Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 226.
Jasno je, opet ćemo govoriti o Grmovcu i nećemo odustati od ove teme iz više razloga. Dobili smo jedno obaveštenje koje je pokušao da predsednik Skupštine da, da ovde uputi. On, doduše, nije ni sada ovde, verovatno ima obaveze. Predsednik Parlamenta ima drugih obaveza, meni je to jasno, međutim, za njega je krajnje korisno da bude više u ovom parlamentu jer je čovek neiskusan. On je sam rekao da se našao u čudu, da ne vidi kako da razreši taj problem kada se mi pozivamo na član 226. Da on, eto, potpisuje, prema različitim institucijama različite zahteve da se odgovori na pitanja koja mi postavljamo za ovom skupštinskom govornicom.
Međutim, problem Grmovca je nešto malo drugačiji problem. To je akutan problem. Zbog čega je akutan problem? Zato, što 50 ljudi danas štrajkuje u zemunskoj skupštini. Ti ljudi štrajkuju glađu i to potpuno opravdano. U 21. veku, vi koji pričate da vodite ovo društvo u Evropu i često ističete da je civilizacijska tekovina nešto što je za vas zakon, vi u jednom gradu, Beogradu, ne dozvoljavate da 2.000 ljudi ima elementarnu potrepštinu koja se zove struja.
Deset godina ti ljudi pokušavaju. I, kakva su obrazloženja: neka vam daju radikali, neka vam daju oni koji su vam dali parcele! Hajde da se vratimo unazad, šta je bilo sa tim parcelama sporno? Koje su to parcele, ko je dobio te parcele? Da li su tajkuni neki, da li je to nešto otimano od naroda? Te parcele su dobile izbeglice na kojima biste vi verovatno više voleli da opredelite sabirne centre, u kojima neki, nažalost, i dan-danas, u krajnje nehumanim uslovima žive. Dobili su pored tih ljudi, naših izbeglica, zna se iz kojih krajeva, ljudi slabijeg materijalnog stanja: prosvetni radnici, medicinski radnici, srednji kadar, ti su ljudi dobili tamo, tamo je takvih 2.000 ljudi.
Sada vi kažete imate spornu stvar, deset ljudi vlasnika treba da saglasnost da. Dalo je više od 50% ljudi saglasnost da se pređe preko njihovog imanja. A ko nije dao? Ima koji su umrli, pa je sada ostavinska rasprava u toku.
Da se vratim na predsednika. Kad je ovakav problem, šta smo mi tražili od predsednika? Mi tražimo da nam se da informacija o ovom slučaju. Da je to iskusan predsednik on bi okrenuo jedan telefon, pitao bi nadležne organe o čemu se radi? A onda? Ako bi imao nešto što se zove kultura, nešto što se zove finoća, onda bi apelovao za nekoga ko je u teškoj situaciji, pa bi založio i svoj ugled narodnog poslanika predsednika, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, da se jedna očigledna nepravda i zaista nešto što je ovako neshvatljivo ispravi. Eto, to je ono što mi očekujemo od našeg predsednika. Inače...
