Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 93 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanica Andrea Galgo-Ferenci.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Momir Marković, Radiša Ilić, Nemanja Šarović i Nikola Vukelić. Primili ste izveštaje Odbora za kulturu i informisanje i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Odbor za kulturu i informisanje predlaže da se amandman ne prihvati, a predstavnik predlagača na sednici Odbora nije prihvatio amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? Izvolite.

Uopšte me nije iznenadilo, dame i gospodo narodni poslanici, što je Odbor dao preporuku da se amandman ne prihvati. Inače, sve što SRS predloži uglavnom odbor Odbija i predlaže vam da ne prihvatite.
Međutim, ovaj amandman je jedan od amandmana koji bi stvarno trebalo da prihvatite i vi iz demokratorskog bloka, jer će na neki način regulisati buduće odnose, odnose kada uskoro, posle sledećih parlamentarnih izbora, kojima se nadamo na jesen već, preuzme kormilo SRS. Onda će vama biti lakše ukoliko ovaj amandman usvojite.
Podneo sam amandman na član 1. koji se odnosi na član 30. stav 1, u kome kažete da se posle reči ''Narodna skupština'' dodaju reči ''većinom glasova narodnih poslanika''. Ne znam da se išta može usvojiti ako se ne usvoji većinom glasova narodnih poslanika u ovoj skupštini.
Ali, moj amandman se ne odnosi na taj deo. To je vaš problem i naravno da ćemo mi, kada preuzmemo vlast, morati da mnoge zakone koje ste doneli za fioku ili za policu da stavimo van snage i da donesemo zakone koji će pomoći državi da funkcioniše, koji će pomoći građanima Srbije.
Moj amandman se odnosi na stav 2. U članu 1. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: u stavu 5. reči ''sedam godina'' zamenjuju se rečima ''četiri godine''. Kako bi građanima Srbije bilo jasnije, pretpostavljam da vama nije jasno, ali je poslanicima SRS jasno o čemu se radi, pročitaću taj član 30. na koji se odnosi član 1. izmene i dopune zakona.
Narodna skupština Republike Srbije, većinom glasova svih narodnih poslanika, bira poverenika na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za informisanje. Za poverenika se bira lice sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava.
I da malo analiziramo i ovaj drugi stav člana 30. i vidim da niste predložili da se on izmeni.
Kaže, za poverenika se bira lice sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava. Koje je to lice u Srbiji i ko mu je to priznao ugled i stručnost?
Da li je stručna javnost? Da li je Akademija nauka? Da li je neki fakultet ili univerzitet? O čemu se radi?
Ili je neka nevladina organizacija, inače vi imate običaj da im tepate en-dži-o NGO.
Neka nevladina organizacija priznala ugled i stručnost neke ličnosti koju vi planirate da postavite za poverenika slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. (Iz sale: Tema.) Nemaš ti pojma, ovo jeste tema.
Poverenik može biti lice koje ispunjava uslove za rad u državnim organima; pa, naravno da ne može biti lice koje ne ispunjava uslove za rad u državnim organima jer ovo i jeste jedna vrsta državnog organa; koje je završilo pravni fakultet i ima najmanje 10 godina radnog iskustava; od svega ovoga, pravni fakultet i 10 godina radnog iskustva može da prođe, mada je i to diskutabilno, jer neko može imati i 30 godina radnog iskustva, a da nema pojma sa pravima.
Uostalom, u to smo se uverili kada ste vi doveli one koje ste zvali ekspertima, pa ispadoše eksperti samo da napune svoje džepove i džepove komšija. Ako ste mislili na ekspertski lopovluk, pokazali ste već 2001. godine. Na ekspertski način da se država opljačka, da se građani opljačkaju.
Dalje kaže - poverenik ne može biti lice koje obavlja funkciju ili je zaposleno u drugom državnom organu ili političkoj stranci. Naravno da ne može da bude ako je zaposleno u drugom državnom organu, jer ovo će biti radno mesto, ne može dva radna mesta da zauzima i ne može dva radna odnosa da zasniva.
Međutim, ovo je malo simptomatično - ne može biti u političkoj stranci. Hajde, pokažite mi prstom na jednog od ovih vaših eksperata koje ste dovodili od 2002. godine iz celog belog sveta i gde god ste čuli da je neko, odmah ste ga proglasili ekspertom, spakovali na brod ili na avion i doveli u Srbiju da nam ovde ekspertski uništava državu već sedam godina. Kažite mi nekoga ko nije član političke stranke, bilo koje političke stranke, osim ako nije u onim izdajničkim nevladinim organizacijama, ima ih, hvala bogu, poprilično.
Mnogo će posla imati SRS kada Putinovim sistemom bude razrešavala pitanje nevladinih organizacija. Ali, kažite mi ko je taj koga ćete vi predložiti za poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja ukoliko nije bio član vaše stranke. Pa i gospodin Šabić, koji sada obavlja taj posao, bio je član stranke, doduše, stranka mu se raspala, da li je tako Meho, to vaša zajednička stranka beše. Raspade vam se stranka i onda je on nestranačka ličnost.
Ono na šta sam podneo amandman odnosi se na vreme trajanja mandata. Ovde kaže - poverenik se bira na vreme od sedam godina. Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici se biraju na period najduže četiri godine jer je četiri godine izborni ciklus, pa posle toga, ako je čovek od ugleda, od digniteta, od stručnosti, od svesti i savesti, onda ćemo ga i mi birati. U stvari, mi ćemo sledećeg poverenika iovako ionako birati, vi nećete.
Predlažem svojim amandmanom da mandat poverenika traje četiri godine, jer se svi biraju na četiri godine, jedino ovaj što vrši funkciju predsednika DS, a neki ga nazivaju i predsednikom Srbije, a inače juče sam ga video u maskirnoj uniformi, tražio je Gorana Hadžića po Fruškoj Gori, verovatno; jedino njega biramo na pet godina.
Ako mandat narodnog poslanika traje četiri godine, ako mandat ministra traje četiri godine, ako mandat predsednika Vlade traje četiri godine, pa se ide na izbore, ako građani Srbije ukažu poverenje toj političkoj grupaciji iz čijih je redova i predsednik Vlade i ministri, onda mogu produžiti mandat.
Doduše, može da se desi da se skupi kuso i repato, da se sve strpa u jedan koš i da se napravi kakva-takva većina - slažu se kao rogovi u vreći, ali Solana dođe i donese superlepak i onda vas zakrpi i izlepi. Bojim se, sunce počinje, počinju vrućine, vrlo brzo će popustiti taj Solanin lepak. Ali, da se vratimo na temu, ne može, ovo je samo mogućnost da sutrašnju vlast, koju će vršiti SRS, opstruira upravo taj koga ste predložili da mu mandat traje sedam godina, pa kaže sedam godina, pa se može još jednom kandidovati i to je 14 godina, a to je pola radnog veka.
Predlažem, u ime SRS, da mandat poverenika za informacije traje četiri godine, koliko traju svi normalni mandati. Naravno, mandat poverenika za informacije od javnog značaja, koga će predložiti SRS, trajaće dva puta po četiri godine, jer mislim da ste se građanima smučili, da ste im dovde došli. Kad SRS uskoro preuzme vlast, verujte da nećemo morati da menjamo ni poverenike, ni sva druga mesta koja budemo popunili. Razlog je vrlo jednostavan.
Mi smo juče morali da ubeđujemo ovu tzv. većinu, ovu skrpljenu koaliciju do 4 popodne da prihvate nešto što je bilo najnormalnije i što je bilo obavezno za vašu gospodu iz Gradske skupštine. Prisustvovao sam na nekoliko sastanaka gde je ovaj, ne znam kako se zove, inače je glavni arhitekta Beograda, dolazio u Zemun, obilazio Grmovac, obećavao brda i doline, ali čim pređe onaj most, onaj nadvožnjak koji vodi prema Beogradu, zaboravi i slaže, kao što i inače vi zaboravljate na svoje obaveze i lažete u svim predizbornim kampanjama.
Zbog toga što ste tvrdoglavo nastupali ili nema autoriteta u vašoj stranci koji može tom Komatini, Komadini, kako li se već zove, nebitno, on je minorna ličnost, da naredi da stavi potpis, a svi papiri su bili tu, bili gotovi, bila je priložena garancija Skupštine opštine Zemun da, ukoliko dođe do toga da neko ne prihvati, oni iznad čijih njiva ide dalekovod, da Skupština opštine Zemun nadoknadi štetu tom licu. Dakle, Skupština grada Beograda nije imala nikakve obaveze. Tvrdoglavost će vas oterati na političko bunjište. Radite tako, mislite da ide u prilog vašoj koaliciji.
Međutim, ima tu druga stvar. SRS, Opštinski odbor Zemun, a i drugi opštinski odbori polako prikupljaju dokumentaciju o delovanju i tog Komatine, i gradskih čelnika i svih ostalih. Uskoro će, posle sledećih lokalnih izbora, Komatina sigurno otići na mračno i hladno mesto, da se više ne kvari, jer se radi o ciframa od 10, 20 i više hiljada evra, koje su tražili upravo za takve potpise.
Pošto građani Grmovca nisu imali potrebe da daju pare za takav potpis, Komatina se nećkao. Da smo znali, zamolili bi ovog vašeg "vojvodu od Meridijan banke" da izdvoji tih 20 hiljada od onih 11 miliona ili onoga što je držao narodnu kancelariju ovde, pa za godinu dana zaradio 6 miliona evra, da izdvoji tih 20 hiljada pa da čoveku i da završimo posao na vreme.
Da se vratimo na poverenika. SRS smatra da mandat ne sme da bude duži od mandata na koji se biraju narodni poslanici, da ne sme da bude duži od mandata na koji se biraju ministri i Vlada, jer ovo je jedan od pokušaja da se ingerencije buduće vlasti malo skrate i da se buduća vlast onemogući da vrši svoj posao. Predlažem, gospodo, i vama iz DS, i vama iz DSS, i vama iz NS da ovaj amandman prihvatite. Evo, gospodin Markićević već javlja da će oni prihvatiti amandman.

Da li još neko želi reč? Ne. Po Poslovniku, gospodin Miličković.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, u skladu sa članom 226, a radi se o izjavi državnog sekretara za Kosovo i Metohiju, gospodina Dušana Prorokovića, datoj jednoj izuzetno i izrazito antisrpskoj radio i televiziji, a radi se o izjavi gde on kaže da Republika Srbija neće prekinuti diplomatske odnose sa zemljama koje eventualno jednostrano priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. Ovo je direktno kršenje Ustava Republike Srbije, s jedne strane, i s druge strane, ovo smatram kao poziv potencijalnim državama koje su mislile da urade ovo.
Potičem sa teritorije Kosova i Metohije. Grobovi mojih deda, baba, brata i sestre su na Kosovu i Metohiji. Ne mogu da shvatim stav jednog Vladinog predstavnika i mislim da je ovo početak ovih nižih vladinih funkcionera ka priznavanju, odnosno pristajanju na priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Stoga želim da Vladinu većinu upozorim da ovakve izjave njihovih funkcionera nisu u skladu sa Ustavom, s jedne strane, a s druge strane, tražim da se o ovome izjasni Skupština Srbije.
SRS je podnela zahtev za izglasavanje rezolucije o Kosovu i Metohiji. Mi smo tačno predvideli da su ovakvi scenariji mogući. Podsetiću vas, odmah nakon formiranja Vlade Republike Srbije, stav DSS je bio da će, u najmanju ruku, preispitati odnose sa eventualnim takvim državama.
Na to je gospodin Mićunović na jednoj televiziji 11. 05. oko 21 sat izjavio da, ukoliko neke države i priznaju nezavisnost Kosova i Metohije, rekao: "Biće to neki šumovi u komunikaciji, u smislu diplomatske note toj državi i kraj".
Dakle, Vlada Vojislava Koštunice očigledno je već spremna, naravno, tu pozivam pre svega DSS, koja se i u kampanji zalagala za Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije, da su i oni revidirali svoj stav, da su pod pritiskom i ove izjave koju je još tada rekao gospodin Mićunović oni spremni na ovaj sramni čin. Dakle, tražim hitno odgovor na ovaj stav.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi sa prethodnim amandmanom, želim da kažem da ne treba da se vezuje funkcija poverenika za informacije od javnog značaja za pojedine političke stranke ili za dužinu trajanja mandata neke vlade, neke koalicije ili nekog organa vlasti. On treba da bude iznad toga. To je jedno.
Drugo, javio sam se ponovo povodom povreda Poslovnika, i to člana 226. Gospodine predsedniče, juče niste bili u sali kada sam postavio to pitanje. Smatram da bi bilo uputno da obavestite narodne poslanike o čemu ste juče razgovarali sa direktorom Javnog servisa, da li je tema razgovora bilo ukidanje TV prenosa ili redukovanje i limitiranje TV prenosa, ili je to bilo neko ćaskanje, jer je direktor Javnog servisa poznat po tome što se na čudan način pojavljuje na raznim mestima, pa je tako bio jedna od zvanica u noći dočeka Milorada Ulemeka Legije na najvišem državnom nivou, u zgradi Ministarstva unutrašnjih poslova.
Takođe je bio prisutan i u ovome što je danas aktuelno. Danas imate pune novine, gde je jedna od osoba koje su označene kao šefovi duvanske mafije, čini mi se da se zove Bojana Bajrušević, vezana za gospođu Mirjanu Marković, pa sa njom je šef Javnog servisa svaki dan bio u kafiću "Freska", u subotu uveče na večeri, u jednom poznatom beogradskom restoranu, da bi ona iznenada u nedelju nestala iz Srbije. Dakle, nadam se da će poverenik za informacije od javnog značaja da se pozabavi ovakvim stvarima, jer su ove stvari od javnog značaja za Srbiju.
Slično se događalo kada je savetnik za ljudska prava ili pravna pitanja bivšeg predsednika SRJ, a sadašnjeg premijera Srbije, javno, preko novina, pozvao svog klijenta, inače optuženog u okviru stečajne mafije, da ne daje izjavu nego da beži iz zemlje i čovek je pobegao iz zemlje. To je valjda novi prilog legalizmu u Srbiji.
Još jedno, tiče se odredaba 219. i 220. Poslovnika Narodne skupštine. Gospodine predsedniče, u više navrata upozoravam da je rasprava o bilo kom predlogu zakona potpuno besmislena dok Srbija ne bude imala Ustavni sud.
Uopšte mi nije jasno zašto prva tema i prva tačka dnevnog reda, kad to već nije urađeno u okviru Prvog redovnog zasedanja, kad je po Ustavnom zakonu trebalo biti, nije izbor sudija Ustavnog suda, bar sa kvote predsednika Republike i sa kvote narodnog parlamenta.
Da izađemo iz tog lavirinta, jer svaki zakon, kad se usvoji i pre proglašenja ukazom od strane predsednika Republike i kasnije može biti podvrgnut oceni ustavnosti. Kako i pred kim, ako nemamo Ustavni sud i to je najflagrantnija povreda Ustava.
Gospodine predsedniče, savetujem vam da napravite potrebne konsultacije, jer mogu vam reći da će nekoliko poslaničkih grupa odmah tražiti ocenu ustavnosti ovih zakona koji su na dnevnom redu. I šta onda, šta smo onda uradili, "je l' smo opet džaba krečili"? Ajmo da uozbiljimo rad ovog parlamenta, a vi ste, gospodine predsedniče, za to najodgovorniji, kao i za najavu ministra, ne znam čega je sada ministar, privrede...
(Predsednik: Gospodine Batiću, izvinite.)
Još jedna rečenica, jer je vezano za Ustavni zakon, takođe. Mlađan Dinkić javno kaže da Radovan Jelašić neće biti biran u parlamentu, suprotno odredbi člana 5. Ustavnog zakona, koji se mora poštovati, nego će biti na toj funkciji do kraja mandata i nikom ništa. Tema je Ustavni zakon, tema je kršenje Poslovnika, jer su Ustav i Ustavni zakon...
(Predsednik: Vi ste ušli u peti minut, gospodine Batiću.)
Javio sam se po dve tačke. Hvala vam.

Dugujem vam nekoliko informacija.
Što se tiče sudija Ustavnog suda, to će biti jedna od tačaka dnevnog reda na sledećoj sednici, mi smo dobili predloge sudija Ustavnog suda, tako da ćemo vrlo brzo stvoriti uslove da Ustavni sud počne sa radom.
Što se tiče mog jučerašnjeg razgovora sa gospodinom Tijanićem, zamolio sam ga da sve to što je rekao meni pošalje i pismeno, i šefovi poslaničkih grupa će biti upoznati sa tim, tako da ćemo moći zajednički da delujemo, a vezano je za viđenje od strane Javnog servisa na koji način mogu da se unaprede prenosi skupštinskih zasedanja. O tome ćete, svakako, biti obavešteni na vreme, tako da, nadam se, da sam odgovorio na sva pitanja.
Da li još neko želi reč? Po Poslovniku, Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, nisam zadovoljna takvim vašim odgovorom, iako vi odgovarate gospodinu Batiću, ali to je stvar koja se tiče svih 250 poslanika, odnosno 249, jer ste vi taj koji je vodio sa Tijanićem razgovore i tiče se našeg budućeg rada.
Ako ste sada rekli da se unaprede prenosi Narodne skupštine Republike Srbije, prvo da pitam gospodu iz Javnog servisa i Aleksandra Tijanića, ko je došao na ideju da posle 17 godina narodne poslanike, umesto Miroslavljevog pisma, Miroslavljeve ćirilice, koja je postojala kao takva u prenosu, promeni, recimo, font, za početak.
Drugo, što se tiče prenosa jučerašnjeg dana, kada su poslanici SRS govorili o problemu u naselju Grmovac, trebalo bi gospodin Tijanić da se pobrine zbog činjenice da, recimo, u Nišavskom okrugu, u delu Šumadije i u mnogim drugim krajevima Srbije je bilo slike a nije bilo tona, pa su onda ljudi izlazili kao nemi govornici se obraćali javnosti, a da nacija nije mogla da čuje o čemu se radi.
Treće, javnost rada Narodne skupštine Republike Srbije je nešto za šta su se narodni poslanici borili na različite načine, pre svega poslanici SRS, ali do sada nikome nije palo na pamet da vrši bilo kakvu modifikaciju, odnosno da se drzne da to konkretno uradi.
Doduše, imala je takve ideje Nataša Mićić, zbog svoje nemoći i zbog činjenice da je bila najgori predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, zato što je gušila demokratske procese i zato što je to bila bruka za naciju da vidi kako se ponaša predsednik prema narodnim poslanicima.
Ali, zaista je neverovatno da vi, bilo kada i bilo gde, evo ja sam potpredsednik Narodne skupštine, a ne znam o tome šta vi radite i kakve razgovore vodite, razgovarate iza kulisa o onome što je tekovina demokratije u našem društvu. Ono što se ne vidi i što je tajno, to je uvod u jednu vrstu diktature, znate.
Zaista je neverovatno da bilo ko pomisli da najviši zakonodavni organ može da raspravlja o važnim temama, o donošenju zakona, o onome što interesuje narod, a da nema, ne daj bože da nekome to padne na pamet, a kako sam razumela gospodina Batića, valjda se i o tome razgovaralo, je l' tako, da nema skupštinskih prenosa, nema nikakvog unapređenja, jedino slika i ton da budu bolji, da ili da se eventualno vrati ovaj font koji je postojao 17 godina i da predstavnici RTS u uključivanje na sat vremena kada su vesti RTS, to ne rade baš u trenutku kada su poslanici SRS za govornicom.
Vi se sećate da u periodu kada smo mi bili deo vlasti i kada su to radili ovi iz režije RTS, najoštrije je predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj protestovao, čini mi se, kada je Veselinov ili tako neko bio od predstavnika nacionalnih manjina za govornicom, pa se desi baš u tom trenutku spiker se javlja i priča, a ne čuje se poslanik opozicije. To se sada nama često dešava, ali bilo ko da se drzne da ova dostignuti stepen javnosti, koji može da bude još mnogo bolji...
Vidim, ali to je manir Radomana Božovića, to lupkanje, dobro nema veze, vidim da je vreme.
Dakle, mi ćemo najoštrije tome da se suprotstavimo, to je i naša obaveza prema biračima i prema svim građanima Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se, uvažena. Narodnom poslaniku Nataši Jovanović želim samo da odgovorim. Dakle, apsolutno se slažem sa vama i, kao što sam rekao onoga dana kada sam bio izabran za predsednika Skupštine, smatram da je direktan televizijski prenos tekovina demokratije i zajedno sa vama ću se boriti da to tako bude i u budućnosti, nemate razloga za brigu.
Gospodin Rajko Baralić, izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da  po Poslovniku dam jedno obaveštenje, pre toga samo da kažem. Gospodine Batiću, odlično ste govorili, samo što i u vaše vreme nije postojao Ustavni sud, pa vas molim da to objasnite.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, sedam narodnih poslanika ova Narodna skupština izabrala je u Programski odbor RTS. Kada razgovarate sa gospodinom Tijanićem o unapređenju TV prenosa, budite ljubazni da ih obavestite, a i mi ćemo njega obavestiti da bi bilo normalno da o pitanju koje je isključivo u našoj, doduše savetodavnoj, nadležnosti razgovara sa nama.
Istina je, moguće da je njemu interesantnije da razgovara sa vama, ali upozoravam i vas i njega da smo mi birani na tri godine, da nas ne može niko opozvati, čak ni kada nismo poslanici, jer gospodin Vukosav Tomašević je to sada, a nije narodni poslanik, i da nam mandat traje tri godine i da ne možemo biti birani ponovo.
Takođe obaveštavam gospodu iz DS-a da je gospodin Dragor Hiber podneo ostavku i da oni tamo nemaju svog predstavnika, mada imaju dve trećine članova u tom delu inače. Prema tome, kada je ovo tema, bilo bi potpuno normalno da oni koji se ovim poslom bave budu makar obavešteni.
Ukoliko nastavite da me preko medija obaveštavate o tome šta je programska koncepcija RTS-a, sa zadovoljstvom ću ispuniti obećanje da podnesem predlog izmene i dopune onog zakona kojim se televizijska pretplata u Srbiji reguliše tako da je građani neće plaćati.
Dakle, molim vas, zaista nema nikakvog smisla da na takav način funkcionišete. Postoje utvrđena pravila, postoji Poslovnik kako se to radi. Prema tome, ako ste imali ideju da na bilo koji način to bude restriktivna varijanta u odnosu na ono što imamo danas, to neće proći.
RTS rizikuje TV pretplatu. To treba da znaju, kao što i EPS rizikuje da godišnje manje inkasira pet miliona i 200.000 evra. Toliko naplaćuju od Javnog servisa, zbog toga što oni vrše naplatu radio-televizijske pretplate. Dakle, narodni poslanici mogu sve kada ih ima 126.
Uvažene koleginice i kolege, molim vas da na ovom pitanju budemo solidarni. Javni servis nije javno preduzeće, već je javni servis. Finansira se iz prihoda građana Srbije i to i od onih koji više plaćaju za TV pretplatu nego što mogu mesečno da potroše na bilo koju ličnu potrebu. Dakle, u njihovo ime ja govorim i govorim u ime najmanje milion građana Srbije koji u ovom trenutku ne primaju ni jedan televizijski i radio signal.
Takođe vas molim da obavestite i gospodina Tijanića i sve druge, ovde sam govorio 2001. godine, kako su sklonili frekvenciju Trećeg kanala, kako je sada neko koristi nezakonito, kao što i Enter televizija nezakonito koristi frekvenciju JU-info kanala. To je nacionalni resurs.
Očekujem da u toj komunikaciji sa Javnim servisom iz elementarne korektnosti razumete da je ova Narodna skupština tamo izabrala sedam narodnih poslanika, da u ime ovog parlamenta i građana Srbije obavljamo nekakav posao. Svaki posao koji mi je poveren obavljam odgovorno i ne dozvoljavam niko da me dezavuiše na bilo koji način.