Nemojte tako, molim vas.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Ne, hvala.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč?

Ne, hvala.

Zaključujem pretres Predloga zakona o dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Slavoljub Matić, Veroljub Arsić, Nebojša Stefanović i Milena Stanković. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se donosio ovaj zakon ovlašćeni predstavnik predlagača ispred Odbora za finansije Skupštine Srbije žestoko je nahvalio Zakon o državnoj revizorskoj instituciji, obećao da će stupanjem na snagu ovog zakona da se reši način trošenja budžetskih sredstava, da će svi oni koji raspolažu budžetskim sredstvima da imaju veću odgovornost kada ta sredstva troše, kako će građanima Srbije, zbog ušteda iz budžeta Republike Srbije, da bude bolje i da će više sa istim novcem moći da se uradi.
Taj zakon je donet 14. novembra 2005. godine, sada smo u junu 2007. godine, druga godina je, da kažem, već prošla svoju polovinu, a mi državnu revizorsku instituciju ni dan-danas nemamo.
I, evo, umesto predloga kandidata za Savet državne revizorske institucije, mi sada imamo predlog o izmeni i dopuni zakona, gde se dva stava iz jednog člana menjaju ili brišu.
Kaže se da se u članu 16. stav 1. reč "sedam" zamenjuje rečju "pet", a reč je o tome da "Za člana Saveta može biti izabran državljanin Republike Srbije, koji pored opštih uslova utvrđenih zakonom za rad u državnim organima, ispunjava i sledeće uslove: ima visoku školsku spremu, najmanje 10 godina radnog iskustva, od čega najmanje (sedam se sada menja i kažete) pet godina na poslovima koji su povezani sa nadležnostima Institucije".
Sve bi to bilo u redu da čovek ne pročita i vaše obrazloženje, a u obrazloženju se kaže: "Predlagač ovog zakona rukovodio se time da zakonom propisani uslov od sedam godina na poslovima koji su povezani sa nadležnostima Institucije može biti ograničavajući jer, više nego što je potrebno, sužava krug lica za listu kandidata za izbor članova Saveta, koju utvrđuje nadležno radno telo Narodne skupštine. Iskustvo od 10 godina, odnosno pet godina na povezanim (odgovarajućim) poslovima u potpunosti mogu obezbediti da se utvrdi lista kandidata i izaberu članovi Saveta koji će stručno i odgovorno obavljati poslove, u skladu sa zakonom".
Znači, gospodo, vi pokušavate da ubedite narodne poslanike da ćete time što ćete da smanjite uslove da dođete do boljeg izbora. Valjda se do boljeg izbora dolazi pooštravanjem uslova ili je cilj da, zato što kandidati koji treba da uđu u ovaj savet, jednostavno moraju da se udome, jer pošto vidim da iza ovog predloga najviše stoji DSS, koja je imala u prošloj vladi većinu ministarstava, a sada to nema, da su mnogi pomoćnici, mnogi zamenici ministara, mnogi državni sekretari ostali bez posla, da se oni obezbede kroz jednu ovakvu izmenu zakona.
Gospodine predsedavajući, molio bih da opomenete poslanike koji dobacuju.
To je možda u pitanju, s jedne strane, da se zbog promenjene volje građana DS da što bolje obezbedi svoje funkcionere i članove koji su ovom novom vladom ostali bez posla.
Čudi me da i dalje ostajete tvrdoglavo u članu 20. zakona, koji je takođe trebalo da se menja, u kojem je trebalo da piše da član saveta ne treba da bude izabran i biran na pet godina, nego na četiri godine, koliko traje mandat, po Ustavu, Narodnoj skupštini Republike Srbije i Vladi Republike Srbije.
To je samo dokaz da u stvari vi želite da što je god moguće više vaših stranačkih kolega koji su ostali bez posla da zaposlite u jedan državni organ.
U članu 16. briše se i stav 2, a stav 2. kaže: ''Za člana Saveta može biti izabrano lice koje dve godine pre izbora nije bilo član organa vlade, odnosno član Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora.''
Ajde da pogledamo šta to kažete u obrazloženju: ''Brisanje stava 2. uslovljeno je prestankom postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora'', pa samim tim nema potrebe da ovo stoji. Međutim, ovde kaže - član organa vlade, odnosno član Saveta.
Koje vlade? Koliko znam, od kada ste ukinuli SRJ Beogradskim sporazumom, koji nije potpisao tadašnji predsednik Republike Srbije, znači na jedan neustavan način, kada ste ukinuli SRJ, bilo kakva vlada je prestala da postoji.
Ovo može da se odnosi samo na Vladu Republike Srbije. Sada mi recite, ako ne postoji više državna zajednica, a zbog državne zajednice ukidate stav 2. ovog člana, znači li da više ne postoji ni Vlada Republike Srbije. Da li je to cilj predlagača?
Mislim da nema potrebe da poslanici iz redova vladajuće većine dobacuju dok govorim za ovom govornicom, jer su konačno ukapirali da se hulahopke ne stavljaju na glavu, kao što ste upadali u Narodnu banku, nego se obuvaju.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, molim da ne koristite neprimerene izraze. Vidite da sve poslanike opominjem.)
Nisam upotrebio nikakve uvredljive izraze. Drago mi je da su konačno poslanici vladajuće većine otkrili čemu služi garderoba i kako se koristi.
Kada je u pitanju ova državna revizorska institucija, zakon je stupio na snagu pre tačno godinu dana. Da li je neko otkad je zakon stupio na snagu raspisao konkurs i ko se prijavio na taj konkurs za članove Saveta državne revizorske institucije. Nije ni raspisivan, nije ga ni bilo, niko se nije prijavio. Otkud vama sada taj podatak da nema dovoljno stručnjaka koji ispunjavaju ove kriterijume i koji će nepristrasno da obavljaju ovaj posao.
Ili jednostavno nemate u svojim strankama dovoljno sposobnih ljudi kojima možete da verujete da neće da otkrivaju kroz svoje izveštaje državne revizorske institucije šta ste sve radili dok ste bili na vlasti. Evo, možete gospodo iz vladajuće većine slobodno da postavite, kada ovaj zakon stupi na snagu, i Mlađana Dinkića da bude član Saveta. Bez problema možete, ispunjava zakonom predviđene uslove, kada je sakrio nekih četiri milijarde dolara na Kipru, pa sakriće svaki vaš lopovluk.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, nemojte tako da se odnosite prema ministru, gospodinu Dinkiću, tako paušalno i neodgovorno.)
Kada je uspeo da sakrije četiri ili pet milijardi dolara, što ne bi uspeo sve vaše zloupotrebe i nenamensko trošenje sredstava da sakrije. Ili onaj sadašnji ministar, ranije u narodu poznat i prozvan kao Božidar Đelić - Boža Derikoža.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, prema ministrima, funkcionerima, uostalom prema svim građanima se moramo obraćati sa uvažavanjem, bez takvih kvalifikacija. To je valjda dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.)
Gospodine predsedavajući, ja sam narodni poslanik, narod ga je prozvao Božom Derikožom, samo prenosim ono što narod priča.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, ali mi kao narodni poslanici smo dužni sa uvažavanjem da se obraćamo jedni drugima i prema svim građanima Srbije i ministrima.)
Zar se vama ne obraćam sa dužnim poštovanjem? A vama, gospodine predsedavajući, da kažem da sam to isto za ovom govornicom rekao i 2001. godine. Tada je predsedavala za tim skupštinskim stolom Nataša Mićić, pa čak ni ona nije našla za shodno da me opominje. Najgori predsednik Skupštine Srbije, a očigledno da vi polako idete ka toma da je dostignete i prevaziđete po tome.
A sada poznat kao vojvoda od Meridijan banke, dobio je punu titulu, Božidar Đelić - Boža Derikoža - vojvoda od Meridijan banke. Evo i on bi mogao, gospodo narodni poslanici, da bude revizor, da pokaže građanima Srbije i ovoj Narodnoj skupštini kako je to uspeo da zaradi za dve ili tri godine 11 miliona evra.
Sve su prilike, dame i gospodo narodni poslanici, da će posle novih izbora koji će biti vrlo brzo reviziju trošenja budžetskih sredstava, reviziju poslovanja državnih ustanova, državnih organa i Narodne banke, pogotovo, za emisije državnih hartija od vrednosti bez pokrića morati da rade ne samo državne revizorske institucije, nego i državni tužioci.
A kada je u pitanju onaj bivši ministar finansija, Boža Derikoža, on je dolazio za ovu govornicu, pokazivao nam je nekakve budžete iz tridesetih godina prošlog veka, pokazivao nam je kako treba da se pravi budžet, ali nam od 2001. godine do dana današnjeg niko nije dostavio kako ste te budžete, koje ste napravili, trošili. Zato sam uveren da će reviziju vašeg poslovanja da rade i državni tužioci.

Po Poslovniku, narodni poslanik Ognjen Mihajlović.

Javljam se po članu 226. Poslovnika. Još juče sam pokušao da dobijem neku informaciju, dok je bio prisutan gospodin Dragoljub Mićunović. Radilo se o jednoj velikoj samovolji, jednom brutalnom ataku na demokratiju, kada je gospodin Mićunović samovoljno, bez ikakvih ovlašćenja, ukinuo jednu našu delegaciju, delegaciju koja je trebalo da putuje u Kazahstan na sastanak Generalne asambleje pravoslavnih poslanika. Na tu temu hteo bih da mi se objasni još jedna stvar.
(Predsedavajući: Izvinite, da li je to bivši parlament državne zajednice?)
Ta delegacija, gospodine Albijaniću, da vam objasnim, pošto očigledno nemate pojma o čemu se radi, a sedite na mestu gde bar nešto treba da znate...
(Predsedavajući: Da znam kome pitanje da prosledimo. Možda treba toj instituciji koja više ne postoji.)
Gospodine Albijaniću, sve ću vama lepo da nacrtam, shvatićete vi o čemu se tu radi. To je potpuno ravnopravna delegacija, kao i ona koju šaljete na zasedanje NATO pakta. Znači, mi u ovoj skupštini biramo članove delegacija, to još nije došlo na dnevni red, o tome se nije glasalo, ali gospodin Mićunović je već ukinuo neke delegacije, a druge povlastio.
Malopre je jedan član DS, poslanik, mislim da se zove gospodin Petković, mlađi je čovek, s naočarima, otišao da dobije vizu za Brisel, gde će da učestvuje na zasedanju NATO pakta. Ko ga je poslao? Ko je bilo koga ovlastio da mu da tu vizu? S kojim pravom on to radi? Da li je opet iza svega neka siva eminencija, npr. gospodin Dragoljub Mićunović.
Zaista bi bilo potrebno da odgovorite na to pitanje, mada ne očekujem to od vas, nego od pravog predsednika Skupštine, koji je ponovo negde zauzet, ko zna gde.
Mislim da se mi srpski radikali ne možemo složiti sa onom ulogom koju ste nam vi namenili, a to je da budemo ikebana u ovoj skupštini, da mi kao opozicija činimo samo neku opštu sliku da se ovde radi o nekoj demokratiji, koje uopšte nema, jer radite šta hoćete, kad hoćete i kako hoćete.
Naravno, nas ne zanima toliko to zasedanje NATO pakta koliko ova druga delegacija o kojoj sam govorio. Smatramo da je životno važna, jer i tim putem učvršćujemo naše odnose sa Rusijom. Ali gospodin Mićunović očigledno ima nešto protiv Ruske federacije. Naša Skupština ove godine neće poslati nikoga na ovo zasedanje.
Želeo bih da dobijem taj odgovor - kako je gospodin Petković mogao da stane u red za vizu, da se tako slobodno izrazim, i kako je moguće da gospodin Mićunović otkaže učešće naše delegacije na jednom tako važnom skupu. Toliko.

Molim da se prosledi nadležnoj instituciji ovo pitanje. Momir Marković, po Poslovniku.

Pošto ste se, gospodine predsedavajući, narodnom poslaniku Arsiću ultimativno obratili da se odnosi prema ministrima sa poštovanjem, ajde da sada, odnoseći se prema ministrima s poštovanjem, postavim nekoliko poslaničkih pitanja.
Prvo, da li je tačno da je Državna lutrija Srbije privatno preduzeće Bojana Krišta ili Krištofa?
(Predsedavajući: I sami znate da je to državno preduzeće. Molim vas, nemojte tako da se prema važnim institucijama tako odnosite.)
Nisam tražio od vas odgovor. Vaše je da zapišete šta je pitao narodni poslanik, da pitate Dinkića, ukoliko smete da ga pitate, a Dinkićeva je obaveza da narodnom poslaniku u pismenoj formi dostavi odgovor na poslaničko pitanje.
Da li je Nacionalna štedionica bila privatna banka za čije je osnivanje korišćeno 52 miliona državnih para koje su se držale u "Evroaksis" banci?
Da li je od onih 4,5 milijarde, naravno, s poštovanjem prema gospodinu Dinkiću, od onih 4,5 milijarde dolara koje su nađene na Kipru, a sećamo se od 2002. godine, sve pronalazač do pronalazača, pa je otišao Mihajlović i pronašo ih, ostale na Kipru, otišao Batić i pronašo ih, ostale na Kipru, otišao je i taj Velja Ilić i pronašo ih, ostale na Kipru, otišao Dinkić, pronašao ih, više nisu ostale, ne zna se gde su.
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, nemojte tako da se ponašate neodgovorno prema narodnim poslanicima i ministrima.)
Nemojte vi mene ništa da molite, isključite se. Nataša, isključi ga negde dok pričam.
Zanima me sudbina te 4,5 milijarde dolara državnih para koje su bile na Kipru.
Zanima me, takođe, kolika je provizija uzeta za potpisivanje onog ugovora o koncesiji za autoput Horgoš-Požega i da li je ona bolnica koja se gradi u Čačku u sklopu te koncesije, odnosno izgradnje autoputa.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine predsedavajući, nije bilo moguće da dobijem reč po Poslovniku dok sam sedela na mestu potpredsednika, tako da sam morala da se vratim u poslaničku klupu, da biste vi shvatili da su moja prava i obaveze iste kao i svih narodnih poslanika i da ne možete da me diskriminišete.
Sad se ne javljam po Poslovniku, nego po nečemu što vi ne znate da postoji, a zove se Odluka o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Kako da se pozovem na član Poslovnika kada nemam prečišćeni tekst onoga na šta hoću da ukažem? To je bilo davno. To je član 4. Odluke i menja se član 47. stav 1. i glasi - šta radi Odbor za inostrane poslove. I da sada dođemo do ovog pitanja Dragoljuba Mićunovića i ovih delegacija.
Tačno je da je gospodin Ognjen Mihajlović bio član Interparlamentarne delegacije pravoslavlja u vreme kada je bio poslanik Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora, i tačno je da je poseta Kazahstanu zakazana za 19. jun.
Takođe je tačno da je Parlamentarna skupština NATO-a zakazala svoje redovno zasedanje za 21. Parlamentarna skupština Saveta Evrope od 25. do 29.
Ali, takođe je tačno da su nelegitimni predstavnici tih delegacija išli i putovali sve ovo vreme od 21. januara, ili godinu dana i više, jer, kao prvo, ukazom i dekretom, bivši predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Predrag Marković, nije mogao da formira te delegacije.
Sada, pošto vi danas u danu za glasanje, verovatno će to biti današnji dan, tek birate te delegacije, otvoreno i sasvim logično se postavlja pitanje - kako je smeo Dragoljub Mićunović, kada je znao da je ova tačka na dnevnom redu, da suspenduje rad jedne stalne parlamentarne delegacije i da on donese odluku i da bude tako bahat i da kaže da mi nećemo da učestvujemo u delegacije u kojoj je bio Ognjen Mihajlović član, ali on, za razliku od Dragoljuba Mićunovića, zna da je njemu taj mandat prestao i da on danas treba ponovo da se izabere, i biće danas izabran, jer je to dogovor poslaničkih grupa, odnosno naših šefova poslaničkih grupa.
Postavlja se pitanje - kako je Miloš Aligrudić mogao da ide, i vi gospodine Albijaniću sa njim, 27. aprila na Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope? Koga ste vi predstavljali tamo? Što je najgore od svega, dame i gospodo narodni poslanici, mi nismo priznali da smo izabrani tamo, ali gospodinu Nikoliću, gospodinu Vučiću, čak gospođi Gordani Pop-Lazić, kojoj je prestao mandat ovde, stiže materijal, kao i mojoj malenkosti, poziv za učešće u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Kada sam pogledala izveštaj sa ovog zasedanja od 27. ja sam se uhvatila za glavu. Oni mučenici, ti koji su išli, ne znaju ni šta su tamo potpisivali. Od nekih feminističkih rezolucija, preko raznoraznih gluposti, mislite da su oni to čitali i da znaju oni to da pročitaju, ako im neko ne prevede, a ne prevodi se, samo stiže u engleskoj i francuskoj verziji.
Sad da pitate Albijanića - šta si ti tamo radio, jesi li stavljao potpis negde, on veze nema, jer on to čitao nije. A zna da prekida čoveka, još meni na mestu potpredsednika kaže - vaš kolega za vas kaže da ste ikebana. Ne da nisam ikebana, gospodine Albijaniću, nego ću da vas učim do besvesti Poslovniku, bar tri člana da naučite, kad sednete da predsedavate. Za mene će to da bude uspeh.
Ako ste vi decu u školi naučili nešto od prvog do četvrtog gimnazije iz matematike, za mene će zaista biti veliki uspeh i priznaću na kraju ovog mandata da sam vas naučila da bar znate tri člana Poslovnika kad sednete da predsedavate. Hvala.

Što se tiče javljanja po Poslovniku, gospođice Jovanović, dobili ste reč tačno po redu, jer su se i prethodne vaše kolege pre vas javile po Poslovniku.

Što se tiče delegacije u Strazburu predstavljao sam ovaj parlament i državu Srbiju u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope na dostojan način, kao što se sećate, nije prošla Rezolucija o Kosovu i Metohiji kako su neki želeli. Dostojno smo predstavljali ovaj parlament.

Po amandmanu narodni poslanik Miša Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada život ide jednim putem, a poslanička većina i Vlada nametnu pitanja van toga, onda nam Skupština ovakva i jeste.
Javio sam se za reč da podržim amandman gospodina Veroljuba Arsića na Predlog zakona o izmenama Zakona o državnoj revizorskoj instituciji. Da budem iskren, da postoji mogućnost da se podnese amandman jedan kojim se briše ceo Predlog zakona o izmenama zakona, taj bih taj amandman prihvatio.
Izmene ovog zakona pokazuju svu besmislenost rada Skupštine zadnjih mesec dana. Da podsetim, u zadnjih mesec dana, zaslugom Vlade i poslaničke većine, Narodna skupština Republike Srbije nijedno ključno pitanje nije imala na dnevnom redu, nijedno životno pitanje.
Narodna skupština nije imala na dnevnom redu primenu Ustavnog zakona. Zato je imala predloge za izmene zakona koji nemaju nikakve veze ni sa primenom Ustavnog zakona i ni sa čim.
Da podsetim za mesec dana ova skupština, voljom skupštinske većine, usvojila je jedino izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, koji je suprotan čak Ustavu.
Da podsetim, voljom skupštinske većine sedam dana smo se bavili besmislenim predlozima zakona o izmeni Zakona o Vladi, državnoj upravi, državni službenicima, onda ga povukli, naravno poslanička većina. Da podsetim, i ova sednica, takođe, nije u skladu sa Ustavom, a traje već sedam dana.
U skladu sa Ustavnim zakonom samo su dve izmene zakona: o zaštitniku građana i izmene Zakona o povereniku za informacije.
Ova izmena zakona nema nikakve veze sa Ustavnim zakonom i to je razlog zbog čega sam se javio da govorim o izmenama Zakona o državnoj revizorskoj instituciji, da stavim do znanja da, voljom Vlade, voljom skupštinske većine, mesec dana Narodna skupština Republike Srbije nije imala na dnevnom redu tako teška, tako krupna pitanja od značaja za Srbiju, kao što je izbor sudija Ustavnog suda, a valjda je bio i red da se, kada je konstituisana Vlada, nastavi sa konstituisanjem svih organa.
Već mesec dana, ne znam, pola sveta diskutuje o Kosovu i Metohiji, svi osim Narodne skupštine.
Već mesec dana svako, kako kome padne na pamet u inostranstvu, deli Srbiju, deli njenu teritoriju kao da su vlasnici toga. Samo Narodna skupština Republike Srbije ne razmatra to pitanje kao urgentno pitanje.
Umesto da je ova vlada, koja je počela mandat i bez kredibiliteta, i bez međusobnog poverenja, i sa nekompetentnim ministrima, i protivustavnim delovanjem zadnjih mesec dana, hitno izašla pred Narodnu skupštinu sa izveštajem o toku događanja, ovo više nisu pregovori, kakvi pregovori, oko statusa Kosova i da pozove sve na okup, na jedinstvo, na konsenzus oko tog nacionalnog i državnog interesa, mi imamo izmene i dopune Zakona o državnoj revizorskoj instituciji koje, sada pokušati da objasnim, ne znače ništa.
Šta u stvari predlagač ovim izmenama predlaže, traži? Predlagač je grupa poslanika, odnosno poslanička većina. Ovlašćen je, mislim, gospodin Aligrudić. Traži da se promeni jedan član, samo jedan član. Ali, promena tog jednog člana znači još deset dana da se dobije u vremenu, da taj, kako sebe nazivaju, demokratski blok dobije još vremena da može da se dogovori, da utvrdi procenat učešća u deobi tog kolača, da ga izdeli, jer tako doživljavaju vlast.
Čak sada više nije sporno između stranaka da se bore za deo kolača, sada se bore i unutar sopstvene stranke. Evo primer, izgiboše Đelić i Vlahović ko će da očerupa Energoprojekt. Ovaj ima svoju konsultantsku kuću, Vlahović ima svoje Ekinvestment itd. To je ono što praktično radi ova vlada. Za to vreme ti događaji, život, prolaze pored nas.
Da se vratim na predlog izmene zakona. Šta je do sada bilo propisano? Državna revizorska institucija, zakon je donet pre skoro dve godine. Kada se pogleda u celini zakon, i kada se to još lepo upakuje i predstavi javnosti, to je mnogo lep paket, mnogo lepo zvuči, i mnogo lepo može u kontaktu sa javnošću da se obrazloži. Dve godine je prošlo, on se ne primenjuje. Skoro je dve godine prošlo, on nema najviši organ institucije – Savet.
Umesto da je bar sada, kao što je u Ustavnim zakonom obavezno, predložen sastav Saveta, predlaže nam se besmislena izmena zakona. Da bih obrazložio, podsetiću pre toga na značaj institucije. Institucija je najviši državni organ revizije javnih sredstava, samostalan i nezavisan. Akta kojim institucija vrši svoju nadležnost ne mogu biti predmet osporavanja pred sudovima i drugim državnim organima. Dakle, moćna jedna institucija, a pre svega treba da bude stručna.
Šta nama predlažu? Nama predlažu da se za člana Saveta snizi, umanji kriterijum za njegov izbor.
Umesto sedam godina radnog staža, koji su povezani sa delovanjem nadležnosti institucije, traži pet godina. Najmanji je problem u broju godina, veliki je problem sam pristup tome.
Da podsetim, predsednik Državne revizorske institucije se bira kao i svaki član Saveta. On je po zakonu generalni državni revizor. On je taj koji, po zakonu, predlaže Vrhovnog državnog revizora. Za vrhovnog državnog revizora su propisani stroži uslovi, čak osam godina. Za onoga ko upravlja celom institucijom, propisuje se pet godina. Dakle, apsolutno neprihvatljivo.
Druga promena, a to je bilo makar i formalno ograničenje u zakonu da onaj koji će biti biran za člana saveta ne može da bude ako je u zadnje dve godine bio član organa Vlade. Znam da to nije dovoljno da se ispoštuje, ali je bar formalno stavljeno kao zahtev.
Sada se i to briše, što znači da može. Doduše, predlagač kaže, pa eto, u članu 17. sasvim je sve nespojivo. Da, ne može sada, ali recimo uzmite primer ovog Vlahovića, koji sada izgibe oko Energoprojekta. On je bio ministar pre četiri godine. Po ovim izmenama zakona on sada može da bude član Saveta. Može jer nije sad, valjda u raspodeli kolača nije mu pripalo. Može da bude zato što nije sada ministar.
Dakle, kada se pogleda, em s jedne strane se snižava kriterijum, e s druge strane se i ono ograničenje koje je bilo tu prisutno ukida i u stvari se vidi iz svega toga da je potpuno besmislena promena ovog zakona. Ona je imala cilj samo da se dobije još u vremenu, da se Srbija zabavlja svim i svačim, a ne ključnim pitanjima Ustavnog suda, Kosova, budžeta i da ne nabrajam dalje.
Državna revizorska institucija je mnogo značajan organ koji vrši reviziju svih javnih sredstava. Srbija već šest godina ne zna šta se događa sa ogromnim milijardama kojima raspolaže vlast od 2001. godine. Nema priliku da dobije izveštaj o tome, nema priliku da niko iskontroliše to, ni Skupština nije imala priliku da razmatra to pitanje.
Jedino što su imali priliku, da slušaju i da čitaju kako prethodni ministar optužuje sadašnjeg potpredsednika Vlade da je oštetio budžet za 35 miliona evra. Ne kažem da nije, samo kažem kako kaže. Naravno, niko se nije našao tu da utvrdi šta je to, niko se nije našao da javnosti da odgovor na to pitanje. Jednostavno, korišćenje tih sredstava je potpuno van kontrole.
Zatim, javna preduzeća, lokalna samouprava, pa uzmite samo Beograd, u rukama jednog čoveka nalazi se preko 800 miliona evra. Toliki je budžet grada Beograda. Vlasnik tih sredstava Beograda je jedan čovek. Bez izveštaja, bez kontrole, niko više ne zna gde se ta ogromna sredstva troše.
Ali, građani Beograda znaju da se Beograd samo šminka u centru grada. Za to vreme ne može da se uđe u Beograd, niti može da se izađe iz Beograda, jer je zakrčeno sve. Beograd kao, eto, ostvaruje suficit od 50 miliona evra, a jedan most košta 40 miliona evra. Njega nema. A sad već može da se organizuje nagradna igra ko uspe da pređe Novi Beograd ili s Novog Beograda u Beograd i tako dalje.
Čitav niz toliko važnih pitanja jesu i zato pred ovom institucijom predstoje sigurno mnoga važna pitanja, ali umesto da se izabere Savet, da se taj posao radi, mi imamo predlog da se menja zakon, i to na jedan besmislen način.
Iz tih razloga podržavam ovaj amandman i podržaću svaki onaj kojim će se ukinuti svaka od ovih odredbi koje su predložene u izmenama Zakona o državnoj revizorskoj instituciji. Hvala lepo.