Hvala i vama. Nadam se da vam se omaklo, CIA nije u Srbiji.
Po Poslovniku, narodni poslanik Rajko Baralić.

Nije gospođa Marković omašila, BIA i CIA u Srbiji, to je skoro jednako. Nije još uvek potpuno, ali je to skoro tačno.
(Jelena Marković, s mesta: Bila je metafora.)
Ako je bila metafora, izvinjavam se.
Javio sam se da dam precizno objašnjenje ovoga što je ovde sada bilo predmet argumentacije.
Gospođice ili gospođo Marković, u vreme kada ste došli na vlast, u Srbiji je svaki drugi student bio na budžetu, a svaki drugi sufinansirajući. Sada je svaki šesti student u Srbiji na budžetu Srbije, a petoro svoje školovanje finansira samostalno.
Kada ste došli na vlast, u Srbiji je za seljake besplatno bilo zdravstveno osiguranje, a sada je to 18.000 dinara. Kada ste došli na vlast, u Srbiji je seljačka penzija bila 371 litar mleka, a sada je 3.481 litar mleka.
Podržavam vaše nastojanje na ovome što vi nekada sa gnušanjem nazivate konceptom socijalne države, samo to morate da kažete u budžetu. Morate da kažete da u budžetu za obrazovanje studenata nije potrebno 150 miliona dinara za stipendiranje, tj, treba i to, ali je potreban državni sistem koji će da finansira svakog, da svako dobije jednaku šansu, da svako seljače može postati akademik ukoliko je bistro i ukoliko može da se školuje, a ne da vlada analitički princip i elitistički koncept obrazovanja - da se mogu školovati samo oni koji to mogu da plate, pa imamo samoprodukciju inteligencije, a drugi nemaju šansu da ikada dosegnu akademsko obrazovanje.
Maštam, sanjam o državi u kojoj će ponovo jedno seljače moći postati akademik ukoliko je dovoljno bistro i dovoljno motivisano. Ovaj sistem to onemogućuje.
Zahvaljujem.

Za reč se javio narodni poslanik Paja Momčilov, a zatim narodni poslanik Miloš Simonović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali, kao što znate, ne možemo da glasamo i da prihvatimo ovakav budžet. Detaljno obrazloženje je, u ime svih nas, pružila, dovoljno jasno, Jorgovanka Tabaković, koja je na stručan način otkrila sve mane ovog predloga budžeta i ja se time neću baviti.
Bilo je ovde interesantnih izlaganja. Na samom početku, uvažena koleginica Čomić nam je demonstrirala lingvističko znanje. Rekla nam je jednu interesantnu stvar, kad se u ženskom rodu kaže neka imenica, onda to ne zvuči dovoljno značajno i nema visoku vrednost.
Gospođo Čomić, da vam kažem jednu imenicu ženskog roda, a da mi vi kažete ima li neke vrednije od nje i da li više poštovanja može da izazove. Vrlo je kratka ta imenica i zove se - majka. Kažite mi jednu imenicu muškog roda koja je veličanstvenija, kojoj se neće pokloniti svako, pa da vam skinem kapu.
(Gordana Čomić, s mesta: Otac.)
Nisam siguran. To je kad su devojčice u pitanju.
Sada ću vam kazati još jednu stvar. Hajde sad, tu imenicu "majka" izmenjajte po rodu i padežu. U padežu ćete moći, u rodu - ne verujem.
Lingvističko znanje je znanje i ne treba da se ovde nadmećemo. Treba se nadmetati u budžetu. Ima lepih stvari koje ste vi rekli u vašem izlaganju, one su mnogo bolje.
Mi usvajamo zakon, imamo novokomponovanu DOS-ovu vladu ovde u liku ministra. Prvog dana je ovde bio i ministar kulture, vrhunski glumac, glumio je zainteresovanost Vlade i poštovanje prema Parlamentu. Večeras smo ostali bez glumca, ostao je sam ministar na svojoj sceni, ali princip u odnosu prema Skupštini se ne menja, nema odgovora poslanicima na postavljena pitanja. Verovatno po onoj - psi laju, karavani
prolaze. Mi ćemo većinom izglasati ono što želimo. Vi pričajte, nije to za nas toliko bitno.
U većini zemalja sveta, početak fiskalne godine se poklapa sa početkom kalendarske. To ministar veoma dobro zna. Mi teško da možemo da sledimo čitav svet. Doduše, Englezi imaju izuzetak, kod njih fiskalna godina počinje 1. aprila, ako se ne varam. Mogla bi ova novokomponovana DOS-ovska, evropejska, vlast da uvede jedan novi princip, da mi počnemo fiskalnu godinu u junu. Možda je još bolje - kad nam se hoće. To bi bilo daleko bolje i prikladnije.
Da se vratim samom budžetu. Ovaj kupus koji smo dobili, koji je teško čitljiv, gde treba da se uzme lupa da bi se mogle videti stavke, predstavlja bruku i sramotu za predlagača. Slobodan sam to da kažem, ovo je neuređen tekst. Ovde imate dvostruku paginaciju, pisanu rukom u vreme kompjutera. Čak ne mogu ni paginaciju da naprave na ljudski način, i to nam se daje.
Kako nam se daje? Na jedan hajdučki način. Mi smo ovo dobili u petak uveče, kad većina nas nije u Beogradu i kad nismo mogli da uzmemo materijal. Dobili smo te materijale, većina nas, u ponedeljak ujutro i treba da raspravljamo o najvažnijem sistemskom zakonu, o budžetu.
To je odnos ove vlasti prema Parlamentu. Naravno, ništa nije neobično, navikli smo na to, to nas posebno ne čudi.
Imamo oktroisanu raspravu, spojili smo opet gomilu zakona, zajedno sa budžetskim zakonom. Imate još jednu interesantnu stvar. Ranije je uvek bilo malo prostora, pa ste mogli da čujete stručnu javnost. Sada pratite medije, nema stručne javnosti.
Interesantno je i da se prvi put ovo predstavilo na neprimeren način. Idite na sajt Skupštine Republike Srbije, potražite ovaj dokument, ja imam u ruci dokument koji smo mi dobili; ovaj dokument ne možete naći na sajtu, fali čitav odeljak gde su fondovi, potpuno je izbačen. Prema tome, nema javnosti, nema transparentnosti, nema ništa.
Ova neprincipijelna koalicija, koja se stalno kune u Evropu, ponaša se na jedan bangladeški način, to je činjenica, a ove njihove priče i zaklinjanja, ostavite priče, pokažite svojim delom da vi stvarno...
Da li znate kako izgleda budžet Nemačke, da li ste pogledali kako izgleda knjiga budžeta SAD?
Treba da pogledate to, pa onda, bar malo, da se ugledate i ne mora sve ovo ni da bude.
No, ja ću govoriti samo o nekim problemima koje sam uspeo da sagledam za oblast Ministarstva zdravlja i onih davanja za zdravlje. Molim vas, na dve stranice, ovde je sve vrlo sitnim slovima i u malim fontovima ispisano, nešto što je potpuno transparentno, i uopšte ne možete da vidite iz ovog budžeta gde će se ta sredstva usmeravati. To je osnovna moja zamerka.
Neki su ovde licitirali, pa kazali - daće se tri miliona evra za izgradnju nekog instituta za javno zdravlje. Ovde to nigde ne piše, odakle vi to znate? Ovo je netransparentno i mene interesuje šta je to klasifikacija 511, koja se zove - zgrade i građevinski objekti, i 512 - mašina i oprema. Nalaze se velike svote od milijardu i nešto i 900 i nešto hiljada dinara. Gde će to da ide i na šta će se to trošiti, vi to uopšte ne možete da vidite i to je netransparentno.
Kada je ova klasifikacija 511 u pitanju, vi imate za nju, u članu 21. ovog zakona, na strani 75, napisano, biću slobodan da vam pročitam ovo da vidite kako se nama serviraju stvari. Član 21. kaže: «Raspored i korišćenje sredstava vršiće se u 2007. godini po posebnom aktu koji donosi Vlada, na predlog nadležnog ministarstva, u okviru sledećih razdela». I onda pobraja razdele, da bi se na strani 79 našao i Razdeo 27 - Ministarstvo zdravlja, funkcija 760, tj. ekonomska klasifikacija 551, koja je naznačena ovde sa milijardu i nešto. Kaže se ovako: «Nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava za realizaciju Nacionalnog investicionog plana, u iznosu od 4.421.000.000.
Kako ovde ima četiri milijarde, a odnosi se na klasifikaciju koja ima jednu milijardu? Šta vi nama ovo dajete? Da li vi nas pravite ludim?
Gospodine ministre, molim objašnjenje. Ako ne možete vi, onaj ko vam je to uvalio neka da to objašnjenje; molim odmah objašnjenje ili je rasprava besmislena. Ako mi vodimo razgovor gluvih i ako vi to hoćete i možete, onda to jasno kažite. Nemamo mi ništa protiv. Ali, da li može da bude sve ovako neuređeno, da na jednoj strani piše za tu klasifikaciju - jedna milijarda i 100 hiljada, a 20 stranica iza - da ona iznosi četiri milijarde?
Ima još interesantniji deo. Neki su pozdravili to što su sredstva koja idu zdravstvu i Ministarstvu uvećana. Pogledajte vi samo, slučajno su to pustili, omaklo im se, broj zaposlenih u Ministarstvu zdravlja. Kaže se da je broj zaposlenih u Ministarstvu zdravlja 2006. godine bio 363 i kaže se da će ih 2007. godine biti 433. Te pare su krenule ka narastanju jednog administrativnog giganta i nema tu jeftine vlade.
Ako vas ne mrzi i ako imate vremena, pogledajte dalje ostala ministarstva, svuda je predviđen povećan broj lica koja će raditi.
Građani Srbije, vi finansirate jednu mega glomaznu i neefikasnu Vladu. Pogledajte samo te brojke, pa će vam sve biti jasno.
Nekoliko rečenica moram da kažem i o delu koji se zove finansijski plan Fonda za zdravstveno osiguranje. E, divota. Sredstva koja građani izdvajaju iz svog dohotka idu u ovaj fond. Rečeno je da je 2006. godine taj fond iznosio 118.545.474.000 dinara i sada treba, u 2007. godini, da iznosi 143.656.742.000 dinara. To je povećanje za 21 posto.
Pitam vas, na osnovu čega podižete ovaj fond za 21 posto? Da li je bruto nacionalni dohodak porastao za 21 posto? Koliko znam, rekli ste u onom tridesetosmominutnom izlaganju vašem, koje je praćeno sa dosta žagora, da je sedam posto, otprilike, taj bruto nacionalni dohodak. Da li je porastao broj građana koje treba zdravstveni sistem da opsluži ili to ekonomski razlozi, možda, diktiraju?
Vi ste rekli - povećane plate. Ako pogledamo koliko rastu plate, one rastu zaposlenim radnicima 7,5 posto. Ali, ima jedan drugi problem, za mene daleko veći.
Ja ću biti slobodan da citiram i ovaj deo iz plana, koji kaže - rashodi zaposlenih u Zavodu planirani su na nivou od, pa kaže, nije bitno, koliko miliona dinara, što predstavlja povećanje za 39,12 odsto. Pazite, povećavaju plate zdravstvenim radnicima za 7,5 posto, a onima koji rade u ovom zavodu, ovim ljudima koji su administracija, koja će još da naraste, oni za 39 odsto povećavaju platu.
Tu ide ono povećanje kojem se neko obradovao, pa rekao da podižu zdravstveni dinar. Ne, ne podižu oni to u korist naroda, nego u korist plata administracije, jasno, delom i lekara.
Nemam ništa protiv toga, za zdravstvene radnike je to opravdano, ne samo zato što sam ja lekar, ali nećemo sada da ulazimo u tu stvar.
Još više ćete se uplašiti kada vidite jednu drugu stvar i šta kažu. U tekuće popravke i održavanje uračunata su i ulaganja u poslovni prostor, koja su neophodna zbog dugogodišnjeg neulaganja u održavanje poslovnog objekta i poboljšavanja standarda rada u filijali.
Pazite, planiran je iznos od 689 miliona dinara. Da bi nam bilo jasnije, na kraju je rečeno - izgradnja poslovnog prostora za direkciju Zavoda. Diže se potpuno nova zgrada Zavoda.
Znate li vi koliko to košta, vidite koliko se izdvaja. E, tu ide ovo povećanje zdravstvenog dinara - u izgradnju, u tendere, u korupciju sistemsku. Svima je postalo jasno šta se u zdravstvu događa. Ministarstvo zdravlja je preraslo u Ministarstvo finansija i Ministarstvo trgovine; tamo se bave tzv. projektima i tenderima, a ti tenderi, čak i za zdravstvo, raspisuju se iz samog ministarstva finansija u prošlom periodu. O tome ćemo mnogo kasnije pričati.
E, moji građani, da je tačno ovo što ja govorim, pogledajte šta se zbiva sa izdvajanjima za bolovanje. Biće izdvojeno šest milijardi i to je smanjenje za 13 posto. Za bolovanja bolesnih građana smanjujemo sredstva za 13 posto.
Neko je rekao za ono bolovanje naših trudnica. Sramno je da se našim majkama koje moraju da održavaju trudnoću i budu na bolovanju ne daje sto posto bolovanja.
Napraviću sada jednu digresiju. Tu ste uzeli kompjutere i počeli ste da skidate PDV. Skinite PDV za opremu za bebe i za hranu za bebe. Što tu ne pokažete da vam je stalo do ovog naroda, umesto do interesnih lobija i firmi koje su vas platile da to uradite da bi oni bolje poslovali i plasirali svoja sredstva?
Ako gledate kako se odnosi Ministarstvo zdravlja prema raspodeli sredstava za primarnu zdravstvenu zaštitu, tamo idu 34 milijarde, a u sekundarnu i tercijarnu - 51 milijarda. Ovde se finansira ono što je vrhunska, skupa medicina.
Ono što gospođa Čomić kaže i što je pokušala da kaže mlada koleginica iz druge poslaničke grupe, kako da se sačuvaju životi naših žena preventivom, to je primarna zaštita. Treba samo da se primeni ono što se primenjivalo, što ginekolozi znaju i što čitav svet zna - na tri godine, da žena ima jedan test - "Papanikolau", kao i lekarski pregled, umesto što se ovde sredstva preusmeravaju u visoku medicinu. To je odnos Ministarstva prema ovom problemu.
Još jedno, i time ću završiti, pošto ima mnogo mojih kolega koji moraju da govore. Biće prilike, govorićemo i kasnije.
Na kraju, zamislite, u ovom izveštaju postoje vanstandardne usluge. Neko je kukao kako mi imamo malo izdvojenih sredstava za zdravstvo. To više nije tačno. U Srbiji niko ne zna koliko se tačno izdvaja za zdravstvo, smatra se da je sedam posto bruto nacionalnog dohotka, ali to nije tačno. U ovom izveštaju je rečeno da se za sve zdravstvene ustanove u Srbiji uzela 21 milijarda direktno iz džepa građana, i to su tzv. nestandardne usluge.
To je neoporezovano i to ide u džepove, verovatno, delom, u vrlo mutne transakcije i radnje.
Znači, to je 21 milijarda. Samo se setite šta je Svetska zdravstvena banka i njen direktor u Beogradu, Karolin Junger, kazala o korupciji, onoj sitnoj, direktnoj - moraš da platiš porođaj, moraš da platiš da ti daju epiduralnu anesteziju, na to ide od 2 do 4 bruto nacionalna dohotka.
Danas se smatra da 14% bruto nacionalnog dohotka građani moraju, na ovaj ili onaj način, da plate, i to je istina. Da je to istina svedoči novi projekat, tajni, koji je dobila finska konsultantska kuća, koja govori o potrebi praćenja finansiranja zdravstva, jer se u ovoj zemlji ne zna ni ko pije, ni ko plaća.
Prema tome, ovaj budžet je jedna bruka i sramota. Ovaj budžet nije u interesu građana. Ovaj budžet je u interesu političkih elita, i to korumpiranih političkih elita.

Reč ima narodni poslanik Miloš Simonović, a zatim narodni poslanik Mileta Poskurica.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim na početku svog izlaganja da izrazim zadovoljstvo što smo današnji dan započeli, a mislim da ćemo tako i završiti, u mnogo tolerantnijoj atmosferi u odnosu na prethodne dane.
Mislim da je to dobar pravac, u kojem treba ova skupština da nastavi da radi, jer nas, zaista, čeka puno posla, puno zakona koje treba usvojiti. Mislim da moramo u neke normalne i racionalne okvire, jer narod Srbije od nas to traži, da vratimo način ponašanja poslanika u ovom parlamentu.
Danas je pred nama najvažniji dokument koji Skupština Srbije usvaja svake godine i koji definiše kako će se ubrani i izvorni prihodi budžeta Republike Srbije trošiti u jednoj fiskalnoj godini.
Ono što mogu, na početku, da izrazim jeste zadovoljstvo Poslaničke grupe Demokratske stranke i moje lično zbog toga što je ovaj budžet zaista realan. Da je budžet realan i izbalansiran, pokazuju primedbe opozicionih poslanika, koje se, u principu, ni na koji način nisu odnosile na ove izvore prihoda koje su Ministarstvo finansija i Vlada Republike predložili.
Mnogo je osnovnih stvari koje se mogu istaći u ovom predlogu zakona o budžetu. Ja ne bih govorio o tim stvarima.
Mislim da je gospođica Marković jako argumentovano odgovorila na neke demagoške tvrdnje sa ove govornice povodom pitanja obrazovanja i socijalnog dela ovog budžeta.
Mislim da je jako važno, i to treba istaći, kako će se razvojni deo budžeta trošiti do kraja godine. Mislim da je to najveći izazov koji stoji pred Vladom Republike Srbije i pred Ministarstvom finansija, kao i Predlog budžeta za 2008. godinu. Šta to znači?
Od toga kako budemo trošili ova sredstva iz budžeta, od načina i kriterijuma po kojima će određena ministarstva, u svojim razdelima, trošiti novac, zavisiće koliko će građani u svim delovima Srbije osetiti boljitak nakon ove fiskalne godine.
Moram da kažem da poslanici Demokratske stranke iz Srbije, dakle, iz dela Srbije južno od Beograda, smatraju da je prvenstveni i vrhovni nacionalni interes da se smanje regionalne razlike koje postoje u Srbiji.
(Aplauz)
Ukazaću vam samo na neke podatke, da je odnos najrazvijenijeg okruga, odnosno grada Beograda, i najnerazvijenijeg okruga, koji je, ujedno, po indeksu razvojne moći na poslednjem mestu - 1 prema 7, a taj okrug je Jablanički okrug. Odnos najrazvijenije opštine u Srbiji i najnerazvijenije opštine u Srbiji je 1 prema 15.
Mislim da je osnovni nacionalni interes ove vlade, ne samo u ovoj godini, već i u celom mandatu, da smanji te regionalne razlike. Nije to zadatak samo Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, nego cele ove vlade. Jer, od toga kako će određena ministarstva trošiti novac, zavisi i kakav će biti standard života u pojedinim regionima.
Reći ću vam da su jug i istok Srbije, u pogledu pitanja infrastrukture, najnerazvijenija područja u Srbiji. Istočna Srbija je po pitanju telekomunikacija i broja telefonskih priključaka na poslednjem mestu u Srbiji; samo njih 19 na sto stanovnika ima telefon u istočnoj Srbiji.
Da biste razvijali određene delove Srbije, da biste privlačili strane investicije, vi morate da obezbedite infrastrukuru. To je osnovni zadatak svih, i ove vlade i svih ministarstava, da u narednom periodu obezbede jednake mogućnosti svim građanima Srbije da žive u ovoj zemlji.
Druga stvar koju, takođe, treba istaći jeste da je Vlada Republike Srbije vrlo brzo, za nepunih mesec dana, obnovila pregovore sa Evropskom unijom. To je jako važna i pozitivna stvar za građane Srbije.
Međutim, zadatak ove vlade je da kroz određeni broj godina svi građani Srbije i svi regioni Srbije uđu u Evropsku Uniju.
Da bi se to dogodilo, moramo da smanjimo ove regionalne razlike koje postoje, moramo da omogućimo da u ovoj državi Srbiji svi imaju jednake mogućnosti, da imaju mogućnost da dođu do određenih institucija. Pristup institucijama treba da bude podjednak, bez obzira na to da li neko živi u Rumi, ili živi u Zaječaru, ili živi u Lebanu, ili u nekoj drugoj maloj opštini na jugu ili na istoku Srbije, naravno, i u autonomiji.
Šta još donose pregovori sa Evropskom unijom i skorašnje potpisivanje sporazuma o asocijaciji i približavanju Evropskoj uniji? To je mogućnost da država Srbija, opštine u Srbiji, gradovi, pokrajine, imaju mogućnost pristupa fondovima Evropske unije.
Da bi se, ravnopravno, sve opštine i gradovi u Srbiji uključili u fondove i mogli da konkurišu za određena sredstva od Evropske unije, potrebno je da se vrlo brzo donese zakon o ravnomernom regionalnom razvoju, da se donesu zakoni o lokalnoj samoupravi i da se donesu ona akta koja će omogućiti određene ekonomske autonomije i van Vojvodine i Beograda.
To jeste nacionalni interes. Jer, bez ekonomske jednakosti, dame i gospodo poslanici, nema nacionalne ravnopravnosti. To je činjenica oko koje moramo svi da se složimo, bez obzira na to iz koje stranke dolazimo i da li smo danas glasali u opoziciji.
Zbog toga danas pozivam sve poslanike da u narednom periodu aktivno radimo na tome, da omogućimo svim građanima Srbije jednak pristup institucijama, bez obzira na to da li dolaze iz Niša, odakle ja dolazim, ili iz neke druge sredine, iz Vojvodine, koja se bori za svoju autonomiju i za svoja prava. Ja vas molim da uradimo sve da i ostali građani Srbije imaju jednaka prava i jednake mogućnosti.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, po Poslovniku.

Poštovani narodni predstavnici, reklamiram povredu ova dva člana, 101. i 104, i to bi se možda podvelo kao pravo na repliku. Naime, moj prethodnik je bio slobodan da kaže da se mi vratimo kvalitetnoj raspravi i rekao je da se ne bavimo demagogijom. To ste rekli i može da se proveri. Dobro sam pazio i svaku vašu rečenicu sam saslušao.
Pretpostavljam da vi znate šta znači demagogija. Ja nisam politički lider. Prema tome, teško da mogu biti onaj koji izaziva demagoške scene i prizore ovde.
Da podsetim samo da je demagogija izazivanje, jel tako, jedne ekstaze kod birača, neprimerenim sredstvima.
Za sve što sam kazao, dao sam podatak i brojku. Kao što sam vam rekao lepo za ove fondove, evo, ja ću sada još jedan podatak da vam kažem.
Recimo, stomatološka služba, koju svi manje-više plaćate iz džepa. To je moja argumentacija, i sad vi odredite da je to demagogija, da je to izazivanje histerične reakcije gomile. Niko ovde nije histerično reagovao, a ni naši građani nisu skloni tim manipulacijama.
Imate za stomatološku službu, da se vratimo činjenicama, drage kolege, u 2006. godini 51 milijardu, sad je predviđeno 67 milijardi u ovom predlogu. Znate šta se dogodilo stomatološkoj službi? Pola ih je otpušteno. Građani plaćaju sve, samo deca su oslobođena da ne plaćaju. Vi sad, u ovoj godini, dižete to, znate za koliko, za 47%.
Kolega, to je kriminal i pljačka. Vi to nazovite kako hoćete, a ja to zovem srpskim imenom, ako hoćete engleski "raberi", jel tako? Možda vam taj izraz više prija, možda ne biste reagovali, pa ćete kazati - to je u redu.
Molim vas, ovde se mi ne bavimo demagogijom, mi ovde činjenicama raspolažemo. Za sve što sam rekao mogu materijalni dokaz da vam dam, ali nema vremena.
Kojim se vi ozbiljnim poslom bavite, novokomponovana vlast? Znate li vi da ovde postoji Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, od 2005-2006. godine, i da je dužnost da se on poštuje? Gde je poštovanje?
Vi samo pričate o Evropi. Pričate samo o pravnoj državi. Vi rušite pravnu državu i Evropu. To je suština, a onda nama spočitavate da smo mi rušioci. Ne, kolega moj dragi, mi pokušavamo da, u interesu ovog naroda, ovo zlo sklonimo, pa da onda stvarno radimo po principima stvarne države i onoga čemu vi težite, što vidite da je dobro u Evropi.

Narodni poslanik Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Pratila sam, kolega Momčilov, vaše briljantno izlaganje i kasnije slušala kolegu iz Demokratske stranke. Samo sam želela da kažem nešto u prilog vašem izlaganju i argumenata koji ste izneli. Vi ste poznati i kao čovek koji, uglavnom, vodi brigu, uz doktora Poskuricu i ostale lekare u našoj poslaničkoj grupi, o stanju zdravstva u našoj zemlji.
Nije problem u regionalizaciji, koja nikada neće institucionalno da se desi, uvaženi kolega, u Srbiji, zato što je način ustanovljavanja lokalne samouprave gradova i opština i teritorijalne zaokruženosti definisana Ustavom Republike Srbije. Dakle, to je neka politička priča o autonomiji. Kako mogu ljudi sad da izmišljaju svašta i da prave kojekakve karte i konstrukcije u svojoj glavi? To su sve besmislice i to u pravom smislu reči nikada ne može da se desi.
Međutim, problem nije samo u ovome što je doktor Paja Momčilov govorio, u nedostatku sredstava i u činjenici da se u sve gorem položaju nalaze naši klinički centri, tj. da Ministarstvo zdravlja ne vodi ravnomerno brigu o bolnicama i kliničkim centrima u našoj zemlji.
Najveći problem u ovoj godini, a on će tek da eskalira kako vreme bude odmicalo, i o tome treba odgovorna vlast da vodi računa, jeste što ste jednom nepromišljenom odlukom, doduše, uz prolongiranje vremenskog roka od godinu dana od 1. januara 2007. godine, pojedine zdravstvene ustanove servirali jedinicama lokalne samouprave.
Sada moram da vam kažem, pretpostavljam da je u Nišu slična situacija, kako to izgleda u Kragujevcu. Grad je prezadužen. Ukupan dug sa kamatom je između 14,5 i 15 miliona evra. Tako prezadužen grad treba sada da vodi računa, po osnivačkim aktima i statutu koji su već usvojeni, imenovanjem veoma lošeg kadra u tim zdravstvenim ustanovama, i o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, i o stomatologiji, i o apotekarskoj ustanovi, i o domu zdravlja.
Sada je u toku faza konstituisanja, odnosno zaokruživanja medicine rada, jer mi smo radnički grad. Medicina rada, koja je bila u okviru grupe "Zastava" i preduzeća "Filip Kljajić", ima dugogodišnju tradiciju i sada će ta novoformirana ustanova da bude pod gradskom ingerencijom.
Postavlja se pitanje zašto je država tako nepromišljeno ostavila, bukvalno, u stanju nebrige toliki broj zdravstvenih ustanova u našoj zemlji? Da li su dovoljna ta i takva transferna sredstva, koja dolaze opštinama i gradovima, da mogu da pokriju tu primarnu zdravstvenu zaštitu, kada imate takvu vlast. Sve i da je stanje idealno, a vi ste užasno loša Vlada, čak i da radikalska vlast pomogne lokalnoj samoupravi, gde ste vi, recimo, u kombinaciji u takvom bloku i konstelaciji snaga na vlasti, to je nemoguće jer je zakon kao zakon loš.
Dakle, to je trebalo da bude dugotrajni proces i pitanje je da li je toliki zalogaj na sebe trebalo da preuzme lokalna samouprava. Jedini način je da vi ekonomski osamostalite jedan grad, jednu opštinu, da se ona razvije, kao što nije slučaj u mnogim gradovima i opštinama u Srbiji, da oni mogu na sebe da preuzmu toliko breme i odgovornost.
Nije u pitanju samo taj kadar, nije u pitanju ni oprema, ni zgrade gde će te ustanove da se formiraju, već, jednostavno, nebriga resornog ministra za te probleme. Da li će se on, da govorim o večitom ministru Tomici Milosavljeviću, javiti ili se neće javiti nekom predsedniku opštine po pitanju tih problema, to je sve diskutabilno, znate.
On će da kaže da to više nije u njegovoj nadležnosti, da on neće da rešava te probleme, a uglavnom su to, osim u opštinama gde su radikali na vlasti, mada još uvek nisu ni tamo završeni ti akti o osnivanju, nesposobni predsednici lokalnih samouprava, koji su em zadužili grad, em veoma loše, najgore kadrove postavljaju u tim novoformiranim lokalnim zdravstvenim ustanovama.