Reč ima narodni poslanik Momir Marković, zatim narodni poslanik Radoslav Jevremović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, navikli smo, kada je gospodin Dinkić bio ministar finansija, da posle četiri-pet pitanja ministar izađe za govornicu i odgovori na ta pitanja, koja su u međuvremenu postavljena. Današnji ministar, gospodin Cvetković, sve vreme sedi i ćuti, izgleda da je odlučio da se brani ćutanjem.
Počeću od člana 1. ovog budžeta, mada mnogo malo vremena imamo, a ima dosta govornika iz Poslaničke grupe SRS-a. Izgleda da jedini trošimo vreme.
Dok je gospodin Dinkić pravio budžet, bilo je 15, pa 30 milijardi suficita, pa onda izađe Koštuničin predlog budžeta, pa tamo nema ni suficita ni deficita, taman uklopljeno onoliko koliko treba da se potroši. Dolazi ministar Cvetković, deficit 13 milijardi 676 miliona. Kaže se, statistika naša dika, što zamisli, to naslika.
Sada me zanima, odakle ćete vi nadoknaditi ovih 13 milijardi, s obzirom na to da su ukupna primanja iz budžeta 581 milijardu, a izdaci 595 milijardi? To znači da ćemo potrošiti 13 milijardi ove godine više nego što ćemo prikupiti od poreza, akciza i svega ostalog, koliko će građani Srbije plaćati kroz poreze, akcize i sve ostala davanja.
Samo da podsetim građane Srbije, poreski prihodi su 517 milijardi, porez na dohodak građana - 61 milijarda, porez na dobit preduzeća - 27 milijardi, porez na dodatu vrednost - 270 milijardi, porez na dodatu vrednost u zemlji - 84, ostatak, porez na dodatu vrednost iz uvoza. Ovo pokazuje još nešto, da mi mnogo više uvozimo nego što proizvodimo ono što se troši u Srbiji, to je 180 milijardi. Akcize, hvala bogu, i to je način da se oguli koža građanima Srbije, 98 milijardi, akcize na derivate nafte - 50 milijardi, akcize na duvan i prerađevine – 37 milijardi, ostale akcize, baš me zanima koje su to ostale akcize, ali vidim da je to 10 milijardi.
Tačno se vidi da ste spremni da gulite kožu ili dok građani ne popadaju ili dok ne nadoknadite ovo što ste isplanirali.
Ne bih dalje o ovim neporeskim prihodima, licencama, taksama, novčanim kaznama, ali sedam milijardi ste planirali da kaznite građane Srbije ove godine da biste napunili budžet. Rashodi po osnovu otplate kamata - tri milijarde, rashodi po osnovu kamata na strane kredite - 12 milijardi.
Ima jedna interesantna stvar, subvencije na poljoprivredu, pa se setih Saše Vitoševića, njegove farme krava; nigde farme krava, ali 14 miliona Saša Vitošević stavi u džep od tog kredita. Međutim, zaboravili ste još jednu investiciju, donacije i subvencije u oblasti poljoprivrede. Bivši ministar Marija Rašeta-Vukosavljević, odnosno njen svekar, ona je samo pomogla svekru da dobije kredit za nabavku stada ovaca. i to beše neka pozamašna cifra, izvinite ne mogu da se setim. Međutim, kada je kredit realizovan, ispostavilo se da je napravljena javna kuća u Bajinoj Bašti, sa sve crvenim fenjerima.
Kako će se naplatiti izdaci na osnovu otplate duga i nabavke finansijske imovine, to je 50 milijardi? To znači da ćete da štampate obveznice i zaduživati se u inostranstvu itd.
Mnogo nam je malo vremena ostalo, pa vas molim, gospodine predsedavajući, da prekinete vreme, jer hoću da postavim dva poslanička pitanja, a to ne ulazi u ovo vreme. Molim vas, isključite vreme.
Prvo, dame i gospodo narodni poslanici, da li je kodeks (isključi, dobro, onda odbij vreme, odbij ovo što sada trošiš), da li je kodeks oblačenja u ministarstvima uspostavljen? Dobio sam informaciju da ministar nauke dolazi u Ministarstvo golog stomaka, pola ministarstva trči da vidi da li ima pirsing na pupku.
Dame i gospodo, to je srozavanje institucije ministarstva do krajnjih granica.
Ministarka za dijasporu Milica Čubrilo izbacila je ikonu svete Petke, izbacila Paju Jovanovića i ubacila neke pejzaže. Naravno, te pejzaže je kupilo Ministarstvo.
Sva ta ministarstva moraju da budu dovedena u red.
Gospodine ministre, završni račun za 2001, 2002, 2003, 2004, 2005. i 2006. dugujete ovoj narodnoj skupštini. Nadam se da ćete ih pripremiti. Vi ste vispren čovek, 88 privatizacija, kada ste bili direktor Agencije za privatizaciju, u kratkom vremenu ste završili. Nadam se da ćete i to završiti.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Jevremović, a zatim narodni poslanik Lidija Vukićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu koji je trebalo da se nađe u ovom visokom domu pre više od osam meseci, ali zbog vas, nazovidemokrata, kojima ništa nije važno osim vaših fotelja, on je pred nama sa osam meseci zakašnjenja.
Zakon o budžetu Republike Srbije nam pokazuje kako nova vlada namerava da vodi državu Srbiju u narednom periodu, a samo dostavljanje zakona o budžetu za 2007. godinu tri dana pre održavanja sednice Skupštine dovoljno govori o tome da Vlada pokušava, na raznorazne načine, da sakrije i prikrije stvarno trošenje sredstava koja su prikupljena kroz poreze i akcize od građana Srbije.
Kada pogledamo prvu stranu Predloga budžeta za 2007. godinu, može se videti da budžet prikazuje deficit u iznosu od preko 13 milijardi dinara, mada je u prvom predlogu budžeta za 2007. godinu koji je dostavljen poslanicima planiran suficit od 23 milijarde dinara, što nam govori da novoj vladi treba mnogo više novca, kao i to da je svaka DOS-manlijska vlada gora od prethodne i da od goreg može biti gore.
Na strani 2. - izdaci budžeta za 2007. godinu, izdaci budžeta koji su obuhvaćeni zajedničkim atributom - ostali, odnose preko 23 milijarde dinara. Veoma je neozbiljno da toliki iznos ne bude objašnjen.
U članu 2, na strani 3, napisali ste - potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita i izdatke po osnovu otplate duga i nabavke finansijske imovine iznosi preko 64 milijarde dinara i obezbediće se iz privatizacionih primanja, kredita, donacija i prenetih sredstava iz prethodne godine.
Ovaj podatak nam govori da država preraspoređuje ne 595 milijardi, koliki su izdaci budžeta, nego 646 milijardi dinara i da će iznos od preko 64 milijarde dinara, u stvari, postati javni dug i teret svim građanima Srbije.
Kažete, obezbediće se iz privatizacionih primanja. Pretpostavljam da će to biti kroz prodaju onoga što je preostalo još vredno u državi Srbiji - NIS-a i EPS-a, iz kredita, što znači da ćete našu državu, već prezaduženu, zadužiti još više. Takođe, iz donacija, verovatno, od vaših prijatelja sa Zapada, kada budete prodali još neki deo naše teritorije ili isporučili nekog Haškom tribunalu.
Na strani 81. zakona o budžetu Republike Srbije navodite makroekonomski okvir za sprovođenje fiskalne politike. Osnovni ciljevi ekonomske politike u 2007. godini, kao i u narednom srednjeročnom periodu, jesu makroekonomska stabilnost, dinamičan privredni rast i rast zaposlenosti i standarda građana.
Makroekonomska kretanja u proteklom periodu obeležena su niskom inflacijom, visokim rastom privrednih aktivnosti, izvoza, uvoza i prosečnih zarada. Ostvareno makroekonomsko kretanje u proteklom periodu može se oceniti kao povoljno, izuzev visokog rasta spoljno-trgovinskog deficita.
Makroekonomska kretanja, kažete, obeležena su niskom inflacijom. U tabeli 2, na strani 83, pokazujete projekciju od 6,5%.
Postavlja se pitanje, kolika će inflacija stvarno biti, odnosno kolika bi ona bila da statistika ne radi ono što radi, odnosno da ne ispunjava želje naručilaca? Uostalom, to najbolje znaju građani Srbije, kroz svakodnevne troškove.
Inflacija je iz godine u godinu sve veća i posledica je jedne kratkoročne ekonomske politike koju sprovodi nova vlada, a sprovodila je i stara vlada Srbije.
Kažete - visoki rast privredne aktivnosti. Dame i gospodo, koga vi zavaravate i pričate bajke o visokom rastu privredne aktivnosti, kada i sami znate u kakvom su stanju naša privreda i preduzeća.
Ne mogu da se ne osvrnem na stanje privrede u Sremskoj Mitrovici, odakle dolazim, gde su sva preduzeća rasprodata, radnici se otpuštaju, a oni koji nisu otpušteni prilikom privatizacije, otpuštaju se sada. Preduzeća koja nisu prodata postepeno se gase, a nema intervencije od strane državnih organa.
Jedan od takvih primera je i Preduzeće za proizvodnju papira "Matroz", koje je u procesu privatizacije započete pre tri godine. Do sada ništa nije urađeno i trenutno se nalazi pred stečajem.
Taj gigant mitrovačke privrede je u srećno vreme brojao preko 3.500 radnika, a trenutno ih ima oko 1.100 koji nemaju osnovno pravo na rad, da svojim radom obezbede sredstva za život svojim porodicama.
Ali, to vas ne interesuje. Ne interesuje vas što 1.100 porodica neće imati parče hleba, ne interesuje vas ni što građani Srbije neće imati uslova za život. Dobro je vama, vas drugo ništa ne interesuje.
Takođe, u makroekonomskom okviru za sprovođenje fiskalne politike, kao cilj navodite rast zaposlenosti i standarda građana. Mogu vam navesti samo jedan primer.
U Sremskoj Mitrovici, sa 80.000 stanovnika, ima preko 20.000 nezaposlenih. Gde vam je tu onda rast zaposlenosti? Ništa nije bolja situacija ni u celoj Srbiji.
U tabeli 6, na strani 87 - Struktura izdataka budžeta u 2006. i 2007. godini, veoma su zanimljive stavke pod ekonomskom klasifikacijom 423 - usluge po ugovoru, u iznosu od preko pet milijardi dinara, i 424 -specijalizovane usluge, u iznosu od preko 10 milijardi dinara, koje, poznavajući tu materiju, mogu da budu uvek nešto neopipljivo i nerealno i predstavljaju mogućnost za raznorazne manipulacije.
Takođe bi trebalo da se izdvoje veća sredstava za poljoprivredu, jer je situacija u poljoprivredi jako loša i tu treba dosta učiniti kroz davanje većih subvencija poljoprivrednim proizvođačima, ali ne po principu - ko je član G17 plus, DSS-a ili DS-a dobiće kredit, a ostali ne mogu.
Gospodo iz vladajuće koalicije, obećali ste po 100 evra subvencije po hektaru, pa me interesuje kojom je pozicijom u budžetu to regulisano?
Ako je verovati onoj narodnoj - što je brzo, to je i kuso, vaš budžet, gospodo iz vlasti, je vrlo brzo izašao iz neke DOS-ovske radionice i gotovo sigurno neće biti realizovan kako ste zamislili, pa nas u nekom narednom periodu očekuje rebalans budžeta.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Lidija Vukićević, zatim narodni poslanik Zdravko Topalović.
Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, poštovani građani, pre nego što prodiskutujem Predlog budžeta koji je donet i koji se tiče kulture, rekla bih nešto o elementarnim stvarima koje se tiču kulture i na osnovu kojih bi predložena finansijska sredstva za kulturu trebalo pravilno da se usmeravaju.
Dakle, mi u kulturi imamo veoma ozbiljan problem, i to ne u poslednjih nekoliko godina, nego, slobodno mogu da kažem, u poslednjih desetak godina.
Elementarna stvar, znači, ono što je alfa i omega u kulturi, a što ne postoji, pa iz toga proizilazi javašluk, klanovi, proizilazi sve ono što nije dozvoljeno da se radi i apsolutno sve nezakonite radnje, jeste, kao prvo, obavezno donošenje «krovnog» zakona.
O «krovnom» zakonu se govori već godinama, on je napravljen, prodiskutovan, on je ušao u skupštinsku proceduru još za vreme ministra Kojadinovića, međutim, zašto nije usvojen, ne znamo.
Dakle, krovni zakon je zakon koji bi podrazumevao donošenje nacionalnog plana i programa i koji bi predlagao formiranje nacionalnog saveta.
Iz krovnog zakona proističu svi drugi zakoni koji bi uredili apsolutno sve institucije, da li su filmske, muzičke, muzičko-scenske ili pozorišne, da rade na način na koji treba da se radi i na koji svaka zemlja u Evropi mora i treba da radi.
Dakle, krovni zakon bi podrazumevao donošenje seta zakona, pa bismo tako imali zakon o pozorištu, zakon o muzičko-scenskim delatnostima i ostale zakone.
Onda ne bi bilo problema, pošto bi, recimo, u okviru zakona o pozorištu, Narodno pozorište podrazumevalo tri stavke koje bi moralo da poštuje, a to su - očuvanje objekta, očuvanje istorijskog arhiva, uopšte, arhiva, s obzirom na to da je Narodno pozorište nastalo 1861. godine i da je to veoma bogat arhiv, koji treba da se čuva, i očuvanje nacionalnog repertoara.
Skupštini bi se podnosio izveštaj o tome šta se radi i kako se radi i obavezno bi se davala globalna programska opredeljenja.
Inače, u Predlogu zakona o budžetu, u delu o kulturi, videla sam, što je netačno i verovatno je proizašlo iz prošlogodišnjeg budžeta za kulturu, da piše - Institut za film. Institut za film više ne postoji pod tim imenom.
Sada je to preusmereno u nekom drugom smislu, ali ne znam zašto nam ovde nije objašnjeno na koji način sada radi sve ono što se zove film i sve ono što je vezano za film.
Ono što sam mogla na brzinu da vidim u Predlogu budžeta, o kulturi, jeste sledeće.
Pitam vas, da li je nacionalni interes i briga o finansiranju dečijih pozorišta i pozorišta nacionalnih manjina, pošto ovde nigde nisam videla da je predviđeno finansiranje dečijih pozorišta, kao ni pozorišta, naravno, nacionalnih manjina. To je ogroman problem, znam iz svog iskustva, pošto sam bila direktor Dečijeg kulturnog centra.
Znam da je u Beogradu najvalidnija dečija institucija Dečiji kulturni centar u Takovskoj broj 8, koji je u svoje vreme, ja se ograđujem i ne mogu da kažem za danas, moguće je da su se neke stvari izmenile, ali u Dečijem kulturnom centru je rađeno bez sistematizacije rada, bez kolektivnog ugovora, bez pojedinačnog ugovora.
Roditelji su, da bi upisali dete u stalnu grupu, a stalne grupe su ili baletska grupa, ili muzika, ili učenje engleskoj jezika, ili bilo kog drugog stranog jezika, uplaćivali žive pare portiru, portir je te pare davao direktorki, a direktorka je kupovala za kolektiv parama iz tog nekog ostvarenog prihoda, koji nije bio regularan.
Dakle, nije se uplaćivalo ni petim primerkom u pošti i nije se uplaćivalo ni u računovodstvo.
Stoga, znam da, konkretno, Dečiji kulturni centar veoma loše radi, pretpostavljam, zato što nema neku finansijsku pomoć i verovatno bi tu trebalo nešto da se uradi, s obzirom na to da u Dečijem kulturnom centru postoji ogromna pozorišna dvorana, koja bi mogla da se adaptira i da predstavlja ne samo dečiju scenu, nego i scenu na kojoj bi mogle da se igraju i večernje predstave.
To je samo ovako, ukratko, što se tiče institucija.
Ono što je bitno, jeste raspoređivanje para u okviru budžeta na način da se, pre svega, stvore mogućnosti za stalni kulturni razvoj, bez obzira na stranačko opredeljenje.
Kultura ne trpi stranačko opredeljenje. To moramo da shvatimo i da naučimo da se svi ponašamo prema tome. Ne može da se kaže - on ne može da igra zato što je iz DS-a, ili, taj slikar ne može da slika zato što je radikal, ili ne znam šta.
Nama je u interesu da na što viši nivo podignemo srpsku kulturu, a ne, kao što smo već počeli u poslednje vreme, da omalovažavamo našu kulturnu baštinu, što je strašno i nedopustivo.
Tako, recimo, imamo primere da se vređa i omalovažava, skrnavi Pretkosovski i Kosovski ciklus, nazivajući Kraljevića Marka secikesom, a njegovu majku Jevrosimu lopovom. To su stvari koje su nedopustive.
Recimo, savremena postavka Nušića u pozorištu izgleda ovako. U jednoj čestitoj srpskoj kući, a svi ćete se složiti s tim da je srpska kuća - prava domaćinska i čestita kuća, u kojoj je porodica uvek bila dominantna i znao se red, unosi se poljski toalet nasred kuće.
U trenutku dok Jerotije ulazi u taj poljski toalet, Anđa mu dodaje pismo, koje on koristi na način na koji znamo kako se koristi papir u toaletu, vraća ga i ona nastavlja da čita to pismo.
Dakle, to je nedopustivo. Ne možemo da skrnavimo Nušića i ne možemo da skrnavimo sve ono što nam je ostalo u nasleđe, ono što je naša kulturna baština, iz prostog razloga, što te predstave posle putuju po svetu i na taj način se edukuju naša deca u inostranstvu. Tome zaista nema mesta.
Kontakti i putovanja. Takođe, treba da se izdvoje pare za kontakte i putovanja. Dakle, moralo bi o tome da se povede računa. Mi smo dugo bili pod sankcijama.
Reći ću vam da u poslednje vreme na Kanskom festivalu viđam uglavnom političare na festivalima, a ne viđam aktere i glumce, ne odvajaju se sredstva da taj Kanski festival posete glumci. Uglavnom su to političari i od političara saznajemo šta se dešavalo na Kanskom festivalu, ili gledajući neki prenos.
Zaštita kulturnog nacionalnog identiteta, ali, molim vas, sa utvrđenim kriterijumima. Ne možemo da govorimo o nacionalnom identitetu tek tako, proizvoljno, da svojatamo i da govorimo - ovo je nacionalno, ovo nije.
Dakle, apsolutno mislim da bi trebalo da se utvrde kriterijumi za nacionalni identitet.
Obrazovanje u oblasti kulture, takođe. Naši glumci nigde ne putuju. U vreme kada sam ja studirala bila je poznata škola Lekoka u Francuskoj, pa su mnogi, ne samo glumci, nego i vajari, i slikari, i muzičari, odlazili u zemlje koje su bile adekvatne za njihovu nadgradnju u oblasti kojom se bave.
Podsticanjem mladih talenata ne bi trebalo da bude institucionalizovano, već da bude podsticanje kroz postojeće oblike vrednosti. To bi trebalo da se uvede kao jedno pravilo i po tom pravilu da se ponaša.
Ono što je veoma važno i što tretira Predlog budžeta o kulturi koji ste podneli, jeste obezbeđivanje javnosti rada, tj. komisije koje odobravaju projekte.
Dešavalo se, neću da imenujem filmove, niti mi je cilj da imenujem ljude koji su učestvovali u tim projektima, ali ste i sami upoznati da se u poslednjih nekoliko godina dešavalo da su sredstva za film odvojena, a to nisu mala sredstva, svako od vas zna koliko je potrebno odvojiti sredstava da bi se kvalitetno uradio jedan film, a nikada nismo imali snimljen materijal kao dokaz. To nije slučaj samo sa filmovima, to je slučaj i sa pozorišnim predstavama.
Prema tome, ja bih molila, ako hoćemo da stvarno nešto učinimo za našu kulturu, da se ponašamo u skladu s tim i da postoje komisije koje će da odobravaju te projekte.
Usklađivanje kriterijuma za prijem na privatne akademije i državne fakultete umetnosti. Ne govorim o programima privatnih akademija i državnih fakulteta, čini mi se da su usklađeni, koliko sam upoznata. Međutim, postoji jedan drugi problem.
U vreme kada sam ja upisivala fakultet dramskih umetnosti, ovo govorim samo da bih vam približila situaciju, bilo je prijavljeno 490 kandidata. Od tih 490, primljeno je nas sedmoro, jedna klasa, kod profesora Milenka Maričića. Mislim da je to bio pravi odabir, zato što time ne stvaramo hiperprodukciju glumaca i sutra pravimo socijalne slučajeve.
Danas imamo privatne fakultete, gde se ne ceni talenat, čak manje talenat, a više dubina džepa, nažalost. Mislim da talenat ne može da se kupi i da bi o tom pitanju trebalo malo da se razmisli, da vidimo koji su kriterijumi za primanje, ne samo glumaca, nego i vajara i slikara.
Izvinjavam se što govorim, pre svega, o glumcima, zato što mi je to nekako najbliže, ali govorim o svim umetnicima, na svim privatnim fakultetima, u odnosu na državne fakultete.
Takođe, treba definisati kolektivne ugovore sa medijima koji koriste rad umetnika. Dešava se da se jedna serija, koja se prikazuje na RTS-u, preuzima na Pink televiziji i da od toga ima koristi samo televizija, a protagonisti ne.
Isto je i sa piscima. Posle završene knjige, akviziteri imaju profit, imaju ga izdavačke kuće, a pisci ostaju bez ikakve zarade.
Nacionalne penzije umetnika, o tome bih vas pitala.
Prošle godine, u budžetu od 2006. godine, koji sam uzela i pogledala, čini mi se da su izdvojena 32 ili 34 miliona za tzv. nacionalne penzije. Moram da priznam da mi nije jasno šta znači ''nacionalna''. U svakom slučaju, to nisu klasične penzije, dakle, posle smrti glumca ne prebacuju se na porodicu.
Izdvojena su 32 miliona, a nijedan glumac od tih para nije video ni dinara, pa se prosto pitam - gde su te pare.
Ono što je najvažnije ostavila sam za kraj. Namerno sam to ostavila za kraj da biste možda zapamtili, da biste porazmislili o tome i da biste shvatili koja je to društvena sramota. To je nedopustivo u jednoj zemlji.
To je sramota svih nas, a to je da apsolutno treba da se menjaju tačke zakona koje se odnose na uplatu doprinosa samostalnih umetnika, da im se uplaćene osnovice priznaju kao zarade.
Samo ću vam reći da se sveštenicima osnovice priznaju kao zarade, a samostalnim umetnicima ne. Samostalni umetnici žive na ivici bede. Dakle, muzičari, vajari, dizajneri i glumci odlaze u penziju sa, ako možda ne znate, gospodo poslanici, 14 hiljada dinara.
Imamo našeg velikog, istaknutog glumca Stevu Žigona, koji je otišao sa 14 hiljada dinara u penziju.
Mnogi samostalni umetnici ne mogu dostojno da učine čak ni ono najosnovnije, ono što podrazumeva svako živo biće - da se časno sahrane, već se prikupljaju pare po udruženjima. Zbog toga smatram da je to zaista velika sramota.
U pogledu rešavanja te osnovice doprinosa samostalnih umetnika trebalo bi nešto da se učini. Jer, naša minimalna osnovica je kao na platu od 12 hiljada dinara.
Znate, to je velika sramota i nikakav stimulans za umetnike. Međutim, pošto su umetnici uvek više opredeljeni da poštuju dušu, osećanja, da imaju entuzijazma, nego što su im važne pare, oni pristaju na sve to. Ali mi kao društvo, ako hoćemo u Evropu, u Evropu moramo ići kulturom.
Hvala lepo.
(Aplauz)

Hvala.
Ima reč narodni poslanik Zdravko Topalović, posle njega narodni poslanik Srboljub Živanović.
Izvolite.

Dame i gospodo, pre nego što se osvrnemo na neke interesantne razdele iz budžeta, ja bih postavio pitanje gospodinu ministru.
Kako misli da se ostvari rast bruto društvenog proizvoda, smanji inflacija i pokrene snažniji investicioni prosek povećanjem javne potrošnje, planiranim spoljnotrgovinskim deficitom, isključivo oslanjanjem na uvoz, a ne na domaću privredu i njen razvoj?
Voleo bih da mi ministar odgovori na to pitanje. Evo nekih interesantnih stavki u budžetu.
U razdelu 3. tačka 4, gde stoji - Kancelarija za saradnju sa medijima, piše - 73 miliona 811 hiljada dinara, od čega plate, doprinosi i ostala davanja zaposlenima premašuju polovinu ovog iznosa. Verovatno, vrlo neopravdano visok iznos za tu kancelariju.
U razdelu 5. tačka 8, gde je Tužilaštvo za ratne zločine, ono će po ovom budžetu dobiti neopravdano velika sredstva od 72 miliona dinara, od čega preko 60 ide na zarade zaposlenih i njihove doprinose.
Šta ste rekli u obrazloženju za Tužilaštvo za ratne zločine? Rekli ste da finansiranje Tužilaštva za ratne zločine ima posebno mesto, s obzirom na našu stratešku orijentaciju prema evropskim integracijama i priključenju Evropskoj uniji.
Šta radi Tužilaštvo za ratne zločine? Da li je podignuta ijedna optužnica protiv zločina nad Srbima i građanima Srbije stradalim od šiptarskih separatista i protiv odgovornih iz NATO pakta za bombardovanje Srbije?
Da li će poreski obveznici Srbije i dalje finansirati samo pokretanje tužbi protiv srpskih patriota?
Za razliku od Tužilaštva za ratne zločine, za Vojno-obaveštajnu službu predvideli ste manji iznos, i to 65 miliona dinara. Da li se to nastavlja uništavanje Vojske i njene obaveštajne službe od strane Tadića, Ponoša, Šutanovca, a sada i od vas ministre, kroz projekciju ovakvog budžeta?
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza treba da dobije 232 miliona 673 hiljade dinara. Ova agencija predstavlja samo jedan vid isisavanja novca iz budžeta od strane vladajuće koalicije, putem marketinških agencija gospodina Đilasa, Divljana, Mekena, Eriksona i ostalih agencija koje imaju monopol u tim poslovima u Srbiji.
Vidim da je juče bio prisutan i ministar za lokalnu samoupravu. Pre nego što se raspravljalo u Republičkom parlamentu o republičkom budžetu, lokalne samouprave su raspravljale o svojim budžetima. To znači da su unapred osuđene na rebalanse, da su budžeti loši i da nisu usaglašeni sa republičkim budžetom.
Pošto je objedinjena rasprava, treba nešto reći i o drugim zakonima, pre svega, o Zakonu o porezu na dodatnu vrednost.
Prihodi od PDV-a bi bili, sigurno, gospodine ministre, veći, a poreska disciplina na najvišem nivou da je stopa PDV-a niža. To bi dovelo do rasterećenja privrede, a samim tim i građana. DOS je, uostalom, i obećao da će ta stopa biti 10%, pa, naravno, slagao.
U članu 8. Zakona o akcizama predvideli ste ukidanje akciza za voćne sokove, čime bi, kako kažete, izjednačili uvozne i domaće proizvođače, odnosno uvoznike i domaće proizvođače. To je dalje uništavanje domaće proizvodnje, a nikako stvaranje atmosfere zdrave konkurencije.
Time otvarate širom vrata stranim proizvođačima, koji će dampingom ući na naše tržište i, mogu slobodno reći - počistiti domaće proizvođače.
Sve je pod okriljem usaglašavanjem zakona sa Svetskom trgovinskom organizacijom i Evropskom unijom. Onoga trenutka kada Srbija, ako uđe u Evropsku uniju, onda usaglašavajte taj zakon.
Građane Srbije će sigurno neprijatno iznenaditi i promena člana 6. Zakona o akcizama, gde je predviđeno povećanje akciza na tečni gas, i to od 1. januara 2008. godine; biće 10 dinara.
Još jednu stvar bih rekao. Članom 23. Zakona o akcizama predvideli ste smanjenje opšte stope PDV-a za nabavku računarske opreme. Niste predvideli nešto što je mnogo veći problem u Srbiji, a to je, gospodo, pijaća voda.
Štiteći svoja javna preduzeća, komunalna, niste predvideli da opšta stopa za flaširanu vodu bude niža od 8%. Jer, Srbiji nedostaje pijaća voda. Narod neće moći da kupuje tu vodu po visokoj ceni i biće prinuđen da pije vodu koja nije bakteriološki ispravna.
Još nešto bih rekao gospodinu ministru, vrlo kratko. To je prilika da spreči veliki odliv novca iz Srbije.
Naime, 15. juna u Celju potpisan je sporazum lutrija iz zemalja u okruženju o zajedničkom priređivanju igre na sreću Loto.
Otkuda tako naglo interesovanje Slovenije, Hrvatske, Muslimansko-bošnjačke federacije, Makedonije, pa i Crne Gore za asocijacije te vrste, kada su i po cenu rata, sem Crne Gore, izašli iz Jugoslavije?
Vrlo prosto, gospodin Bojan Krištof, alfa i omega, siva eminencija Državne lutrije Srbije, radi na daljem siromašenju, izvlačenju novca građana Srbije.
Kome će ta asocijacija, gospodine ministre, da podnosi poresku prijavu? Gde će dobitnici i ta asocijacija plaćati PDV? Sprečite pljaku Srbije, jer Srbija je tržište od 10 miliona ljudi, a Slovenija od milion ljudi. (Aplauz)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, posle njega narodni poslanik Milosav Miličković.
Izvolite, gospodine Krasiću.
Imate još 30 minuta za Poslaničku grupu Srpske radikalne stranke.

Ja ću pokušati ukratko da objasnim šta, otprilike, znači budžet, ali ne mogu da objasnim šta znači završni račun od 2000. godine naovamo, jer to zadovoljstvo nismo imali prilike da imamo, pošto su nas «otac» demokratije i «deca» demokratije naučili da demokratija najbolje funkcioniše kada se nikome ne podnosi nijedan izveštaj.
U doba velike demokratije mi nemamo nijedan završni račun.
Radi vaše preciznosti, vama, ljudima iz Vlade pričam, mi danas donosimo budžet za 2007. ne za 2008. godinu.
Da znate, ovo što radite, to je za 2007. godinu. To je odavno trebalo da se završi, međutim, nije završeno, iz jednog prostog razloga - što je jedan koji je uzurpirao vlast, u koaliciji sa drugim koji je, takođe, uzurpirao vlast, pokušavao da izigrava neku demokratiju, pa je pregovarao o tome da li je zakonito privremeno finansiranje, ili nije zakonito; očigledno ste se dogovorili da je to bilo sve zakonito.
Od kako je došla demokratija, mi smo naučeni na to da je sve moguće. Moguća je država bez vlade, to je tehnička vlada, moguća je država bez budžeta, to je privremeno finansiranje u nedogled, sve je moguće od kako je došla demokratija.
Nemamo završne račune za šest godina, zato što niste usvojili ni onaj za 2000. godinu. Da vas samo podsetim, niste ga usvojili, niste želeli da ga usvojite jer ste smatrali da neusvajanjem završnog računa za 2000. godinu možete da vršite politički progon neistomišljenika. Tu ste napravili kardinalnu grešku. Zašto? Zato što je nedostatak završnih računa tekovina demokratije.
Demokratija je i zviždanje. Možete da zviždite do mile volje. Stičem utisak da mnogo bolje zviždite nego što se bavite politikom.
U međuvremenu smo izgubili dve države, naravno, demokratski. Prvo Saveznu Republiku, pa onda Državnu zajednicu. Sve je to tekovina demokratije.
Da nešto razjasnimo. Ako budžet tretirate kao rezervoar nekog sela za vodu, pa pet-šest izvora ima, skuplja se voda u neki rezervoar, e onda iz tog rezervoara treba da ide voda.
Otkad je došla demokratija, budžet Republike Srbije je samo jedna cev. Na kraju te cevi nalazi se tuš. Taj tuš ispušta vodu, jedan mlaz je Demokratska stranka, jedna frakcija, drugi mlaz je Demokratska stranka - druga frakcija, treći mlaz je Demokratska stranka Srbije, četvrti mlaz je Nova Srbija, peti su nevladine organizacije, šesti mlaz su, recimo, ajde, neki kojima treba da se vrate krediti, sedmi mlaz još neko, dođe se nekako do 20 i nekog mlaza, ili 56 pozicija, razdela, to su neki korisnici od kojih sve zavisi.
To što se priča, navodno, da se javio neki deficit od 13 milijardi...