Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da apelujem da prihvatite amandman koji je podneo kolega Aleksandar Martinović, a koji kaže da se u članu 5. posle reči "političke prirode" dodaju reči "i u obavljanju svoje funkcije ne mogu zastupati interesi bilo koje političke organizacije".
U praksi vam to danas izgleda ovako – jedini pravi zastupnik interesa građana vam je SRS i to je opšte poznato. U tom cilju, zna se da zaštitnik građana mora da radi u skladu sa Ustavom, zakonom, i u lokalnim samoupravama u skladu sa statutima te lokalne samouprave.
Kada je u pitanju jedan konkretan primer, reći ću vam da je u Opštini Rakovica ombudsman izvesni gospodin Vujović, koga ne znam, ali sam dobio predstavku zaposlenih iz Hotela "21 maj" u Rakovici, gde kažu da je 20 zaposlenih po raznom osnovu, a u skladu sa ugovorom koji su zaključili, trebalo da napuste prostorije tog hotela. Međutim, oni su otišli kod zaštitnika građana u svojoj opštini. On im je rekao da im je Velimir Ilić obećao da ih niko neće pomerati, samo da se oni učlane u stranku Velje Ilića.
Danas neki zaposleni u ovoj organizaciji imaju velikih problema. Ja sam kao poslanik iz te sredine dobio ovaj dopis i želim samo da kažem u prilog ovog amandmana, apelujući da ga prihvatite, na delu je pokazano da je, navodno, gospodin Vujović, koji je ombudsman u Opštini Rakovica, nestranačka ličnost, međutim, oni apsolutno deluju u skladu sa interesima određene političke stranke. (Aplauz.)

Hvala. Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Ranđelović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Predlog za dodavanje novog člana, narodni poslanik Nebojša Ranđelović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 7. doda novi član 7a.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Ja vas molim, ostalo je još dva amandmana do završetka današnjeg radnog dana, pa ako možemo da čujemo obrazloženja.
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Marija Milišić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Marija Milišić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podnela sam amandman na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštitniku građana, a u smislu njegovog brisanja. Član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštitniku građana odnosi se na promene u članu 19. Zakona o zaštitniku građana koji glasi, citiram: "Zaštitnik građana je ovlašćen da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata kojima se uređuju pitanja koja se odnose na slobode i prava građana".
Prvi deo člana 19. Zakona o zaštitniku građana Predlogom zakona nije menjan, mada više predstavlja simbolično ovlašćenje, ovlašćenje za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom je više simbolično pošto ta institucija već duže vreme ne funkcioniše.
Međutim, sporan je deo člana 19. koji je u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštitniku građana obrisan, a glasi, citiram – "...kojima se uređuju pitanja koja se odnose na slobode i prava građana".
Brisani deo člana 19. Zakona o zaštitniku građana predstavlja okvir delovanja zaštitnika građana, njegovu nadležnost i zakonsko ograničenje u okviru koga bi se izabrano lice trebalo kretati. Svaki državni organ, pa i njegov funkcioner, moraju da deluju u skladu sa ovlašćenjem koje propisuje zakon, a reguliše njihov rad. Brisanjem dela člana 19. Zakona o zaštitniku građana uvodi se anarhija, jer šta je drugo zaštitnik građana i koja je njegova nadležnost ako ne zaštita koja se odnosi na slobode i prava građana.
Zaštitnik građana predstavlja vid javne kontrole rada uprave, a u funkciji zaštite i unapređivanja ostvarivanja sloboda i prava građana. Član 1. Zakona o zaštitniku građana u stavu 2. kaže da se zaštitnik građana stara o zaštiti i unapređenju ljudskih sloboda i prava. Smatram da je svako drugo objašnjenje suvišno. Hvala.

O amandmanu su se javili narodni poslanici: Nataša Jovanović, Zoran Krasić i Petar Jojić. Prvo Nataša Jovanović, pa Petar Jojić.

Pitanje je, dame i gospodo narodni poslanici, kada će ovaj zakon da ima svoju stvarnu primenu, ne samo zbog toga što je na dnevnom redu morao da bude i konkretan predlog za zaštitnika građana, već zbog toga što se ovaj amandman koji je podnet na član 19. osnovnog Zakona, odnosno član 9, na koji je podnela amandman gospođica Milišić, odnosi na budući rad Ustavnog suda i na obavezu tog budućeg zaštitnika da pokrene pred Ustavnim sudom zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata i dalje ide tačka.
Poenta je u tome da vi nama objasnite zbog čega sistematski kršite Ustav ovakvim Predlogom izmenama i dopunama Zakona o zaštitniku građana. Hajde opet da se vratimo na član 1, kada ste "slučajno" izostavili manjine. Ovde ste, na šta vam ukazuje gospođica Milišić, sve do ovog dela koji sam pročitala, ostavili osnovni tekst Zakona, član 19, a nastavak kojim se uređuju pitanja koja se odnose na slobode i prava građana, kažete da to ne treba u zakonu i to se briše.
Objasnite sad građanima Srbije kako ćete da štitite njihove slobode i prava kada to brišete iz teksta zakona, a u prvom članu zakona o zaštitniku građana, taj budući zaštitnik to treba da radi. Vi ga sad onemogućavate u njegovom poslu pred Ustavnim sudom. Ustavni sud, ma kada da ga formirate, a to se sigurno neće desiti u skorije vreme kako su stvari krenule, neće uopšte da ocenjuje prava i slobode građana ove zemlje. Mene to uopšte ne čudi. Setite se mnogobrojnih, na desetine predstavki, žalbi Ustavnom sudu koje je podnela SRS, zbog toga što su se flagrantno kršila prava narodnih poslanika, naša prava ovde. Dobili smo samo dva potvrdna odgovora, (je l' tako Vjerice) da možemo svi da govorimo o amandmanima i da možemo da se javljamo po Poslovniku, a sve ostalo je ostalo, jer je tako rekao Slobodan Vučetić, politički predsednik bivšeg Ustavnog suda.
Šta sad mi da očekujemo kad narodni poslanici, cela poslanička grupa, 82 poslanika, pre toga 23 poslanika, podnese predstavku Ustavnom sudu da se oceni ustavnost, odnosno zakonitost u ovom slučaju Poslovnika o radu Narodne skupštine ili naše odborničke grupe širom Srbije, kada su se pojedina akta koja donose organi lokalne samouprave direktno kosila sa zakonom o lokalnoj samoupravi, kao što je, recimo, Statut Grada Kragujevca koji je donet.
Ustavni sud ćuti, a vi kažete sada u članu 19, odnosno članu 9, da se ne štite sloboda i prava čoveka i građanina. Kako onda bilo ko vama da veruje? Uostalom, vi ste na delu pokazali da vas državljani Republike Srbije uopšte ne zanimaju.
Peta je godina od kako je predsednik naše stranke, koji se dobrovoljno predao i otišao u haški kazamat, a vas uopšte ne zanima da li se krše njegova osnovna prava, a to je predsednik najveće političke stranke i do juče vaš kolega, koji je od prvog dana i prvog saziva bio u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kako vi sada, onda, da ubedite nekog građanina da ćete da štitite njegova prava kada vi to onemogućavate ''zaštitniku''.
Pošto mi je ostalo samo malo vremena, i druge kolege su se javile, da se vratim na onu priču oko političkog angažmana ili neangažmana, pošto malopre nije bilo prostora. Jedan od prvih ''zaštitnika građana'', gradski građanski branilac, kako se to zove po Zakonu o lokalnoj samoupravi, izabran je u Kragujevcu. Uopšte nije sporno što je on priznao i što cela javnost zna da je on bio član propale političke organizacije, koja naravno ni cenzus nije prošla, Srpskog pokreta obnove, kako na republičkom, tako ni na lokalnom u Gradu Kragujevcu.
Problem je nastao onog trenutka kada je on počeo da se meša u svoj posao i kada je počeo da pravi izveštaje u kojima izveštava građane Kragujevca na osnovu njihovih žalbi, da Veroljub Stevanović, gradska uprava Grada Kragujevca, javna preduzeća, krše zakon i Ustav ove zemlje i Zakon o lokalnoj samoupravi i opšte akte koje je donela SO Grada Kragujevca. Tog trenutka je smenjen.
Nije problem u tome, da li je neko član neke političke stranke i to neće na sudu da se dokazuje. Kod vas ima takvih konvertita da je to čudo jedno. U ovom DOS-u, u ovom sada trećem i u onom prvom, da krenemo od vaših prvih političkih angažmana, pa to je da čoveka glava zaboli, bar da su neke srodne ideologije, a tu ideologije nema, nego samo sistem ''daj da budem negde i da nešto uzmem da se lepo uhlebim'' i vi sada kažete da ne može da bude ''zaštitnik građana'' član političke stranke.
Što se tiče njegovih nadležnosti budite sigurni da je ovo čitava farsa, jer ko god da bude izabran, a već se sada glasno govori o tom kandidatu za koga spremate to mesto, taj svakako neće moći da radi posao iz svoje nadležnosti, jer to je prva prepreka i ne može da traži kod Ustavnog suda da se poštuje osnovno pravo građana Srbije, zagarantovano Ustavom, a to su ljudska prava i slobode čoveka i građana. (Aplauz.)

O amandmanu reč ima narodni poslanik Petar Jojić, imate još sedam minuta za poslaničku grupu SRS.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ova sednica je obeležena kao sednica koja je veoma problematična. Sednica na čijem se dnevnom redu nalaze predlozi zakona koji nisu smeli ni po kom osnovu da budu na dnevnom redu sve dok se ne bude, pre svega, osnovao Ustavni sud.
Prema Zakonu o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka, sednice Ustavnog suda zakazuje predsednik ili sudija koji ga zamenjuje, kako to propisuje član 43. tog zakona. A, sud je protumačio, ali pogrešno, da zamenik predsednika može postojati samo kada postoji i predsednik, kakva pravna logika, ne, i kada ga nema. Sada ne može da radi dok se ne izabere novi predsednik, jer u sudu ne postoji ovlašćeno lice da zakaže sednicu.
U međuvremenu je došao novi Ustav u kome je predviđeno da predsednik Ustavnog suda bira sudije iz svog sastava, kako to predviđa član 172. stav 7. Ali, u sudu se ništa nije promenilo. Sud nije izmenio svoju Odluku o organizaciji Ustavnog suda, kako je to normirano u "Službenom glasniku RS" broj 56/2002 (koju sam donosio), a koju može i sam da menja, čiji je član 11. navodno bio osnov za napred izloženo tumačenje. A, sudije nisu iskoristile mogućnost neposrednom primenom Ustava da izaberu sebi predsednika i da nastave sa radom. Iz tog razloga Srbija danas, faktički, nema Ustavni sud.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 167. Ustava Republike Srbije predviđeno je, norma glasi – ''Ustavni sud odlučuje o: saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima''. Dame i gospodo, da li može neko u ovoj državi, ako se donese i izglasa ovaj zakon, da pokrene inicijativu pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti sva tri ova predloga koja se nalaze na dnevnom redu. Ne može! Zbog toga što mi nemamo Ustavni sud.
Kako će taj ''zaštitnik građana'' koga ćete, dame i gospodo iz demokratskog bloka, da izaberete, sada, nakon svega toga, ako zakon stupi na snagu osmog dana ili od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", kako će taj ''zaštitnik građana'' moći da uloži zahtev o zaštiti zakonitosti i ustavnosti. Da li će taj zakon biti u saglasnosti sa normama koje su utemeljene Ustavom Republike Srbije. Ne može! Zakon neće moći uopšte da se primeni. Njegova primena je, pre svega, dovedena u pitanje, a osim toga, dame i gospodo, Srbija je, bivša SFRJ, Savezna Republika Jugoslavija i Srbija su potvrdile međunarodnim ugovorom da prihvataju međunarodne norme i u oblasti ove regulative i u oblasti ovog dela prava.
Dame i gospodo, međunarodno pravo predstavlja sintezu politike i prava, koja u međunarodnom pravu treba da omogući prevagu prava nad politikom, kao i njegovo što veće utemeljenje na opšteprihvaćenim odnosnim i pravnim načelima. Istorija pokazuje da tamo gde politika dominira nad pravom dolazi do konflikta politike i prava, što uslovljava određene društvene devijacije. Pogrešno se smatra da je pozitivizam omogućio prodor politike u pravo, iako je sigurno da pozitivizam može biti zloupotrebljen u političke svrhe.
Čini se, ipak, da teorije prirodnog prava u većoj meri dozvoljavaju prodor politike u pravo, čak i onda kada teže da ono postavi granice u politici.
Međutim, SRS, i ja kao pravnik smatram da je prethodno pitanje šta bi trebalo uraditi u ovoj Srbiji, a to jeste doneti one zakone kako je to normirano u članu 5. Zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije koji predviđa da u toku drugog zasedanja, nakon izbora vlade, Narodna skupština uskladi sa Ustavom zakone koji se odnose na primenu odredaba Ustava na sudove i javna tužilaštva, zakone kojima se uređuje organizacija i nadležnost sudova, izbor i prestanak funkcije predsednika sudova i sudija Vrhovnog saveta i državnog tužioca.
Dame i gospodo, ovo je prethodno pitanje – poštovanje Ustava, a potom može doći na dnevni red da se raspravlja, govori i odlučuje o zakonima koji treba da budu primenjeni u praksi. Ne može se prethodna vlada hvaliti kako je donela 267 zakona. Nažalost, imamo takvu pravnu regulativu i situaciju da se o zakonima koje je prethodna Skupština, Parlament, donela već traže njihove izmene i dopune, a da još uvek nisu stupili na pravnu snagu i nisu primenjeni, što u uporednom pravu Nemačke, Francuske, Italije, Holandije, Belgije, Švedske, Engleske i anglosaksonskih zemalja nije zabeleženo – da se traži izmena i dopuna zakona koji budu doneti, a još uvek nisu stupili na snagu. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.
Ovo je poslednji predloženi amandman na zakon o kome mi upravo govorimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom se predviđa menjanje člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana.
Predlagač zakona nije objasnio razlog za donošenje zakona po hitnom postupku. U tom kontekstu, predlagač se poziva na član 196. Ustava, ali upravo u tom članu Ustava piše: "Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja."
Slična definicija postoji i u članu 161. Poslovnika: "Po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija."
Dakle, kada se to ima u vidu logično je da se postavljaju sledeća pitanja: Šta se to dramatično izmenilo u periodu od 30. maja, pa do danas? Dana 30. maja su na dnevnom redu bili neki drugi zakoni, da li su razlozi iz člana 196. Ustava, na koje se predlagač sada poziva, postojali i 30. maja 2007. godine? Takođe, ako pogledamo ceo Predlog zakona, opet nema objašnjenja za hitan postupak. Na primer, u čl. 2, 4, 6. i 7. se propisuje da skupština bira i razrešava većinom glasova zaštitnika građana i njegovog zamenika. Pošto je u članu 105. Ustava već precizno rešeno to pitanje, predlagač, očigledno nesiguran, dodaje još jedno objašnjenje. Navodno, to je evropski standard. Međutim, to nije tačno.
U slovenačkom zakonu je propisana dvotrećinska većina. U mađarskom zakonu je, takođe, propisana dvotrećinska većina. U Mađarskoj u izradi zakona učestvovao je i Evropski institut za ombudsmana, sa Univerziteta u Izburgu. U Španiji je za izbor potrebna ratifikacija sa tri petine glasova u Senatu. U Švedskoj, u kojoj je pre oko 200 godina nastala ova institucija, izbor se vrši aklamacijom.
Nema objašnjenja za hitan postupak ni odredbama člana 9. Predloga zakona, koje regulišu postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Poznato je da mi nemamo Ustavni sud izabran po odredbama novog Ustava, iako čitav Šesti deo Ustava reguliše ovu instituciju, od člana 166. do člana 173, kao i član 9. Ustavnog zakona.
Predlagač se i u opštem smislu poziva na novi Ustav, ali novi Ustav ima dve osnovne vrednosti: prva je, uspešno regulisanje ljudskih prava, čak i Venecijanska komisija smatra da je to urađeno bolje nego što to zahtevaju evropski standardi. Nažalost, poznato je da Vlada nije našla za shodno ni da formira ministarstvo za ljudska i manjinska prava; druga, osnovna vrednost Ustava je, regulisanje statusa Kosova i Metohije. Ali, predlagač zakona nije predvideo postojanje zaštitnika građana za Kosovo i Metohiju. Samo takvo rešenje bi opravdalo donošenje zakona po hitnom postupku. To bi bilo i u skladu sa međunarodnim standardima. Na primer, u Severnoj Irskoj postoji posebni zaštitnik građana, u Belgiji za regije Valoniju i Flandiju, u 29 delova Ruske Federacije rade posebni zaštitnici građana, u Kanadi postoji ova institucija u više provincija.
Takođe, predlagač nije predvideo zaštitnika građana za Kosovo i Metohiju, iako je Evropski sud za ljudska prava doneo odluku da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine ne važi za NATO trupe na Kosovu. Ne važe čak ni članovi 2. i 5. koji garantuju pravo na život i pravo na slobodu i bezbednost. Predlagač nije uzeo u obzir ni ozbiljnost nastojanja da se otme Kosovo i Metohija. Nije uzeo u obzir izjavu Mareka Novickog da je Kosovo crna rupa ljudskih prava.
Zato neozbiljno deluju izjave naše delegacije date u Petersburgu, o Kosovu i Metohiji, kao svetskom pitanju i istorijskoj važnosti tog problema.
Ako već tražimo od Rusije da uđe u sukob sa celim Zapadom zbog Kosova i Metohije, onda i mi treba da iskreno štitimo ljudska prava naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji, a ne da primenjujemo dvostruke standarde, kao što to radi Zapad. Zato nema opravdanja za hitan postupak predviđen u članu 10. Zahvaljujem.

Hvala.

Da li još neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, o amandmanu. Imate još osam i po minuta.