Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, samo bih stavio dve načelne primedbe.
Moram reći da su i pre 2000. godine premijeri dolazili u Skupštinu da obrazlažu budžet. To je neka tekovina od devedesetih godina, da budu prisutni kada se govori o budžetu, da ga oni brane, da ga obrazlože.
Uvažavam gospodina Cvetkovića, koji je ovde, i to je dobro, ali to je bila neka, kakva-takva, tekovina našeg pluralizma posle devedesete godine, jer budžet nije samo nekakav ekonomski projekat jedne vlade, nego je i politički, naravno, i osnovni, koji govori o tome kako će se zemlja u ekonomskom i u društvenom smislu razvijati.
Drugo, meni je drago što je budžet napravljen za mesec dana i otprilike sastavljen, a to jeste veliki trud u Vladi, ali trebalo je ostaviti nekoliko dana da ljudi mogu da to pročitaju, da bude kakve-takve javne rasprave i da postoji mogućnost da se amandmani predaju.
Zaista je istina da mnogi ljudi ovde i poslaničke grupe nisu uspeli da daju amandmane. To smo čuli sa ove govornice. Mislim da je to loše. Nikakve potrebe za to nije bilo.
Znam da sada, u četvrtak, počinje rasprava i ona je ograničena ustavnim rokom o poverenju Vladi.
Nezavisno od toga i bez obzira na to što je budžet trebalo što pre da bude usvojen, to je trebalo dozvoliti.
Sada sasvim kratko, s obzirom na vrlo ograničeno vreme koje ima moja poslanička grupa, samo ću o jednoj stvari govoriti, a to je Nacionalni investicioni plan.
Već je ovde rečeno, i to je dobro, da je Nacionalni investicioni plan postao deo budžeta i da više nije nešto, što je bilo pred kraj prošle vlade, potpuno van budžeta.
Za mene je ovo, ipak, jedinstven budžet. Sedam godina gledam budžete, sedam godina imam prilike ili da glasam ili da raspravljam ili, čak, da učestvujem u sastavljanju.
Nikada nisam video budžet u kome su, praktično, predizborna obećanja u jednom trenutku uneta u budžet. To možda ne bi bilo ni tako loše, neko bi rekao da se drži reč i obećanja građanima, ali ogroman problem je u tome što ono što pripada Nacionalnom investicionom planu, a što je izdvojeno kao posebna stavka, i u Vojvodini i za ostatak Srbije, jesu ogromna sredstva, za koja se postavlja pitanje na koji način su ona uopšte sastavljena.
Navešću vam samo jedan primer. Kada govorite o kulturi, kada govorite o Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju, sredstva koja su locirana ili se vode pod stavkom - Nacionalni investicioni plan mogu da budu 20, 30 i skoro do 50 posto ukupnog budžeta za dato ministarstvo ili instituciju.
Mislim da se radi o velikim sredstvima i stiče se utisak da postoje neka ekstra sredstva, koja su odnekud došla i sada su unesena u budžet i vode se kao posebna stavka. To su potpuno ista sredstva kao i ostalo što pripada budžetu.
Moja primedba, pre svega, Demokratskoj stranci, jeste što je pristala na to. Ona ne snosi odgovornost za to što je taj Nacionalni investicioni plan napravljen. Nije tražila da se ta sredstva, prosto, vrate u budžet, a da se napravi revizija Nacionalnog investicionog plana i da se onda iz tog istog budžeta, to može posebno da se naglasi, a ne ovako, finansira ono što je zaista neophodno.
Za sve nas, jedno je pitanje suštinsko - kako se došlo do toga da su upravo ove institucije i ove odluke donesene i ko je o tome odlučivao?
Znam kako je išlo sa Nacionalnim investicionim planom, međutim, čini mi se da smo pristali da jedna, praktično, predizborna kampanja u velikoj meri odredi karakter ovog budžeta. Mogu da navedem jedan primer.
Kada govorimo o Ministarstvu za kulturu, na 53. strani ovde, imamo, recimo, rekonstrukciju i modernizaciju nacionalnih ustanova: rekonstrukciju zgrade Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, rekonstrukciju i dogradnju tri depoa, sanaciju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata Arhiva Srbije u Železniku, adaptaciju i rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti, rekonstrukciju Istorijskog muzeja Srbije, nastavak gradnje nove zgrade biblioteke Matice srpske u Novom Sadu i Atlasa narodnog graditeljstva.
Ni protiv jedne od ovih odluka nemam ništa protiv, podržavam ih. Uopšte ne govorim protiv. Interesuje me samo kako su izabrane baš ove institucije, a ne neke druge? Ko je o tome odlučivao i na osnovu čega?
Vi ćete reći da bi Ministarstvo, u okvirima svojih zakonskih ovlašćenja, inače donosilo takve odluke, ali postoji velika razlika.
Ministarstva funkcionišu tako što imaju savete i mogu da konsultuju stručnjake, mogu da izaberu grupe uglednih ljudi u toj oblasti koje će biti, na neki način, konsultativno telo. Postoji mnogo različitih mogućnosti da se dođe do neke procene ovog karaktera.
Ovo su, praktično, preuzeta obećanja koja su, po mom mišljenju, zaista arbitrarno urađena, tako što je neko putovao po Srbiji i jeste konsultovao; navodno su sva ministarstva prošle vlade to rekla.
Činjenica je da su to bile arbitrarne odluke i neću sada ovde, zbog kratkog vremena, da navodim za neke odluke da ne da su arbitrarne, nego su gotovo neverovatne.
Znači, preuzeli ste, praktično, obećanja iz jedne izborne kampanje. To sam samo hteo da naglasim.
Kada se govori o povećanju plata, kao što je to u prosveti ili zdravstvu, ne mogu biti protiv toga. Zadovoljan sam što su povećana sredstva u budžetu sa te strane i podržavam taj deo budžeta. Recimo, u prosveti, u kojoj radim, zadovoljan sam što se to prvi put pojavilo, a to treba da uočite.
Nešto što je gotovo istorijska stvar za Srbiju, jeste da je kod Ministarstva odbrane napisano na šta se troše sredstva - za modernizaciju aviona, helikoptera. Prvi put se pokazalo da je vojni budžet dobio neku providnost i da građani mogu da ga vide, i to pohvaljujem.
Još uvek, time završavam, za mene je ogromno pitanje - zašto se Nacionalni investicioni plan stalno iskazuje posebno, kao neki dodatak budžetu. Mislim da je to jedna politička odluka Vlade, jer ste preuzeli čitav niz arbitrarnih odluka prošle vlade u izbornoj kampanji, ili, da budem pošten, samo jedne stranke iz te prošle vlade. Sada smo mi svi osuđeni da podržavamo nešto što je bila, verovatno, samo želja da se bolje pozicioniraju ljudi u biračkom telu. Hvala.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik dr Nikola Žutić, potom narodni poslanik Boško Ristić, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Bajatović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, po Poslovniku, član 226. Javljam se povodom izlaganja gospođice Aleksandre Jerkov.
Izgleda da bard vojvođanskog separatizma Nenad Čanak ima dostojne mlade naslednike. To smo slušali ovih dana od mnogih pripadnika tzv. jednopostotnih vojvođanskih partija.
Kao istoričar, ukazao bih samo na neke primere razvoja vojvođanskog separatizma. Istorijski gledajući, vojvođanski separatizam u pozadini ima stvaranje velike Hrvatske. Navešću samo neke primere.
Vojvođanski separatizam tridesetih godina 20. veka uvodi Duda Bošković, u formi «velikog hrvatstva». Nekada su iz Zagreba stizale kritike na račun srpskog primitivizma, vizantizma i isticala se hrvatska rimokatolička uzoritost.
Govorilo se - hrvatska lisnica u hrvatskom džepu, kao što se danas govori - vojvođanska lisnica u vojvođanskom džepu.
Na primer, subotička Matica počela je svoj rad na nacionalnom širenju hrvatstva među Bunjevcima posle stvaranja Banovine Hrvatske, 1939. godine.
Sveštenik Rajić je bio predsednik Matice subotičke i na jednom od sastanaka je istakao da je Matica osnovana da ujedini sve Bunjevce i Hrvate na kulturnom polju, da stvori front koji je vredniji od onog koji se napada ili brani hladnim vatrenim oružjem.
Rajić je zaključio da Bunjevci i Hrvati ništa nisu dobili na kulturnom planu, osim «odvojene temelje istočne kulture, koju naš narod neće da primi».
Nakon Rajićevog govora, subotička Matica je donela odluku koja je favorizovala zapadnu, rimokatoličku kulturu. Bunjevci i Hrvati iz Bačke, Baranje mole...

Izvinjavam se, uvaženi doktore Žutiću, kakve ovo veze ima sa temom?

Ima sa temom, gledajući...

Kakve ovo ima veze sa temom? Mi govorimo o budžetu, a vi ste se javili po Poslovniku i pozvali ste se na član 226,        koji kaže - narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima itd.
Jel tražite objašnjenje od mene? Tražite objašnjenje i dobićete ga.

Slušam izlaganje jednog poslanika iz vojvođanske stranke ...

Uvaženi gospodine Žutiću, dobićete objašnjenje na ovo pitanje, ja sam ga razumeo lično.
Hvala vam puno.
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Bajatović.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka će glasati za budžet, pre svega zbog toga što je budžet realan, zato što je izbalansiran i zato što obezbeđuje političku stabilnost.
Ako pogledate stavke u budžetu, namene sredstava, način prikupljanja i način trošenja sredstava, sigurno je da će Srbija u narednom periodu, do donošenja novog budžeta, imati političku stabilnost u svim ključnim segmentima odvijanja javnih funkcija.
Kao poslanik, neću da koristim ovo vreme da hvalim budžet, da hvalim pojedine odluke Vlade prilikom predlaganja ovog budžeta, ali želim da kažem da su povećanja iznosa koje će država izdvajati u nekim institucijama, kao što su obrazovanje, zdravstvo, izrada puteva, podsticaj ravnomernog regionalnog razvoja, zaista ključna politička opredeljenja ove vladajuće koalicije.
Budžet jeste ekonomski instrument ostvarivanja politike. Ova vladajuća koalicija je zaista pokazala da predlaže budžet koji će građanima doneti bolji život.
Želim da podsetim građane Srbije da je, u predizbornoj kampanji, Demokratska stranka upravo obećala građanima Srbije da će u narednom periodu bolje živeti, da će se stvoriti preduslovi i pretpostavke za dalje napredovanje naše društvene zajednice, a to znači povećanje standarda, to znači bolje javne institucije, bolji javni servis, tako da će građani imati kvalitetnije, brže i efikasnije usluge u svemu onome što je država, kao institucija, dužna da pruži građanima Srbije.
Međutim, da ovi instrumenti, fiskalni instrumenti, makro-ekonomski, ne bi ostali bez ostvarenja strateških ciljeva koji su zacrtani, moramo da obratimo pažnju kako će se u pojedinim segmentima javna sredstva trošiti.
Mogu da kažem da sam zadovoljan kada čujem da su plate u prosveti, zdravstvu ili pravosuđu povećane, ili da se predviđa njihovo povećanje, ali mene, isto tako, zanima gde će te pare na kraju završiti.
Mene zanima, geografski, kako će te pare iz budžeta biti trošene i na koje destinacije će biti upućene.
Zato postavljam to pitanje ministrima, a istovremeno im obećavam da će poslanički klub DS-a voditi računa o tome kako se ministarstva ponašaju, da ćemo učešćem na plenarnim sednicama, ali isto tako i stručnim zastupanjem interesa građana u odborima Narodne skupštine, insistirati da se sve one pozicije koje do kraja nisu pojašnjene u budžetu moraju trošiti u interesu građana, a sve sa ciljem podsticanja ravnomernijeg razvoja Srbije i smanjivanja razlika koje postoje na teritoriji Srbije.
Posebno želim da ukažem na činjenicu da građani južne i istočne Srbije žive zaista u velikoj bedi. Ova strategija regionalnog razvoja Republike Srbije, u knjizi koja je objavljena januara 2007. godine, a koju je napisala Vlada, govori o svim strateškim ostvarivanjima, o humanom razvoju, o indeksu humanog razvoja na celoj teritoriji Srbije.
Moram da vam kažem da su rezultati ovog istraživanja poražavajući za jug i za istok Srbije. Želim sa ovog mesta da kažem da siromaštvo i beda žive na jugu i na istoku Srbije, da 23,5% stanovništva juga i istoka Srbije živi ispod granice bede. Najveći demografski minus je upravo na jugu i na istoku Srbije. Najveći prosek starosti je na jugu i na istoku Srbije. Stanovništvo preko 65 godina starosti je koncentrisano u najvećem broju na jugu i na istoku Srbije. Najveća nezaposlenost je na jugu i na istoku Srbije.
Odnos razvijenosti mreže puteva i pruga je, upravo, obrnuto proporcionalan ekonomskoj poziciji građana Srbije, odnosno direktno proporcionalan siromaštvu. Tamo gde je siromašni deo Srbije, tamo nema puteva, tamo nema pruga, tamo nema razvijenih institucija.
Indeks humanog razvoja je apsolutno najizraženiji u delovima Srbije koji imaju i najveći ekonomski razvoj. Čini mi se da Ustav daje mogućnost da ovaj rast, koji ćemo evidentirati nakon godinu dana, rast društvenog proizvoda, neće biti ravnomerno raspoređen na sve građane Srbije. Prosto rečeno, Srbija će biti bogatija, srpsko društvo će biti bogatije, ali će razlike između bogatih i siromašnih biti sve veće.
Da bi se to sprečilo, u ovom budžetu postoje instrumenti za ravnomerni regionalni razvoj, postoje instrumenti da se usvoji i sprovede strategija borbe protiv siromaštva. Ova Srbija mora da se izbori protiv siromaštva. Ako se borimo protiv siromaštva strategijom i fiskalnim instrumentima, instrumentima makroekonomske politike, to znači da ćemo imati mogućnost da podižemo upravo one delove Srbije koji su ekonomski neopravdano zapušteni.
Dolazim iz Niša i smatram da Nišlije nisu krive što je njihov grad bio vezan za jedan tako veliki strateški privredni sistem kao što je EI, kao što je mašinska industrija, koji sada zaista predstavljaju dinosauruse koji su nadživeli svoje vreme, koji puno koštaju, a koji daju malo rezultata građanima, pre svega, Niša i okoline Niša.
Građani Niša nisu krivi što je makroekonomska politika pravila takav razmeštaj privrednih resursa koji su Niš doveli u poziciju da ima kao stratešku granu elektroniku, gde ne može nikakvom konkurencijom da se izbori za status zaposlenih i, uopšte, za dobrobit svoje regije.
Ako budžet treba da bude i podloga, instrument za ostvarenje strateških državnih i nacionalnih interesa, želim da ukažem na činjenicu da je najgori regionalni put u Srbiji onaj od Niša do Merdara. Jedina pruga u Srbiji koja ne radi, to je ona od Niša ka Kosovu. Ona je obrasla u korov.
Ako želimo da se bavimo zaštitom strateških interesa Srbije na Kosovu i Metohiji, treba da jačamo obodne delove Srbije, pre svega, ka Kosovu i Metohiji, na taj način što ćemo stvarati industrijske parkove, tako što ćemo doneti strategiju ravnomernog regionalnog razvoja, tako što ćemo fiskalnim oslobođenjima dati mogućnost da investitori dobiju pravo i mogućnost da otvaraju nova, profitabilna radna mesta, da omogućimo nealbanskom stanovništvu, pre svega, u Kuršumliji da može stabilno da radi i da zaradi, da može tu da leči svoju decu, da mogu tu deca da uče školu, da imaju mogućnost da podižu decu kroz jasle i obdaništa, a da se kroz fiskalne olakšice omogući dodatni priliv kapitala, koji bi dao ekonomsku podršku građanima Srbije, pre svega, nealbanskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji.
Smatram da takvim, pravilnim, pristupom možemo da sprečimo dalje jačanje bede i siromaštva, ali, isto tako, da podignemo upravo one delove Srbije koji imaju negativni priraštaj i koji su označeni u ovoj strategiji kao zone iseljavanja i kao zone staračkih domaćinstava.
Zato moramo da nađemo mehanizme da se sredstva iz Nacionalnog investicionog plana ravnomerno raspoređuju, pre svega, u onim delovima Srbije čiji ekonomski rast želimo da podstaknemo, upravo, u onim delovima Srbije gde želimo da izjednačimo privredne i prirodne resurse.
Imamo situaciju da je jug i istok Srbije prirodno veoma obdaren, a, s druge strane, da ne postoje institucije koje bi uskladile prirodna bogatstva sa privrednim razvojom. Ta neusklađenost vodi ka siromaštvu.
Isto tako, nužno je da se podigne kapacitet lokalnih institucija, zato što u mnogim institucijama u lokalnoj samoupravi nema dovoljno kompjutera, nema mogućnosti da ljudi koji ostvare, recimo, penziju iz ličnog rada, izvrše odjavu svog radnog staža i prijavu na penzijski staž, već zbog toga moraju da čekaju po tri meseca dok ta prijava stigne iz Beograda.
Želimo da Srbija uđe u Evropu, ali ne želimo da Vojvodina i Beograd uđu u Evropu pre ostatka Srbije. Želimo da Evropa dođe u svaku kuću u Srbiji, i u najudaljeniju kuću u Srbiji. To znači da želimo da približimo institucije, da podignemo njihov kapacitet i da građanima omogućimo što bolji javni servis.
Isto se to odnosi, recimo, na javno informisanje. Jug i istok Srbije nemaju nacionalnu televiziju i nemaju nacionalni servis. Ako pogledate finansiranje javnog servisa i, uopšte, svih tih javnih institucija, videćete da se ne pospešuje u najboljoj meri pristupnost informaciji o problemima građana sa juga i istoka Srbije. Za to postoje sredstva koja su namenjena za određene delatnosti u tim, odnosno u tom javnom sektoru.
Mi moramo, kao poslanici i kao zakonodavna vlast, da vodimo računa o našoj poziciji, kontrolnoj funkciji izvršne vlasti. Zato pozivam sve poslanike, bez obzira na partijsko opredeljenje, jer govorim o stvarima koje nisu od partijskog značaja. To su stvari od značaja za život građana koji žive u zapuštenim delovima Srbije i neopravdano su u poziciji da na gori ili pogoršani način ostvaruju svoja prava.
Jesu svi građani jednaki pred zakonom, ali, očigledno, institucije nisu jednake prema svim građanima, posebno u onim najsiromašnijim delovima Srbije.
Zato moramo svi zajedno da se potrudimo da se delovi para koje su namenjene ravnomernom regionalnom razvoju troše na način koji će biti transparentan i da projekti koji dolaze iz tih nerazvijenih delova Srbije imaju prioritete, a da se onim lokalnim sredinama koje nemaju kapacitete da prave projekte u tom pravcu pomogne.
To znači dodatnu edukaciju tih ljudi i dodatno podizanje kapaciteta, ulaganje u tehnologiju, ulaganje u elektronsko upravljanje državom, YU government, što znači da bi svaka mesna zajednica u Srbiji trebalo da ima kompjuter i običnog službenika, kao i jedinstvenu elektronsku bazu podataka, kako bi se, po sistemu jednog šaltera, građani obraćali svojoj mesnoj zajednici i mesnoj kancelariji i ostvarivali svoja prava. I, naravno, jedinstveni birački spisak i sve ono što će omogućiti funkcionisanje pravne države i vladavinu prava.
Zaista prihvatam sve sugestije. I ja sam poslednjih nekoliko dana izneo svoje stavove o mogućim rešenjima ovog problema koji, preko bede i siromaštva, pogađa istok i jug Srbije.
Očekujem podršku i drugih poslaničkih grupa, podršku i drugih partija, da se aktivno uključe u način da se vlast približi građanima i da ona zaista postane javni servis, a da ovaj budžet bude suštinski instrument za sprovođenje takvih političkih ciljeva na polju makroekonomije.
Zato pozivam predstavnike Vlade da obrate pažnju na tu bedu i muku koja pogađa građane u pojedinim delovima Srbije i da te instrumente, koje ćemo im dati u ruke izglasavanjem ovog budžeta, upotrebe na pravi način.
Smatram da u budućem periodu treba da se promeni način budžetiranja, tj. sistem budžetiranja mora da bude drugačiji od onoga kakav je do danas bio. To znači da bi Skupština, zajedno sa Vladom, morala tokom cele godine da priprema budžet za narednu godinu. To iziskuje određene promene u Poslovniku o radu Skupštine. Zato treba da se pojača pozicija skupštinskih odbora i uloga poslanika u budžetiranju, da se budžet i predlog budžeta na vreme dostavi poslanicima, koji bi preneli potrebe građana iz onih delova Srbije iz kojih potiču i potrebe građana sa kojima imaju stalne kontakte.
Želim da ukažem na još jednu činjenicu, da povećanje troškova za zdravstvo, za školstvo, kao i povećanje drugih troškova za javne institucije, neće imati jednake efekte za sve građane Srbije. Povećanje troškova za kulturu će značiti da će tamo gde postoje institucije kulture biti mnogo više trošeno, a to će biti veliki gradovi i velike opštine, koji imaju tradiciju u oblasti kulture, a oni zapušteni delovi Srbije, koji nemaju te institucije, neće biti u prilici da potroše ni dinar iz sredstava namenjenih za te namene.
Ako govorimo o obrazovanju i ako se povećaju pare u obrazovanju, plate u obrazovanju, one opštine koje nemaju dovoljan broj đaka i dovoljan broj škola, takođe, od tih sredstava neće imati puno koristi. Zbog toga što su to demografski ostarele opštine i ostarele sredine, tamo nema đaka, tamo nema učenika, pa nema ni profesora.
Zato moramo da instrumentima fiskalne politike pomognemo tim krajevima da dobiju nove investicije i da ljudi dobiju mogućnost za lokalni i ekonomski razvoj, da se podižu kapaciteti lokalnih institucija, kako bi se stvorila mogućnost da se otvaraju nova, profitabilna, radna mesta, a time i mogućnost za stvaranje novih porodica i rađanje dece. Time će se podići demografski rast i natalitet, a to je najbolja zaštita srpskih državnih i nacionalnih interesa.
Hvala vam.

Nekoliko reakcija imamo po Poslovniku. Prvo ima reč narodni poslanik Aleksandra Jerkov.