Ono što je izvesno u Narodnoj skupštini, a to je da jedanput godišnje mora da se priča o Zakoniku o krivičnom postupku. Do sada je bila praksa da na dnevnom redu bude jedan zakonik o krivičnom postupku. Međutim, sada imamo dva zakonika o krivičnom postupku. Imamo jedan novi i jedan stari. Imamo jedan novi, koji je stupio na snagu, ali se ne primenjuje, i imamo jedan stari, koji je stavljen van snage, a primenjuje se. Samo čitam šta je napisano u predlogu zakona, ne zbunjujem. To su reči koje su napisane u Predlogu zakona.
Nekada su ovde sedeli logičari, profesori, koji su se uvek zgražavali kada konstatuju takvu mentalnu konstrukciju predlagača i obično je gospodin Milošević izlazio napolje da popije čašu vode, da se oladi, jer jednostavno ne može da shvati da tako nešto funkcioniše u periodu procvata demokratije na teritoriji zapadnog Balkana. Sad imamo upravu tu situaciju. Šta se menja od ekspertski najboljeg predloga zakona koji je usvojen prošle godine? Verovatno bi moralo samo da se promeni ekspertiza onima koji su pisali taj zakon.
Prošle godine smo mi kritikovali novi zakonik o krivičnom postupku i tada iznosili brojnu argumentaciju. Ne mogu tačno da kažem da li je bilo više od sto ili manje od sto amandmana. Verovatno to Petar Jojić bolje zna. Od člana do člana smo išli, podnosili amandmane i pokušavali da nešto spasimo, da se zadrže neka rešenja iz 2001. godine.
A 2001. godine je donet u to vreme novi Zakonik o krivičnom postupku, koji je bio rezultat rada jednog tima profesora, stručnjaka za krivično pravo i krivično-procesno pravo, i tada da je taj zakon ocenjen kao dobar zakon za naše uslove, mada je i on rađen još 1998-999. godine, ali tek 2001. godine se moglo donositi.
Prošle godine je usvojen novi Zakonik o krivičnom postupku i promenjen je potpuno koncept. Više istraga nije kod istražnog sudije, nije u sudu, već se predaje tužiocu. Ono što bi se sve dešavalo pre pretresa je kod tužioca, osim rešenja o određivanju pritvora, koje je kod istražnog sudije i, u zavisnosti od ovih sledećih faza, može da bude čak i veće ili najviši sud.
Tada smo sa ove govornice, mislim da je sedam dana trajala rasprava, pokušavali da ubedimo takođe sklepanu većinu da to ne može da zaživi u Srbiji.
Tada su rekli - pa to vi više ništa ne znate, to Amerikanci finansiraju, taj zakon je radila ekipa, doduše liči malo kao da je prepisan zakonik iz Republike Srpske, sve će to biti u redu, tužioci ima da prihvate posao da vode istragu, u međuvremenu ćemo da ih osposobimo, ne mogu oni nama da diktiraju kako će da se radi, radiće se. Osim SRS, verovatno i SPS-a, svi drugi su bili za usvajanje tog zakona.
Tako je došao novi zakon koji nikako da se primeni. Tri-četiri člana iz novog zakona se primenjuju. Koji članovi? Članovi koji regulišu svedoka, je l' tako, nova rešenja koja se tiču svedoka saradnika. Zašto je doneto? Zbog specijalnog suda.
Zakon od 2001. godine je takođe menjan u ovoj skupštini 2004. godine. Koji je bio razlog tada promene tog zakona? Danica Drašković, veliki faktor političke scene Srbije 2004. godine. Ona je tražila da se poveća pritvor, da ne bi oni koji su osumnjičeni za Ibarsku magistralu, zato što je isticalo, bili pušteni na slobodu.
Nema krivičnopravnog opravdanja za promenu naših zakonika o krivičnom postupku. Uvek se javlja neki lični interes. Jedanput Danica Drašković, drugi put zemunski klan, treći put ko zna šta. Sada je Kljajević u pitanju, da znate. Zna Dušan Petrović zašto mora da pomogne Kljajeviću. Zna, zna, i on i onaj Plazma.
Šta je to nama demokratija donela? Donela nam je apelacione sudove u tekstu zakona, ali ih nema u praksi. Batić je čak imao 2003. i 2002. godine stavku u budžetu da se prave nove zgrade. Pare su potrošene, ali nema ih zgrade. Gde je onaj što reče da je Nataša pričala o zgradama, nema ih ni zgrade. Nema ništa, sve je to opljačkano.
Je l' vi znate da mi šest godina nemamo završni račun. To je demokratska tekovina, molim vas, to je vaša tekovina. Nema računa, nikome ne podnosite izveštaje, drpate gde stignete. To je demokratija u Srbiji u režiji DS, nevladinih organizacija, medija i sistema za podršku.
U demokratiji je sve moguće. Čak i razvedeni muž i žena, koji se ne trpe godinama, nisu mogli da se gledaju, sede jedno pored drugog da održe konferenciju za štampu, da prokukaju sa nekim sa "B92". Manipulišete građanima.
Sad da se malo vratimo na ove vaše koncepcijske razlike. Da bi građani Srbije to bolje shvatili šta žele demokratori da uvedu u Srbiji, uzeću primer šta se dešava u Haškom tribunalu. Tamo istragu vodi tužilac, Karla del Ponte, sa višim i nižim tužilačkim zastupnicima, i ekipom istražitelja.
U fazi istrage gde se pita pretresno veće jeste samo potvrđivanje optužnice i donošenje naloga o hapšenju. Znači, isto kao u našem Zakoniku o krivičnom postupku. Kako oni sprovode istragu? Organizovali smo jedan naučni skup, 34 sudske overene izjave postoje, šta se radilo, kako se radilo.
Kakav je stav nečega našta se svi pozivate, Evropskog suda za ljudska prava, kad je u pitanju primena člana 5. i 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda? Kako oni tumače razumni rok; od slučaja do slučaja. Zašto, zato što se njihova pravna logika zasniva na presedanima, a ne na jakom, čvrstom zakonu i ne toliko na principu zakonitosti, već princip zakonitosti kod njih je rastegljiva kategorija ko ''orbit'' žvakaća. E, tako se kod njih tretira.
Samo treba da shvatite da su bile izuzetno dobre odredbe u Zakoniku o krivičnom postupku kojima je bio vremenski ograničen pritvor, izuzetno dobre, jer Evropski sud za ljudska prava pitanje prava optuženog na ekspeditivno suđenje tumači proizvoljno, od slučaja do slučaja. U jednom slučaju je razumni rok bio 17 godina pritvora, a u jednom je bilo 18 meseci.
Ne možete vi vreme trajanja pritvora da tumačite van nečega što je prezumpcija nevinosti. Da biste vi bolje shvatili šta je prezumpcija nevinosti, to ću vam to pokazati na jednom primeru. Kada je Zoran Đinđić izabran za predsednika Vlade, Rajko Danilović, ovaj bivši sekretar Saveza komunista Advokatske komore, on je podneo krivičnu prijavu protiv Zorana Đinđića, jer on sprečava da se reši slučaj "Ibarska magistrala" i tvrdio je kako Zoran Đinđić čuva Legiju i druge.
Podneta je krivična prijava, Zoran Đinđić je tada bio zaštićen presumpcijom nevinosti, nije kriv jer se u sudskom postupku na zakonit način nije dokazalo da je izvršio neko delo koje može da ima veze sa opstruiranjem pravde. Znate, kada se podigne optužnica, to je samoinicijalni akt da se vodi postupak, ali se ne dovodi u pitanje prezumpcija nevinosti.
Možete, ako ga mrzite, da mu kažete optuženi, ali u normalnoj komunikaciji morate da ga oslovljavate sa gospodine. Ima sva prava, svoju posteljinu, svoje odelo, svoju hranu, da čita, da piše, da se bavi svojom profesijom, on je samo lišen slobode kretanja, ali sva prava su mu garantovana dok je u pritvoru.
Šta vi sada hoćete da promenite? Vi hoćete da kažete građanima Srbije to da tužioci vrše istragu - to smo se šalili, oni nisu to sposobni jer ih nismo osposobili. Kako ih nismo osposobili? Pa, nismo čak uspeli da ih osposobimo ni onda kada ih je Vlada birala 2003. godine, za vreme "Sablje", jer su nam tada baš ovakvi primerci kao Boško Ristić pričali - to nije ni sudska funkcija, to je više izvršna, šta ima tu da odlučuje Narodna skupština, to Vlada treba da sedne.
Mislim da je 160 i nešto ljudi izbačeno iz tužilaštava. Ne znam koliko je sada postupaka još u toku. Veliki broj ljudi je ostao bez posla. Stojković je obećavao - sve ćemo vas da vratimo. Neko se vratio, ali 90% nije. I da znate, vi koji vodite postupak, ovi neće da vas vrate, iako su vas oni izbacili sa posla.
DS kada se dohvati vlasti, destrukcija, spaljena zemlja posle njih. Dajem vam primere, u pravosuđu ste sve upropastili, apsolutno ste sve upropastili u pravosuđu kada ste radili. I pravna zabluda profesora Pravnog fakulteta, i kadroviranje gospodine Ristiću, i kadroviranje gospodine Petroviću. Ima tu još ljudi iz Odbora za pravosuđe, evo smeškaju se i Rajko i ostali.
Imamo i autentična svedočenja iz nekih sudova kako se za vreme DOS-a određivalo, imamo čak i pisma - vi nama, mi vama, mnogo više naših nego njihovih, ajde da pustimo nekog našeg. A jedan je čak napredovao na dan kada je izdiktirao dogovorenu presudu, izabran za sudiju Okružnog suda. Oni se krstili i levom i desnom rukom kada su videli, nisu mogli da shvate da takav čovek može toliko da napreduje, da bude u Okružnom sudu, jer, po njima, taj čovek ne bi smeo da uđe u sud.
Sećam se nešto i u Valjevu beše, čini mi se, je l' beše trgovinski ili ne znam koji? Jeste, ima ih puno. I iz zemljoradničke zadruge je došao, pa deca nekih advokata, pa bio je u prvoj liniji, učestvovao u paljevini Narodne skupštine, zaslužio je da deli pravdu. Znate, nas prosto iskustvo tera da kada dobijemo predlog nekog zakona, i to kojim slučajem predloži ona vlast u kojoj makar i sa promilom učestvuje DS, to mora dobro da se pogleda, tu se krije neka podvala, budite sigurni. Vi koji ste u pravosuđu, da vam nisam u koži, posle ovog izbora za ministra pravde.
Da li ste čuli malopre Boška Ristića? Njega uopšte ne interesuje Ustav. On kaže - nadam se da će ministar da vodi računa kada predlaže koga da biramo na pravosudne funkcije. Pa gde tu ima ovlašćenje ministra da predlaže? Nema, teraj.
Zašto? Zato što sve što urade oni, to je demokratsko, to je legalistički, to je na osnovu zakona, na osnovu nekog propisa. Evo sada moramo i službeni sat da kupujemo, moramo službeni sat da kupujemo zbog Demokratske stranke. Sve mora zbog DS-a.
Vi jednostavno niste podobni za višestranački sistem, vi ne prihvatate tekovine višestranačkog sistema, vi ne dozvoljavate suprotno mišljenje, vi ne možete da prihvatite da koegzistira neko ko se vama ne sviđa, vi hoćete njega da uništite, jednostavno da ne sme da postoji. Ne može, taj ne može da postoji, ne može niko da se suprotstavi DS-u. Ma, možete da pišete ekspertize, naučnici, šta god hoćete da radite - ne valja.
Uostalom, najbolje vas je opisao Vilijam Montgomeri pre neki dan, sve je lepo napisao. Ove vaše podele - demokratski blok - kaže, to ne postoji. Takva podela ne postoji na kugli zemaljskoj, ali ovde postoji - B92, Blic, ovi, oni, nevladine, Sonja, kako beše, Liht itd.
Ona postavila onog Ješića za predsednika opštine. Oni što su krali pare, on i Rističević, to su njeni kadrovi. Vi ste oruđe u tuđim rukama, ono što je Đinđić znao da kaže o masovnoj organizaciji DS, kaže - izvođači radova. Ono njegovo znate - izvođači radova. Vi ste izvođači prljavih radova nekih, koji smatraju da ne zaslužuju da prljaju ruke. Najprljaviji posao vi morate da uradite ovde u Srbiji i vi ste duboko toga svesni. Imaćete velikih problema sa savešću, ali to je drugo pitanje, za te stvari stvarno nisam nadležan.
Sada nešto, eto, ako može da dođe do onih ljudi koje budete angažovali na izradi novog zakonika o krivičnom postupku, pošto je sasvim evidentno da moramo to da imamo i da to treba da bude neki normalan propis, po mogućnosti da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Ne smem da kažem da bude obavezno u saglasnosti, jer sumnjam u vaše viđenje ustavnosti i zakonitosti.
Dakle, taj koncept koji se u međunarodnim aktima o ljudskim pravima obično tretira kao razumni rok ili bez nepotrebnog odugovlačenja treba da uslovno prihvatite, iz jednog prostog razloga što, i kada se donosila Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda 1950. godine, nije moglo da se nađe terminološko usaglašenje za sve države Evrope, jer su postojali različiti sistemi.
Kod nas je zaživeo taj sistem da je zakonom propisana dužina trajanja pritvora. To što je zakonom propisana dužina trajanja pritvora je upravo u funkciji ekspeditivnog suđenja, da onaj koji vrši krivični progon bude što aktivniji u obezbeđivanju dokaza, izvođenju optuženog pred sud i brzi završetak sudskog postupka.
Ako naši sudovi budu počeli da tumače razumni rok, bez nepotrebnog odugovlačenja, pravo na ekspeditivno suđenje, pa još kojim slučajem se nađe neko pametan da to tumači u skladu sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava, da li je opstrukcija nastala zbog delovanja tužioca, njegove nesposobnosti, da li zbog opstruktivnog ponašanja optuženog ili odbrane, da li zbog objektivne nemogućnosti suda da sprovodi postupak, onda će kod nas pritvori da traju poprilično dugo.
Prema postojećem zakonu, ako se uzmu sve faze krivičnog postupka, to je sada, nisam sabirao, oko sedam godina, kada se sve sabere po ovim fazama. To je predugo. Vojislav Šešelj pet godina je u pritvorskoj jedinici. Dva puta je sud konstatovao da je povređeno njegovo pravo na ekspeditivno suđenje. Dva puta je konstatovano da je povređeno njegovo pravo da se sam brani. Dva puta je na taj način konstatovano da nisu ispunjeni uslovi za fer i pravedno suđenje. Ova država je ćutala. Ova država, ova vlast, prethodna pa i ova, saučestvuje sa Karlom del Ponte u kršenju ljudskih prava.
Podsećam vas, ljudska prava i oni koji se bore za ljudska prava ne smeju biti selektivni u svom pristupu, pa sad ovaj mi se sviđa, ovaj mi se ne sviđa. Moraju da u sebi imaju neku dozu objektivnosti. A kako stoji kod nas sa dozom objektivnosti kod onih koji se predstavljaju da su nevladini, pa evo, Otpor ceo ušao u Demokratsku stranku, a kako vidimo sada i Cesid ide. Znači, nikad nisu bili objektivni. Uvek su bili neki šraf, neki deo u jednom sistemu koji treba da melje.
Moraćete da povedete računa, naravno, mi smo protiv ovih promena jer nas jedanput terate da vam verujemo, pa kad taman počnemo da vam verujemo vi tražite da se to promeni, pa nam onda poručujete, nemojte da verujete u nas. Ne znamo kada govorite istinu. Da li ste govorili istinu prošle godine, da li govorite danas?
Ne daj bože ako se desi da vi kojim slučajem budete do decembra 2008. godine na vlasti, evo nama ponovo zakona o izmenama i dopunama zakona.
Od 280 i nešto zakona, što se hvalio Marković da je ova skupština donela, mislim da je preko 60% bilo izmene i dopune demokratskih zakona od 2001. godine naovamo.
Od Demokratske stranke, od DOS-a dobili smo samo nešto loše. Zašto? Zato što su tu da razore državnu strukturu, da uspostave neki novi sistem vrednosti, što jedan vrlo često zna da priča, a da nikome nije jasno koja je ta vrednost. Pa, koja je to vrednost? Da li je to vrednost da čoveka možeš držati 17 godina u pritvoru? Da li tome treba da težimo? Da li treba da težimo da nam Prijić vodi istragu? Ili Prijić ili takvi kakve bi ovi nabacili da rade u tužilaštvu. Ne zna ni da pročita tekst koji je napisao.
Ljudi, o čemu pričamo? Ako pričamo o Zakoniku o krivičnom postupku, onda pričamo o ljudskim pravima, nema šta drugo da se priča. Ako vi pravite improvizacije na temi ljudskih prava po sistemu hoćemo li kilo ili dva, baci ruku da se dogovorimo onda od ljudskih prava nema ništa.
Zapamtite vi koji činite većinu, vi činite grešku. Vi činite grešku u kontinuitetu, pa bez obzira na kompoziciju te većine. Ima ovde rezervne koje će da upadnu kad zatreba, ako se poremeti nešto oko čega ne možete da se dogovorite. Ima tu dve-tri grupice koje uskaču kao rezerva, kao što je Otpor ušao, evo i Cesid ulazi. Koji sledeći ulazi da bi se očuvao taj demokratski blok. Menjate promenjene zakone, menjate zakona koji se ne primenjuju, menjate zakone koji nisu stupili na snagu, menjate zakone koji su prestali da važe. Ljudi, kažite šta valja u ovoj zemlji.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, pred nama su dva zakona, odnosno dva predloga zakona o izmeni zakona o krivičnom postupku. Jedan je izmena novog Zakona o krivičnom postupku, koji, istina, je stupio na snagu, ali sa odloženim dejstvom. Drugi je izmena starog Krivičnog zakona.
Radi javnosti da kažem da prvi ima dva člana, a ovaj drugi čitavih četiri. Eto kakve zakone donosi ova i ona prva DOS-ova većina.
Mi smo, srpski radikali, veoma stručno ukazivali i davali kritike, kao i ukazali koji su zadaci naručioca zakona o krivičnom postupku, a u stvari skoro svih zakona koje ste vi doneli u ovoj skupštini, da ta marionetska vlada postepeno, ali sigurno, napusti tradicionalno evropsko pravo i prihvati pravo anglosaksonskih zemalja, koje odlikuje velika uloga običajnog prava i sudske prakse. Naravno, svi vi znate da kvalitet je na strani našeg evropskog prava i na mehanizmima primene u praksi.
Vi ste razdružili i uništili zajedničku državu. Dakle, požurili ste prošli put da usvojite ovaj zakon, koji je bio još jedna manipulacija vlasti, jer za njegove izmene nije bilo ni jednog valjanog razloga.
Ovim zakonom, da vas podsetim, ukinuli ste osnovna načela i uveli ste pravila postupka. Postojeći zakon je bio daleko bolji, kako u pogledu nadležnosti sudova, tako i u pogledu sastava veća. Ovim zakonom ste propisali da o izuzeću predsednika suda odlučuje zamenik predsednika tj. sam niži organ, što je naprosto neshvatljivo i nedopustivo, predstavlja jedno najobičnije pravno nasilje i vrhunac samovolje. Kako će sudija utvrditi istinu ako je pristrastan, ako je sam, tj. njegov zamenik učestvuje u njegovom izuzeću.
Zakonom, to veoma stručno ukazivali, gospodine ministre, data je previše ovlašćenja javnom tužiocu, a to je naročito vođenje prethodnog postupka, odnosno prethodne istrage i sprovođenje postupka, čime ste praktično eliminisali sudije po onom starom principu ''kadija te tuži - kadija ti sudi''. Dali ste mu ingerencije koje on jednostavno nije mogao imati, kao, na primer, pokretanje disciplinskog postupka protiv pripadnika organa unutrašnjih poslova.
Tim istim zakonom uveli ste isključenje branioca, odnosno njihovo drakonsko kažnjavanje, pa čak i krivični progon ste predvideli tim zakonom, čime ste praktično oskrnavili, odnosno ukinuli odbranu.
Tim nakaradnim zakonom uveli ste da pritvor traje šest godina tj. teoretski i do devet godina. Starim ste predvideli dve odnosno četiri godine. Ako se zna da je pritvor samo preventivno lišenje slobode radi vođenja krivičnog postupka, dakle, pritvor je samo nužna mera koja mora trajati što kraće. Pritvor nije kazna, jer u protivnom između instituta pritvora i kazne zatvora ne bi bilo nikakve razlike.
Za pritvoreno lice, lepo vam je ukazao moj uvaženi kolega Krasić, vlada prezumpcija njegove nevinosti, jer se ono ne smatra zatvorenikom, već licem u pritvoru. Pazite, oni su tu meru tada vulgarizovali da poprima elemente kazne što, siguran sam da ćete se složiti, ona ne sme biti.
Međutim, nije za vas šest godina, tj. devet godina kratko vreme, jer se ono uklapa u vaše uplitanje u rad pravosudnih organa, a time te organe višestruko potcenjujete, što ste pokazali i na zadnjem suđenju u Specijalnom sudu. Prvo, ne date im da rade po zakonu, drugo, nemate poverenja u pravosudne organe, sem u vaše predsednike i članove veća. To će se, siguran sam, nametati kao stalni problem, iako ste im, mogu otvoreno ovde da kažem, odavno vezali ruke.
Vi ste, gospodo iz DOS, uprljali i stalno prljate naše zakone, tj. donosite zakone koji su neprimenjivi. Na sve ovo je SRS ukazivala otvoreno.
Uzalud smo sa ove govornice iznosili da je ovaj zakon o krivičnom postupku loš, a pojedine odredbe nisu primenjive. Ovi prethodni nisu čuli glasove SRS, odnosno glasove razuma, tj. glasove naroda, jer se ponovilo mnogo puta da je uzalud "gluvome šaputati i uzalud je slepome namigivati". Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivala sam malo više ozbiljnosti od Solanine vlade. Očekivala sam da će Narodnoj skupštini da stave na uvid i na razmatranje izveštaj pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju. Očekivala sam predloge zakona o kojima smo u obavezi da raspravljamo i da ih donosimo po Ustavnom zakonu.
Takođe, očekivala sam zakon o budžetu, ali je očigledan kontinuitet ove vlade, ceo prethodni saziv Skupštine, ceo mandat bavili smo se izmenama zakona već izmenjenih po nekoliko puta. Onda nam se u nekom izveštaju hvali, tada predsednik, verovatno će to da radi i ovaj sada, koliko smo stotina zakona usvojili, a sve skupa je u pitanju možda stotinu članova izmena i dopuna nekog od zakona.
Dakle, vi nastavljate istu praksu. Naš narod bi rekao - "dokon pop i jariće krsti". Tako i vi Narodnu skupštinu zamajavate nečim za čim baš nešto i nema potrebe.
Podsetiću vas na ono što su vas već podsećale neke kolege iz SRS. Kada smo raspravljali o Zakoniku o krivičnom postupku, tada smo vam mi srpski radikali govorili, upozoravali skupštinsku većinu, da donosite neprimenjive zakone, da donosite zakone koji nisu u duhu našeg pravnog sistema. Tada nas niste slušali. Govorim o onom prvom zakonu kada ste vi učestvovali u radu parlamenta.
Kada je ovaj drugi donošen, tada DS nije učestvovala, da podsetim, u radu parlamenta. Mi smo i tada, ne samo upozoravali, nego smo uložili i amandman i predložili tada našim amandmanom da Zakonik o krivičnom postupku stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", a da se primenjuje od 1. januara 2009. godine. Naravno, obrazložili smo da je to neophodno zbog složenosti postupka, zbog mnogo obaveza koje treba ispuniti da bi se ovaj zakonik primenjivao.
Naravno, skupštinska većina tada nije imala sluha. Smejali su nam se kolege poslanici kada smo rekli da je nemoguće pre 1. januara 2009. godine obezbediti uslovi za primenu ovog zakona, kao što se danas smeje skupštinska većina na sve što mi ovde iznesemo.
Nažalost ili na sreću, sve što mi kažemo za nekoliko meseci se ispostavi da je tačno i ono što bude naš amandman, vi nam kasnije dajete kao predlog Vlade.
Zato vas upozoravam, vi to znate, gospodine Petroviću, da sam vrlo često i da smo vrlo često na tu temu ovde govorili, pa vas na vreme sada upozoravam da slušate poslanike SRS, da prihvatate naše amandmane, jer ako to budete radili ima neke šanse da taj posao, na koji ste se samoizabrali u momentu kada niste bili narodni poslanik, možda solidno i radite. Bez toga, bogami, mrka kapa.
Što se tiče ovog drugog predloga zakona, rečeno je ovde i istina je da je ovaj zakon kopija Pravilnika Haškog tribunala. Na to smo takođe upozoravali narodne poslanike i tadašnjeg ministra. Upozoravali smo vlast Srbije da ne treba da izlazimo iz pravnih okvira srpskog pravnog sistema, da nam ne trebaju loši primeri Haškog tribunala, da nam ne trebaju svedoci saradnici, koji su u međuvremenu ostali najunosnije zanimanje.
Svedoci saradnici, čije izjave se inače unapred dobro unovče, a od kojih zavisi nečiji život, zavisi donošenje presuda vaših specijalista, sudija specijalnih odeljenja, koji su specijalni samo po tome što, za razliku od svojih kolega, koji takođe rade vrlo komplikovane i vrlo ozbiljne postupke, imaju tri puta veću platu.
U tome su specijalni i po tome je specijalna i Nata Mesarović, koja je pre dva dana, onako u dubokoj crnini, počela sa obelodanjivanjem presude optuženima za ubistvo Zorana Đinđića rečenicom: "Dame i gospodo dobili smo presudu...", pa se onda predomislila i rekla: "doneli su presudu...", ali ostalo je zapamćeno ono prvo: dobili su presudu, a ostaje široj javnosti Srbije nejasno, od koga su dobili presudu.
Kad je reč o samostalnosti i nezavisnosti pravosudnih organa, podsetila bih da su prilikom izricanja te presude u sali bili ministri, bio je i Boris Tadić, predsednik Republike. Pitam, koji je sudija mogao da bude opušten, da može da iznese presudu, ako zna da ga tako izbliza gleda predsednik Republike i naravno da zna kakvu presudu predsednik Republike očekuje.
Mada, nisam baš sigurna, kada sam videla ko sve sedi, ko je sve sedeo na toj galeriji, odnosno setila sam se jedne presude ovih specijalaca sudija, gde su potpuno suprotno zdravom razumu u dispozitivu odluke izrekli presudu kakvu su izrekli.
Dalje u obrazloženju su naveli ko je sve eventualno kriv, a nije obuhvaćen tom presudom, pa se pitam da nisu možda i Tadić i ministri sedeli tu, da čuju da li će u obrazloženju presude Nata Mesarević pomenuti neko od imena, koja su inače u Srbiji javna tajna, koji su eventualno umešani u ubistvo Zorana Đinđića.
Kao pravnik sa iskustvom i znanjem, ne bih sebi dozvolila da komentarišem prvostepenu presudu, jer znam da je to nedopustivo.
Ali, ako to radi ministar pravde, vi gospodine Petroviću, ako to radi predsednik vaše stranke, koji je, s vremena na vreme, i predsednik države, Boris Tadić, ako to rade i ostale vaše kolege ministri, onda zaista moram i ja, kao predstavnik naroda, da kažem da je sve ono što ste radili do donošenja te presude bio i te kako pritisak na sud, pritisak na sudsko veće, pritisak na one koji su doneli Nati Mesarović presudu i njenom veću.
Ono što je uradila demokratska omladina, kada je sačekala porodice ljudi koji su optuženi i prvostepeno osuđeni za neko krivično delo, nedopustivo je takođe, i sada vam se obraćam kao potpredsedniku Demokratske stranke ili zamenik predsednika ili šta ste već. To je nedopustivo.
Podsećam da je to ista demokratska omladina, koja je u vreme kada je G17 plus pokretao inicijativu za gašenje Srpske radikalne stranke, tada je na sajtu te demokratske omladine jedan od odgovora na pitanje, da li treba ugasiti Srpsku radikalnu stranku bio, ne ugasiti nego pobiti. To je demokratska omladina. To je Demokratska stranka i to je demokratski uticaj na pravosudne organe.
Naravno, ne želim da kažem da je ova presuda ispravna ili neispravna, ni dobra ni loša. To prepuštam Vrhovnom sudu Srbije i ubeđena sam da će se prestati sa pritiscima i da će se prestati sa specijalnim emisijama na B92, vaše televizije, i verujem da ćete omogućiti ljudima da profesionalno rade svoj posao i da ih nećete ubeđivati kao ovo prvostepeno veće da donose političke presude, sa političkim obrazloženjem, što je apsolutno nedopustivo u demokratskom sistemu, gospodine Petroviću.
Verujem da se vi sa ovim slažete, ali kada budete govorili reći ćete da tu nije bilo nikakvog pritiska. Javnost Srbije sve je videla i sve čula, ali javnost Srbije očekuje takođe od suda, koji se upustio i koji je doneo ovu presudu, da možda da neko šire obrazloženje u onom pisanom delu presude, jer nisam baš sigurna da su sva lica koja su trebala obuhvaćena ovom presudom i obuhvaćena. Kao što nisam ni sigurna da su svi koji su osuđeni zaista i krivi. Ponavljam, očekujem od Vrhovnog suda pravičnu i na zakonu zasnovanu presudu.
Možda će vaš sada koalicioni partner Dejan Mihajlov, pošto se sećate on je rekao, ako vi ne kažete, reći će on, i možda će on da šapne ko su zaista inspiratori i nalogodavci ubistva Zorana Đinđića.
Vratiću se na izmene ova četiri člana Zakonika o krivičnom postupku, još malo da uporedim ovo sa Haškim tribunalom i sa Pravilnikom Haškog tribunala. Tamo je, podsetiću vas, građani Srbije to odlično znaju, već petu godinu, predsednik srpskih radikala, dr Vojislav Šešelj, zatočen i postoji nagoveštaj da će suđenje da mu počne u novembru.
Ono što je tužilaštvo do sada uradilo ne pokazuje nam da će biti moguće da i u novembru počne suđenje i vi ovim zakonom radite nešto analogno Haškom tribunalu.
Podsećam vas, da je Vojislav Šešelj svoja prava u Haškom tribunalu morao da izbori bukvalno stavljajući svoj život na kocku. Tada niko iz vlasti Republike Srbije nije reagovao, nisu reagovali ni razni borci za ljudska prava, naravno reagovala je većina građana Srbije, reagovala je bratska Rusija i, hvala bogu, Vojislav Šešelj je ostao živ i izborio se za svoja ljudska prava. Potpuno spreman čeka Haško tužilaštvo. Potpuno spreman da uradi ono zbog čega je tamo otišao, da odbrani Srbiju i srpske nacionalne interese.
Samo želim još u jednoj rečenici da obavestim i zamolim građane Beograda, pre svega Novog Beograda, da se pridruže poslanicima Srpske radikalne stranke sutra u 11,55 na uglu Bulevara AVNOJ-a i Španskih boraca. Sutra ćemo u 11,55 da oblepimo ceo Bulevar AVNOJ-a plakatima na kome će pisati Bulevar Ratka Mladića.
Čekamo, gospodine Petroviću, i vas i vašeg kolegu Jočića, evo sada se javno u ime svih poslanika koji će biti prisutni odričemo i odričem poslaničkog mandata, pa da vidim, kao što je rekao jedan poslanik koji danas nije u sali, sinoć u jednoj emisiji, u kojoj ga je inače Vučić pregazio, da nisu znali na koja vrata da izađu. Reče da su ovi ljudi koji su uhapšeni, uhapšeni po nekom člana nekog zakona. Sutra kada budete došli da nas eventualno hapsite, moraćete tačno da kažete po kom članu i kog zakona.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, neka se pripremi narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
Kažite ko je prekršio Poslovnik i po kom članu.

Moje izlaganje nije u direktnoj vezi sa izlaganjem mog prethodnog govornika, gospođe Vjerice Radete, koja je zaista stručnim i veoma argumentovanim obrazloženjem objasnila zbog čega je ovo veoma loš zakon. Evo, upravo dolazim do toga. Prekršen je član broj 104, koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.

To su govorili poslanici Srpske radikalne stranke. Nemojte da pogrešite nešto.

Molim vas, dozvolite mi samo da objasnim.
Dostojanstvo Narodne skupštine povređeno je kada je povređeno dostojanstvo srpskog naroda. Dostojanstvo naroda je povređeno u trenutku kada su građani počeli da bivaju hapšeni na ulicama samo zato što iznose drugačija mišljenja od onog koga zastupa Vlada.
Dolazim iz Novog Beograda, poslanik sam sa ove opštine, gde se nalazi Bulevar AVNOJ-a.
Građani me zovu, i hoću sutra, i građani će sutra biti tamo, kao što me zovu svih ovih dana i zovu Srpsku radikalnu stranku, i kažu, mi nećemo da živimo u mraku, pa makar on bio demokratski.
Nećemo da živimo u zemlji gde se mladi ljudi, umesto na fakultete i na posao, šalju na robiju, ekspresno im se sudi i šalju na 30 dana izdržavanja, jer su se usudili da izraze drugačije mišljenje, jer su se usudili da nalepe karton sa nazivom ulice Bulevar Ratka Mladića. Da li je to krivica tih mladih ljudi?
Kako vidimo danas na raspravi uskoro ćemo doživeti u zemlji, gde će neko od tih mladih ljudi ili neko od onih koji drugačije misle od gospode s leve strane, od vladajuće većine biti doživotno u pritvoru, bez početka suđenja. Poput onoga što se dešava našem predsedniku dr Šešelju. Da li su to te demokratske tekovine koje treba preneti iz Haškog tribunala? Zbog toga posebna mi je čast da mogu da pozovem sve građane koji misle slobodno i koji se ne plaše da iskažu svoje mišljenje, da dođu sutra u 11,55...

Molim vas, gospodine Stefanoviću, da ne zloupotrebljavate govornicu. Javili ste se po Poslovniku i to morate da objasnite.