DRUGO VANREDNO ZASEDANjE, 12.06.2007.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem. Replika, narodni poslanik Slobodan Gavrilović.

Slobodan Gavrilović

Da bismo neke stvari razjasnili do kraja, nije tačna tvrdnja koju je ovde izrekao Tomislav Nikolić da mi kao većina imamo većinu, kao što će oni imati sutra u svim odborima. U većini odbora, nažalost, ne znam kako, i skrećem pažnju na to i predsedniku Skupštine i ostalima, da je to za mene potpuno nepojmljivo, da u većini odbora vladajuća većina nema većinu. Odbor za kulturu je jedan od takvih odbora. Odbor za spoljne poslove je jedan od takvih odbora i tako dalje. To je prosta matematika. Pogledajte, u 11 odbora vladajuća većina nema većinu. To nije matematički i logički ispravno.
U tom slučaju, razumeo bih strepnju opozicije ako bi neko od predsednika odbora zloupotrebio to pravo pa ne bi sazvao sednicu odbora, onda bi razumeo da neko napusti sednicu, a dok se ne napravi takav razlog, onda ne vidim razloga da se unapred preti time. To je jedan argument.
Drugi je vezan za ono što predstavlja suštinu rada odbora. Predsednik odbora, posebno u odborima gde on nema većinu, ne može da donese nijednu odluku bez većine. Znači, ni dnevni red ne može utvrditi bez većine. Ali dajte da počnu da rade odbori, pa da onda vidimo da li oni rade kako treba da rade ili kako ne treba. Sumnja, koja se razvija ovde a priori, ne doprinosi popravljanju odnosa, o kome je govorio gospodin Dulić u svom inauguracionom govoru.

Oliver Dulić

| Predsedava
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Slavko Jerković.
...
Srpska radikalna stranka

Slavko Jerković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225. i 226. Poslovnika. Tražim jedno obaveštenje od vladajuće koalicije, a tu su i prisutni ljudi, koliko vidim, koji mogu da odgovore na neki način da bi zadovoljili građane Grmovca koji drugi dan u opštini Zemun spavaju i sede na stepeništu. Samim tim ometaju rad opštinske uprave. Juče su, dame i gospodo narodni poslanici, stanovnici Grmovca, bar njihovi predstavnici, u većem broju, bili u Gradskom sekretarijatu za urbanizam i građevinarstvo.
Zamislite kakav su odgovor dobili, za ono najvažnije među najvažnijim u životu, da imaju struju s kojom kubure već duži niz godina – idite vi kod radikala, neka vam oni to regulišu.
Idite u Opštinu Zemun i ne mrdajte odatle. Te reči je izustio načelnik, gospodin Nenad Komatina. On pripada stranci DSS.
Valjda će ovo čuti i videti i gospodin Aligrudić, pa bih ga zamolio da okrene telefon i da svom načelniku kaže da se građani Srbije ne smeju deliti u njihovim pravima. Na taj način se ne smeju sticati politički poeni. Ne možemo mi građane Srbije u Opštini Zemun primati po političkoj pripadnosti, po boji, po veroispovesti ili ne znam po čemu drugom. Mi treba da predstavljamo servis građana. Treba konačno da shvatimo da smo svi mi ovde u ime građana, te da treba maksimalno da preduzmemo sve da se njihova prava ostvare.
Znam vrlo dobro da su vama puna usta integracija, Evropske unije i svega ostalog, ali nećete vi nikada videti EU. Možda će vas stotinak iz vladajuće koalicije otići sa kartom u jednom smeru, ali do tada, jeste da je gospodin Bogdanović bolestan...
(Predsednik: Vreme.)
Evo, završavam, ali je tu njegov zamenik koja je obećala da će problem Grmovca biti rešen i to vrlo brzo. Opština Zemun je sa svoje strane učinila sve i donela Zaključak 4. juna ove godine da je spremna da obešteti sve vlasnike određenih parcela, drugim rečima, njiva, gde treba da se postavi dalekovod. Od gradske vlasti se ne traži nijedan dinar. Sami stanovnici Grmovca su obezbedili sredstva, a ostaje samo paraf, odnosno potpis, ta jedina saglasnost koju Komatina treba da potpiše, da bi konačno građani Grmovca ugledali svetlost dana, da bi imali struje. Grmovac se nalazi svega 20 kilometara od Beograda.
Učinite sve za građane Srbije, pa onda gledajte pravac integracija, idite gde god hoćete, ali bez nas, molim vas. (Aplauz.)

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Ognjen Mihajlović, izvolite.

Ognjen Mihajlović

Član 104.
Poštovane kolege, moram da vam obnarodujem jednu vrlo ružnu, neotesanu stvar, da tako kažem. Ovih dana treba da se dogovorimo oko toga ko su naši članovi delegacija koji učestvuju u radu raznoraznih spoljnih kongresa, odbora i slično. Jedna od tih delegacija trebalo je ovih dana da ode na sastanak Svetske asambleje pravoslavlja ili Unije pravoslavlja, kako se to još zove.
Međutim, naš veliki demokrata, čovek kome su puna usta demokratije, kome je važnija borba za demokratiju, nego pripadnost njegovoj stranci, a samim tim i borba za stavove njegove stranke, bar se tako deklariše i pokušava takav imidž da stvori u ovom narodu, već, nekih, petnaestak godina, gospodin Dragoljub Mićunović, kojeg sam do ovog dana poštovao, moram da kažem, svojevoljno je, na svoju ruku, kao predsednik Spoljnopolitičkog odbora, odlučio da mi svoju delegaciju ove godine, 19. juna, ne pošaljemo u Kazahstan na zasedanje ove pravoslavne asambleje.
Ovo nekome možda zvuči kao minorna organizacija, ali ona to zaista nije. Trebalo je gospodin Mićunović malo i o tome da se informiše, pre nego što svojevoljno i na svoju ruku donese ovakvu odluku.
Naime, mi srpski poslanici i u prošlom sazivu, nekadašnje, nažalost, razorene Skupštine Srbije i Crne Gore, vodili smo veliku borbu u ovoj asambleji. Tu smo imali, hvala Bogu, podršku naše braće Rusa, naročito iz političke partije – Naš dom Rusija, koja pripada predsedniku Putinu. I samo zahvaljujući njima uspeli smo svaki put do sada da se izborimo za srpsku pravdu, za istinu koja se nama događa.
Upozoriću vas na jedan bitan događaj – to je taj 17. mart koji nam se desio na Kosovu. Odmah posle tog nesrećnog 17. marta imali smo sastanak ove asambleje, na kojem su pravoslavni poslanici iz Albanije pokušali da proture jednu deklaraciju u kojoj smo mi Srbi okrivljeni za ono što se desilo 17. marta. Naravno, to nije uspelo, ponavljam, uz pomoć naše braće Rusa iz partije Naš dom Rusija. Ta deklaracija nikada nije ugledala svetlo dana.
Smatram da je nedopustivo, čak nemoguće, u jednoj demokratiji koja, istina, nije baš zrela kao ova naša, da se tako nešto dešava, da čovek na svoju ruku zaustavi saradnju koja se vrlo uspešno, uz velike muke doduše, razvijala sa svim ostalim pravoslavnim poslanicima, a napomenuću vam da ih ima čak i iz Australije, Kazahstana...
(Predsednik: Vreme, gospodine Mihajloviću.)
Uskoro završavam.
Ako je to, gospodine Mićunoviću, ta demokratija za koju se vi zalažete, onda ja zaista nisam demokrata.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem se. Povredu Poslovnika reklamirao je narodni poslanik Momir Marković, izvolite.

Momir Marković

Član 225, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je 1996, 1997, 1998. godine reka izbeglica iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske krenula put Srbije, mnogi su se zadržali u Zemunu, upravo zbog toga što su znali da su u Zemunu srpski radikalni na vlasti i da će im pomoći. Vi ste ih slali od prihvatnog centra do prihvatnog centra, od sportske sale do sportske sale. I danas širom Srbije žive u prihvatim centrima.
Formirali smo nekoliko naselja na teritoriji Opštine Zemun. Jedno od najproblematičnijih, za vas najproblematičnijih naselja, jeste naselje Grmovac. Jedanaest godina, na 15 kilometara od ove skupštinske sale, građani Srbije žive u najgorim mogućim uslovima, bez vode, bez struje. Pri tom, da obavestim građane Srbije, vodu smo mi, Opština Zemun je vodu dovela do naselja, 26 trafo-stanica i kompletna infrastruktura, kompletan materijal je bio pripremljen.
Gde se sada taj materijal nalazi, trebalo bi da pitate one koji su od 2000. do 2003. godine vladali u Opštini Zemun.
Danas, zahvaljujući samovolji jednog činovnika u Gradskoj skupštini, ti ljudi ne mogu dobiti struju iako su platili i dali zadnji cent i za bandere i za trafo-stanice i za mrežu, i sve je urađeno, razvučeno, još da potpiše taj gospodin i da se struja ljudima pusti.
Dokle mislite, vas gospodo iz DSS-a pitam, pošto je taj vaš sekretar, dokle mislite da maltretirate građane Srbije, građane Beograda?
I još jedna stvar, gospodine predsedniče, na prošlom sastanku sam postavio nekoliko poslaničkih pitanja, a vaš potpredsednik koji je izgleda protumačio samo korice Poslovnika, i dalje nije stigao, reče mi da nemam pravo. Pošto se vi razumete u Poslovnik, koristim priliku da ta poslanička pitanja ponovim.
Dvadesetsedmog oktobra 2006. godine, iz kancelarije 708, Agencije za privatizaciju nestao je lap-top u kome su se nalazili svi podaci za EPS, za NIS i za Bor. Mesec dana kasnije iz kancelarije 712, takođe je nestao lap-top u kome su se nalazili ostaci podataka za EPS i NIS, pa pitam – da li vi to spremate privatizaciju, ''burazersku'' privatizaciju za ova tri preduzeća? Kome su to bili potrebni ti podaci, od onih koji će na tenderu učestvovati?
Pitam vas dalje – da li je tačno da je u Agenciji za privatizaciju nestalo dva miliona evra i da su zbog toga ostavke podneli: Časlav Petrović, izvršni direktor, Vladimir Galić, generalni direktor, Aleksandar Pravica, direktor tendera, Željko Matijević, direktor centra za aukcije i Goran Obradović, direktor centra za kontrolu?
Dalje, pitam – da li je tačno da je u adaptaciji prostora u "kamenoj zgradi" pošte, preko puta onog zdanja Skupštine, samo za adaptaciju potrošeno 160 miliona dinara? Postavio sam pitanje i potpredsedniku koji se najbolje razume u građevinu da mi kaže koliko je to novih kvadrata zgrade moglo da se napravi za ovih 160 miliona?
Dame i gospodo narodni poslanici, Ali-baba i 40 eksperata privodi privatizaciju u Srbiji.

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala vam puno. Da li želite da se nadležnim ministarstvima prosledi ovo kao poslaničko pitanje? (Da.)
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Nada Kolundžija, ali ona nije tu, pa reč ima gospodin Gojko Radić, potom narodni poslanik Dragan Todorović.

Gojko Radić

Reklamiram članove 120. i 226. Ja dugujem jedno izvinjenje građanima Subotice, pošto sam zadnji put izneo podatak da gospodin Čakanj nije još uspeo da kupi Privredu komoru u Subotici, a ja sam pogrešio, evo već je ušao u podrumske prostorije i njegove su. Znači, uzeo je temelj i još dok se malo zgrada uruši, pa postane manje vredna, onda će da kupi i ovaj objekat i imaće svoju ulicu.
Ne znam u koja vremena se vraćamo. Nekada su građani Subotice otkupljivali svoj grad od vlastodržaca da bude građana Subotice, a danas je vlast u Subotici Savez vojvođanskih Mađara.
Taj isti grad se prodaje jednom čoveku, i on, postaje jednostavno dominantan, postaje vlasnik celog grada. U Beogradu postojeće strukture ćute i sve aminuju. Nas u SRS to ne iznenađuje, ali evo za javnost Srbije da znaju, nije to čudo, kada ministri Vojislava Koštunice ne izlaze iz Lovačkog doma na Makovoj sedmici, poznato za Subotičane, prema granici Kelebija, večeraju i druže se. Onda nam je jasno da se ovakvi aranžmani sklapaju i da prostori koji basnoslovno vrede odlaze za urušene zgrade.
Evo samo jedan podatak koji ne može da prećuti ni tužilac, ni Vlada, ni Agencija za privatizaciju. Kada je u Subotici privatizovana "Minerva" tada je prema Agenciji otišla dokumentacija da "Minerva" raspolaže sa prostorom od 1900 i nešto kvadrata.
Kada je gospodin Čakanj dogovarao zamenu prostora sa opštinom Subotica, onda "Minerva" odjednom ima poslovnog prostora od 2600 i nešto kvadrata. Znamo da je 2004. godine privatizovana, da nije radila, nije funkcionisala, da se nije obnavljala, nije proširivala svoj poslovni prostor, znamo da je 2005. godine "Minerva" imala ukupan obrt sredstava od 21.000 dinara – gde su bili zaposleni, gde su plate zaposlenih i kako je ispunjavala obaveze prema Agenciji za privatizaciju. Očito je da se radi o kriminalu i da je pljačka u pitanju.
Ja ovde ponovo pozivam predsednika Skupštine, pošto dolazi iz Subotice iz DS, i pozivam potpredsednika opštine Subotica, tu je, evo ga, sedi u klupama kao narodni poslanik, neka kaže da li su ovo izmišljeni podaci i neka dignu svoj glas.
Pročitao sam u novinama oglašava se predsednik DS u Subotici i kaže treba preispitati. Pa mi svi u Subotici znamo da za to treba da idu u zatvor, nema šta tu preispitivati, i svi učesnici u ovoj aferi treba da idu u zatvor. Nema se šta tu preispitivati. Nije to kvasac, pa zamesili hleb i onda on raste. Kako to da je ova zgrada "Minerve", ona se ruši, a narasla, ima višak kvadrata.
Gospodo iz DS, gospodine predsedniče, vi morate da se zabrinete i morate da izađete za ovu govornicu, da tražite da se izvede pred sud, da se nađe ko su počinioci i ko su organizatori ove akcije, ove pljačke državne imovine.