parlamenata.
Ali, Narodna skupština Republike Srbije, po Ustavu Republike Srbije, ne vodi spoljnu politiku ove zemlje, trebalo je to neko da vam pročita, i vama i gospođi Kolundžija, i da zna da je to posao Vlade Republike Srbije, a kao dodatni deo reprezentovanja Republike Srbije obavezu ima i predsednik Srbije, bez obzira na to što mislim da to radi na najgori mogući način.
Dalje smo čuli da je poseban kvalitet budućeg predsednika Narodne skupštine Republike Srbije što dolazi iz Subotice zbog bogatstva razlika velikog broja naroda i nacionalnih manjina u Subotici. Znači li to da iz Užica, Čačka, Kragujevca ili nekog drugog mesta ne može niko drugi da bude? Ili nikada ne sme da bude?
Kada ste birali, takođe, kandidata vi iz DS iz Užica, bila je jedna žena, ona valjda nije bila tolerantna. Unapred ste znali da nije za toleranciju i da nije za bogatstvo razlika. Mi smo to, doduše, videli malo kasnije.
Onda su ovi birali ove iz Beograda, pa smo takođe ustanovili to isto. U čemu je problem? Da li to ima veze sa tim kakav je ko čovek i odakle je, pa kao bogatstvo razlika, tolerancija. Ja sam najtolerantniji. Meni je otac poreklom odande gde žive Hrvati, Muslimani i Srbi. To je dokaz da sam apsolutno najtolerantniji. Kakve to veze ima?
Svakojakih se mi ovde gluposti naslušasmo. Kao što slušamo danima o tome kako su nam potrebni novi odnosi u Srbiji. Pošto sam pažljivo slušao šta govori gospodin Dulić, zapisao sam sledeću rečenicu - nama je potrebno ''instaliranje novih ljudi''. Upravo protiv tog instaliranja je SRS, gospodine Duliću, mi nećemo da nam bilo ko instalira ljude. Hoćemo da građani Srbije biraju te ljude. U tome je suštinska razlika između nas i vas. Mi nećemo da nam niko postavlja i da nam bilo ko nameće ljude.
Znam da je gospodinu Šamiju svejedno. On je pre neki dan sa zadovoljstvom glasao za Tomislava Nikolića. Danas je rekao da će sa zadovoljstvom da glasa za vas. Sutra će sa zadovoljstvom da glasa za bilo kog trećeg, samo da njegova partija ima sa zadovoljstvom vlast. E i u tome se razlikujemo, gospodine Duliću, jer mi nemamo zadovoljstvo, nego imamo ideju, program i plan kako da Srbiju izvedemo i izvučemo iz teške krize.
Citiram vašu izjavu, gospodine Šami, koju je prenela agencija Beta danas u 16,43. Kažete, da vi želite da se promeni odnos između političkih stranaka. Voleo bih, gospodine Duliću, da ste vi na svom primeru to pokazali nama, da u trenutku kada je Tomislav Nikolić izabran za predsednika Narodne skupštine, a bio je vrlo trpeljiv, slušao svašta o Srbiji, slušao nemoguće priče o Srbiji, slušao neistinite priče, slušao najgore laži o sebi.
Gospodine Duliću, tada vi niste sačekali da Tomislav Nikolić bude izabran, pa da mu priđete i da mu čestitate, nego ste pobegli iz sale, zato što vam je tako rekao što Dušan Petrović, što neko drugi. Pobegli ste iz sale, niste čestitali Tomislavu Nikoliću na demokratskoj proceduri i na demokratskom izboru predsednika Narodne skupštine. Da li to govori o tome kakve vi odnose između stranaka želite? Mislim da je to veoma loš primer. To svakako ne može da bude dobar primer. Mi takve odnose ne želimo.
Posle svega što ste u poslednjih sedam godina ne vi lično, već što su radili DS, DSS i druge stranke lažnog demokratskog bloka protiv onih građana i protiv onih stranaka koje ne misle kao oni, moram da vam kažem jednu stvar, da mi pokazujemo zaprepašćujuće velik stepen tolerancije. Kod nas ne vidite mržnju. Kod nas ne vidite pretnje ni lustracijama, ni linčovanjem, ni spaljivanjem Skupštine.
Vi kažete, preci su nam ostavili Dom narodne skupštine. Da li je tako, gospodine Duliću? Jesu preci, čak ni hitlerovci nisu hteli da je sruše, i oni su dali planove kako treba da im se izvuku i nemačka vojna komanda i Gestapo, a koje građevine ne sme da se ruše.
Dok nisu došli vaši, dok niste vi došli na vlast, kada ste rešili da opljačkate, da popalite, pa još nedostaje 78 umetničkih slika u zgradi Doma narodne skupštine Republike Srbije od vašeg lopovluka i vaše pljačke. Sve to što nam je narod i naši preci, sve što su oni uradili za nas, sve ono što nam čak ni Hitler nije srušio, sve ste to pokušali da srušite, sve nekom drugom da nakalemite na grbaču i da kažete, pa to ste vi uradili, vi ste za to krivi.
Kao danas, moram narodnim poslanicima da saopštim značajnu vest, pošto znam da provode ceo dan u sali Narodne skupštine Republike Srbije. U pauzi sam malo gledao agencije, šta su to vesti. Danas je Ivana Dulić-Marković, za vašu informaciju, saopštila javnosti da je najvažniji, prvi i najvažniji test za Srbiju kako će da pohapse one koji su lepili neke plakate na kojima piše ulica Ratka Mladića ili Bulevar Ratka Mladića.
Da li ste vi ljudi normalni? Stvarno moram da vas pitam, da li ste vi normalni. To vam je prvi i najvažniji zadatak. Nije vam najvažniji zadatak i prvi test kako ćete da sačuvate KiM, kako će građani Srbije da žive bolje i kako će penzije da im budu veće, nego kako ćete da apsite onoga ko drugačije misli. Postavljen Milan Marković za ministra, kaže odmah Bulevar Zorana Đinđića.
Hoćete li vi sutra kada se promeni vlast da se menjaju ulice od Terazija, pa ne znam da bude od bulevara Slobodana Miloševića pa do ne znam koga drugoga. Hoćete da se radujete tome? Pitam vas, ko ste vi da ocenjujete istoriju, ko ste vi da sudite svima. Vidim nešto cepate, lepite plakate i ne znam šta.
Mi ne znamo ko je neke plakate lepio, ali da vam kažem nešto, da sam ih ja lepio nikada ih ne biste odlepljivali. Nikada ih ne biste odlepljivali, to vam garantujem. Tu svoju hrabrost biste morali na drugom mestu da pokazujete, a dosta je bilo vaše hrabrosti u maltretiranju, šikaniranju i proganjanju političkih protivnika. Pokažite malo hrabrosti da za zemlju nešto uradite sem da je pljačkate, da otimate i da kradete.
Vaš potpredsednik vlade ima 11 miliona evra, a ne ona sirotinja koja lepi plakat na kojem piše Bulevar Ratka Mladića. U tome se razlikuju. Zato što taj mučenik koji je lepio, lepio je zato što misli, pravilno ili ne, da je on srpski junak i da je branio srpski narod, a vi pljačkate, kradete i otimate i ništa drugo ne radite. To su vaše demokratske tekovine.
Mi imamo potpredsednika vlade. On kaže, neću da vam kažem, nemam baš 11 miliona evra, ali tu je negde, mnogo je to para, ali sam to zaradio ranije. Taj čovek u svom intervjuu 2003. godine kaže da nema ništa od svoje imovine u Srbiji, da živi u tetkinom iznajmljenom stanu i da spava na tetkinom kauču, i iz tetkinog kauča izađe 11 miliona evra, ljudi, nije dinara, nego evra.
Prvi je zadatak kako da hapsite decu ili starce ili bilo koga ko je lepio plakate - Bulevar Ratka Mladića. Što, treba da bude bulevar Zorana Đinđića, je l' zbog toga što je sadio kikiriki za radnike, je l' zbog toga što je rekao da niko Vojislava Šešelja neće da žali ako ga ubije režim Slobodana Miloševića. Ili zbog toga što je rekao - kome je do morala neka ide u crkvu. Po te tri izjave ga prepoznajem, ni po jednoj drugoj.
Vi ne date da se neko ne slaže sa vama po tom pitanju, zato što niko ne sme da se ne slaže sa vama. On mora da bude osuđen kao, kako ono, retrogradna, konzervativna, snaga prošlosti i ne znam kakva. Ko ste vi da budete istoričari? Nismo mi. Mi to sebi ne dajemo za pravo. Mi nismo bili za to ni da se da ulica Slobodana Miloševića, dok ne prođe odgovarajući istorijski period, pa će narod to suditi.
Sada vam kažem, siguran sam da će istoričari i narod povoljnije suditi o Miloševiću nego o Đinđiću. Čekaćemo da prođe vreme, ne mi političari to da sada uređujemo, kao što vi danas na silu to radite. Uostalom, videli ste šta je Boris Tadić rekao o Zoranu Đinđiću, da je pljačkao DS, budžet DS, i Mićunović je to potpisao. Kako sad da nas vi ubeđujete da su to najveće demokratske tekovine i najveće demokratske tradicije.
Ovde imam spisak jedan, to ću drugi put da čitam. Nisam ga ranije imao, spisak honorarnih saradnika različitih stranih agencija i obaveštajnih službi, i drugih. Koliko su para dobili u periodu od 1. 1. 1997. godine do 12. 6. 2000. godine. Tu samo da vidite jednog od onih nezavisnih novinara iz Kraljeva, onaj što nam se na vrh glave popeo sa svojim poštenjem, samo 14.700 maraka, ništa, nije mnogo, sitnica jedna, dok je narod imao 100 maraka platu, a on 14.700. Bili neki sa 66 hiljada maraka. Vidim neke sa B92, prepoznajem sa 22.000, 3.000, 14.000 itd. To će biti poslastica.
Vilu je dobila Ružica Đinđić, kada me već pitate, potpuno protivpravno i protivzakonito. Čujem da neko iz DS pita za vilu.
Čujem da su joj poklonili oko tri miliona evra vrednosti građana Srbije, tu na Dedinju.
Čujem da je, i to bez ikakvog pravnog osnova, ali nemojte da se sekirate, mi nismo osvetoljubivi, mi ćemo čak i održaj da priznamo na takav način, tako da ne brinete.
Dakle, samo je važno da protekne 10 godina, odnosno 20 godina, odnosno 10 godina.
Izvinjavam se, evo već računa gospodin Ristiću, 10 godina može protivpravno da bude u vili i nema nikakvih problema, ostaće joj ta vila. Nećemo ništa da radimo posle toga.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo čuli danas staru frazu predstavnika DS, a to je da parlament bude efikasan. Uzgred, to je citat Adolfa Hitlera. Hitler je, kada nije znao šta da kaže, uvek govorio o efikasnom parlamentu, pa je onda bilo šta će nam parlament.
Parlament je predstavništvo naroda, u njemu sede narodni predstavnici. On nikada neće biti idealan, elitistički, ovakav ili onakav. Vlada treba da bude i mora da bude efikasna, a parlament mora da radi na zakonima, onako kako ih predlagači dostavljaju i onako kako je to u interesu naroda i ništa više od toga.
Da li vi mislite da je najvažnija stvar, dame i gospodo narodni poslanici, da se ponovo uskraćuju prava poslaničkim grupama i opozicionim poslanicima. Potreban nam je novi Poslovnik.
Šta treba, još da se skrati vreme za raspravu? Da nema nikakve veze da li će neko da ima 80 ili 10 poslanika. Da je dovoljno da govore samo šefovi poslaničkih grupa i niko više, da ponovo uvedete opomene, kazne, jer niko ne sme o njegovom veličanstvu, Borisu Tadiću, da kaže ništa? Niko ne sme da čita šta je 93. godine govorio o Zoranu Đinđiću. Da li je to u pitanju?
Ili je zbog toga što hoćete nas da vaspitate i da nam kažete kako mi moramo da se ponašamo, a pokazali ste nam pri izboru Tomislava Nikolića kako ste se vi ponašali.
Na kraju, završavam i izvinjavam se što sam ovoliko vremena oduzeo, vidite, Tomislav Nikolić je u onih pet dana, o kojima toliko govorite, pokazao koliko je veliki i kolikog je demokratskog kapaciteta. Tada se i Srbija radovala.
Danas se niko, gospodinu Duliću, sem vas i vama najbližih, u Srbiji ne raduje. Ne žalim i nimalo vam ne zavidim, i ne želim vam ništa loše, pogotovo ne lično. To govorim zato što je Srbiji dosta i DS, i DSS, i njihovih laži, i njihovih prevara, i njihovog lažnog zadovoljstva. Srbija hoće promene. Srbija hoće srpske radikale.

Hvala, gospodine Vučiću.
Gospodin Mihajlović, kao poslednji diskutant.

Iskoristiću ova tri minuta, hvala vam.
Moram da vam kažem da sam strašno zabrinut posle ničim izazvanim ekspozea gospodina Dulića, u kojem se ostrvio na dve meni veoma važne stvari - demokratiju i informisanje. Ako je njegovo poimanje demokratije ujedno i poimanje demokratije od strane DS, kojoj pripada, onda imamo veliki problem. Ako je njegovo poimanje informisanja, poimanje informisanja celokupne DS, onda imamo još veći problem.
Gospodin nas je maltene nazvao nedotupavnima, nedoraslima i srozao jednom gadnom konstrukcijom koja zvuči, molim vas, povređujete mi sto treći član Poslovnika - dobacivanjem ometate me.
(Predsedavajući: Molim vas strpljenja, barem ovih zadnjih pet minuta. Nemojte da prekidam sednicu sada. Izvinite, vraćam vam vreme nazad. Izvolite.)
Dečko je pokušao da bude sofisticiran, ali uspeo je samo da uvredi srpski narod kada je rekao da je demokratija u okruženju na znatno većem stepenu nego kod nas, te da količina loših odnosa je neuporedivo manja u tim istim zemljama u okruženju. Zaboravio je da je ovo srpski narod, koji baštini najdužu tradiciju demokratije u kompletnom okruženju, pa i šire.
Nijedna bivša republika bivše Jugoslavije nema nešto slično čime bi se mogla pohvaliti. Srbi se za demokratiju bore još od doba kneževa, kraljeva, kroz vremena broznih diktatora, pa sve do danas. Ta demokratija je krhka, ona još nije prohodala i zaista nam ne trebaju ovakvi osvrti koji nas vraćaju mnogo decenija unazad.
Što se tiče informisanja kojeg je pomenuo, nadam se da je to bila samo fraza u njegovom govoru, da nije ozbiljno mislio da se obračuna sa direktnim prenosima skupštinskih zasedanja. Ta skupštinska zasedanja su u stvari najbolji izveštaji. Narod je taj koji će da prosudi da li srpski radikali dobro govore ili loše. Isto tako će da prosudi i o DS.
Ako vi mislite na skraćeno izveštavanje, na televiziju U92 ili nekoj vama drugoj bliskoj televiziji, tu ne možemo da se složimo, zato što smo u noći, tačnije o noći, u kojoj ste se vi sukobili sa DSS više čuli u tim skraćenim izveštajima, više smo čuli o otrovnim strelicama upućenim Tomislavu Nikoliću, iako to nije bila suština te večeri kada je on izabran za predsednika. Suština je bila u obračunu vas demokrata, DSS i DS.
Dakle, to je informisanje kojeg se plašim. Plašim se još jedne stvari, onoga što ste rekli da vam je dobrodošao doprinos nevladinih organizacija. Naravno, pretpostavljam da pod jedan tu mislite na vašu učiteljicu Sonju Liht, pa ćete možda ići kod nje po neke ocene, kritiku, uputstva, ali verujte to je zaista u potpunoj suprotnosti sa suštinom parlamentarizma.
Ne može jedan ozbiljan parlament da ocenjuje neka nevladina organizacija. Jedina nevladina organizacija koja bi koliko-toliko mogla da učestvuje u radu ovog parlamenta je eventualno sveštenik, ako se oko toga dogovorimo, jer i SPC je nevladina organizacija. Mogao bi on da blagoslovi i okadi ovaj dom, u kojem se svašta navuklo.
U svakom slučaju, pošto vidim da ste nestrpljivi da obavite ono što ste već uradili, biću kratak. Zamoliću gospodina Dulića da se isto tako lepo ogradi, baš kao što je to uradio malopre, kada se ograđivao od onih pozivnica, stavljajući ruku na srce i tvrdeći da one nikakve veze s njim nemaju, da se ogradi i od svog učešća u 5-oktobarskoj revoluciji. Jer zaista, ne bi bilo primereno da jedan predsednik parlamenta, a verovatno ćete to za par minuta da postanete, da je ujedno i deo rulje koja je palila tu istu zgradu, zgradu u kojoj nam obećavate da ćemo ući u septembru ove godine.
Na samom kraju, želim da se obratim gospođi Čomić, koja reče da dva puta razmislimo o kandidatu, gospodinu Oliveru Duliću, jer mi takvog u svojim radikalskim redovima nemamo. Zaista ste u pravu, mi nešto takvo ne gajimo u našoj stranci, mi takve primerke nemamo u našoj stranci.

Hvala, gospodine Mihajloviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem pretres.
Saglasno članu 10. stav 5. Poslovnika, utvrđujem listu kandidata za predsednika Narodne skupštine, na kojoj je samo jedan kandidat, i to gospodin Dulić Oliver.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres i pošto je, saglasno članu 10. stav 5. Poslovnika, utvrđena lista kandidata za predsednika Narodne skupštine, podsećam vas da, prema članu 11. Poslovnika, pre pristupanja izboru predsednika Narodne skupštine, Narodna skupština treba da odluči da li će se glasati tajno ili javno.
Ako Narodna skupština odluči da se glasa javno, glasa se prozivanjem narodnih poslanika.
Predlažem da se izbor predsednika Narodne skupštine obavi javnim glasanjem, prozivkom.
Izvolite, gospodin Nikolić, po Poslovniku.

Gospodine Mrkonjiću, nisam vas zato ostavio tu, tu sam vas ostavio da vodite brigu ...
(Predsedavajući: Hteo sam da se zahvalim malo kasnije ...)
Znate, ovo više nije konstitutivna sednica, ovo je potpuno normalna sednica.
Nenormalno stanje je da smo izabrali Vladu, ali nismo izabrali predsednika Skupštine, ali to zaista nije predviđeno, tako da vi ne možete sada da stavite na glasanje izbor predsednika Skupštine pre nego što kažete kada će biti dan za glasanje. Mi smo sada u potpuno normalnoj sednici. Ne možete da razdvajate tačke.
Zaista sam spreman da gospodin Dulić bude izabran, i sad kažem, sutra sat od otpočinjanja sednice taj izbor će biti završen. Ali, nemojte da povređujete Poslovnik. Nemoguće je sad glasati za izbor predsednika Skupštine, mora da prođe rasprava o potpredsednicima i članovima odbora, zakazujete dan za glasanje, to može da bude pet minuta po završetku sednice i onda se glasa o svim tačkama dnevnog reda koje smo prešli.
Sada, ovog časa, uz moju dobru volju da što pre važe ove pozivnice koje dobijamo, nemoguće je da vi pristupite glasanju, i to treba da vam kaže sekretar ili zamenik sekretara, kako se već naziva gospodin Danilović, ali sudeći po tome kako se službe revnosno utrkuju da sve bude obavljeno kako žele žuti, vidim da su spremni i vas da prevare, gospodine Mrkonjiću.
Zato vas savetujem, ovako prijateljski, vi ste bili bolji prijatelj Slobodanu Miloševiću nego ja, ali vas molim prijateljski, nemojte da nasedate, nemojte da organizujete ovo glasanje, nemojte da gazite Poslovnik, jedva čekaju da vas smene odatle, pa da ih ponovo bude sramota što sedite pored njih. Iskoristite ovo vreme da pokažete koliko u vama ima i demokratije i poštovanja svih regula po kojima parlament radi.
Zakažite vi nastavak sednice sutra u 10,00, sa ostalim tačkama dnevnog reda, onda zakažite dan za glasanje, pristupamo glasanju. Mi više nemamo o čemu da diskutujemo sutra, mi o potpredsednicima nećemo diskutovati, o članovima odbora nećemo diskutovati, za razliku od vas, mi ćemo prisustvovati i kada gospodin Dulić bude izabran i kada preuzme rukovođenje sednicom Narodne skupštine, ali to sve u svoje vreme, u skladu sa ovako krnjim Poslovnikom, ali ga bar poštujte.

Dajem pauzu od pet minuta i molim šefove poslaničkih grupa da dođu ovde do bine.
(Posle pauze – 19,20.)

Molim vas, gospodo poslanici, izvinjavam se zbog ovog previda. Jutros sam shvatio da je postignut dogovor šefova poslaničkih grupa, očigledno nije. Pretres ove tačke dnevnog reda smo završili. Sednica se nastavlja sutra u 10,00 sati. Pozivam sve šefove poslaničkih grupa sutra u 9,00 sati u salu na prvom spratu.