Dame i gospodo, dragi prijatelji, nisam ni došao do govornice, nisam stigao da se popnem na ovaj stepenik, a gospodin Albijanić se sekira i nervozno reaguje. Izašao sam, gospodine Albijaniću, po članu 101, upravo zbog onoga što je jedan od narodnih poslanika ovde govorio, a reći ću kako i šta je govorio.
Dame i gospodo, građani Srbije, mi smo ovde slušali jutros lekciju, tiradu ministra Petrovića, juče ga je slušala cela nacija kako čita bukvicu i zahvaljuje se sudijama koje su pokazale kako hrabro i po savesti može da se sudi.
Kada njemu odgovara presuda, onda je hrabro i po savesti, citat gospodina Petrovića. Jutros kaže, ne, uopšte nisam komentarisao presudu. Nije ništa komentarisao, samo je rekao da sudije koje su donele tu presudu su vrlo hrabre i da su je po savesti donosile. To vam je moral Demokratske stranke. To su oni.
Jedan od malopređašnjih govornika je ne znam šta pokušao da govori o politici, zločincima i ne znam šta još. Sada ću da pročitam ovo, današnje ''Večernje novosti'' su donele, režimske novine par ekselans, evo šta kažu, jučerašnje, izvinite.
Četvrtak, 24. maj, kaže ovako – (pogledajte šta sudija zaključuje) ''dr Đinđić je ubijen nakon demokratskih promena u Srbiji kada je većina građana verovala da se Srbija može spasti rečju, radom i delom'', započela je usmeno obrazlaganje presude Mesarovićeva. Kakve to ima veze sa pravnim ili bilo kakvim činjenicama, kakve to veze ima sa bilo kakvom pravničkom argumentacijom, kakve to veze ima sa faktima i bilo čim.
Ali, naravno, ovo nije baš istina. Ne samo da ovo nije činjenična istina, to građani znaju. Prvo, sudija ne sme time da se bavi. Nije njeno da se bavi politikom. Njeno je da se bavi činjenicama i da presuđuje na osnovu činjenica, poštujući zakone ove zemlje. A ne da bude pametna, da se dodvorava ministru Petroviću, Borisu Tadiću, Milanu Markoviću, Šutanovcu i ko je još bio u Specijalnom sudu toga dana, niti da se dodvorava Sem Nazaru, niti bilo kojem drugom ko im zapoveda kako da sude.
Mi smo iz drugih dnevnih listova saznali, ovo je pravda, ali saznali smo sledeću stvar; da je ona na drugačiji način počela čitanje presude. Gospođa Mesarović je, poštovani građani Srbije je rekla: ''Dame i gospodo, dobila sam presuda, uh, pardon, izvinite, donela sam presudu.'' Ne moram da vam kažem šta bi šef Bečke škole psihoanalize Zigmund Frojd rekao o ovome, ali je potpuno jasno da ta gospođa, koja se bavi politkom, nije donela presudu, nego da je presudu dobila.
Na stranu to što smo svi mi znali da je ona presudu dobila, ključno pitanje je od koga je dobila tu presudu, da li od Tadića, da li od Solane, Sem Nazara ili od bilo koga drugog. Kako je to moguće?
Za vas pitanje, gospodine Petroviću. Vi ste ministar pravde, kao ministar, kao čovek koji bi trebalo da vodi računa o svim građanima Srbije, bilo bi dobro da nam kažete, a po kom osnovu su osuđeni ljudi koji su lepili plakate na kojima piše Bulevar Ratka Mladića, jer neki ljudi.

Gospodine Vučiću, kršite vreme po Poslovniku. Četiri minuta je isteklo. Po Poslovniku je tri minuta, a sada je četiri minuta i 10 sekundi. Isteklo je vreme za Poslovnik.

Gospodine Petroviću, pitam, da li se stidite da zbog vas i vašeg ponašanja, da li vam je malo nelagodno da su ljudi u zatvoru, a da se ne zna zašto su u zatvoru, barem nam kažite zašto. Koja su to krivična dela ili koje su to prekršaje počinili. Dobro je da građani Srbije znaju.
Da znaju zašto se to u Srbiji ide na mesec dana u zatvor. U redu je, ako je po zakonu. To je pošteno. Ako idu zbog plakata generala Ratka Mladića, lično očekujem da i mene uhapse, jer sam to isto lično uradio, i to sa mnogo većom društvenom opasnošću, pred pet miliona ljudi. To ću vam kasnije i ponoviti ovde.
Pošto znam da ne mogu da me diraju zbog skupštinske govornice, to sam uradio na drugom mestu, a da vas obavestim i koristim priliku da pozovem svoje slobodoljubive građane, mi ćemo sutra, i vas obaveštavam, gospodine ministre pravde, pozivamo i vas i računamo da i vi, bar ste nekada pričali o slobodi, ako ništa drugo, iako je sada potpuno ukidate građanima Srbije, sve ljude koji vole slobodu, sutra je akcija za slobodu Srbija, u 11,55, na uglu Ulice Bulevar AVNOJ-a i Španskih boraca, lepićemo plakate Bulevar Ratka Mladića i čekamo policiju da dođe da hapsi svoj narod.
Gospodine Petroviću, živela sloboda, slobodu u Srbiji ubiti nećete .

Molim narodne poslanike da ne krše vreme predviđene Poslovnikom. Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a neka se pripremi dr Ninoslav Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada onog 5. oktobra, ona elementarna nepogoda zahvati Srbiju, na vrhu tog talasa, poplave, nalazili su se neki koje prozvaste ekspertima, eksperti za sve i svašta.
I, naravno, pošto nije stvarno osvanuo 6. oktobar i pošto niste pobili ono što ste isplanirali da pobijete, pošto niste poapsili i na dugogodišnje robije osudili one koje ste hteli da osudite, ispostavi se posle toga da su od tih eksperata bar dve trećine osvedočene lopuže, a ova jedna trećina još nije otkrivena, neki se ovih dana otkrivaju među njima.
A onda, rekoste, do 5. oktobra nije valjalo ništa, nisu valjali zakoni, nije valjala država, svi ti zakoni su morali hitno da budu stavljeni van snage i da budu doneti novi zakoni.
Naravno, naredio Veliki brat i onda se krenulo u štancovanje, masovno štancovanje, prepisivanja, po sistemu resavske škole zakona iz belog sveta.
Upozoravao sam sa ove skupštinske govornice nekoliko puta donosioce zakona, ne mislim da su ih pisali, upravo su ih donosili preko granice torbi, eventualno prevodili i davali nam ovde na usvajanje, upozoravao sam te, dakle, donosioce zakona da mnogi od tih zakona, a da vas podsetim, oko 260 zakona smo usvojili u prethodnom mandatu, nisu primenjivi kod nas i da donosimo zakone koji će stajati na polici ili eventualno služiti ministru ili nekom autoru tih zakona da potpisuju posvetu prijateljima kada ih budu davali.
Sećate se zakona o zaštiti foka, a Srbija ima dve foke u Beogradskom zoološkom vrtu. Sećate se Zakona o zabrani piratstva na otvorenom moru.
''Primerak'', ako imaš nešto dođi za govornicu pa kaži, a imam za tebe, nešto drugo ću reći posle toga.
Kako smo sve zakone donosili, tako smo doneli i Krivični zakonik. Krivični zakonik je prepisan iz Bosne i Hercegovine, tamo su takođe doneli donosioci zakona sa Zapada taj zakon i primenjuje se dvojako. Dakle, u Republici Srpskoj je tužilac menadžer i čitav tim iza njega ljudi iz policije radi, prikuplja dokaze, vrši istragu i to u Republici Srpskoj kako tako funkcioniše. U Bosanskoj Federaciji sve radi sam tužilac i tamo se bukvalno ne zna ni ko pije ni ko plaća, a svi pijani, tačno.
Onda smo došli u situaciju da smo doneli zakon da je trebalo sad da počnemo ga primenjujemo i tek kada je ministar stupio na dužnost konstatuje nekoliko stvari.
Prvo, nema finansijskih sredstava, drugo, tužilaštvo nije opremljeno da se bavi tim poslom, ni ljudstvom, ni opremom, treće, nema zgrade, jer tužilaštvo drastično mora da poveća broj zaposlenih, jer se ukida onaj deo koji se do sada zvao - istraga i gde su radile istražne sudije. Naravno da je prvi korak koji je mogao da uradi je da traži odlaganje primene zakona za godinu i po dana, a mogli se komotno za šest-sedam godina, jer se ni posle toga neće moći primenjivati.
Ima jedna stvar koju ste zaboravili, i ona prethodna, i ona pre prethodne, i ona pre prethodne vlade, a to je da je tužilaštvo, da je sudstvo, da je tužilac, da su sudije zanatlije, da se taj zanat peče tako što u tužilaštvo dođe pripravnik, pa se izvesno vreme školuje tako da može da postane saradnik, pa onda protekne izvestan period, on se usavršava, pa dolazi na nivo zamenika opštinskog tužioca, pa onda dalje i to vreme traje nekoliko godina, najmanje šet-sedam godina.
Isto tako je i sa sudijama, sudijski pripravnik, on će prvo pisati pozive, pa tek onda otpravke, pa tek posle toga da piše presude onakve kakve nam sudija da.
Šta ste vi uradili? Zapošljavali ste na mestima zamenika tužilaca, pravnike doduše, ali sekretare zemljoradničkih zadruga, sekretare škola, osnovnih, osmogodišnjih, jedina kvalifikacija je morala da im bude da imaju vašu člansku kartu.
Došli su ti ljudi u tužilaštvo, nemojte da vičete - uuu, nego pogledajte kako nam je u pravosuđu, i onda će vam biti sve jasno.
Dođu ti ljudi u sudnicu, veze nemaju, onda moraju od pripravnika i od stručnih saradnika da uče kako se vodi proces, kako se na kraju krajeva i donosi presuda. I prođe izvesno vreme, prođe četgiri-pet godina dok od njih postane kakav-takav, uglavnom nikakav sudija ili kakav-takav, uglavnom nikakav tužilac.
Upropastili ste, urušili ste čitav jedan sistem koji je funkcionisao i koji mora da funkcioniše bez obzira koja stranka je na vlasti, bez obzira ko je trenutno preuzeo poluge vlasti. To je nešto što ne sme da bude podložno onim strankama koje preuzimaju kormilo države.
I sada da pred sam kraj pređem na ova dva zakona koja su danas na dnevnom redu.
Razlozi za donošenje zakona: Budući da ovaj zakonik predviđa uvođenje tužilačke istrage, za njegovo sprovođenje potrebno je stvoriti neophodne materijalne i tehničke uslove, a kako ovi uslovi nisu obezbeđeni, predlaže se odlaganje primene ovog zakona.
Da bi ovi uslovi bili obezbeđeni trebaju vam neverovatna sredstva, pre svega u zgradama, treba vam mnogo tužilaca, zamenika i čitava aparatura koja prati to, jer čitav jedan segment iz oblasti pravosuđa, iz oblasti uređivanja i donošenja pravde je sada bukvalno, ovim zakonom prethodnim koji treba ovim da izmenimo, gurnut u zapećak. Naravno, pošto je vreme da se taj zakon primeni, a neprimenjiv je, normalno je da tražite da se po hitnom postupku ovaj zakon donese.
Međutim, ima nešto u ovom drugom delu, nešto sa čim bi stvarno trebalo upoznati građane Srbije, a gospoda narodni poslanici su manje-više upoznati, osim pojedinih, ali o njima ne treba govoriti, pri tom mislim, naravno, na ''primerka''.
U članu 146. stav 3, koji tražite da se briše, kaže - od podizanja optužnice, pritvor može trajati najduže dve godine. Pri tome, da vas podsetim da je u prethodnom Krivičnom zakoniku mnogo blaža varijanta bila, a onda ste vi, da vam ne pobegnu, eventualno, kriminalci, produžili pritvor. Pa kaže - može trajati najduže dve, odnosno četiri godine.
Ovim zakonom ukoliko ukinete ovaj stav 3. ovog člana 146. pritvor može da traje bukvalno neograničeno, jer ćete uvek iznalaziti mogućnost i čak da mu donesete presudu, on će već odležati deo zatvora.
Ono što je isto opasno, a ovde se nalazi, to je kod izricanja prvostepene presude, a onda posle toga drugostepena presuda mora da potvrdi prvostepenu, čak iako se sudsko veće drugostepeno ne bude složilo sa ovim, jer će već čovek odležati određeni broj meseci ili godina u zatvor, pa morate to da pokrijete.
Na kraju, ova vlada boluje od tzv. ekspertizma. Imamo ekspertsku vladu, neki novi eksperti, pa da podsetim, ministar nauke, Ana Pešikan, izdala je knjigu, doduše, kao koizdavač, jer velika je knjiga, ovako debela, košta 400 dinara, nije mogla sama da smisli, a zove se: ''Kako postati i ostati glup''.
Vidim da su neki poslanici iz ovog dela i pročitali knjigu, i vidim da je na neke knjiga i delovala. Naravno, na ''primerka'' se to ne odnosi, on je takav rođen. Hvala.

Gospodine Vučiću, već ste izlazili po Poslovniku.
Narodni poslanik Aleksandar Vučić, Poslovnik.

Molio bih vas, gospodine Albijaniću, da pročitate Poslovnik. Nemate pravo da mi kažete da li sam izlazio ili nisam. To vam nigde ne piše u Poslovniku. Vodite računa, ponašajte se u skladu sa Poslovnikom.
Želim da obavestim javnost, građane Srbije, prema poslednjim informacijama koje smo dobili od uglednih advokata, privođenje mladića koji su učestvovali u lepljenju plakata, zamislite strašnog zločina, to je mislim najozbiljniji organizovani kriminal u ovoj zemlji, to je najveća muka za ovu zemlju, to što neki momci zalepiše tri ili četiri kartona na jednu ulicu ili u jednoj ulici, svejedno, dakle to privođenje je nastavljeno i moje pitanje za vas, gospodine Petroviću, jeste kada će to da prestane. Kada će da prestane ili možda neće da prestaje?
Pozdravljam i vašu odluku da to ne prestaje. Čak moram da budem sasvim iskren, sa velikim oduševljenjem bih pozdravio tu odluku zato što bi građanima Srbije bilo, ali apsolutno svima, jasno kakvu vlast imamo.
Samo nemojte, pozivam vas, da pravite razliku između ljudi. Nemojte da njih hapsite, a da neke druge ne hapsite. Zato vi, gospodine Petroviću, samo svoj posao, ali narodu objasnite - hapsimo ih zbog ugrožavanja javnog reda i mira, hapsimo ih zbog ovoga, hapsimo ih zbog onoga. Ako je to zbog ovog plakata, dakle zbog Bulevar Ratka Mladića, zbog toga sve ljude hapsite, nastavite da hapsite i po Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Gospodine Vučiću, već smo viđali taj plakat pre podne. Pozivali ste se na Poslovnik, molim vas da objasnite povredu Poslovnika, a da se ne bavite ulicama, pošto u Skupštini nema ulica. Gde ste dobili plakat prijavite nadležnim službama bezbednosti u Skupštini .

Molio bih vas da mi ovih pola minuta ne računate, gospodine Albijaniću, koje ste mi oduzeli. Nisam zaprepašćen onim što govori gospodin Albijanić. Od njega bolje nisam ni očekivao, ali sam zaprepašćen da ima ljudi koji umiru od smeha na ovakve gluposti gospodina Albijanića.
Svašta u životu mogu da očekujem, ali da neko kaže i da me prekida u pola izlaganja, u pola govora sa time - već smo to videli; gospodine Albijaniću, videli smo i čuli milion puta i vaše balone kada ste slavili smrt Slobodana Miloševića, pa vas niko nije hapsio, gospodine Albijaniću. Videli smo kako dižete plakate i svašta radite kada ljudi umru ili kada budu ubijeni, pa to slavite, pa vas niko ne dira.
Videli smo, gospodine Albijaniću, da prelepljujete čitave ulice, pa vas niko ne dira, i u Novom Sadu, i u Požarevcu.
Videli smo da vaši ljudi, i nekakvi omladinci Demokratske stranke, mnogo hrabri i jaki, došli pa cepaju neke plakate, a onda kada im kažete - dođite pa cepajte kada tu ima ljudi, pošto ste mnogo hrabri i jaki, kažu - to je poziv na tuču.
Samo mislim da to što dobacujete i što tako vređate te ljude i nazivate ih budalama, govori o vama. To nisu budale, to su mladi ljudi koji su shvatili da ste im oduzeli ono što je najvažnije, a to je sloboda, i zato ti mladi ljudi imaju ideju koju vi nemate, i zato ne možete da ih pobedite. Ja vas pozivam, pošto čujem da imate dilema kako...

Isteklo je vreme za javljanje po Poslovniku, gospodine Vučiću, četiri minuta i 20 sekundi.