Molim poslanike da utvrdimo kvorum.

Dajem pauzu od pet minuta.

(Posle pauze – 12,07)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.

Pošto nemamo kvorum za glasanje, nastavljamo sednicu prema utvrđenom dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VLADI

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet sati, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto je ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS – jedan sat, 37 minuta, 12 sekundi; poslanička grupa Demokratska stranka – jedan sat, 16 minuta, 48 sekundi; poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica – 56 minuta, 24 sekunde; poslanička grupa G17 plus – 22 minuta, 48 sekundi; poslanička grupa SPS – 19 minuta, 12 sekundi; poslanička grupa Liberalno-demokratska partija – 13 minuta, 12 sekundi; poslanička grupa manjina - Savez vojvođanskih Mađara - Lista za Sandžak - Unija roma Srbije - Koalicija Albanaca Preševske – doline sedam minuta, 12 sekundi; poslanička grupa Vojvođanski poslanici - LSV, SVM – šest minuta i poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi po pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Dobili smo obaveštenje da je ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke za ovu tačku dnevnog reda gospođa Vjerica Radeta.

Saglasno stavu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača, gospodin Zoran Balinovac, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, želi reč? Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, imam tu zahvalnu dužnost da vam ukratko predstavim zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i da pokušam da vas uverim da postoje racionalni razlozi da se glasa za Predlog zakona.

Osnovni razlog zbog čega se ovaj zakon predlaže jeste usklađivanje Zakona o Vladi sa novim Ustavom i novim ustavnim sistemom. Istini za volju, novi Ustav Srbije, mitrovdanski Ustav, nije doneo velike promene u položaju Vlade, niti u odnosu Vlade i Narodne skupštine. Utoliko je, ako se tako može reći, posao koji se odnosi na usklađivanje Zakona o Vladi sa novim Ustavom bio nešto lakši.

Govoriću samo ukratko o najbitnijim rešenjima.

Ustav Srbije je regulisao neke institute koji prethodnim Ustavom nisu bili uređeni, gde je postojala ustavna praznina, pa je za važenja Ustava iz 1990. godine prosto moralo da dolazi do pravnih tumačenja, i ta tumačenja da se zatim utkaju u zakon. Sadašnji Ustav Republike Srbije sasvim jasno uređuje neka ovlašćenja Vlade, od kojih se prva odnose na ovlašćenja prema organima lokalne samouprave, ovlašćenja prema autonomnim pokrajinama, institute kao što su neizglasavanje poverenja Vladi itd. Pošto Ustav uređuje tu materiju, na nama je bio posao da je prilagodimo i prenesemo u Zakon o Vladi.

Prva bitna izmena jeste, po mom ličnom uverenju, da Ustav doslednije izražava načelo parlamentarizma kada kaže da je Vlada ta koja utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije. Jednostavno, za politiku koju je utvrdila i za politiku koju vodi Vlada odgovara Narodnoj skupštini. U tom kontekstu je i izmenjen odgovarajući član Zakona o Vladi.

Pored toga, novim Ustavom Vlada je stekla ovlašćenje da obustavi od izvršenja akt tzv. jedinica lokalne samouprave, opština, gradova i grada Beograda, ukoliko smatra da neki od njih nije saglasan Ustavu i zakonu i da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. To ovlašćenje Vlade, sasvim novo, uređuje se u Predlogu zakona, čime se menja važeći član 6. Zakona o Vladi i usklađuje da bude potpuno precizan sa odredbom člana 192. Ustava Srbije.

Takođe, institut neizglasavanja poverenja Vladi sada je u novom Ustavu predviđen kao izričit razlog za prestanak mandata Vlade. Vlada može postaviti pitanje svoga poverenja u Narodnoj skupštini. U tom slučaju se glasa o poverenju Vladi.

Ovde je reč o jednom institutu koji je sasvim suprotan izglasavanja nepoverenja Vladi, s obzirom da je inicijativa, predlog na strani Vlade. U parlamentarnim sistemima smatra se institut glasanja o poverenju vlade, kao jedno sredstvo pritiska Vlade na Skupštinu, da se Skupština izjasni o tome da li Vlada uživa ili dalje ne uživa njenu podršku.

Po novom Ustavu, Vlada može da predloži da se glasa o poverenju Vladi, Narodna skupština o tome glasa na narednoj sednici ili, ako Vlada predloži u toku sednice koja već traje, onda na samoj sednici. U slučaju da Vladi ne bude izglasano poverenje, Vladi prestaje mandat.

Time smo novim Ustavom rešili problem koji nam je stvarao prethodni Ustav, u kome je stajalo da Vlada može da postavi pitanje svog poverenja Skupštini, ali nije bila izričito predviđena sankcija za slučaj kada Vladi ne bude izglasano poverenje.

Sada je stvar sasvim jasna. Vladi kojoj ne bude izglasano poverenje, Vlada koja sama stavi svoje poverenje pred Skupštinu i ne bude joj to poverenje izglasano, ona pada, tada joj prestaje mandat i to je jedna potpuno nova pravna situacija koja se odnosi na Vladu i odnos Vlade i Narodne skupštine, koja je zbog toga zavređivala da bude uređena Predlogom zakona.

Vladi nije izglasano poverenje kada je protiv poverenja Vladi glasalo manje od 126 poslanika, prema tome, nezavisno od toga kako su ti poslanici koji nisu glasali za poverenje glasali, da li uopšte nisu glasali, da li su bili uzdržani itd.

Konačno, postoji još jedna stvar koja je tu nešto bitnija, Zakon o Vladi je pisan pre Zakona o državnoj upravi i pre Zakona o državnim službenicima. Otuda važeći Zakon o Vladi široko upotrebljava pojam funkcionera, koji je u međuvremenu novim zakonskim propisima disperziran, razbijen, sužen i smanjen.

Mi sada, kada su po sredi funkcioneri u organima državne uprave u ministarstvima i posebnim organizacijama i službama Vlade, imamo samo dve vrste funkcionera: to su državni sekretari i generalni sekretar Vlade. Pod funkcionerima razumem one koji svoj ravnopravni status vezuju za politiku, mandat i trajanje Vlade. Oni čije je bitstvo na određenom položaju vezano za politička i programska načela Vlade, to je i razlog zašto njima, po pravilu, uvek mandat prestaje kada prestane i mandat Vlade.

S obzirom na to da je u međuvremenu pojam funkcionera sužen, da mnogi koji su po ranijim propisima bili funkcioneri danas to više nisu, oni su državni službenici na položaju, što je materija Zakona o državnoj upravi i Zakona o državnim službenicima, to se i predlaže izmena jedne odredbe zakona, u kojoj stoji da Vlada ne može postavljati funkcionere. Vlada kojoj je prestao mandat ne može postavljati funkcionere i Vlada kojoj je prestao mandat ne može predstavljati državne službenike na položaju.

Konačno, novim Ustavom izopštena je tzv. leges imperfectae, odnosno član 85. bivšeg Ustava, koji je predsedniku Republike davao ovlašćenje da od Vlade zatraži stavove i mišljenja o nekim pitanjima, ali pri tome nije uređivao dalje odnose Vlade i predsednika Republike.

Dakle, po sredi je bila odredba bez sankcije i koja je stvarala ili bi potencijalno mogla da stvori problem u primeni.

S obzirom na to da takvu odredbu novi Ustavu više ne poznaje, da su odnosi između predsednika Republike i Vlade uglavnom svedeni na državu koja je u stanju nužde, dakle na vanredno stanje i na ratno stanje, iz zakona se izostavlja odredba kojom je razrađivan bivši član 85. bivšeg Ustava.

Konačno, došlo je do promena u koncepciji vanrednog stanja po našem ustavu. Po novom ustavu vanredno stanje više ne proglašava predsednik Republike, niti v.d. predsednika Republike, kako je to u praksi kod nas bilo, već vanredno stanje proglašava Narodna skupština. U slučaju da Narodna skupština nije u stanju da se sastane, vanredno stanje proglašavaju zajedničkom odlukom, saglasnošću svojih volja, tri predsednika - predsednik Republike, predsednik Vlade i predsednik Skupštine. Slična situacija važi i za ratno stanje.

Ono što je za materiju o kojoj govorim bitno jeste da smo iz tih razloga iz Zakona o Vladi izostavili one odredbe koje se tiču saradnje Vlade i predsednika Republike u slučaju proglašenja vanrednog stanja, jer je po prethodnom Ustavu Vlada predlagala predsedniku Republike da uvede vanredno stanje i Vlada je predlagala mere koje predsednik Republike treba da donese da bi se država oporavila i što pre vratila u redovno stanje.

Dakle, i ta odredba se izostavlja iz novog Zakona o Vladi, on se potpuno usklađuje sa novim Ustavom. Time se počinju institucije u Republici Srbiji usklađivati sa novim ustavnim poretkom, da bi se time vrlo jasno omogućilo funkcionisanje i onih institucija kao što su jedinice lokalnih samouprava, imaoci javnih ovlašćenja itd, koji pod određenim uslovima, po sadašnjem Zakonu o Vladi, podležu izvesnim nadzornim ovlašćenjima Vlade, za šta više nema ustavnog osnova.

Nije samo po sredi zakon koji uređuje Vladu, po sredi je jedan zakon koji, zbog smanjenih nadležnosti Vlade koje proizilaze iz novog Ustava, na neki način povećava slobodnu zonu delovanja građana, privrednih subjekata, jedinica lokalne samouprave i svih onih koji imaju javna ovlašćenja.

Eto, toliko. Ukoliko bude potrebno, spreman sam da pružim i dodatna objašnjenja. Hvala.

Hvala, gospodine Balinovac. Po Poslovniku, narodni poslanik Ivan Andrić.

Član 225. i 226. Poslovnika o radu. Ako je potrebno, citiraću - narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika i ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine i predsednika odbora itd.

Hteo sam da se javim pre nego što je počela rasprava o ovoj tački dnevnog reda, ali ste na čudan način počeli sednicu, odnosno raspravu o ovim tačkama, pa nisam stigao.

Ono što je važno za poslaničku grupu LDP, to je da se razjasni uloga predstavnika predlagača, Zorana Balinovca, u dosadašnjoj kratkoj političkoj istoriji Srbije.

Mislimo da je to važno za sve poslanike da znaju. Bilo je ovde reči, pre nego što samo počeli raspravu, o tome, ali mislimo da nije na adekvatan način predstavljeno.

Gospodin Zoran Balinovac je nekada bio član DSS, a zatim je tu stranku napustio i postao član JUL-a, kako bi bio izabran za pomoćnika ministra pravde Dragoljuba Jankovića. I o tome je bilo reči, ali nije to ono najstrašnije. Najstrašnije je što je u Ministarstvu pravde tada bio zadužen za sprovođenje Zakona o informisanju, kao pomoćnik ministra.

Vrlo uspešno, slažem se, pokazao je veliki entuzijazam. Priče kažu da je čak posećivao kolegijume suda, da je podsećao sudije na one stvari i na one medije protiv kojih treba pokrenuti istragu, i ohrabrivao ih da te istrage u što je kraćem mogućem roku završe i medije osude. Nažalost, nije ni to ono što nam najviše smeta.

Ipak najviše smeta to što je gospodin Zoran Balinovac bio jedan od kreatora zakona o terorizmu. Podsetiću vas, to je bio toliko strašan zakon, da njega čak ni Vlada socijalista, JUL-a i radikala nije usvojila.

Po tom zakonu, koji je bio predlagan u maju 2000. godine, a koji je, pre svega, bio usmeren na obračun sa političkim neistomišljenicima, bile su predviđene kazne čak i doživotnog zatvora za one koji se suprotstavljaju režimu Slobodana Miloševića. Taj se zakon odnosio na pripadnike Pokreta ''Otpor'', na predstavnike opozicije i na predstavnike nevladinih organizacija. Taj zakon nikada nije prošao Vladu, ali se o njemu dosta pričalo. Siguran sam da se svi toga sećate.

Zatim, gospodin Balinovac se vratio u DSS kroz stranku Vojislava Koštunice, i to je ono što je za nas očekivano i nemamo nikakav problem.

Gospodin Vladan Batić je govorio o pokušaju njegovog imenovanja u Ustavnu komisiju, koja je bila formirana 2003. godine, ali s obzirom da ta komisija nikada nije profunkcionisala, on je imenovan za direktora Sekretarijata za zakonodavstvo u protekloj Vladi.

Dakle, ovo je drugi mandat, ako se ne varam, gde je, s obzirom da su ove tačke dnevnog reda u pitanju, npr. jako poznata procena da je Uredba o privremenom finansiranju, koja je zamenila Zakon o budžetskom sistemu, ustavna. To tumačnjenje je dao upravo Sekretarijat gospodina Balinovca.

S obzirom da od DSS mi nismo ništa drugo očekivali zato što je ona od početka 2001. ili 2002. godine najavljivala kontinuitet sa režimom Slobodana Milošević ili bar u nekim delovima najavljivala kontinuitet.

Ono što nas čudi, gospodin Balinovac je pre neki dan opet imenovan za direktora Sekretarijata za zakonodavstvo u Vladi Srbije. Demokratska stranka u Vladi ima većinu. Članovi te vlade su i ljudi iz G17 plus. Pitam vas, da li ste vi znali ove delove iz biografije, nama nije bilo potrebno puno vremena da ga nađemo...

(Predsedavajući: Gospodine Andriću, vreme je isteklo.)

Dobro, završiću.

Ako ste znali, šta je to što vas je nateralo da ovog čoveka postavite na mesto direktora Sekretarijata za zakonodavstvo i još da ga Vlada danas imenuje kao predstavnika predlagača ovih zakona i da očekujete od nas da o tome ne govorimo. Molim vas da mi odgovorite.

Gospodine Andriću, na političke kvalifikacije ne mogu odgovoriti, to možda može gospodin Balinovac lično, a mogu da odgovorim jedino da po Poslovniku gospodin Balinovac ima pravo da obrazlaže određene zakone koje predloži Vlada Republike Srbije.

Po Poslovniku, gospodin Todorović, narodni poslanik.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104, a vezano za izlaganje prethodnog poslanika, posebno na iznošenje činjenica vezano za pokušaj donošenja zakona o terorizmu.

Tačno je da je 2000. godine od strane SPS i JUL, pretpostavljam da je tada gospodin Balinovac imao značajnu ulogu u predlaganju, odnosno stvaranju tog zakona o terorizmu, ali da vas podsetim još jednom da, zahvaljujući SRS, taj zakon nije bio donet jer mi nismo pristali da takav zakon bude donet, jer smo u njemu prepoznali sredstvo koje bi omogućilo vladajućim strankama, bez obzira što smo i mi tada bili na vlasti, da se obračuna sa svojim političkim protivnicima.

Problem je što vi danas i bez zakona se obračunavate sa svojim političkim protivnicima i to najbolje pokazuje ovaj primer sa ovim mladićima koji su lepili ove plakate sa nazivom ''Bulevar Ratka Mladića''.

To što vi ovde iznosite činjenice vezane za gospodina Balinovca, prosto sam zapanjen. Ne mogu da vas razumem. Svi ste vi bili u jednom jatu koje se zvalo DOS.

Vi ste gospodina Balinovca tada prihvatili, on je bio jedna značajna poluga u tadašnjem DOS-u i uspostavljanju revolucionarne vlasti.

Samo bih da vas podsetim na knjigu gospođe Milene Arežine, predsednika tadašnjeg Privrednog suda, koja je vrlo precizno opisala ulogu gospodina Balinovca, Kljajevića, Šiptara, Kuma, koji su kao krizni štab upali u Privredni sud i na nasilan način promenili rukovodstvo Privrednog suda.

Tada vam gospodin Balinovac uopšte nije smetao, bio je revolucionar, a danas vi spočitavate gospodinu Balinovcu ta preletanja iz jedne u drugu stranku. On jedino ostaje u jednoj jedinoj stranci, stranka preletača kojoj je cilj samo da bude na vlasti. I nije u njima problem. Problem je u vama koji se njima služite, samo u jednom momentu vam to odgovara, a u drugom momentu vam ne odgovara.

To je problem koji vi nikada nećete moći da rešite, zato što vaše poimanje bavljenjem politikom je osvajanje vlasti radi lične koristi, a ne ideje, ne program, ne ideologija. To je vaš najveći problem, a ne gospodin Balinovac. Bili su i pre gospodina Balinovca i biće ih još, i biće onih kojima će vlast biti na prvom mestu, kao i vama.

Po Poslovniku, narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe LDP.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem gospodine Albijaniću da primenite član 98. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Prekinite rad Narodne skupštine tako što ćete odrediti pauzu da bi se izvršile potrebne konsultacije. Mi smatramo poražavajućom činjenicom da Zakon o Vladi, demokratskoj, evropskoj, reformskoj i kako je u svom ekspozeu opisao premijer Koštunica, predlaže direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, gospodina Balinovac, sa takvom kompromitujućom profesionalnom biografijom.
Izvinite, neprihvatljivo je da predlagač ili jedan od najangažovanijih pravnih u sistemu Slobodana Miloševića, koji je bio angažovan na ozakonjavanju bezakonja, govori pred parlamentom Srbije sa ambicijom da mi prihvatimo predloženo obrazloženje kao obrazloženje u koje treba da verujemo.
Mi se ne slažemo sa politikom SRS. Vrlo dobro znamo šta oni misle o nama, kao što mislim da oni vrlo dobro znaju šta mi mislimo o njima. Pošto je mnogo toga obeležilo naše međusobne odnose, dopustite mi da vas ispravim, gospodin Balinovac nikada nije bio član stranke u kojoj sam bio angažovan i nikada nije bio član stranke u kojoj je bio angažovan gospodin Andrić.
Bio je upravo ono što ste vi rekli, kadar i jednog i drugog režima, ali ne režima Zorana Đinđića, režima Vojislava Koštunice, što mnogo više govori o Vojislavu Koštunici nego o gospodinu Balinovcu.
Mi smatramo neprihvatljivim da vi, gospodine Balinovcu, to radite, i pomozite parlamentu i povucite se, neka se pojavi drugi predstavnik Vlade.
U poslaničkoj grupi koja treba da podrži vaš predlog zakona sede ljudi koji su hapšeni 99. i 2000. godine i koji su izašli iz ove sale zbog toga što to ne mogu da podnesu. Povucite se ili vi primenite član 98. stav 2, prekinite ovu raspravu, zakažite konsultacije, jer se ova sednica neće završiti kao što su se završavale prethodne, zbog toga što nećemo dozvoliti tu političku prevaru sa kojom smo sada suočeni.
Ako mi želimo da imamo demokratsku vladu, onda ne može zakon o toj vladi parlamentu obrazlagati nedemokrata i osoba sa tako kompromitujućom profesionalnom biografijom. Vrlo dobro znamo da SRS nije želela da podrži taj zakon tokom maja 2000. godine. Ako je SRS za nas nedemokratska i mi se protiv nje borimo i kritikujemo je, kako onda možemo da pristanemo i slušamo predstavnika Vlade koji obrazlaže zakon, ako ga nije htela da podrži ni SRS.
To je za nas neprihvatljivo i nemojte da ova sednica odlazi u drugu krajnost i nemojte da testirate našu spremnost i sposobnost jer se mi tome suprotstavljamo. Prekinite ovu sednicu i zakažite konsultacije, ako je vama stalo do zakona o Vladi vi se povucite i neka Vlada odredi drugog predstavnika.

Hvala vam, gospodine Jovanoviću, to više nisam u mogućnosti. Tačka dnevnog reda je započeta i predlagač ju je obrazložio i mi nastavljamo dalje sa radom sednice. Po Poslovniku Žarko Obradović, zatim gospodin Todorović, zatim Čedomir Jovanović. Ako niste zadovoljni, možemo da se izjasnimo u danu za glasanje.

Hvala, gospodine predsedavajući. Zamolio bih govornike koji imaju potrebu da kažu nešto o predlagaču, odnosno gospodinu Balinovcu, da mu ne daju značaj koji nije imamo devedesetih godina. Sve ono što imaju da mu kažu neka mu kažu u lice, čovek je tu, pa će biti u situaciji da odgovori, da se uzdrže od drugih kvalifikacija vezano za vreme kada je gospodin Balinovac bio u Ministarstvu pravde i za ono što je radio tada.
Ako vi imate saznanja da je gospodin Balinovac radio nešto posebno, onda je red to i reći, nije red spominjati Slobodana Miloševića i te kvalifikacije o režimu, jer ako počnemo da razgovaramo na taj način, onda nema nikakvog problema, mi smo apsolutno raspoloženi za to, zato što su veze između kriminala i režima Zorana Đinđića, i režima Zorana Živkovića, i režima ovih vlada koje su bile posle 2000. godine tolike i takve, da ćemo mi sa zadovoljstvom prihvatiti takav način tumačenja rada Vlade.