Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, već je nekoliko puta u toku ova dva dana rasprave rečeno, na direktan ili posredan način, da je rasprava o budžetu, zapravo, i rasprava, na određeni način, o poverenju Vladi, njenoj politici, rasprava koja više pruža informacija nego pledoaje premijera, koji je tu iznesen, dakle, o tome šta će biti u toku jedne godine, kakva će biti sudbina građana Srbije unutar ove jedne kalendarske godine koja je pred nama, a već je pola godine prošlo, tj. rešeno različitim premoštavanjem.
Pretpostavljam da je vama jasno da bi budžet, kreiran u svakoj normalnoj i civilizovanoj državi, trebalo da bude tako sastavljen da pruži značajnu sigurnost, pre svega, ekonomsku sigurnost, a posredno i druge vrste sigurnosti građanima.
Nisam sasvim siguran u budžet koji nema strateški jasno definisanu makroekonomsku politiku, dakle jedan stabilan, neprekidno rastući, dostižan, vredan poštovanja bruto nacionalni dohodak, koji nema relativno stabilne cene, jasno otvoreno tržište, koji nema jasno definisanu monetarnu politiku, nego politiku monetarnog spasavanja interventnim merama, nekim intervencijama na slobodnom tržištu koje, samo za prošlu godinu, koštaju državu oko 360 miliona evra, ili pod nazivom - nivo obaveznih rezervi.
Sve su to načini privremenog rešavanja problema, borbe da se neke stvari do kraja uvedu u red i da se građanima ostavi utisak jedne monetarne stabilnosti. Na stranu fiskalna politika, koja, takođe, mora biti indirektno posledica dobrih budžetskih rešenja.
Vidimo da postoje palijativna rešenja, koja bi trebalo da nekom segmentu građanstva kažu, evo, država čini, dala vam je jeftinije računar, ili ovo, ili ono, ili komponente za računar. Kad se pokvari računar, faktički, ode sve, nema više ništa, to su mono komponentni delovi. Nema tu naročite popravke. Dakle, čista kozmetika.
Tamo gde se na socijalnom planu moglo više intervenisati, da ne ponavljam, već je bilo tih primedaba, tu se nije izašlo u susret. Tako se sve više diže cena plina, što će pogoditi one ljude koji su nalazili način da mogu jednostavno i jeftinije da se voze. Dakle, to nije bilo rešenje.
Ako su podizanje cene plina, akcize, bili način dopune budžeta, to onda i nije neka naročita pohvala za Vladu.
Ako je samo tako moglo Ministarstvo finansija da nadomesti nešto što mu nedostaje, onda je to dokaz da je sve drugo iscrpeno i da je trebalo da ove kozmetičke mere budu jedna palijativa koja bi ubedila građane da je dobra.
Danas u Srbiji, radikali nisu na vlasti, nisu kreirali statistički godišnjak u kome stoji da se smatra da u Srbiji, u 2006. godini, radi, pazite - smatra se, jer još niko nema tačan podatak o zaposlenima. Koliko je para otišlo, da ovako, samo uzgred, kažemo, na projekte da se osavremeni služba za zapošljavanje? Koliko su se utalili u te novce oni koji su odavde i oni koji su novce za tako nešto davali, i za kompjuter, za organizaciju smene direktora?
I dalje ne znamo koliko je to zaposlenih u Srbiji. Neka je oko dva miliona zaposlenih, da budemo širokogrudi. Tih dva miliona zaposlenih izdržava više od milion onih koji su deca, kojima je potrebno predškolsko obrazovanje, dakle, osnovno vaspitanje, pa onda obrazovanje, srednjoškolsko, osnovno i visoko. To je više od milion ljudi prema statističkim podacima iz 2006. godine. Treba tome dodati penzije za milion, sigurno, i nešto penzionera, 300.000 ljudi sa posebnim potrebama, dva miliona ljudi koji rade, kojima su fiskalne obaveze preko glave.
Dakle, očigledno je da je iscrpena država država koja nema rešenja za svoje finansijske transakcije i kombinatorike, kako da poveća stepen zaposlenosti i produktivnosti na konkretan i direktan način, već pozajmicama i kreditima, da ne podsećam da su eksterni dugovi 90 milijardi itd., da poboljša unutrašnji milje. To je jedan mehanizam preživljavanja, premošćavanja, tako da ovaj budžet po tome liči na već viđene budžete, od ranije, usaglašeno s očekivanom stopom inflacije, porastom bruto nacionalnog dohotka i ostalim merama koje se koriste da se stvari dovedu do naoko pristojnog izgleda.
Pridružujem se kritikama ne malog broja onih koji su do budžeta došli u ponedeljak, dakle, juče. Nemoguće je da iz unutrašnjosti dođete i da uzmete papir da čitate, a na internet mreži se moglo naći samo desetak stranica u nedelju, nije se mogao otvoriti kompletan prikaz.
To zaista nije fer, kada je reč o nečemu za šta ste sami dali dvostruko vreme rasprave. Međutim, mi smo se podelili, tako da je svako uzeo poneki segment da analizira, pa smo kompenzovali taj nedostatak vremena, ali, zaista, za to nema potrebe.
Suviše je ozbiljna stvar, suviše je retko, samo jednom godišnje i jednom, kasnije, intervencija, ako to dozvolite, to na dnevnom redu. Ne znam zašto je bilo potrebno da se na taj način tekst doturi u četiri-pet posle podne, petkom. Niste, valjda, mislili da će neko doći iz unutrašnjosti da otvara Skupštinu.
No, svejedno, kad je tako, ja ću se ograničiti na mali broj nekakvih pitanja koje imam da postavim ovde u vezi sa tim kako su definisane pozicije, u čije vrednosti neću da ulazim, ministarstva prosvete, nauke, zdravlja.
Da li je to što je dato, u meri koja je različita od prošle godine, dovoljno ili nije, pokazaće se ako ikada bude došao budžetski izveštaj, pa budemo videli kako se pare troše i na šta se troše. Međutim, postoji uvek jedna fantazmagorična stavka, ili, možda, tri od njih, za koje ne možete shvatiti šta su. Neke do kraja dovode u dubiozu i pružaju mogućnost da se nivou organizacije ovih ministarstava i njima podređenih institucija, po vertikali, dešavaju mafijaške i kriminalne radnje.
Našu državu trenutno obeležavaju različite kriminalne afere. Pred pravosudnim procesima su i «naftna», i «cigaretna», i «drumska», i kakva god hoćete mafija. Dakle, gde god se čačne, mafijaške strukture se nađu i ova vlast to procesuira, i treba da procesuira, ali bi trebalo da to ide sveobuhvatno. Dakle, da se nikada ne stane na tome, ni pred jednim političkim vratima.
Na nivou onoga što se može očekivati da će se dešavati pojedinim ministarstvima, posebno smo zabrinuti za ona ministarstva kojima rukovode ministri koji su već godinama, odnosno mandatima, na istoj funkciji. Zaista smo prilično iznenađeni što niste imali boljeg kandidata od ovog iz G17, ali ovo nije izbor Vlade, za ministra zdravlja.
Da krenemo od toga. U tom ministarstvu je predviđeno ono što su te tri stavke koje su potencijalni izvor korupcije, mahinacija s novcem ili nekakvog skretanja novca gde mu ne možete uhvatiti trag. To su 5,4 miliona puta ugovori od 113 miliona i specijalizovani ugovori od četiri milijarde. To ćete naći na stranici 37, odnosno 161. Kad hoćete da pročitate šta su tu kao obrazloženje dali, nešto će vam delovati da je prihvatljivo, da je moguće, da može da prođe, ali doći ćete i do nekih...
Pardon, rekao sam za nauku, izvinjavam se.
Dobro, svejedno, kad smo kod nauke, hoću da kažem da specijalizovane usluge koje su tu date deluju, u neku ruku, logično, ako je to dovoljno da se dekontaminira teren, uklone posledice bombardovanja i još šta priušti za Ministarstvo nauke, koje ima najskromnija sredstva.
Ministarstvo nauke je ovde dobilo toliko para koliko je kada ove tri tarife spojite, za ceo ovaj budžet, duplo manje od toga. Dakle, tu ne bih imao naročitih primedaba.
Nije mi jasno šta će biti s ovim što ćemo dobiti kada uđemo u te prekreditne fondove, koje ćemo dobiti sad u Kancelariji za pridruživanje i vašim postupkom pridruživanja. Ministarka će verovatno doći i reći će nam šta su se tamo dogovorili i pod kakvim uslovima ćemo moći da konkurišemo za naučnoistraživačke projekte.
Za Ministarstvo zdravlja, evo, specijalizovane usluge, milijardu 161 milion. Pazite šta je opisano. Verovatno da ovo, ko je čitao, svesno nije trebalo da napiše.
To su troškovi zdravstvene zaštite lica kojima je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog čuvanja i lečenja, obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana, kao i zdravstvena zaštita stranaca. Milijardu i nešto dinara za to. Kao da se leče u posebnim institucijama, kao da ne pripadaju zdravstvenom sistemu, a sve i da ne pripadaju nadležnim ministarstvima, to je ogroman novac.
Koliko njih ima potrebu za psihijatrijskim veštačenjima u Srbiji? Zna se za kakva krivična dela itd. To su, znači, ugovori, to se neko dogovori, neko dobije tezgu, uzima pare i ko zna kakvih fiktivnih ugovora može biti. Može 50 njih da veštači na jednom slučaju i da uzme novac. To je ogroman novac, milijardu i 161 milion. Podelite sa 80 i vidite koliko je to u evrima; to su neverovatne sume.
Kada pogledate, recimo, za Ministarstvo prosvete, koje do sada obiluje dobrim prihodom, ali i stavke koje su otišle u putovanja, u ugovore, specijalizovane ugovore, to je jedna i po milijarda. Kad pogledate, recimo, sredstva za učenički standard ili standard studenata, to su stotine miliona koje su izdvojene za mere koje će sprovoditi Zavod za zdravstvenu zaštitu, da uzme bris, da uzme ovo, da uzme ono.
Znate, nažalost, da se u našoj primarnoj zdravstvenoj zaštiti upućuju čak i trudnice da plaćaju bris. To je 600 do 800, 1000 dinara. To košta. Dakle, kad neko neće da čeka na recept, ode i uradi to, krajnje komercijalno, jer više neće da se muči. Zašto bi to u jednoj organizovanoj, širokopoteznoj akciji koštalo na stotine miliona, čak i da ne treba apsolutno ništa?
Ja ću to da pročitam. Studentski standard - 337 miliona. Recimo, Kovnica novca, za štampanje bonova za ishranu studenata i higijensko-sanitarni nadzor.
Pazite, inspektor ima nadzor kad ga vi pozovete i zakonski je obavezan da dođe u određenom vremenskom periodu. Znate li kako dođe? Uzme nekoliko briseva, obiđe kontejner, prođe kuhinju, trpezariju, mokre čvorove. Pazite, 337 miliona dinara.
Koja je tu verovatnoća da sklopite 50 fiktivnih ugovora s direktorom. Direktor i ministar, dogovore se, podele se.
Pogledajte šta voze direktori većih bolnica u kojima se rade kukovi, proteze. Kola u boji biraju, 60, 80 miliona evra. Ljubičasta kola, narandžasta. Sačuvaj Bože, da li su normalni da se pitate. To je kriminal, zavladala mafija. To se uzima novac iz ruku, to se dolazi preko reda. Ali, pazite, sad vi imate jedan budžet koji dozvoljava i to.
Znači, još neko mora da se namiri, da ide i po vertikali. Dosadilo ljudima da sa ministrom učestvuju u tenderima, da se dogovaraju oko tendera. Posle dobrog tendera, direktor većeg kliničkog centra može da kupi stan odmah.
Raspitajte se kako direktori centara žive, gde su im stanovi. Raspitajte se. Ništa ja neću, samo sugerišem, tako da ako niste obavešteni, malo se zanimajte za ovo što vam poslanici Srpske radikalne stranke govore.
Taj produžetak, ta nit koja povezuje, često se može naći kroz ovo. Nisam dovoljno iskusan u baratanju činjenicama ovakve vrste, ali ovo je uobičajeno i može se naći u svakoj lokalnoj samoupravi - mehanizam namirivanja i dokusurivanja onih koji sa vlašću sarađuju. Zašto bi toga bilo, tog modela ponašanja, koji je odnekud prepisan, transformisani kod, da nam ne otvara sumnju da jeste to i kad je reč o ministarstvima.
Evo, da pročitam samo još jednu od takvih stavki, da više ne uzimam vreme kolegama koji će govoriti - specijalizovane usluge, učenički standard - 103 miliona evra. Zavod za zaštitu studenata iz Beograda, za sprovođenje higijensko-sanitarnog nadzora u ustanovama učeničkog standarda - 104 miliona evra.
Pazite, to su vrtoglave cene, to su neverovatne stvari. To stoji u obrazloženju detaljne analize ovoga što ste nama predložili.
Dakle, da završim time da je prošle godine bio podbačaj u broju zaposlenih ljudi od 1,3%, dakle, zaposlenih je manje od očekivanog. Ako je program da ove godine bude 1% povećanje zaposlenosti, na osnovu nama već više puta elaboriranih mehanizama, mi do kraja nismo sigurni da će se ta cifra konačno realizovati, da će broj zaposlenih biti veći.
Tamo gde će plati porasti, gde ste predvideli, ovako do detalja, način povećavanja plata, mi to pozdravljamo. Kad god može, povećajte plate zaposlenima u obrazovanju, u zdravstvu, jer tu treba da povećate, vuku veliki teret.
Međutim, bojim se da je to ipak koncipirano prema onima koji bi mogli praviti svojevrsni socijalni nemir i svojevrsni bunt, blokirati rad, skretati narodu pažnju.
Ako ste tako računali, prosečan kvalitet života u Srbiji se neće poboljšati, siromašnih će biti koliko ih ima, ako ne i više. To govori kakve su mere i efekti ovog budžeta koji, eto, počinje ovakav kakav je da deluje od ovog polugodišta. Sigurno će pretrpeti izmene budžet koji se, u suštini, dakle, ni za pohvalu ni za pokudu, ne razlikuje od prethodnog.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, zatim narodni poslanik Zoran Despotović.

Poštovani narodni poslanici, pre svega, kao pravnik, mogu da kažem na početku da je, zaista, ovaj predlog zakona o budžetu protivustavan, dakle, u suprotnosti je sa Ustavom i sa mnogim zakonima, sa Zakonom o budžetskom sistemu i, uopšte, u sa pravnim sistemom zemlje.
Budžet na makroekonomskom planu, ovako kako je predložen, neće dovesti do stabilnosti, niti do privrednog rasta, neće smanjiti javnu potrošnju, a time neće osigurati ni privredni rast i stabilnost javnih finansija. Ovo je tvrdnja svih čuvenih ekonomista.
Ovako predložen budžet neće uticati na smanjenje deficita platnog bilansa, samim tim neće omogućiti makroekonomsku stabilnost zemlje.
On nije razvojni i ne može uticati na brzi privredni rast, zasnovan je na rastu izvoza, već je potrošački, a to se vidi po funkcijama i razdelima gde za plate i ostale izdatke za zaposlene odlaze ogromna sredstva, preko 51%. On nije ni socijalni, što se, takođe, vidi iz skoro svih razdela i funkcija, a to se vidi i po tome što su izdvajanja za socijalna primanja minimalna.
Budžet nije razvojni, a ja bih sada rekao jednu lepu srpsku reč, koju ste odavno zaboravili i koja bi bila primerena ovom budžetu, tj. da nije štedljiv, a to se vidi iz skoro svake funkcije ovako projektovanog, nakaradnog budžeta.
Ogromna sredstva se, poštovani građani Srbije, izdvajaju nepotrebno na putovanja. Ja ću samo, ilustracije radi, građanima Srbije skrenuti pažnju na neka putovanja.
Recimo, u Generalnom sekretarijatu Vlade izdvaja se 69 miliona dinara, a za materijal odlazi iznos od 3.980.000 dinara. Troškovi putovanja Kancelarije za saradnju sa medijima iznose 2.630.000 dinara, a na materijal odlazi 3 miliona dinara.
Poštovani građani Srbije, za troškove putovanja Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji izdvojeno je 7 miliona dinara, a za kancelarijski materijal više od pola miliona.
Na Službu za upravljanje kadrovima odlaze, takođe, velika sredstva; za putovanja odlazi preko pola miliona, 600 hiljada dinara, a za usluge po ugovoru - 33.500.000 dinara. Verujem da ni oni ne znaju, a mislim i da niko živ ne zna koji su to ugovori i kome će taj novac da ide.
Poštovani građani, za troškove putovanja Službe za manjinska prava moraćete izdvojiti 3.500.000 dinara, a iz te službe - za dotacije nevladinim organizacijama, to su vam, između ostalog, i one «žene u crnom», moraćete izdvojiti 11 miliona dinara.
Za rad Ustavnog suda Srbije, poštovani građani, iako on trenutno ne radi, moraćete izdvojiti 74.587.000 dinara. Samo za plate odlazi 60.489.000 dinara, a za troškove putovanja, moraćete izdvojiti više od pola miliona, 600 hiljada dinara.
Troškove putovanja sudija Vrhovnog suda moraćete platiti u iznosu od milion dinara, a za njihov kancelarijski materijal moraćete izdvojiti dva miliona dinara.
Poštovani građani Srbije, za troškove putovanja za Tužilaštvo za ratne zločine, to vam je onaj Bruno i ostala svita, moraćete izdvojiti 1.200.000 dinara više nego za Vrhovni sud Srbije, a za usluge po ugovoru, moraćete im platiti 1.750.000 dinara, za materijal - 1.975.000 dinara.
Enormni su troškovi putovanja predviđeni u svim ministarstvima, pa čak i u Službi za studentski standard. Za troškove putovanja predsednika Republike, građani Srbije moraće izdvojiti 42.500.000 dinara, a za njegove usluge po ugovoru moraće da izdvoje 16.200.000 dinara.
Ogromna sredstva za putovanja izdvajaju se i za upravne okruge u Srbiji i kreću se od pola miliona do 10 miliona, zavisno od veličine okruga.
Za troškove putovanja za Ministarstvo odbrane, građani Srbije moraće izdvojiti milijardu i 520 hiljada dinara, dok su vojni penzioneri socijalni slučajevi.
Sve ovo potvrđuje da budžet, gospodine ministre, nije štedljiv, da ste duboko zavukli prste u skoro prazne džepove naših građana. Zato ovaj budžet, kao loš, neće i ne može podržati Srpska radikalna stranka.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović, zatim narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da je donošenje budžeta jedno od najbitnijih pitanja za ovu skupštinu. Budžet ni u jednoj zemlji, pa ni u Srbiji, nije lako doneti. Potreba je mnogo, a nema uvek dovoljno sredstava. Međutim, ipak mislim da za neke namene moraju da se obezbede sredstva koja nisu predviđena ovim predlogom budžeta za 2007. godinu.
Neću govoriti i ponavljati ono što su do sada rekli poslanici SRS-a, u smislu manjkavosti ovog predloga i davanja pravih predloga da se donese bolji budžet Republike Srbije. Konkretno, hteo bih da se osvrnem i da dam predloge u vezi s obezbeđivanjem sredstava za izgradnju određenih graničnih prelaza, carinskih službi na graničnim prelazima i za obezbeđivanje određene kontrole na tim prelazima vezane za zdravstveni i ostali nadzor pri unosu, odnosno uvozu robe u Srbiju.
Prilikom odvajanja Crne Gore, i pre toga, određena su tri carinska prelaza. To je Mehov Krš kod Rožaja, zatim Gostun između Bijelog Polja i Prijepolja, kod Brodareva, i naravno Jabuka, između Pljevalja i Prijepolja. Prosto je neverovatno da su na Jabuci granični policijski punkt i carina locirani 5 km od graničnog prelaza sa Crnom Gorom, dok su, na drugoj strani, znači, crnogorske službe locirane uz samu granicu.
Zbog ovakve situacije, velika maltretiranja i štete trpe građani opštine Prijepolje, jugozapadne Srbije i uopšte Srbije koji putuju u Crnu Goru ili preko ovog prelaza vrše promet robe.
Navešću činjenice o svakodnevnom maltretiranju građana, kako Jabuke, tako i ostalih sela koja gravitiraju uz taj granični prelaz sa Crnom Gorom.
Prilikom odlaska na svoja imanja, moraju da čekaju u redu za kontrolu kao da su šverceri, kao da će prošvercovati i traktor i kosačicu i motornu testeru. Na drugoj strani, taj policijski i carinski punkt u centru turističkog mesta Jabuka izaziva ozbiljnu nelagodu kod svih gostiju i predstavlja antipropagandu razvoja turizma.
Zamislite kako bi to bilo kad bi se na Zlatiboru uradio takav ili sličan carinski prelaz. Ili, možda, neko smatra da je Srbija samo do Zlatibora? Mislim na vladajuću koaliciju. Nažalost, nije, ima još 80 km do carinskog prelaza sa Crnom Gorom.
Građani su više puta tražili da se ovo pitanje reši i da se ovaj punkt zaista preseli uz neposrednu blizinu granice. Čak su pretili i da će blokirati ovaj granični prelaz. Predstavnici opštine Prijepolje su pokušali sa predstavnicima Vlade, ali dosta mlako i mlitavo, da se ovo pitanje reši. Na skupštini opštine davali su objašnjenja da im je Vlada odgovorila da nema sredstava da obezbedi struju, vodu i slično.
Prosto, čovek se pita da li je li ovo moguće i da li je ovo ozbiljan odgovor Vlade.
Postoji još jedan, vrlo ozbiljan, problem vezan za ovaj granični prelaz, gde treba obezbediti određena sredstva da bi se nesmetano obavljao promet robe. Naime, na graničnom prelazu na Jabuci nije obezbeđena fitosanitarna kontrola.
Na primer, kada se uvozi roba sa područja severne Crne Gore, ona ne može da ide direktno od Pljevalja, preko Jabuke, prema Prijepolju, gde je razdaljina 34 kilometara, već mora zaobilaznim putem, preko Pavinog Polja i Belog Polja, gde je razdaljina oko 150 kilometara, mada je taj put je u lošem stanju, nije urađen, tako da teško da tu može da se obavlja promet robe, odnosno - u zimskom periodu, preko Mojkovca i Belog polja, gde je razdaljina 190 do 208 kilometara, zavisi odakle se putuje, preko Gostuna, i da se na tom carinskom prelazu izvrši fitosanitarni pregled.
Nije zanemarljivo istaći da se u ovoj turističkoj sezoni opterećuje ionako zagušen saobraćaj na magistralnom putu prema Gostunu, gde je, inače, carinski prelaz sa Crnom Gorom.
Kako objasniti da velika količina građe koja se uvozi iz Bosne i severne Crne Gore mora da pređe toliki zaobilazni put i da toliku ekonomsku štetu trpi Srbija.
Zbog svega navedenog, postoje ubedljivi razlozi i ja predlažem da se ovom budžetu obezbede sredstva za hitno izmeštanje punkta iz centra Jabuke i da se pristupi izgradnji graničnog i carinskog punkta uz neposrednu granicu sa Crnom Goru, a ne na pet kilometara razdaljine, kao do sada.
Takođe, neophodno je obezbediti sredstva za vršenje kako fitosanitarne, tako i ostalih pregleda, kako je to regulisano na ostalim graničnim prelazima.
Nisam podneo konkretan amandman, jer su ovde potrebna sredstva Ministarstva finansija - za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i za Ministarstvo policije.
Očekujem, dok traje ova rasprava, da Vlada svojim amandmanima uveća sredstva za ove namene i razreši ovo neodložno pitanje vezano za šire područje, koje je važno za celokupnu Srbiju.
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, a zatim narodni poslanik Vlada Sekulić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste već čuli od mojih kolega, SRS neće glasati za ovaj predlog budžeta, ali ne samo zato što smo opoziciona stranka i što nam je želja da na ovaj način proverimo koliko Vlada ima podršku za svoju monetarnu politiku u ovom skupštinskom domu, već, pre svega, što je Predlog budžeta izuzetno loš, što je ovim predlogom budžeta ugrožena perspektiva srpske ekonomije u narednom periodu.
Srpska radikalna stranka je očekivala da će Vlada izaći sa jednim restriktivnim fiskalnim budžetom, da će u narednom periodu voditi restriktivnu monetarnu politiku i, u svakom slučaju, da će voditi računa o tome da je poreski kapacitet građana i privrede na nekih 38 do 40% bruto domaćeg proizvoda, a i sami ste u svojim izlaganjima govorili o tome da je konsolidovana potrošnja ovim predlogom budžeta negde oko 50% bruto domaćeg proizvoda.
Ta razlika od 10 ili 12%, u svakom slučaju, opterećuje građane i privredu Srbije, a to će značiti dalju nelikvidnost, dalje zaduživanje građana i privrede Srbije, i sve to vodi u dalje osiromašenje Srbije, srpske privrede i srpskog društva.
Restriktivna fiskalna politika morala se voditi u narednom periodu, pre svega, zato što je nivo investicija za realni sektor, u privredi, jako nizak u Srbiji danas.
U odnosu na ostale tranzicione zemlje, koje investiraju nekih 30 do 35% bruto nacionalnog dohotka, procenjuje se da je taj procenat negde oko 20%, što na najbolji način ukazuje na zaostajanje Srbije u odnosu na svoje okruženje, na ostale tranzicione zemlje.
Jednostavno rečeno, za godinu dana, Srbija investira u svoju industriju onoliko koliko zemlje iz okruženja investiraju u šest meseci, što neminovno vodi u dalje zaostajanje Srbije, kada je u pitanju ekonomski razvoj.
Mislim da je ovim predlogom budžeta Vlada trebalo da pospeši restrikciju tražnje, a mi smo imali preveliku agregatnu tražnju u prethodnom periodu, naravno, zato što smo imali privatizacione prihode, zato što smo imali jednu ozbiljnu ekspanziju, delom i zbog rasta plata.
Vlada je morala svojim primerom da ukaže i da pomogne monetarnoj politici u nekom narednom periodu, jer je monetarna politika, odnosno NBS podnela ogroman teret za suzbijanje inflacije u prethodnom periodu.
Sva stručna javnost zamerala je i prethodnoj vladi zato što tom politikom nije podržavala monetarnu politiku i nije pomagala da se ne ide u ovoliku aproprijaciju dinara, koja je, očigledno, prevelika i glavni je uzrok porsta i uvoza i velikog deficita platnog bilansa.
To je osnovni razlog zbog čega se od ove vlade očekivalo da predloži restriktivnu fiskalnu politiku.
S ovakvim deficitom platnog bilansa, koji je evidentan godinama unazad, jako ćemo brzo biti u situaciji da imamo ozbiljnu ekonomsku krizu.
Iznos koji imamo je premali, i kvalitativno i kvantitativno ne odgovara srpskoj ekonomiji - izvoz koji je nekih šest milijardi evra, uz spoljnotrgovinski deficit, koji iznosi šest ili sedam milijardi evra, a po nekim proračunima, ove godine mogao bi da bude i blizu osam milijardi evra.
Mislim da nismo smeli da idemo u ovakvu monetarnu politiku, to je mišljenje SRS-a. To je neodgovorna politika Vlade Srbije, koja je, nažalost, opet podlegla ucenama pojedinim ministara, koja nastavlja politiku od 2000. godine, dakle, ministarstava pojedinih političkih partija, a to se neminovno odražava na preveliku javnu potrošnju za Srbiju u ovom trenutku.
Želeo bih, isto tako, da izrazim svoje nezadovoljstvo Nacionalnim investicionim planom. On ne odgovara jednoj tržišnoj privredi, on predstavlja internacionalizam, on znači da Vlada postaje preduzeće, on znači odricanje od elementarnih principa tržišne privrede, po kojima država uređuje uslove na tržištu, ali se nikako ne pojavljuje kao arbitar ili partner.
Očigledno je da je Nacionalni investicioni plan skrojen i osmišljen u kontekstu neke izborne kampanje, koja je nesumnjivo pred nama, u kontekstu predsedničke kampanje.
Nacionalni investicioni plan u ovom obimu je pet puta veći od onoga koji je prethodna vlada imala pred izbore i koji je iznosio negde oko devet milijardi dinara, a predlog je 44, znači, skoro pet puta veći. Očigledno je ili da ste se uplašili prethodnih izbora ili da vam je bitno opao rejting u toku prethodnih meseci, pa računate da ćete ovakvim nacionalnim investicionim planom uspeti da pobedite na predsedničkim izborima koji nas očekuju krajem godine.
U svakom slučaju, ovim bih završio i ostavio što više vremena mojim kolegama, pozvao bih vas da još jednom dobro razmislite o potrebi za ovako ekspanzivnim budžetom Republičke vlade i da ga u danu za glasanje ne podržite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vlado Sekulić, a zatim narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uzimajući u obzir vreme, malo brže ću da počnem.
Budžet Republike Srbije u startu kreće sa deficitom, želeći da pokaže da Vlada nije oštetila građane i privredu, da nije napravila suficit kroz preterano uzimanje od građana ili iz privrede. Prvi predlog budžeta gospodina Koštunice je startovao sa suficitom, pa su se, valjda, novi eksperti u Vladi dosetili kako da prikažu da su brižnici i zaštitnici interesa građana Srbije.
Što se tiče Vlade, zasnovala je budžet kroz tri tačke, a to je makroekonomska stabilnost, dinamičnost privrednog rasta i zaposlenosti i standard građana. To više deluje kao propagandna sfera pred izbore. Fali im samo još jedna tačka, s obzirom na izlaganje mnogih koleginica i kolega iz DSS-a, samo još da su stavili četvrtu tačku - jedan kompjuter po glavi stanovnika Republike Srbije, i imali bi mir u Republici Srbiji i neku perspektivu za građane.
Kaže se da se makroekonomsko kretanje u proteklom periodu može oceniti kao povoljno, izuzev visokog rasta spoljnotrgovinskog deficita. Rast spoljnotrgovinskog deficita tokom prva četiri meseca 2007. godine generisan je fiskalnom ekspanzijom u četvrtom kvartalu 2006, a potom i ubrzanim rastom zarada, predvođenih rastom zarada u javnom sektoru.
To je totalna kolizija. Priča se, prvo, da je sve u redu, makroekonomska politika je izuzetno dobro krenula, a odjedanput se pojavljuje spoljnotrgovinski deficit. Onda ne može biti sve idealno, zna se da ne može da se kaže da je izuzetno dobro bilo makroekonomsko kretanje u proteklom periodu. Ako se pojavljuje deficit na strani spoljne trgovine, onda nije tako sjajna situacija, pošto se zna koliko Srbija više uvozi, a tako malo izvozi.
Inače, vi znate kako može da se smanji deficit u spoljnoj trgovini, da više izvezete nego što može da se uveze. S obzirom na našu privredu, koju ste vi vodili od 2001. nadalje, na stanje u privredi, da i ovo malo preduzeća što je radilo u proteklom periodu, pre vašeg dolaska na vlast, više ne radi, s obzirom na to kako ste privatizovali sve ostale firme, a ne vodite računa o privatizaciji, ne vidim šta vam daje optimizam da ćete da podignete izvoz do neke normalne sfere, da biste mogli da kažete da će se pojaviti suficit u spoljnoj trgovini.
Da bi se spoljnotrgovinski deficit smanjio, nije dovoljno da se u budžetu samo projektuje da će rast izvoza biti planiran sa 26,8% povećanja. Povećanje rasta uvoza je za 23,7%. To su vaše lepe želje i lepe pretpostavke da će ovog puta izvoz biti veći od uvoza.
Realno sagledavajući srpsku privredu, ona ne može da ojača, niti naši proizvodi mogu da budu konkurentni u Evropi i u svetu, s obzirom na to da se konstantno i sistematski uništavaju preduzeća koja mogu nešto da urade u privredi, da bi se za jevtine pare prodala i privatizovala.
Ovo malo što je još ostalo od srpske privrede, to je ono od čega što očekujete da ćete, kroz ovu privatizaciju, kako ste najavili, jednu delimičnu i drugu celu privatizaciju, nadomestiti nešto što bi moglo naš javni dug da smanji.
Naš javni dug je devet miliona evra i to je neki podatak kojim se operiše. Ovo što su kolege iz DS-a rekle, da to nije baš veliki dug, to je već malo neozbiljna konstatacija. Za Srbiju, sa onim kapacitetima i ekonomskim razvojem i bruto društvenim proizvodom od 5,9% na godišnjem nivou, to je izuzetno veliki dug.
Svako ko se malo razume u ove stvari o kojima pričam zna da ako je naš doprinos u Srbiji, društveni proizvod, iznad 7%, mi smo solventni i možemo da vraćamo, jer reprogramiramo dugove. Sve ispod 7% se dovodi u dužničku krizu, koja može da nas očekuje vrlo brzo, možda, čak, i u toku ove godine; ako ne ove godine, onda ćemo sledeće godine sigurno upasti u dužničku krizu.
Samo da skratim, kako bi kolege mogle da govore. Samo još o ovom delu oko privatizacije.
Nastavak restrukturiranja i privatizacije društvenih preduzeća, banaka, osiguravajućih društava, delimična privatizacija EPS-a, NIS-a i lokalnih javnih preduzeća, to će, verovatno, jedino biti iz budžeta ispoštovano.
Jedini sektor koji volite, to su te privatizacije, i sada ćete prodati i EPS i NIS i javna preduzeća, a ko će, na kraju, biti žrtva privatizacije. Kada se proda EPS, NIS, a vi nadomestite neka sredstva u budžetu i za vraćanje javnog duga, jedine žrtve tih privatizacija i tranzicija biće radnici koji su zaposleni u EPS-u i NIS-u.
Očekujem da će biti vrlo brzo rebalansa budžeta, jer ovo je inflatorni budžet, zato što je projektovana inflacija 6,6%, a bruto društveni proizvod 5,9%. To je već neki nagoveštaj da nećemo imati mirnu godinu što se tiče ekonomije.
Onaj deo koji sam zapamtio iz izlaganja - o nacionalnom programu i kompjuterima, shvatam ovako – Srbijo, budi mirna, i svaki građanin će dobiti po jedan kompjuter, svako će imati u kući po jedan kompjuter, koji ste odavno platili. Na to se svodi ovaj budžet.