Reklamiram član 226. Poslovnika.
Gospodine ministre, da vas pitam, dokle će vlast kojoj vi pripadate kao ministar da krši Ustav? Koliko znamo, Ustav ne poznaje povlašćene kategorije.
S jedne strane, hapsite mlade ljude koji izražavaju svoju slobodnu političku volju, a da vas podsetim da je u sredu u Bujanovcu direktno povređen Ustav, i to član 7, koji se odnosi na grb, zastavu i himnu, gde je pri proslavi svečanosti otvaranja nove srednje škole u Bujanovcu intonirana albanska himna. Tražim objašnjenje zašto se u ovim slučajevima krši Ustav i daju povlašćene kategorije nekim ljudima, a neki se hapse zbog slobodnog izražavanja svoje političke volje.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih svima nama da uputim jednu poruku povodom ovih naših produžavanja sednica Narodne skupštine, da vas upozorim da time povređujemo Ustav. Vama nije ni to svetinja.
Član 60. stav 4. kaže - svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme. Niko se tih prava ne može odreći.
To je Ustav, pa bih vas zamolio da ubuduće, kada predlažete produženje radnog vremena, pomislite na Ustav koji vam to zabranjuje, i vi koji za to glasate, kada nekada treba da glasate, pomislite na to da nemate prava da se odreknete prava na radno vreme, i videćete kako bi Skupština efikasnije radila kada biste znali da ne možete unedogled jednu sednicu da održavate.
Kako izgleda kada vlade kratkih mandata vode državu? Ova dva zakonika su tipičan primer. Prvo da vam pročitam ono što je ministar potpisao, potpisao Božidar Đelić, ali ono što je izašlo, pretpostavljam iz kabineta ministra, dve nelogičnosti, jedna jezička, a jedna koja pokazuje da ovaj zakon nije razmišljao o smislu.
Naime, vi u razlozima za donošenje zakona kojim se odlaže primena jednog zakona za 19 meseci, ali zato hoćete da promenite neke odredbe u zakonu koji ne važi, kažete - predlažemo ove izmene da bi već sada obezbedili njihovo usaglašavanje sa sistemskim rešenjima koje predlaže novi Zakonik o krivičnom postupku.
Znači, danas usvajamo izmene kako bismo obezbedili usaglašavanje sa zakonom koji će stupiti kroz 19 meseci na snagu. Apsolutno besmisleno. Poznajem vaš stil rada, gospodine Petroviću, ovo vi nikada ne biste odobrili da ste videli.
Slušajte sada ovu rečenicu, koja bi trebalo onoga ko je napisao da vrati negde u drugi razred osnovne škole. "Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku - predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku budući da bi se sprečile štetne posledice po rad državnih organa".
Sada treba da pričam nešto o tom zakonu koji mi predlažu ovakvi ljudi. Hajde sa malo o tome progovorim. Vi vozite sami kola do provalije, a onda kažete - stoj Srbijo, Skupštino, pomaži da ne padnemo u provaliju.
Otprilike na to vam liči donošenje ovog zakona, a pokazuje apsolutnu nesposobnost Vlade pre vas, apsolutnu, ali nešto govori i o vašem karakteru kada sa tom vladom pravite novu vladu. Jeste li vi sigurni da ta vlada može da vam obezbedi do 31. 12. 2008. godine sprovođenje Zakonika o krivičnom postupku? Niste i neće.
Sami ste rekli, gospodine ministre, u svom obraćanju poslanicima da uopšte ne razmišljate o tome da vršite pripreme da bi Zakonik mogao da bude sproveden, nego da ćete ovo vreme iskoristiti za potpuno novi zakonik o krivičnom postupku. Znate na koliko je otpora naišao ovaj zakonik kod stručne javnosti.
Prva zamerka da uopšte nije konsultovana, zato što je jedan profesor rešio da je on alfa i omega i da će sam da napiše, bez konsultacija sa bilo kime, a onda ste raspalili da mešate babe i žabe, anglosaksonsko i kontinentalno pravo, da naše vrednosti utapate u vrednosti onoga što ste prepisivali po nalozima iz Evropske unije i došli do rešenja koja su u potpunosti suprotstavljena zakonodavstvu Evropske unije.
Na stranu to što odlažete primenu tog zakonika. Govorilo se nekoliko meseci unazad da niko ne osposobljava posebno tužilaštvo za novu ulogu koja mu je zakonikom pripremljena. To na stranu, nešto drugo me interesuje.
Sami ste rekli 2001. godine, kada je donošen ovaj zakonik, to je rekao jedan vaš vrli poslanik ovde, niko nije mogao da pretpostavi kakva će sve krivična dela da budu od tada naovamo izvršena, pa je pisan normalan zakonik, posebno o dužini trajanja pritvora. Onda vam je poslanik Krasić ukazao kada se Vlada lupala po čelu, najčešće pod pritiskom javnosti koja bolje prati kada kome ističe pritvor, pa smo nekada i noćne sednice održavali da bismo produžili rokove za pritvor.
Čini mi se da je ovaj predlog zakona nastao u vreme kada niste bili sigurni da će biti izrečena prvostepena presuda u slučaju ubistva Zorana Đinđića. Možda je postojala mogućnost, nisam baš do detalja to proučio, da neko od njih izađe iz pritvora na slobodu. Vi ste nam naravno rekli - šta hoćete, da izađu iz pritvora ovi koji još nisu osuđeni?
Ne postavlja se pitanje šta ti ljudi koji su u pritvoru žele. Oni isključivo žele da se nađu na slobodi, čak i oni koji su počinili najteža krivična dela. Ljudska je, normalna želja svakog čoveka da se nađe na slobodi. Mene interesuje kako vi možete da prihvatite činjenicu da će neko suđenje da traje šest, sedam godina? To nije parnica oko međe i da ćete sve to vreme čoveka držati u pritvoru.
Nemojte da se ugledate na Haški tribunal. On ima jednu odrednicu u kojoj kaže da ne nadoknađuje štetu, tako da Vojislav Šešelj, kad bude oglašen nevinim i kada bude pušten na slobodu, neće imati pravo ni na kakvu materijalnu ili bilo koje druge vrste nadoknadu. Tako radi Haški tribunal.
Ali vas upozoravam na slučajeve iz "Sablje", u kojima ste tako grubo postupali prema građanima Srbije pod firmom da su svi kriminalci, a sada država plaća velike odštete onima koji su utamničeni bez ikakvog osnova i držani u pritvoru bez ikakvog osnova.
Neko je ovde pomenuo izraz - da izjednačimo dželata i žrtvu. Dželat je izvršilac ubistva zato što mu je to profesija. On nije ubica, on je državni izvršilac smrtne kazne, a mi ovde treba da pričamo o ubicama koje zakon nije ovlastio na to.
Šta ćemo mi sada da radimo? Da kažemo - nećemo da vam izglasamo ovaj zakon? Šta to vredi kada ne može da se primenjuje? Da kažemo da ćemo glasati za taj zakon, onda i radikali kažu - vidimo nesposobna je Vlada, dajemo joj novi mandat u kome će pokušati ta vlada da se popravi.
Pošto su u ovu vladu ušli nedozvoljeno mladi ljudi, znam da će njihov osnovni interes biti da četiri godine vladaju. Nezrelost i ozbiljnost da shvate kada su dojadili narodu, nego želja da budu četiri godine na vlasti. Za očekivati je da u te četiri godine vi ponešto i otklonite, da ponešto i ispravite.
Nemojte da mi se pozivate na entuzijazam, ako ga je neko imao 2001. godine, to ste ga imali vi koji ste sada u nekom drugom sastavu na vlasti, a kada saberemo rezultate svega onoga što ste uradili ne bismo našli dovoljno posla za jednu ozbiljnu vladu. Zaboravili ste da je imperativ održavanja sednice bio izveštaj o Kosovu i Metohiji, zaboravljate da je imperativ funkcionisanja države, sami ste podneli ustavnu prijavu, donošenje novog budžeta.
Samo što ste položili zakletvu, zaboravili ste sve imperative. Sada počinjete da vladate. Upali ste u mašinu. To je uglavnom činovnička mašina, ali jako dobro opremljena u poslednjih nekoliko godina kadrovima Vojislava Koštunice, koji je sebi i zakonom predvideo mogućnost da sve nas, koji možemo da pobedimo na izborima, sačeka sa svojim kadrovima, koje ne možete da otpustite iz službe. Vi ćete sada ući u mašinu, gospodine Petroviću, u mašinu državnih ministarstava koja će vam nalagati šta su vaši prioriteti.
Počeli ste jako lošim zakonom, zakonom kojim priznajete da vaš prethodnik nije uradio posao koji mu je propisan Zakonom o ministarstvima i Zakonom o Vladi. Sve što od vas očekujem, gospodine Petroviću, na šta sam upozoravao sve dosadašnje ministre pravde, jeste da se bavite sudovima kao objektima i kao mestima u kojima se održavaju suđenja, da ih organizujete, da ih opremite, da im obezbedite budžet kojim će sami da raspolažu da bi primali plate.
Ne kao što je neko od vaših poslanika rekao, mi ćemo da im obezbedimo dobre plate. Ne, oni će sami sebi da obezbede dobre plate. Nemate, naravno, Vrhovni sud, nemate kasacioni sud, pitanje je ko bi sada raspolagao tim budžetom, to može da vam bude izgovor, ali kažem vam, ako se držite toga, gospodine Petroviću, bićete dobar ministar. Ako opremite sudove, ako se pobrinete da sudije rade i sude po zakonu, vi ćete biti dobar ministar.
Ako počnete da hvalite sudije ili da ih hudite zbog nekih presuda koje su doneli, bićete jako loš ministar. Videli ste, jako loši ministri se uopšte dugo ne zadržavaju na funkciji ministra i niko više ne računa sa njima. Prava su vremena kada ministar snosi sudbinu svoje stranke, pređe u opoziciju, ali ako njegova stranka pobedi ponovo, narod zna da će on ponovo biti ministar.
Kada će narod sada da kaže da bi Batić trebalo da bude ponovo ministar pravde? Nikada. Stojković. Nikada. Iskreno vam od srca želim da ne doživite tu sudbinu njihovu. Kako to ne biste doživeli, poslušajte me, ne mešajte se u rad sudova, samo im omogućite da rade.
Kada vam stranački aktivisti i ulični demonstranti, kada vas svi pozovu i kažu, izađi Petroviću i kaži ovde je trebala smrtna kazna, vi im recite, izvinite, to nije moj posao, imamo mi sudije, imamo mi sudove. Ako to ostvarite, to će biti vaš najveći uspeh. Mi vam nećemo pomagati da dobro radite, jedva čekamo nove izbore, a što sam mislio i za vas, a što vam od srca ponovo želim.
Dakle, nove izbore, da Srbija odluči ili će vladati SRS, što će prvo biti, izvinite, nemojte da se ljutite, ili će vladati DS, što po prirodi demokratije verovatno će biti posle našeg jednog, najviše posle dva naša mandata. Ako vam treba savet pre sednice, izvolite, slobodno dođite, videli ste, ima ovde vrsnih pravnika, rado ćemo vam pomoći.

Hvala puno. Aleksandar Vučić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 2001. godine kada je krenula reforma krivičnopravnog zakonodavstva, i pored svih upozorenja predstavnika SRS da je potrebna kodifikacija krivičnopravna da se izvrši u našoj zemlji, pored slaganja najvećeg dela predstavnika tadašnje skupštinske većine, a pretpostavljam i sadašnje, mi smo pored formalno i delimično izvršene kodifikacije, dakle, u dva navrata, 2001. godine i 2006. godine, napravili desetine krivičnih dela koja se nalaze u tzv. sporednom zakonodavstvu, koje ne možete da pronađete u krivično-pravnom zakoniku, već možete da pronađete po ko zna kojim sve zakonima, koji uglavnom služe vlastima za različite vrste zloupotreba ili za delovanje i delanje u pojedinim trenucima protiv pojedinih društvenih grupa ili pojedinaca.
Naravno, zakoni su opšti akti, nikada ne bi trebalo tako da se donose, ali vlast u Srbiji je još od 2000. godine, po svaku cenu, pokušavala da stavi do znanja svima da je moć, a ne zakon, dakle, da je snaga njihove sile neuporedivo važnija od snage njihovih ili naših zakona.
Ono što jeste posebno bolno i teško pitanje i što jeste problem i za ljudska prava i slobode u svakoj zemlji, jedno od najvažnijih, koje se čak ustavima gotovo svih zemalja sveta, i pisanim i nepisanim, dakle, najvišim pravnim aktima reguliše, jeste pitanje određivanja i trajanja pritvora. Tu se uvek ide na najuže moguće norme.
Nema široko tumačećih normi. To su norme koje moraju da budu jasne, precizne i da daju najšira prava optuženima ili osuđenima u prvom stepenu. Dakle, oni koji se nalaze u pritvoru, bilo posle podizanja optužnice, bilo posle izricanja prvostepene presude, moraju da znaju da je mera pritvora, dakle, to nije kazna, kao što su neki govorili, pritvor je mera, mora da bude ograničen. U mnogim zemljama, dakle, u uporednom zakonodavstvo imamo ograničenje precizno navedeno u broju godina. U nekim zemljama se ne navodi precizno broj godina, već se govori o razumnom roku. Sasvim je jasno, čak i neke sudije zloglasnog Haškog tribunala su sebi dalo za pravo da kažu da je taj razuman rok šest meseci.
Danas, posle roka koji smo imali dve, odnosno četiri godine, u zavisnosti od toga da li pritvor ide posle podizanja optužnice ili posle prvostepene presude, mi više nemamo nikakav rok. Potpuna arbitrernost u onome šta će i kakvu odluku veće da donese. Nikada tako nešto nije postojalo u srpskom pravnom sistemu.
Da li je kriv onaj koji je 2001. godine "zaboravio" na apelacione, kasacione sudove, na to šta nam je sve potrebno da se unese 2006. godine ili onaj koji nije sproveo u delo 2006. godine? Nisam spreman da do kraja i toliko loše govorim o onome što je Stojković radio, jer je za neke stvari imao mnogo više razumevanja od predstavnika DS, pa makar im nije na najširi način otvarao vrata zloupotrebama i mahinacijama u pravosuđu, kao što su to činili ranije.
Ono što jeste najvažnije, to je da znate da ovo što mi večeras radimo, što donosimo, jeste materija koja spada u domen ljudskih prava i sloboda, i to u drugu generaciju ljudskih prava i sloboda. Dakle, jedna od najznačajnijih ljudskih prava i sloboda, i sasvim sam siguran, sasvim sam uveren, bez obzira na to što bi neko rekao da su u pitanju samo tehničke norme, da mi ostavljamo jednu veliku i pravnu prazninu, ali i veliki problem istovremeno i za one koji treba da sprovode zakon, ali i za one nad kojima se zakon primenjuje.
Naime, želim da vas podsetim samo na jednu činjenicu.
Gospodine Omeroviću, znam da vi imate pametnija posla, ali bih vas zamolio za samo malo pažnje. Kad predsedavajući neće da radi svoj posao, ja ću, gospodine Mićunoviću, ne brinite, nije strašno teško.
Dakle, mi moramo da vidimo kako i na koji način u našoj zemlji moramo ljudima da garantujemo ograničenost pritvora, te mere, jer nemoguće je da u skladu sa političkim oportunitetom, sa onim što je vama potrebno u jednom trenutku, u jednom trenutku zbog Ibarske magistrale, u jednom trenutku vam je to potrebno zbog onih koje ste optužili za ubistvo Zorana Đinđića, pa je onda bila drama hoće li se stići ili neće, sutradan će da bude zbog ne znam čega, zbog toga što je neko lepio plakate na kojima piše "Bulevar Ratka Mladića", dakle, ko zna na šta ste sve spremni, ali to ne može da traje beskonačno.
Ljudi, skoro pet godina! Zamislite šta bi bilo da recimo nekome od vas neko kaže jedan dan da provedete u Padinskoj Skeli? Drama, pola zemaljske kugle biste okretali zato što ne znam kako biste se navikli na tako nešto, da iz udobnih fotelja se preselite jedan dan da provedete u pritvoru, eto zato što je neka vlast to tako odlučila.
Vojislav Šešelj, predsednik SRS je, iako je sam otišao u Haški kazamat, pet godina gotovo tamo, a da mu postupak nije ni počeo. Je l' hoćete da kažete da se na njih ugledate? Je l' hoćete da kažete da je to budućnost u Srbiji?
Da nam kažete: "Da, mi ćemo ovde da imamo pet godina pritvor zato što se ne sviđate Borisu Tadiću ili Vojislavu Koštunici", pa je on rešio da nekoga stavi iza rešetaka, kao što stavljate sad ovu decu, koja su parče kartona okačila pored natpisa na kojem piše Bulevar ANOJ-a. Da, deca su od 23 godine i mladi ljudi. To je budućnost Srbije, a ne vi koji hapsite, a ne vi koji ih maltretirate. To jeste suštinska razlika između nas i vas.
Molim? Hapsite. Nisam rekao i nisam se obraćao ad personam, hapsi vaša vlast, hapsi vaša vlada, potpuno protivzakonito, potpuno protivpravno i, što je najgore, apsolutno na nemoralan način. Sad ću da vam dokažem zašto.
Danas, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, u onome što su neki lažno nazvali Preševskom dolinom, pošto takav geografski pojam u Srbiji nije postojao, a pogotovo ne politički kakvim su ga DOS-ovci napravili, održava se, zanimljivo je to reći, ne neka vrsta parastosa ili obeležavanja, već čitava svetkovina povodom ubistva teroriste i zločinca kojeg su oni nazvali kapetan Leši 2001. godine, kad ga je vaša vlast, valjda štiteći teritorijalni integritet, u borbi za očuvanje poretka ustavnog u Srbiji, likvidirala.
Oni danas to obeležavaju, uz albanske zastave, uz albansku himnu, uz njihova državna obeležja i nema reakcije države Srbije. Ni jedan nije priveden na informativni razgovor i osuđen u prekršajnom postupku. Zato osuđujete ovde srpsku decu, koja misle da vi grešite što hoćete da menjate ime jedne ulice, a oni bi ime toj ulici dali nešto drugačije nego što vi mislite.
To je zločin. Takvu Srbiju vi danas vodite, na takav način je vodite. Zato što vi mislite da je to pravda, zato što vi mislite da ćete time da se dodvorite onima koji dolaze svaki dan da vam čitaju lekcije. Van der Linden vam na svakom mestu kaže - ja sam za nezavisno Kosovo, vi morate da prihvatite nezavisno Kosovo. Vi namerno to isečete iz svih medijsko buzdovanskih vesti, televizija itd. Saopštava se - mi hoćemo evropsko rešenje, na evropski način, koje želimo evropskim metodama, za evropsku Srbiju i evropsko Kosovo i Metohiju.
Priznajem, evo, nisam naročite inteligencije, nisam razumeo to. Je l' to znači da je Kosovo u Srbiji ili to znači da Kosovo i Metohija nisu u Srbiji? Mene to interesuje. Pošto nisam na nivou vaših kontemplativnih sposobnosti, prihvatam da mi objasnite, je l' to znači da je to u Srbiji ili nije u Srbiji? Mene samo to interesuje. Građane Srbije samo to interesuje.
A to kakvo vam je evropsko rešenje, to smo videli. Evropsko rešenje za Kosovo i Metohiju je nezavisno Kosovo. Zato smo mi protiv evropskog rešenja, a za rešenje u skladu sa međunarodnim javnim pravom. Tako biste morali svi da budete, zato što tako piše u Ustavu Republike Srbije, zato što je to propisao najviši pravni akt ove zemlje, ali to vas ne interesuje.
Baš vas briga, predsednik Narodne skupštine kaže - nećemo mi da pretpostavljamo Kosovo i Metohiju evropskoj budućnosti Srbije, i baš ga briga. To može da kaže, ali je mnogo važno da li je dobio 300, 200 ili ne znam koliko poruka. Time se vi bavite i zato nam je zemlja toliko neozbiljna.
Vi mislite da je za sve opravdanje u tome što ćete da kažete - imali smo problem sa zlikovcima, sa, ne znam, Legijom, sa ovim ili sa onim. Lično više vam ništa ne verujem, ali apsolutno ništa. Kad sam video da Nata Mesarović kaže, dobila sam presudu, umesto donela sam presudu, kad sam video da je njen argument taj da je Zoran Đinđić vratio nadu Srbiji. To nije pravnički argument, to nije činjenica, to je njeno sholastičko, loše i netačno logičko zaključivanje.
Potpuna besmislica. Nikakve veze nema sa predmetom koji vodi, ali apsolutno nikakve. Sad kao to je najhrabrija, najpametnija žena, hajde da joj dignemo spomenik negde. Ne, nije. To je zemlja koja zloupotrebljava zakon, to je žena koja nije donela nego dobila presudu, kako sama kaže. To je nešto što mislim da građani Srbije treba i moraju da znaju.
Drugo, ne važe, ljudi, zakoni samo za jednog, dvojicu ili petoricu, ili samo za radikale, ili samo za demokrate. Zakoni moraju da važe za sve. Svi građani moraju da budu jednaki pred zakonom. Ovde, očigledno, nisu jednaki pred zakonom. Ovde neki mogu da dođu u sudnicu i da prete ljudima, mogu da prete i porodicama, mogu i da linčuju nekoga, to je sve dozvoljeno, to je sve dozvoljeno zato što ste vi ti koji sprovodite linč.
Ne daj bože da vam se neko suprotstavi, da samo kaže - ej, u redu, ja ću da se branim, neću da bežim, neću da se sklanjam, samo ću da se branim. Onda će neki izlečeni ili neizlečeni narkoman negde da se pojavi pa da kaže - ej, sad ima neko drugo zanimanje, tobože, ovi hoću da se tuku, je l' ste videli, je l' ste videli, ovi hoće opštu makljažu ili ne znam šta. Ne, samo nećemo da dozvolimo da nas maltretirate.
Nećemo da vam dozvolimo da nas ponižavate, nećemo da vam dozvolimo da ubijate i da uništavate Srbiju, a da vam niko ne kaže stop, da vam niko ne kaže hoćemo da vam se suprotstavimo u tom ubijanju i uništavanju Srbije, hoćemo da vam se suprotstavimo i od toga nikada odustati nećemo. To je ono što morate da znate.
Kao i sa ovim, vidim smešno je svima, svi samo čekaju kad će kraj rasprave i da odu, da završe posao, baš ih briga za sve. Može, nije nikakav problem. Pritvor, kol'ko hoćete. Hapsimo koga hoćemo, šta ste digli dreku, što dramite? Novinari danas pitaju čemu drama, u čemu je tu problem. Ništa, kad vi ne vidite, kad neki od vas ne vide ili neće da vide, onda ništa.
Izvinite što smo rekli da nije baš u redu da nekoga hapsite zbog parčeta kartona i zbog drugačijeg mišljenja, naravno. To parče kartona figurativno upotrebljava zato što je u pitanju sloboda savesti i mišljenja koju vi ne dozvoljavate.
Građani Srbije moraju da znaju jednu stvar. Mi od 2000. godine imamo partijski dirigovano pravosuđe. Podsetiću vas da su svojevremeno iz Gradskog odbora DS direktno članove Gradskog odbora DS dovodili na mesto članova Vrhovnog suda Srbije. Da su ih dovodili za predsednike okružnih sudova, da danas samo partijski poslušnici DS i njihovih koalicionih partnera DSS i G17 mogu da budu i u tužilaštvima, i u sudovima, i na svim drugim mestima.
Vi vidite, mi imamo nekakve portparole danas koji ne znam šta izigravaju, od ne znam Zorića, Vekarića, do bilo kojeg. Koje je obrazloženje za to da imate specijalnog tužioca koji podiže optužnicu, dakle, u pitanju je krivičnopravni postupak, protiv Slobodana Miloševića koji je mrtav godinu dana.
Taj, postoje sledeće mogućnosti, ili nije normalan, ili ništa ne zna ili je, kao što je svojevremeno rekao gospodin Nikolić, ako se ne varam, pre za ludnicu nego za sudnicu, ili treći argument da je neko tu mnogo pokvaren, pa da hoće od svih nas da pravi nenormalne ljude i sve nas da smesti u ludnicu i da kaže - e pa odlično, sada ću da vodim postupak protiv mrtvog Slobodana Miloševića. Da, možda je i preučio.
To što ste vi uveli u pravosudni sistem Srbije, uz sve to što neki govore o pravosuđu...
U prethodna dva dana naslušali smo se gluposti na B 92, RTS-u i Pinku, to je bila epopeja gluposti kojih smo se naslušali oko suđenja, gde ljudi ne znaju da tužilačka funkcija nema veze sa sudijskom funkcijom, gde ne znaju šta mora da bude nezavisno, a šta samostalno, gde elementarno znanje nemaju, ali elementarno iz osnovne škole, da ne kažem da su prošli trolejbusom pored Pravno-birotehničke srednje škole u Beogradu da bi takvo znanje imali.
Ne, oni se pojavljuju kao eksperti da lupaju gluposti na svim tim televizijama.
Čujem uzgred da ćete sada još jednog velikog eksperta za Biju da kandidujete, onog Zorana Dragišića, blago nama, majko rođena, onog NATO analitičara, taman da još malo Srbiju razori.
Izvinjavam se što imam informacije iz kabineta predsednika Republike, pošto je njega namerio da kandiduje, ali, šta ćete, sve je u ovoj zemlji moguće, sve što je najgore i sve što je protiv Srbije vi ste rešili da nam podmetnete.
Tačno vidite, koga B 92 pušta, taj će da bude neki okupacioni namesnik. Samo čekam šta će da vam postane onaj Slaviša Orlović, sad je i on postao nekakav analitičar, šta će da vam bude onaj drugi, kako mu je ime, Radić, vojni, šta će da bude neki treći, zato što tu nema nikog koga bi Srbi ili drugi građani Srbije bilo koje nacionalnosti izabrali.
Ne, nego tu ima koga bi da izabere Đerđ Sereši, koji se lažno predstavlja kao Soroš, ili neki drugi koji u njegovom interesu i za njegov račun rade.
Dakle, pitanje je ovde - imamo li mi državu ili ne? Sem što je potpuno jasno i očigledno da se iz korpusa ljudskih prava neka odstranjuju, da je širina korišćenja ljudskih prava sve niža i sve manje dozvoljena u našoj državi.
Plašim se da uskoro nećemo moći, inače sam, ako neko ima primedbi, veoma precizno naveo ime čoveka.
Dakle, nisam pogrešio ni za jedno slovo, te bih molio da mi ništa po tom pitanju ne prigovarate, gospodine predsedavajući.
Za nas je ključni problem što mi danas nemamo državu, što se nama država svela na to - evropsko rešenje za evropsku Srbiju, u evropskom Kosovu, u evropskom Marsu, u evropskom Jupiteru, u evropskom ne znam ni ja čemu više, a sve nam se to svelo na to da nam se Evropa preslikala u tome što ćemo da hapsimo nekog ko drugačije misli. Vreme je da se sa tim prekine.
Ako ćete da štitite državu, ne može Riza Halimi da ima albansku zastavu i albansku himnu, i neki njegovi saborci, a da istovremeno i za to nikome ništa u ovoj zemlji, baš lepo što pevaju himnu druge države, i to je pevaju na velikim skupovima, i to sa direktnom namerom da odvoje deo teritorije Srbije, a da za to vreme hapsite neke druge ljude koji ništa od toga nisu učinili, naprotiv, koji to sve rade iz ubeđenja da čine nešto dobro za svoju Srbiju, poštujući i ustavni poredak i zakone ove zemlje.
Zakoni moraju da važe jednako za sve, i kakav god da je zakon, on mora da se poštuje, "dura lex, sed lex", ali mora na svakog jednako da bude primenjen.
To je ono o čemu morate da vodite računa, zato vas pozivam, gospodine ministre, pošto, da obavestim građane koji to nisu čuli, privođenje ljudi koji su lepili plakate u Bulevaru AVNOJ-a se nastavlja, policija je sa tim nastavila.
Ne znam šta vam je tu smešno i ne znam šta vas tu raduje, to mi samo govori koliko ste neozbiljni, a i koliko baš nemate ni ljudskosti, pošto bi neki od tih mogli sinovi da vam budu, ali, svejedno, baš vas briga.
Pozivam vas, gospodine Petroviću, da primenjujete zakon na sve, ja sam to sinoć učinio, ne sa skupštinske govornice nego u emisiji Televizije Pink.
Koliko sam video, bio je veoma visok rejting, dakle, velika društvena opasnost dela.
Pozivam vas da uhapsite i mene, u protivnom, goniću u svim mogućim pravnim postupcima i vas, i druge ministre u Vladi Srbije, zbog toga što ne poštujete princip jednakosti građana pred zakonom, a za nas je najvažnije da ljudi u Srbiji što pre, u ogoljenom vidu i obliku, vide da je Srbija okupirana, da ovde građani Srbije nemaju elementarna ljudska prava i slobode, da im ništa od toga nije zagarantovano.
Pa, neće biti prvi put da se Srbi za svoju slobodu bore, hvala vam na tome, navikli smo, naučili smo i svim demokratskim i dozvoljenim sredstvima radićemo to i ubuduće.

Hvala puno.
Po Poslovniku Vjerica Radeta. Samo koji član, molim vas?

Član 225. Gospodine Duliću, kad ste se pre neki dan, ničim izazvani, obraćali narodnim poslanicima rekli ste da ćete, za razliku od vaših prethodnika, omogućiti narodnim poslanicima normalnu komunikaciju sa ministrima u skladu sa Poslovnikom i u tom smislu želim da postavim pitanja ministru, gospodine Petroviću vama, i bilo bi lepo da me slušate, jer tražim da odgovorite odmah.
Dakle, tim koji pomaže pripremu odbrane gospodinu Vojislavu Šešelju pribavio je 34 sudski overene izjave ljudi, građana Srbije, koje su predstavnici Karlinog tužilaštva ucenjivali, podmićivali, pretili itd, ne bi li ih naterali da svedoče protiv Vojislava Šešelja. Sve se to dešavalo, ili uglavnom se dešavalo, u Gospodar Jevremovoj br. 11 u Beogradu.
Tražim od vas, ministre, prvo odgovor na pitanje po kom osnovu su predstavnici Haškog tužilaštva, odnosno istražitelji smešteni u Beogradu u ul. Gospodar Jevremovoj br. 11, ulica Jevrema Grujića, izvinjavam se, Jevrema Grujića br. 11, koju inače čuva srpska policija.
Drugo pitanje, gospodine ministre, možda ćete za to morati da konsultujete specijalnog tužioca za ratne zločine, onog Vučkovića, poznatog po tome da će da hapsi golubove pismonoše ako prenose neke poruke Ratku Mladiću, da ga pitate na osnovu čega, na osnovu kog propisa, samo nemojte da vam kaže kao sinoć jedan poslanik - na osnovu nekog člana nekog zakona, on sada bukvalno juri sve te ljude koji su dali overene izjave timu za odbranu Vojislava Šešelja i svakodnevno pozivaju te ljude u Specijalni sud za ratne zločine.
Da li ima nameru sada da ih on ovde goni zato što su pokazali da su časni i pošteni, da nije mogla Karla del Ponte da ih kupi, da ih uceni, da su rekli pravu istinu, na osnovu koje su Vojislav Šešelj i njegov tim podneli prijavu protiv Karle del Ponte Haškom tribunalu.
Dakle, tražim od vas, gospodine Petroviću, odgovor na ta dva pitanja?
I molim vas da sa mesta ministra obavite ozbiljan razgovor sa tim tužiocem, ne naravno da utičete na njega, jer na to nemate pravo, ali da mu skrenete pažnju da mora da se ponaša u skladu sa zakonom i da ga upozorite, i sada ga ja upozoravam, da će SRS stati i zaštititi svakog od tih časnih ljudi koji su nama dali te overene izjave i da nećemo dozvoliti da se Vučković, niti bilo ko od vas dosmanlija, iživljava nad tim ljudima samo zato što su bili časni i pošteni.

Zahvaljujem. Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika?
Da li resorni ministar želi reč?
Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo sam pažljivo saslušao današnju debatu o predlogu dva zakona koji bi trebalo da dovedu do toga da, ukoliko budu prihvaćeni u ovom parlamentu, imamo održiv sistem u jednom od vitalnih delova našeg javnog života i naše države, to je u krivično-procesnom pravosuđu.
Ono što je svakako stvar oko koje postoji potpuno saglasje u današnjoj raspravi jeste da je potrebno odložiti primenu Zakonika o krivičnom postupku, koji je usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije pre nešto više od godinu dana.
U ovoj debati su se čuli različiti pogledi na to kako bi trebalo postupati dalje. To potpuno razumem.
Postoje vrlo različiti pogledi u stručnoj javnosti, naučnoj javnosti, temeljna pitanja su i ovde danas u parlamentu otvorena.
To će svakako biti tema na koju ćemo vrlo brzo svi zajedno morati da damo odgovor, jer 31. decembar 2008. godine je datom koji je Ustavnim zakonom propisan kao trenutak kada bi trebalo usaglasiti sve zakone države Srbije sa novim Ustavom. Zbog toga je ovaj rok utvrđen i u Predlogu zakona.
Druga velika tema jeste dužina trajanja pritvora. Ono što želim da kažem i da uklonim sve nejasnoće koje su možda proizašle iz ove debate, da nije u pitanju trajanje pritvora do podizanja optužnice u vreme trajanja istrage, već veoma dugo vremena, unazad godinama, to oni koji se krivičnim pravom bave praktično znaju, znaju i svi oni koji su se ovim bavili tokom svog školovanja, građanstvo naravno da manje s tim dolazi u dodir, potpuno je jasno utvrđeno trajanje pritvora i istraga ne može da traje duže od šest meseci, do tog trenutka mora da stupi optužnica na snagu, inače se pritvor po sili zakona ukida.
Nije moguće održavati sistem jedne države u stanju održivosti ukoliko ne odgovara prilikama u kojima se jedna država nalazi. Danas nisam želeo ni da ulazim u razloge, niti je to predmet ove rasprave, ali u toku su krivični postupci za najteža krivična dela. Desila su se krivična dela koja se nisu dešavala u Srbiji tamo negde, u 20. veku svakako ne. Jedan ministar unutrašnjih dela je stradao pre Prvog svetskog rata, to je bio razlog za uvođenje vrlo dramatičnih državnih mera u tom trenutku.
Nažalost, u našoj zemlji su ginule i krunisane glave, pa je to proizvodilo posledice, ali od Drugog svetskog rata, pa evo doskoro nikad se nije desilo tako teško i strašno krivično delo kao što je ubistvo predsednika Vlade. Naravno da je to onda jedan sasvim nov sticaj okolnosti na koji država mora da nađe odgovor, jer nije to stradanje političara i nije to stradanje predsednika jedne stranke, već predsednika izvršne vlasti, odnosno prvog čoveka izvršne vlasti jedne zemlje. Naravno da se posle ubistva Zorana Đinđića Srbija našla u drugim okolnostima.
Neću više govoriti o suđenju, vodili smo ovde debatu o toj stvari, ali vrlo bitno da se stvori takav kontekst da krivični postupak može da bude završen. Naravno, ne radi se samo o ovom krivičnom delu, radi se o svim delima koja se odnose na organizovani kriminal i na ratne zločine. Zbog toga je vrlo važno da okrivljeni budu dostupni pravosuđu, jer postoji realna opasnost da bi oni iskoristili ukidanje pritvora i da bi nestali, jer mnogi od njih nisu se dobrovoljno predali nego su uhapšeni posle dugotrajnih potraga.
To su razlozi zbog kojih se ova tačka danas našla na dnevnom redu. Moje duboko uverenje je da je izglasavanje ovih izmena i dopuna zakona u najboljem javnom interesu.
Što se tiče drugih pitanja koja su ovde postavljena, vrlo rado ću odgovoriti na njih. Pre svega, tužilac za ratne zločine jeste državni funkcioner, sa vrlo velikim ovlašćenjima, koga bira Narodna skupština Republike Srbije. On je, kao i celo Tužilaštvo za ratne zločine, institucija koja odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Nema nikoga ko na bilo koji način krši propis, a da ne postoji sasvim jasna procedura kako bi to kršenje ili eventualno kršenje propisa moglo da bude utvrđeno. Svako ko smatra da je oštećen ili ko smatra da postoje osnovi sumnje, ili osnovana sumnja, naravno da osnovanu sumnju utvrđuju tužioci za činjenje krivičnih dela, pa ima priliku da se odmah obrati nadležnim državnim organima i započeće odgovarajuće procedure.
Pozivam vas da za izmene i dopune ovih zakona glasate. Ono što mogu da kažem jeste da ćemo učiniti sve što je u našoj moći, govorim u ime Vlade Republike Srbije, da unapredimo funkcionisanje pravosuđa, stvarajući materijalne preduslove za to i otvarajući mogućnost da se ustavna rešenja, koja su doneta, sprovedu u život u najkraćem mogućem vremenu.
Pred nama se nalazi usvajanje budžeta Republike Srbije za 2007. godinu. To će biti prva prilika da učinimo jedan vrlo značajan korak koji će pomoći, ne samo pravosuđu u Srbiji, nego pomoći državi Srbiji, a samim tim i stvoriti mogućnost da se interesi građana štite na najbolji mogući način. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku i Predlogu zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku.
Nastavak sednice zakazujem u ponedeljak u 10,00 sati.