Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, taman sam bio spreman da pohvalim gospodina Mrkonjića da je efikasan, što je bilo veoma poželjno, a onda je malo popustio, pa smo onda krenuli u jednu raspravu koja se ne tiče ove tačke dnevnog reda.
Prema tome, molio bih vas da svi zajedno ne kršimo Poslovnik. Svi znamo da u članu 103. Poslovnika piše da je poslanik dužan da se drži teme. Ima prilike za sve ove spotove i naše agitacije, ali danas imamo jednu temu, a ta tema je izbor predsednika Narodne skupštine i na to treba da se koncentrišemo.
Zbog toga ću reći nekoliko reči o kandidatu za predsednika, neću preterivati u pohvalama, što je inače običaj da se radi. Međutim, reći ću nešto što je važno, što je prećutano, o tome što je on rekao kako misli da radi u ovoj skupštini. Ima jedan program i to je potpuno uobičajeno, normalno svuda u svetu da čovek, pre nego što ga izaberu, kaže - mislim da radim tako i tako. Na tome se nismo u dosadašnjim raspravama zadržavali.
Dozvolite mi, prvo, da kažem nekoliko reči o Oliveru Duliću. Imamo pred sobom jednog čoveka koji, pre svega, nije u politici našao jedini spas za svoj život, to uvek cenim, kada čovek ima neku profesiju, a politika je tu, pa će on kasnije biti možda profesionalac.
On je lekar i to je jedno zanimanje koje već govori o čoveku, da je to čovek koji je spreman da pomogne čoveku. Cenim tu profesiju i to je ono što ga preporučuje negde u mom fokusu.
S druge strane to je, iako mlad čovek, stari član Demokratske stranke. Demokratska stranka ima poverenja u njega i želi u svakom slučaju da u njemu nađe jednog značajnog političara za Srbiju. Oliver Dulić je čovek koji je bio u inostranstvu na specijalizacijama raznim, govori jezike, komunikativan je i poseduje jedan prirodni dar komunikacije i vaspitanja, što nije uvek lako sresti u našoj sredini.
Dakle, ne vidim Dulića kao nekog subotičkog lokalnog lidera i da malo prekinemo s tim. Oliver Dulić je rođen u Beogradu, Oliver Dulić je završio Medicinski fakultet u Beogradu, Oliver Dulić radi specijalizaciju u Beogradu, provodio je politički rad u Beogradu. Prema tome, sva ta lokalna razvrstavanja ovde mislim da su bespredmetna.
Međutim, mene je više od toga ponukalo da izađem i nešto kažem, ne da bih hvalio Olivera Dulića, jako ga cenim i nepotrebno je da trošim suvišne reči, ponukalo me je ono što je on govorio, kako zamišlja Skupštinu.
Problem je, i to vam mogu reći kao neko ko ipak ima iskustva u ovoj saveznoj skupštini najviše, da smo mi strašno mnogo skupštinskog vremena potrošili, za koje smo plaćeni, u propagandu svojih stranaka. To se može smatrati normalnim. Bile su predizborne kampanje i nevolja je jedino u tome što se jezik predizbornih kampanja, koji dozvoljava i tzv. prljave kampanje, prenosio ovde veoma često.
Ja sam najveći deo poslaničkog staža od 17 godina proveo kao član opozicije. Moram reći da me nisu štedeli oni koji su sačinjavali većinu poslaničku u to vreme. Nisam im uzvraćao i trudio sam se da sa svojim prijateljima negujemo jedan takav stav. Ovde smo na jednom zajedničkom poslu i zato ću, dozvolite mi, potrošiti nešto malo vremena da kažem kako vidim taj posao i zašto podržavam Dulića na ovom mestu.
To je sledeće: mi smo se našli kao izbačeni iz puške u neki višestranački sistem. Odmah da budemo načisto, nije to došlo kao rezultat velikih opozicionih i demokratskih borbi. To mogu reći jer sam učestvovao u tome i mislim da nismo slomili socijalistički poredak, nego da je to bila jedna svetska priča u koju smo došli.
Tema je u sledećem, nije dovoljno imati višepartijski sistem, slobodu štampe, da bismo imali demokratiju. To su samo elementarne pretpostavke. Veoma je važno da imamo institucije koje su demokratske i koje funkcionišu onako kako su raspoređene, nezavisno i dostojanstveno.
Jedna od tih i prva od tih institucija jeste parlament. Ne možemo da napredujemo i reći ću da nismo napredovali zato što nismo tu prvu instituciju reformisali na pravi i demokratski način.
Naravno da je demokratija broj, ko ima većinu, u redu, glasaće se, ali je demokratija i procedura. To je već jedna stvar koja se teže prihvata.
Naš problem je sledeći, da li od ovog parlamenta možemo da napravimo nezavisnu ustanovu u odnosu na Vladu? Složiću se sa gospodinom Nikolićem u tome i, naravno, složiću se sa gospodinom Dulićem, koji je to podvukao, i ne vidim da tu ima nekih suprotnosti. Hoćemo da napravimo ovu instituciju tako dostojanstvenu da ne bude protočni bojler vlade.
Jedno vreme sam vodio jedan ili dva parlamenta dok se menjala država i znam da je najstrašnije biti predsednik parlamenta kada vam vlada bane sa hrpom zakona po hitnom postupku, pa da onda na njih stavlja amandmane dok traje sednica.
Imao sam velike sporove i sukobe zbog toga, rekao sam i to znaju sve moje kolege u Demokratskoj stranci, da ću biti u parlamentu dotle dok ima šanse da se borimo za njegovo dostojanstvo i nezavisnost od vlade.
Ali, sve to zavisi od nas. Koliko budemo uspevali da kažemo, da se o ovoj stvari dogovorimo, ona je važna, da vidimo šta možemo da uradimo i da kažemo vladi - to što ste naumili nije najbolje, naši odbori to treba da rade, o tome treba da se vode ozbiljne rasprave. Ono što je rezultat onoga što smo do sada imali po parlamentima, to ne doprinosi reformi ovog parlamenta. Možda stranke tu dobijaju neke poene, učestvuje se u izbornoj kampanji, ali ne verujem da je to prava stvar za skupštinu.
Sada je ovde ključno pitanje da li se možemo okupiti oko odbrane dostojanstva parlamenta, kao što treba da bude nezavisno i sudstvo, jer ako to nismo uradili, sva ostala priča svodi se na jednu užasnu borbu za vlast, glasove, a to ništa ne doprinosi građanima. Naš parlament, pošto dolazi iz naroda, treba uvek da ima na umu šta je danas Srbija, kakvo je stanje u Srbiji, da li hoćemo to iskreno da priznamo ili nećemo.
Ne vidim nijedan više patriotski stav od stava da se hrabro pogleda i suoči sa tim šta je danas Srbija. Ako to ne uradimo, imaćemo sve ono što smo već jednom videli, a videti to znači videti da je Srbija sa velikim brojem nezaposlenih, sa velikim siromašnim slojevima, sa velikim brojem nepismenih ljudi, da u mnogo čemu, bez obzira na sva naša viđenja istorije, slave i tako dalje, jeste jedna zemlja koja zaostaje za mnogim evropskim zemljama.
Ne vidim veći patriotski zadatak svih nas nego da učinimo da ona ne zaostaje, a to znači da moramo mnoge stvari da promenimo i pre svega da promenimo parlament koji će se time baviti. Apelovao bih zbog toga da mi ovu raspravu usmerimo u tom smislu na dobro građana.
Nemojte da građani samo pitaju šta rade oni tamo u parlamentu, osim što se međusobno kleveću, pljuju i tako dalje, koje su to naše brige za taj parlament, kako se mi odnosimo prema tim predlozima koji ovde dolaze.
Prema tome, pozdravljam ono što je Dulić rekao o parlamentu, one principe koje je ovde izložio. Zalagaću se da parlament bude dostojanstven, ozbiljan i da se pridržavamo Poslovnika, da replika jeste samo onda kada je čovek uvređen ili loše interpretiran, da traje tri minuta, da povreda Poslovnika jeste povreda tek onda kada se ustanovi šta je, pa da se onda glasa da li je povređen Poslovnik ili nije, a da ne bude to izgovor za beskrajnu opstrukciju rada u parlamentu. To je trošenje vremena i narodnog novca.
To sve stoji na raspolaganju predsedavajućem. On to može da koristi, da opomene svakoga kada počne lično da vređa, da vrati onoga ko govori na temu i da kaže - izvinite, toliko ste govorili, važi za svakoga jednako i onda je u redu. Pridržavanje Poslovnika jeste naš glavni adut da možemo voditi dobro Skupštinu, a istovremeno zloupotreba Poslovnika jeste nešto najgore što možemo mi da priredimo ovoj skupštini.
Pozivam sve ove koji se možda do ovog trenutka nisu odlučili da glasaju za Olivera Dulića da to učine, verujem da nećemo u tom pogledu imati pogrešan izbor. Imali smo jednog kandidata, da ne bi bilo tu raznih spekulacija, taj kandidat nije dobio na izborima u konkurenciji sa gospodinom Nikolićem. Mi smo izašli sa drugim kandidatom i tu nema nikakve ni manipulacije, niti prigovora da je naš prethodni kandidat bio ozbiljan. Svaki koga predloži DS jeste njen ozbiljan kandidat. Hvala.
