Član 104.
Poštovane kolege, moram da vam obnarodujem jednu vrlo ružnu, neotesanu stvar, da tako kažem. Ovih dana treba da se dogovorimo oko toga ko su naši članovi delegacija koji učestvuju u radu raznoraznih spoljnih kongresa, odbora i slično. Jedna od tih delegacija trebalo je ovih dana da ode na sastanak Svetske asambleje pravoslavlja ili Unije pravoslavlja, kako se to još zove.
Međutim, naš veliki demokrata, čovek kome su puna usta demokratije, kome je važnija borba za demokratiju, nego pripadnost njegovoj stranci, a samim tim i borba za stavove njegove stranke, bar se tako deklariše i pokušava takav imidž da stvori u ovom narodu, već, nekih, petnaestak godina, gospodin Dragoljub Mićunović, kojeg sam do ovog dana poštovao, moram da kažem, svojevoljno je, na svoju ruku, kao predsednik Spoljnopolitičkog odbora, odlučio da mi svoju delegaciju ove godine, 19. juna, ne pošaljemo u Kazahstan na zasedanje ove pravoslavne asambleje.
Ovo nekome možda zvuči kao minorna organizacija, ali ona to zaista nije. Trebalo je gospodin Mićunović malo i o tome da se informiše, pre nego što svojevoljno i na svoju ruku donese ovakvu odluku.
Naime, mi srpski poslanici i u prošlom sazivu, nekadašnje, nažalost, razorene Skupštine Srbije i Crne Gore, vodili smo veliku borbu u ovoj asambleji. Tu smo imali, hvala Bogu, podršku naše braće Rusa, naročito iz političke partije – Naš dom Rusija, koja pripada predsedniku Putinu. I samo zahvaljujući njima uspeli smo svaki put do sada da se izborimo za srpsku pravdu, za istinu koja se nama događa.
Upozoriću vas na jedan bitan događaj – to je taj 17. mart koji nam se desio na Kosovu. Odmah posle tog nesrećnog 17. marta imali smo sastanak ove asambleje, na kojem su pravoslavni poslanici iz Albanije pokušali da proture jednu deklaraciju u kojoj smo mi Srbi okrivljeni za ono što se desilo 17. marta. Naravno, to nije uspelo, ponavljam, uz pomoć naše braće Rusa iz partije Naš dom Rusija. Ta deklaracija nikada nije ugledala svetlo dana.
Smatram da je nedopustivo, čak nemoguće, u jednoj demokratiji koja, istina, nije baš zrela kao ova naša, da se tako nešto dešava, da čovek na svoju ruku zaustavi saradnju koja se vrlo uspešno, uz velike muke doduše, razvijala sa svim ostalim pravoslavnim poslanicima, a napomenuću vam da ih ima čak i iz Australije, Kazahstana...
(Predsednik: Vreme, gospodine Mihajloviću.)
Uskoro završavam.
Ako je to, gospodine Mićunoviću, ta demokratija za koju se vi zalažete, onda ja zaista nisam demokrata.