Zahvaljujem kolegi Jojiću.
Samo jednu ispravku. Znači, reč ima narodni poslanik Ivan Živadinović, a neka se pripremi narodni poslanik Gordana Čomić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, G17 plus, kao ravnopravan član ove vlade i sa mestima u ministarstvima za ekonomiju, ravnomerni regionalni razvoj, sport, nauku i zdravlje, glasao je na Vladi za ovaj zakon i naravno da će i Poslanička grupa G17 plus glasati za ovaj zakon.
Hteo bih, ovom prilikom, i vama i javnosti Srbije da skrenem pažnju na neke bitne činjenice vezane za ovaj budžet.
Sadašnji ministar finansija, uvaženi gospodin Cvetković, imao je srećniju okolnost nego prethodni ministar finansija, jer mu je ostalo milijardu evra od prethodnog ministra finansija Mlađana Dinkića, koji je domaćinski gazdovao tim ministarstvom. Ono što je bitno i za nas, a i za građane Srbije, jeste da će takvo domaćinsko poslovanje sigurno imati prilike da vide i u Ministarstvu za ekonomiju i ravnomerni regionalni razvoj.
Ono što je interesantno za građane, to je da G 17 plus ima nameru da održi sva predizborna obećanja, pa i ono da će se u narednih pet godina nezaposlenost smanjiti za 50%. To može da se uradi kroz Ministarstva ekonomije i ravnomernog regionalnog razvoja, i to kroz kreditiranje izvoza preko Agencije za osiguravanje i finansiranje izvoza. Do sada je to bilo 3 miliona evra godišnje, od ove godine biće 9,5 miliona evra. To naši izvoznici umeju da koriste i do sada su koristili. Nažalost, sredstva su bila mnogo manja.
Pretvaranje inovacija u gotov proizvod će finansirati Fond za razvoj, u saradnji sa Ministarstvom za nauku. Do sada je postojala praksa da se nagrađuju najbolje naučne inovacije u Srbiji, ali će se iz Fonda za razvoj, sa 2,5 miliona dinara, finansirati preduzetnici koji budu želeli da te inovacije pretoče u proizvod.
«Start ap» krediti za početnike, takođe, preko Fonda za razvoj, veoma su interesantni, jer će, sa minimalnim kamatama, ljudi koji tek završe školu i krenu u privatni biznis moći da konkurišu za 13 miliona i 300 hiljada evra. Naravno, i podsticanje, preko SIEPA-e, direktnih stranih investicija, sa 6,25 miliona evra, nešto je što je bila jako dobra praksa u prethodnim godinama.
Pošto je zapošljavanje prioritet ove zemlje, imamo skoro 20% nezaposlenih, krediti za podsticanje zapošljavanja i oživljavanje proizvodnje u nerazvijenim opštinama, preko Fonda za razvoj, iznose 20 miliona dinara. Zatim, nešto što se u 43 opštine već radi, a i ti projekti će biti nastavljeni, razvoj industrijskih zona i parkova, sa 17 miliona i 800 hiljada evra, «inkubator» preduzeća, sa 2 miliona i 600 hiljada evra, i razvoj lokalne komunalne infrastrukture, vezano za NIP, sa 30,3 miliona evra.
Kada sam pomenuo NIP, treba napomenuti da ste vi, uvažene kolege poslanici, naravno, oni koji su bili u prethodnom sazivu, imali priliku da vidite da je Zakon o budžetu bio mnogo sadržajniji kod prethodnog ministra finansija, jer ste po stavkama mogli da vidite gde se šta nalazilo i, do dinara, gde će se investirati novac građana Srbije. Nažalost, ovog puta, vezano za NIP, ne možemo da vidimo u kom iznosu i gde će se finansirati određeni projekti, da li će sadašnji ministar zadužen za tu oblast nastaviti da finansira projekte koji su planirani prethodne godine.
Mislim da će to biti pitanje za nadležnog ministra za neku od sledećih sednica, kada će ovom skupštinskom domu morati da ispostavi račune i pokaže planove gde će se to raditi.
Dalje, što se tiče kredita za samozapošljavanje, za javne radove, za učestvovanje u projektima samozapošljavanja, i tu će biti oko milion evra, ukupno negde oko 140 miliona evra za projekte samozapošljavanja.
Potrebno je naglasiti da je ove godine izdvajanje za razvoj turizma, bez Nacionalnog investicionog plana, 50 miliona evra i da su tu uključeni i projekti vezani za razvoj turističkih centara, kao što su Tornik, Tara, Zlatibor, Zlatar, Golija.
Veoma je bitno što će Javno preduzeće «Skijališta Srbije» imati 102 milijarde dinara za razvoj zimskih sportova i da, u perspektivi, Srbija treba da razvija ove sportske centre da bismo mogli, sa nekom od okolnih zemalja, ubuduće da konkurišemo i za neku zimsku olimpijadu.
Bitno je, moram to da napomenem zbog mojih sugrađana u Užicu i građana zapadne Srbije, da ovaj budžet predviđa finansiranje, u iznosu od 11,9 miliona dinara, izgradnje atletske staze u Užicu, kao i 6,8 miliona za atletsku stazu na Zlatiboru.
Zatim, 68 miliona dinara za izgradnju olimpijskog bazena u Užicu, 85 miliona dinara za sportsku halu u Arilju, za sportsku halu u Bajinoj Bašti - 10,3 miliona dinara, za sportsku halu u Sjenici - 15,3 miliona dinara. Nisu zaboravljeni ni oni mali sportski tereni za omladinu - u Arilju, 5,5 miliona dinara, u Bajinoj Bašti - 6 miliona, u Kosjeriću - 3,6 miliona, u Novoj Varoši - 5,4 miliona, u Požegi - 6,9 miliona, u Priboju - 7,9 miliona, u Prijepolju 8 miliona dinara, u Sjenici - 6,6 miliona, u Užicu - 8,2 miliona dinara i u Čajetini - 3,5 miliona dinara.
Naravno da smo glasali za objedinjenu raspravu, pa će uvažene kolege poslanici, verovatno, primetiti da se ovde nalazi zakon o akcizama i izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Hteo bih da još jednom potvrdim da je G 17 plus veoma zadovoljan što će se smanjiti porez i PDV, porez na prenos apsolutnih prava za kupovinu prvog stana, i svakog sledećeg, i da je to jedno od naših predizbornih obećanja, koje se u potpunosti uklapa sa politikom koju je G 17 plus predložio prethodnoj vladi.
Tada je izgledalo neverovatno da može da se napravi nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita. Ta korporacija i posle tri godine radi veoma uspešno, na radost svih mlađih u ovoj zemlji. Sada mogu da se kupuju stanovi na kredit, što do pre tri godine nije bilo moguće.
Toliko o pohvalama na račun budžeta i izmena Zakona o PDV-u, ali postoji jedna ozbiljna primedba na izmene Zakona o akcizama.
Ta primedba je vezana za tendenciju da se ovim zakonom ukidaju akcize na osvežavajuća bezalkoholna pića, sirupe, praškove za osvežavajuća bezalkoholna pića, voćne sokove, koncentrisane voćne sokove, voćni nektar, voćne sokove u prahu, znači, na sve što bi ova zemlja, koja je poljoprivredno orijentisana, trebalo da proizvodi i čime bi država trebalo da zaštiti proizvođače.
Ovim zakonom predlagač pokušava da uvede akcizu na tečni naftni gas. U kolokvijalnoj upotrebi, to je auto-gas, ili plin, čija se cena u poslednjih nekoliko dana povećala, jer su proizvođači čuli da resorni ministar najavljuje da će doći do povećanja cene, pa su hteli još malo da zarade na krajnjim korisnicima.
Moram da vas obavestim da je prethodna vlada, da je ministar Dinkić ukinuo ovu akcizu, ne samo zbog viška prihoda koje je imao tada, već zbog toga što u Srbiji, otprilike, postoji 150 hiljada korisnika tečnog naftnog gasa, što je energetska kriza nešto što će u narednim godinama pogoditi ne samo Evropu, već ceo svet, zbog toga što je tečni naftni gas trenutno najbolje raspoloživo gorivo u širokoj upotrebi, a produkti sagorevanja tečnog naftnog gasa su manje štetni po životnu sredinu nego oni od dizela i benzina, običnog i bezolovnog.
Prethodno ministarstvo za zaštitu životne sredine je uvelo i određene ekološke takse, koje svi mi plaćamo prilikom registrovanja vozila. Znate i sami da je najskuplja ekološka taksa na dizel, da je posle toga taksa na benzin, a da je najjeftinije registrovati auto na tečni naftni gas.
Zbog toga što je ovo udar ne samo na 150 hiljada, a možda i više, korisnika tečnog naftnog gasa...

Gospodine Živadinoviću, vreme.

Evo, završiću, hvala lepo.
Zbog toga što je ovo minimalan prihod za budžet Srbije, ja sam, ispred G 17 plus, predložio amandman da se ove akcize ukinu. Očekujem da će svi narodni poslanici koji vode računa o interesima građana koji su glasali za njih, u danu za glasanje, podržati moje amandmane i da ćemo i dalje biti bez akcize na tečni naftni gas.
Uz izvinjenje svima vama što sam prekoračio vreme, zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Živadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripreme Gordana Čomić, Paja Momčilov, Goran Stefanović, Miletić, Mihajlović.
Po Poslovniku, narodni poslanik Rajko Baralić, izvolite.

Samo mala intervencija.
Uvaženi kolega Živadinović je precizno nabrojao objekte koji će biti finansirani u Užičkom regionu, i to je lepo, ali ne mogu da dopustim da se neki poslanici interno informišu o tome šta će biti predmet trošenja budžeta.
Dakle, narodni poslanici treba da dobiju, i to je bila moja intervencija jutros kada sam govorio u načelu, budžet koji je, kako vi kažete, transparentan, gde tačno mogu da vide šta će biti građeno, gde će biti investirano, u svakom kraju Srbije.
Kolegi Živadinoviću čestitam što je dobio ovu informaciju, znam i kako je dobio, ali to nije fer, zato što poslanici iz opozicije nisu u stanju da dobiju ovakvu informaciju i da je saopšte biračima, građanima Srbije.
Dakle, jedan od osnovnih nedostataka, gospodine ministre, u ovom budžetu jeste upravo što nema analitike. Koristim priliku da vas zamolim da već u septembru, oktobru mesecu, kada budemo radili novi budžet, ovo bude urađeno na drugi način, inače će ovde biti dve vrste poslanika, ravnopravni i oni koji su malo ravnopravniji. To nije dobro.
Da bismo mogli da razgovaramo ravnopravno o tome kako se troši 600 milijardi dinara prihoda građana ove zemlje, mi moramo biti informisani o tome šta ste vi koji vršite vlast želeli tim budžetom da uradite, a ne da nam to u nekim pozicijama saopštavate, to su cifre od nekoliko milijardi ili više, a da mi, pri tom, ne možemo da intervenišemo ni na koji način.
Dakle, moja intervencija je dobronamerna i potpuno ste u pravu, gospodine Živadinoviću. Budžet o kojem smo raspravljali prošli put, šta god ja mislio o njemu, bio je, što se narodnih poslanika tiče, lakše čitljiv, bio je analitički razdvojen, tako da smo mogli na korektan način da se uključimo u raspravu.

Reč ima poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, budžet jedne države je prvi ispit za Vladu koja se formira, ove naše - posle tri meseca ucenjivanja i trgovine DS-a i DSS-a. U svakoj normalnoj demokratskoj zemlji to je prvi ispit i ocena za Vladu. Međutim, vi ste pre toga pali na ispitu - kidnapovanjem generala Tolimira, o čemu ćemo da govorimo već za dva dana.
Ako se govori o strateški važnom dokumentu, koji je po svojoj važnosti odmah posle Ustava Republike Srbije, zakonu o budžetu, ovaj budžet nije kreacija gospodina Cvetkovića i ove vlade, jer su se poslanici Srpske radikalne stranke, u čekanju Predloga budžeta, bavili stavkama i ekonomskim klasifikacijama onako kako ih je predvideo Milan Parivodić. Razlika je u tome, u nominalnom iznosu je nešto mala razlika, što su uvedena nova ministarstva.
Desilo se ono što sam pretpostavila, pa sam jednog od vodećih eksperata iz oblasti budžeta, koleginicu Tabaković, pitala šta misli, kada bude došao budžet gospodina Cvetkovića, da li će, kako vi kažete, biti transparentna sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, a ona je rekla da misli da neće.
Bile smo u pravu i ona i ja, jer ono što je bila ekonomska klasifikacija 463 za AP Vojvodina, a to je malopre rekao i kolega iz stranke G17 plus, da mu je nejasno što se to desilo, pa me čudi što nije uložio amandman, jer to je institucionalni put da nešto promeni, ako sme vama da da neku packu, gospodine ministre, i 489, imam taj deo iz Parivodićevog budžeta, dakle, apsolutno po gradovima aproprijacije NIP-a, to je samo nešto, moram da upozorim i druge kolege iz vladajućih stranaka, što stoji na papiru, a da li će da bude, ne zna se.
Piše - 2007 - 2008. godina i svako je ovde govorio negujući manir lokalpatriotizma, regionalne zastupljenosti, što je zaista suludo, jer Srbija je jedna izborna jedinica. Naravno da svako voli svoj grad i svoju sredinu, i ja ću najviše da pričam o problemu Kragujevca i nečega što se danas desilo, a lično se vas tiče, gospodine ministre Vlade. Hajde, vi nama objasnite ko garantuje, vi ili Dragan Đilas, ili Koštunica, ili cela Vlada, da će ovo ovako da ostane.
Ako postoji za 2007. i 2008. godinu aproprijacija iz NIP-a po nekim projektima, vi znate kako su ti projekti dobijani, tako što je G17 imao nekog uticaja ili je ucenjivao lokalnu vlast, pa onda, hajde, daćemo vam nešto, dok je Dinkić delio šakom i kapom, a sada je sve to u izmaglici, pa će da se pitaju oni iz oblasti zdravstva i školstva.
Baš me interesuje što nema Đilasa, da ga, recimo, pitam za gondolu od Ade Ciganlije do Novog Beograda, kada će građani da se voze gondolom, jer to je jasno stajalo u onom prethodnom planu.
Neke će baš da zaboli glava, a to su vaši saradnici, ili su vas podržavali u lokalnoj samoupravi, kao što je slučaj grada Kragujevca i ovog, još uvek, gradonačelnika Stevanovića. Njemu su obećane te pare, po principu - ja ću da ti dam, a ti mene podržavaj, imaj devet poslanika, sve do kraja te vlade, a od toga tada neće biti ničega.
Druga stvar koja je neverovatna, gospodine Cvetkoviću, u državi kakva je Srbija, i na to vas je upozoravala koleginica Tabaković, to je da ne možete da izađete sa jasnom cifrom kolika je naša donja granica siromaštva. Budžet nije socijalni, jer nema tu socijalnu komponentu, a i tamo gde ima socijalnu komponentu, to je klasifikacija 472, opet je sve u izmaglici.
Ono što mene konkretno zanima, to je metalski kompleks Srbije, u ovom slučaju, grada Kragujevca, jer je danas, pored Skupštine Srbije i vas iz Vlade, i Koštunice i Dinkića, Gradska skupština morala da zauzima stavove o tom pitanju.
Opet su najglasniji bili odbornici Srpske radikalne stranke, jer su došli ljudi iz metalskog kompleksa i traže odgovore na, za njih, jednostavna pitanja, ali, očigledno, za vas komplikovana.
Ovde ste opredelili sredstva u tzv. tranzicionom fondu, u iznosu od 7,5 milijardi dinara, za preduzeća, odnosno za socijalnu pomoć onima koji se nalaze u procesu tzv. tranzicije, a to je otimačina, pljačka, otpuštanje s posla, bedna otpremnina od 100 evra, i sada se oni pojavljuju sa konkretnim zahtevima.
To je danas odluka jednog predstavničkog tela, kao što je Skupština grada Kragujevca. Mi smo inicirali da to dođe na dnevni red, danas su i ovi drugi imali sluha. Dakle, radnici metalci iz cele Srbije sada od vas traže da im odgovorite na pitanje (pošto je jedan ovlašćeni predstavnik ovde, i to iz vladajuće stranke, u tri minuta nekog svog napisanog govora rekla - restrukturiranje, odnosno restrukturisanje, kako se drugačije i pravilnije kaže, preduzeća nije obavljeno do kraja, proces privatizacije u društvenim preduzećima nije završen do kraja marta ove godine) - šta će sada da bude?
Postavlja se pitanje za vas, gospodine ministre, da li ćete vi da promenite, brzopotezno, po peti put, Zakon o privatizaciji i retroaktivno da ga primenite? Šta ćemo sa tim preduzećima, kao što su Grupa "Zastava", "21. oktobar", "Filip Kljajić", ko zna koliko još preduzeća u Srbiji, u kojima nije izvršen proces privatizacije, a nije urađeno ni ono što ste obećali, odnosno DOS-ovska vlast, 2001. godine.
Šta ćemo sa otpremninama tih ljudi i da li vi možete sada da izađete za govornicu i da kažete šta sa ovih skoro 6.000 zaposlenih na Zavodu za zapošljavanje i obrazovanje? Niti ste ih prekvalifikovali, niti su stvoreni uslovi za rad tih ljudi u malim i srednjim preduzećima, jer ih nema, i sve ovo što se nalazi u ovim klasifikacijama od ministarstva do ministarstva, 423 - usluge po ugovoru, i 424 - specijalizovane usluge, to je fantastičan metod za pranje para, odnosno za uzimanje koliko kome treba, od ministarstva do ministarstva.
Pošto je ovo ovako aproksimativno dato, dakle, to je iznos koji je opredeljen u budžetu za 2007. godinu od 7,5 milijardi, da li ste spremni da kažete konkretno za socijalne programe, za grad Kragujevac, za Bor, za Vranje, koliko treba i kako će biti obeštećeni ti ljudi. Oni to od vas traže i to je ono u čemu ćemo da istrajavamo, to su zahtevi koji su za nas potpuno opravdani, ne samo od strane metalaca, nego svih radnika, i verovatno će ta inicijativa da krene sada kroz celu Srbiju.
Da li ste formirali Vladu? Da li ste rekli da imate odličan prihod u budžetu? Da li su za vas vanredni prihodi od prodaje jednog resursa? To ste nasledili od Mlađana Dinkića. Da li ste razdelili, kako ćete to da krčmite?
Lepo, sada njima kažite kako će oni da se obeštete, a da im se smanji rok za penziju, pošto im, očigledno, država nije obezbedila posao, nisu im obezbeđeni strateški partneri i nema nikakvih projekata koji bi to omogućili.
Ovo što je Dinkić stavio u Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, nekakve «start-ap» kredite, a to bi trebalo da znači da vi počnete neki novi posao, to je samo za one koji su podobni partijski. Isti je slučaj sa poljoprivrednicima, za šta rok ističe sutra.
Evo, gospodin Krstin i druge kolege narodni poslanici iz SRS-a su danas proverili.
Treba onda da izađete za skupštinsku govornicu i da kažete tim seljacima, poljoprivrednicima u koju stranku noćas da se učlane, da li kod vas ili kod Dinkića, da bi, eventualno, sutra, pod prinudom učlanjavanja, dobili kredite.
U celom Šumadijskom okrugu samo je jedan čovek, iz jednog sela u Račanskoj opštini, dobio kredit od čitavih 40.000 dinara, a da nije učlanjen u stranku G17 plus ili neku drugu iz prethodne vlasti. Svi drugi, a nemam vremena, već sam dosta potrošila vremena Poslaničke grupe SRS-a, da vam ređam sva sela na području Šumadije.
Niko ko je došao pošteno da traži kredit od države i prethodnog ministarstva, a to se sada odnosi i na ovo aktuelno, nije mogao da dobije jedan jedini dinar, jer gulite kožu kako radnicima, tako i seljacima, ali kako radite tako će vam i biti.
Hvala.

Po Poslovniku, izvolite.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 101. i član 104, da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospođica Jovanović je iznela niz kvalifikacija koje ne stoje, a upućene su stranci G17 plus. Prvo, nema zaista smisla govoriti da samo poljoprivrednici koji su članovi G17 plus dobijaju kredite. To nije tačno. Hiljade i milione primera imate da su i članovi SRS-a dobijali kredite. Znam, bar, u Kraljevu, u jednom selu, petoro ljudi koji su dobili kredit, a članovi su SRS-a. Idite u mesto koje se zove Lađevci, vaš poslanik iz Kraljeva to veoma dobro zna, a veoma dobro zna šta se dešava.
Druga stvar koju hoću da vam kažem, odnosi se na Nacionalni investicioni plan. Svi koji su se malo bavili Nacionalnim investicionim planom u toku prošle godine znaju kakva je bila procedura za prijavljivanje, za projekte za Nacionalni investicioni plan. Državne institucije i institucije lokalne samouprave, nevladine organizacije, udruženja građana, imali su prava da predlože projekte za Nacionalni investicioni plan. Nisu imale pravo političke partije.
Postoji projektni centar u koji su se slivali svi predlozi. Postoji Savet za odobravanje projekata, koji su sačinjavali pet ministara i njihovi saradnici, takođe, iz ministarstava. Šta se onda dešavalo? Dešavalo se da su oni projekti koji su imali projektnu dokumentaciju i one opštine koje su konkurisale sa kvalitetnim projektima, bile u planu za finansiranje iz NIP-a. Oni projekti koji nisu finansirani prošle godine, pretpostavljam da se finansiraju ove godine.
Tačno se zna koliko se sredstava moglo povući prošle godine i tačno se zna koliko sredstava se može povući ove godine i, verovatno, pošto je NIP planiran za pet-šest narednih godina, znaće se sledeće godine koliko će se povući sredstava.
Zaista nema smisla optuživati jednog ministra, jednu političku partiju da je uzurpirala neke projekte. Budite iskreni, pa kažite koliko ima predsednika opština u Srbiji iz SRS-a koji su konkurisali za projekte NIP-a i prošli su.
Znam primer iz Požege, gasifikacija Požege. Da li je predsednik opštine Požega iz Srpske radikalne stranke, jeste. Jeste. Zaista treba da budemo iskreni, mislim da ne treba optuživati ni ministra Dinkića, a ni G17 plus.