Koji su to članovi, gospodine Šaroviću?

Polako, gospodine Albijaniću, imajte malo strpljenja. Matematički precizno ću nekoliko članova navesti. Vi sada obratite pažnju, počinjem da citiram, pa ćete mi to vreme odbiti.
Dakle, povređen je član 104. stav 1. koji glasi: ''Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine''.
Stav 2. istog člana kaže: ''Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem''. Stav 3. glasi: ''Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza'' itd. Dakle, sve ovo je radio gospodin Dulić.
Povređen je član 100. stav 1. koji kaže: ''Narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog Poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika''. Svedoci smo da je gospođa Radeta dobila reč za repliku, kako je to jasno i rekao gospodin Dulić, čime je, bez obzira što se radi o gospođi Radeti, ona tu ništa nije kriva, gospodin Dulić povredio ovaj poslovnik.
Dalje, stav 3. člana 100. kaže: ''Predsednik Narodne skupštine dužan da nakon toga da objašnjenje''. Svedoci smo, takođe, da gospodin Dulić nije davao objašnjenje, iako je više poslanika SRS izlazilo da mu ukaže da postoje određena kršenja.
Član 100. stav 4. kaže: ''Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će, bez pretresa, odlučiti o tom pitanju u Danu za glasanje''. Mi, naravno, s obzirom na to da nismo dobili ni objašnjenje, ostali smo uskraćeni i za ovu poslovničku mogućnost da, ukoliko smo nezadovoljni, eventualno tražimo da se Skupština o tome izjasni, a ja tražim da se za onu prethodnu povredu Poslovnika, jer nisam zadovoljan objašnjenjem, izjasni Narodna skupština.
Dalje, povređen je član 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji se odnosi na predsednika Narodne skupštine i koji kaže: "Predsednik Narodne skupštine: – vrši poslove predviđene Ustavom, –predsedava sednicama Narodne skupštine", i treća tačka stava 1. ujedno i najvažnija u ovom trenutku – "stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine".

Gospodine Šaroviću, samo jedan momenat, da vam vratim vaše vreme, pošto ste do sada citirali.

Hvala. Dakle, gospodin Dulić ne samo da nije poštovao odredbe Poslovnika, nego ih je upravo on i najviše kršio. Mi smo i kada je izabran gospodin Dulić izrazili sumnju, veoma osnovanu, jer znamo kako je to bilo u prethodnim sazivima, da će ovaj predsednik Parlamenta, odnosno gospodin Dulić, kao što je i svaki prethodni bio, biti sve gori, da će oduzimati prava poslanicima i da će bukvalno ići na ukidanje svake rasprave i na potpuno obesmišljavanje Parlamenta.
Ono zbog čega sam se javio i prvi put, gospodin Dulić je pokušao da izmeni kontekst onoga što je rekao, ali ja ću upravo zbog građana koji gledaju ovaj prenos još jedanput citirati reči gospodina Dulića. Oliver Dulić je objasnio sledeće, kaže: "Pošto smo mi vojvođani na privremenom radu u Beogradu, trudimo se da pomognemo Beogradu i Srbiji". Na privremeni rad se ide u inostranstvo, ide se u Nemačku, Italiju, Francusku, Ameriku i Kanadu. Gospodin Dulić je na privremenom radu u Srbiji i na privremenom radu u Beogradu, a onda nam posle recite da to nije separatizam.
Dalje, kaže da se oni trude da pomognu Beogradu i Srbiji, dakle, ne radi se o Skupštini, ne radi se o nedostatku kulture, finoće i tolerancije u Skupštini, kako to tvrdi gospodin Dulić, kaže, oni će da prikažu kako oni funkcionišu u Vojvodini, kako međusobno razgovaramo, ''da pokažemo da nije sramota biti fin, kulturan i tolerantan''.
A kakvi su to ljudi, gospodine Duliću, koji žive u Beogradu i Srbiji? Da li je to stoka, da li smo mi toliko nekulturni, da li smo toliko primitivni, da li smo toliko netolerantni, pa posle vekova i vekova postojanja Beograda, a Beograd je odavno i kulturni i ekonomski centar, kakav god hoćete drugi, čekali smo vas da sa vaših 30 godina dođete da držite lekcije svima pojedinačno, od dva miliona ljudi koji žive u Beogradu.
On dalje kaže, naučiće Beograd i Srbiju da, ako je čovek fin ne znači da je slab i da je snaga u kulturi. To je poruka koju oni iz Vojvodine donose nama. Dakle, mi smo u Beogradu i u Srbiji stoka nekulturna, primitivna i ko zna kakva, pa smo morali da sačekamo Olivera Dulića, njega je to valjda Sonja Liht dobro naučila, pa je on sad došao ovde da deli lekcije svima.
Dakle, ovo je krajnje uvredljivo za sve građane Beograda, za sve građane Srbije, kada kažem Srbije mislim i na Vojvodinu i na Kosovo i Metohiju. Prema tome, tražimo izvinjenje ili ostavku od gospodina Olivera Dulića. Hvala.

Gospodine Šaroviću, reklamirali ste članove 104. 100. i 27. Poslovnika. Član 104. "dostojanstvo Narodne skupštine, obraćanje sa uvažavanjem, da se ne koriste uvredljivi izrazi", mislim da i predsednik Skupštine i moja malenkost, kao i svi narodni poslanici žele da se tako i ponašaju.
Član 100. – naravno da je predsednik Skupštine pružio adekvatno objašnjenje i ja ću to uvek činiti kada je to moguće. Ponekad nije moguće, jer se u onom članu 225-226. ne postavlja pitanje, nego se iznose konstatacije, tako da nisam u mogućnosti da prosledim to pitanje, ako nije pitanje.
I, član 27. – što ste iskoristili da ponovo citirate reči predsednika Narodne skupštine, pri čemu, zaista, neke reči koje ste vi izneli kao konstatacije nisu odgovarajuće za predsednika Narodne skupštine. Ne, ne, ne mislim na reči koje ste vi izgovorili, gospodine Šaroviću, za predsednika. Predsednik Skupštine je objasnio svoj citat i rekao je da je to u skladu sa temom koja je tada bila na toj konferenciji. Prema tome, nije dobro čak ni tako pričati o građanima Beograda, zaista vas molim da to ne činimo. Da li ste vi, gospodine Šaroviću, zadovoljni objašnjenjem i prihvatate li da se o ovome ne glasa, jer vi niste posebno iznosili.... Hvala vam.
Za reč se javio narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što gospodin Šarović dobije pravo na repliku, želim samo da vam ukažem na nešto što se danas zbiva u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Naime, kao što znate, poslanička grupa SRS podnela je Predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji i podnela je Predlog zahteva za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije. U međuvremenu je Vojislav Koštunica krenuo u veoma ozbiljnu igru prikupljanja saveznika na različite načine i ti saveznici su došli sa idejom da bi bilo potrebno, ili gotovo obavezno, po svaku cenu, da se razdvoje te dve rasprave.
Mi moramo da vas obavestimo da SRS neće prihvatiti bilo kakvu prevaru Vlade Republike Srbije, koja želi izbegavanje razgovora i rasprave o Kosovu i Metohiji. Želim da vas podsetim na to da je predsednik SAD Džordž Buš dva puta u poslednja tri dana, u Tirani i u Sofiji, ponovio da Kosovo mora da postane nezavisno. Interesantno je da predsednik Srbije ćuti, zanimljivo je da Narodna skupština Republike Srbije ćuti.
Mi bismo danas ovde pričali o tome ko treba da bude na čelu odbora Narodne skupštine Republike Srbije, a najstrašnija moguća pretnja nadvila se nad Srbiju. Najstrašnija moguća pretnja nadvila se nad Kosovo i Metohiju, oni koji su nas bombardovali, oni koji su ubili malu Milicu Rakić, malu Sanju Varvarinu i hiljade drugih ljudi u Srbiji, otvoreno kažu da žele da nam otmu i Kosovo i Metohiju. Vaši prijatelji kojima se pridružujemo i s kojima nešto stabilizujemo, iz EU, namerno kažem vaši, jer to nisu prijatelji Srbije, koji otimaju Kosovo i Metohiju, dakle ti vaši prijatelji se slažu sa američkim predsednikom da je potrebno Srbima oduzeti Kosovo.
Mi samo tražimo, i da to bude potpuno jasno, o tome bi neki morali da razmišljaju, ne onda kada je Vojislav Koštunica spreman, ne onda kada je Boris Tadić spreman, a oni nikada neće biti spremni sve dok Kosovo ne dobije nezavisnost. Nikada taj izveštaj izgleda da neće da bude gotov! nikada ništa oko Kosova i Metohije neće da bude pripremljeno! Nikada niko neće imati šta da poruči zato što je neko pametan rekao – ej, pa neće valjda Skupština da odlučuje o Kosovu i Metohiji, nećemo valjda u Skupštini da razgovaramo. Jer ima tamo trojica genija koji vode celu politiku države, pa su oni mnogo pametni, pa će oni da vode tu politiku.
I ovo što govorim sa ovolikom gorčinom pokazuje u kakvoj se situaciji Srbija danas nalazi. Nema mesta za osmehe, nema mesta ni za naše međusobne zađevice, besmislene ponekada, kada vi na najozbiljnijoj temi rušite Srbiju –'ajde, pustićemo, čak, i da se priča i o Tolimiru, jer nam to dobro donosi kod Karle del Ponte. Možda još neku čokoladicu donese za nekog od vaših službenika, možete čitavu industriju čokolade da napravite ovde u Srbiji koliko ste Srba izručili Haškom tribunalu.
A da vas podsetim, danas je Milan Martić ... Ja sam vas čuo gospodine Albijanić, Natašu Jovanović nisam čuo. Želim da vas obavestim, znam da ste čuli, ali vidim da niko ništa ne reaguje, kao da je to nešto normalno, pa pravedno i pravično, Milan Martić je osuđen na 35 godina zatvora. Kriv?! Za šta kriv?!
Za to što je zlikovcima koji su ubijali srpsku nejač u akciji "Bljesak", koji su spustili svoje avione na 200 metara visine i mitraljirali kolone izbeglica koje su išle od Okučana ka Bosanskoj Gradiški, koje su išle od Pakraca i Lipika ka slobodnoj teritoriji Republike Srpske, zato što im je uzvratio i poslao tri rakete.
Zato je Milan Martić dobio 35 godina, a ovi koji su pobili onoliko srpske dece, e, oni su narodni heroji, njih treba da nagradi i Buš i ne znam ni ja ko sve.
Šta je ono što vi radite? Ajde da sprečimo radikale da se ne raspravlja o Kosovu i Metohiju! Možemo da im pustimo to, još malo, da nas hvale kod Karle del Ponte kako mi hapsimo sa crnim džakovima, pošto Karla najviše voli crne džakove i crne kese. Mrze Srbi, ali Karla del Ponte što voli, to je čudo!! Nema čokoladice koju neće za to da vam da. Koliko čokoladica košta kilogram srpskog mesa?! Koliko jedna čokoladica vredi kilograma srpskog mesa?!
Ali, samo da znate, oni koji misle da je moguće da se razdvajaju te tačke, pa, 'ajde ovo da razgovaramo, jer to je Koštunici podnošljivo i prihvatljivo, a da o Kosovu i Metohiji ne razgovaramo. To je za nas neprihvatljivo. Nećemo odvajati razgovor i raspravu o Kosovu i Metohiji, za neku drugu sednicu, od rasprave o nepoverenju Vladi, zato što Kosovo i Metohija i pitanje Vlade Srbije jesu dva ključna pitanja za današnju Srbiju.
A oni koji ćute i koji se prave da se ništa nije desilo, Milan Martić je dobio 35 godina, da, to je strašno ljudi, oni su osudili ne samoproklamovano i samoproglašeno, kako lažu vaši medijski buzdovani, od ''Bete'' pa nadalje, nije se ona sama proglasila, nju je narod proglasio koji je želeo da ostane da živi u bivšoj Jugoslaviji, koji su samo želeli da ostanu da žive u istoj državi i ništa više od toga, i u skladu sa tadašnjim važećim Ustavom SFRJ, koji su pogazili i Slovenija i Hrvatska i sve ostale secesionističke republike, ali baš vas briga, važno je ko će NIS da dobije, ko će EPS da dobije, ko će još koje javno preduzeće. Da li će Đelić ili će Vlahović da dobije ''Energoprojekt''. Eno, pobiše se, jedan u jedne novine, drugi u druge, treći u treće novine.
(Predsedavajući: Dobro, gospodine Vučiću.)
Ma šta je dobro gospodine Albijaniću? Pobiše se samo oko toga ko će koliko da opljačka, a Srbija sve manja – spreči raspravu u Narodnoj skupštini, osudi Martića na 35 godina. Dokle bre?!
Mi pozivamo sve one koji govore da su u opoziciji da ne čine ustupke Vojislavu Koštunici. Dobili smo mi poruku juče. Došao je izaslanik kod Tomislava Nikolića i tražio da se odustane od rasprave o Kosovu i Metohiji. Odbijen je! Danas smo iz nekoliko usta čuli istu priču, kao da Vojislav Koštunica govori kroz mnogo usta u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ono što je njegov problem, gospodine Albijaniću, ne govori kroz usta naroda.
Ovo što mi govorimo to vam govore svi građani Srbije. Oni čekaju da Skupština kaže nešto o onome što rade SAD i vaši stabilizatori i pridruživači iz EU, pa bi da nam pridruže valjda 85%, a ne 100% naše teritorije, ali pod određenim uslovima, kada nam posle napadnu i na Rašku i na Vojvodinu, kako to reče vaš ambasador Cobel, koji se nije povukao, koji nije sklonjen.
(Predsedavajući: To je nemački ambasador.)
Izvinite, nisam znao. Vidim da se često druži sa nekima, vidim da je sa nekima i u raznim hotelima, i na nekim utakmicama.

Gospodine Vučiću, prekršili ste toliko vreme da nemam reči. Prag tolerancije više nije moguć.

Hvala vam, gospodine Albijaniću, na vašoj toleranciji. Srbija više nema toleranciju prema bezobzirnosti i bahatosti vaše vlasti.

Ako sam razumeo ovo je bilo dodatno objašnjenje za vaš pisani zahtev, pa o ovome se ne glasa kao o povredi Poslovnika. Prema tome, dalje imamo po Poslovniku narodni poslanik Momir Marković. Odustaje.
Narodni poslanik Gojko Radić? Odustaje.
Da li svi narodni poslanici odustaju?
Narodni poslanik Rajko Đurić, po tački dnevnog reda ste želeli, ako sam dobro razumeo.
Da li želi po tački dnevnog reda ili po Poslovniku?

Gospodine predsedavajući, sada ću reći o čemu je reč. Reč je o replici, jer sam pomenut, doduše, u odsustvu i to je bio povod, a ne i razlog, zato što sam se javio za reč, ali kada ste mi već dali priliku da govorim, moram najpre da podsetim na neke principijelne stvari, s obzirom na to, da su mladi Beograda, kao pametna deca, rekapitulirali naše sednice od prve do današnje u dve tačke.
Prva, to su čuvene ''hulahopke'', a druga, vic pitanje beogradskih srednjoškolaca – kada je gospodin Todor Živkov dobio srpsko državljanstvo. Naravno, na to pitanje neću odgovoriti, ali tim povodom dužan sam da kažem, s obzirom na to da se vrlo često pozivamo na potrebu očuvanja dostojanstva Skupštine, da upozorim na ono što je možda svima nama znano.
U retorici postoje tri vrste, tipa, govora: – prvi tip govora jeste onaj koji ima za cilj suštu laž; – drugi tip govora je onaj koji ima nameru da, jednostavno, javnost zavede; – treći tip govora jeste onaj koji pokušava da dosegne istinu.
Kao što smo videli ovde se najčešće govore, izgovaraju oni tekstovi koji imaju nameru da zavedu javnost, što podseća na onu čuvenu priču o vodiču slona i slepim ljudima. Naime, kada je vodič slona rekao –ljudi, sklonite se s puta, ja vodim slona, onda su slepi ljudi opipavali slona: jedan rep i govorio je da je slon nešto poput ''užeta'', drugi surlu i rekao da je slon nešto poput ''zmije'', treći je rekao da je slon poput ''bureta'', jer je opipao njegov trbuh; a, četvrti je opipao slonove noge i rekao da je poput ''stupa''.
Vidite, vrlo često i mi govorimo na način kao što su ovi slepi ljudi govorili, izbegavajući, pri tom, potpunu istinu. Moram da kažem da sam ovu priču o građanima Grmovca primio sa bolom, ali, ja vas, dragi prijatelji, podsećam, oni koji ne znaju, na to, pogledajte ''Vreme'' šta piše o Romima, o 157 naselja u kojima prosečni životni vek ljudi iznosi 36 godina, u kojima decu Roma jedu pacovi. Evo, najnoviji izveštaj nedeljnika ''Vreme''.
Neću vas više zamarati sa pričama iz Kostolca, Požarevca i tako dalje, možda bi najbolje bilo da se povodom Grmovca i ostalih naselja formira anketni odbor od predstavnika poslanika svih političkih stranaka. Potpuno se slažem sa gospođom Radetom da mi kao narodni poslanici moramo govoriti o narodnim nevoljama, bez obzira na tačku dnevnog reda, jer mene presreću, imao sam skoro priliku da me čovek iz Barajeva pita – gospodine, da li vi znate da moja mesečna plata u PKB-u iznosi 6.500 dinara? Kako ja da živim? Kako da živim od te plate?
Druga stvar, s obzirom na to da sam prozvan, mislim da je nužno imati odbor za Dekadu Roma, ali isto tako formirati i anketni odbor koji će detaljno ispitati sve stvari koje se tiču Dekade Roma. Jer, molim vas, reč je o novcu, ne samo za Srbiju, to je za deset zemalja Roma u deset zemalja jugoistočne Evrope, gde je, za sada, jedna milijarda dolara i 650 miliona za stipendiranje đaka i studenata. Taj novac, nažalost, gubi se kao voda u pesku. Upravo zbog toga je neophodno formirati anketni odbor.
Najzad, gospodine predsedavajući, s obzirom na to da se manipuliše mojim imenom, ja sam dužan da kažem, reč je o Holokaust fondu. To pitanje sam prvi put u istoriji Evrope i Roma pokrenuo i zahvaljujući, hajde da tako kažem, lobiju i mojoj umešnosti i znanju uspeo da za Rome Evrope prvi put obezbedim odštetu koja je od 1945. godine davana žrtvama jevrejskog naroda. Samo u Srbiji odštetu je dobilo 10.000 građana romskog porekla. Prvi put u istoriji Srbije i u istoriji Roma! A, drugi, naravno, u želji da omalovaže, govore potpune neistine o tome.
U vezi sa tim i time ću završiti, obaveštavam javnost da smo mi prvi put sada tek dobili listu sa imenima 18.538 ubijenih Roma u Jasenovcu, pre tri meseca. A osim te liste, ustanovljeno je ukupno 26.000 sa imenom i prezimenom ubijenih Roma. I naravno da ćemo mi, i kao partija i kao fondacija, tražiti odštetu, jer na to imamo istorijsko i moralno pravo, za te žrtve, uostalom, kao što to traže svi drugi.
(Predsedavajući: Gospodine Đuriću, moramo da završimo izlaganje.)
Završiću, gospodine Albijaniću, time.
Ono što mene, kao čoveka i kao građanina ove zemlje, vređa, to je takmičenje u patriotizmu. Srbija je zemlja i država svih njenih građana, i u Srbiji, oprostite, živi jedna trećina pripadnika nacionalnih manjina. Nemojte od pripadnika nacionalnih manjina nepotrebno praviti, izvinite što moram reći, neprijatelje...
(Predsedavajući: Izvinite, još nisam čuo da je organizovano takmičenje.)
... jer Srbija leži na srcu i pripadnicima nacionalnih manjina i, dabome, da se potpuno slažem da Kosovo mora da bude, neminovno, ozbiljna i velika tema ovog parlamenta, ali molim vas, ja nisam kao što neki govore ovde ni advokat Voje Koštunice, iako smo poznanici i prijatelji 30 godina, niti Borisa Tadića, ali ja sam dužan da podsetim da 1999. godine na vlasti nije bio ni Voja Koštunica ni Boris Tadić...i da je, molim vas lepo...
(Predsedavajući: Gospodine Đuriću, prevršili smo svaku meru.)
... objavljeno javno kako je došlo u ''Dnevniku'' Jelcina i drugim dokumentima do toga da se, nažalost, na štetu Srbije...
(Predsedavajući: Molim vas, vaše vreme je isteklo.)
Hvala vam. Ja neću govoriti ono što drugi govore...