Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, javljam se po članu 104 - narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Naime, pored narodnih poslanika, tu obavezu ima i predsednik ovog parlamenta, koji je samo prvi među jednakima, i to je zato što je tako politička većina odlučila.
Međutim, ono što se danas ovde dešava i na šta smo mi uporno reagovali jeste izbegavanje predsednika parlamenta da se izjasni o čanu 98. stav 3. i da omogući Skupštini da se izjasni o tome da li ima poverenja u gospodina Balinovca i da li on može i treba da bude izvestilac povodom izmena i dopuna Zakona o Vladi ili ne. LDP je insistirala na tome čitav dan.
Ono što se desilo jeste da predsednik parlamenta na to nije reagovao i time je praktično uvredio ne samo nas poslanike LDP, nego i sve one građane koji iza nas stoje.
Kada je biran predsednik ovog parlamenta, LDP mu nije pružila podršku iz principijelnih razloga.
Naime, zato što je iza njega stajala politička većina sa kojom mi prosto principski ne možemo da sarađujemo, pre svega smo mislili na DSS.
Ali smo napomenuli i nedvosmisleno jasno rekli da to ne znači da mi imamo bilo šta lično protiv gospodina Dulića, odnosno čak smo i blagonaklono gledali na to da Srbija konačno ima jednog mladog predsednika parlamenta. To je zaista za svako poštovanje i uvažavanje.
Međutim, mladi predsednik parlamenta se nije ponašao onako kako smo mi od njega očekivali obzirom na njegove godine, a to znači da smo očekivali da se on ponaša demokratski, kao moderan, kao građanski i kao evropski predsednik evropskog parlamenta evropske države.
Nažalost, on to nije uradio. Sada iznosim ovde jedno svoje intimno lično uverenje, da gospodin Dulić nije predsednik, moj predsednik, nije predsednik nas poslanika LDP, koji radimo sa vama u ovom parlamentu.
Svakako mogu da kažem, i to onako iskreno verujem, on jeste JUL-ovski predsednik parlamenta. Mislim da je to poražavajuće. Godina je 2007, samo da vas podsetim, i žao mi je što gospodin Dulić nije tu, da ovo čuje.
