Dobio je saglasnost od Pokrajine da vrši ispitivanje na oranici druge i treće klase, što je zakonom zabranjeno, sem ako nije opšti interes eksploatacija peska.
Brzo sam izračunao da, na tih 100 hektara, pet metara je debljina peska, to košta 2,5 milijardi i da će tu posle biti neka deponija, koja će smetati nekolicini okolnih sela, što sigurno nije opšti interes, ali bojim se da, kada je veliki novac u pitanju, i lični interes može da postane opšti interes. Zato apelujem da se to spreči pre nego što se počne na tome nešto raditi.
Bili smo ja i gospođa Ivana Zečević, isto poslanik iz Srpske radikalne stranke. Iz Skupštine nije bilo nikog, verovatno su dali na to zeleno svetlo.
Još nešto ima u opštini Titel čega u retko kojoj opštini ima. Ima nešto više od 1000 hektara državne zemlje za koju je Zakonom o poljoprivrednom zemljištu određeno da se prodaje po 100 hektara, pa i zemljoradnicima i onom ko je kupi. Niko uopšte nije raspisao licitaciju i tu zemlju ne prodaje, tako da će «Restrej» 1000 hektara sejati besplatno jednu godinu. To je vrednost od 150.000 evra, ako 30% ostaje od Skupštine opštine, to je 45 miliona. Za jednu malu i bednu opštinu kakva je opština Titel 45 miliona evra su velika stvar.

Molim vas da koristimo Poslovnik onako kako treba.
Gospodin Rajko Baralić, još jednom po Poslovniku. Pretpostavljam, gospodine Baraliću, da sam vas ja izazvao svojim komentarom.

Samo vas gledam, vaše je da grešite a moje je da se javim.
Dakle, nisam ja, gospodine Albijaniću, ništa rđavo govorio ni o jednoj porodici u Srbiji. Naprotiv, moje vaspitanje mi nalaže da o porodičnim odnosima ne raspravljam na taj način. Svim porodicama želim sve najbolje. Govorim o jednom principu koji je ova vlada ustanovila - da je u kadrovskoj politici, koja u nekim elementima to i nije, već je, pre svega, samo personalna politika, nepotizam ključni princip, koji je ovde prisutan od pre nekoliko meseci.
Dakle, nije normalno, vi možete naravno da nađete argumente koji bi oponirali mom stavu, nije normalno da predsednik Republike za ministra odbrane uzme kuma. To nije normalno, to ne može da se objasni. Nije normalno da na Javnom servisu, jedna od najboljih novinarki o svom mužu svako veče govori pet minuta, gde je tog dana boravio i slično. Govorim o ministru spoljnih poslova i njegovoj supruzi, koja je urednik na televiziji.
To nije normalno. To funkcioniše ovde kao princip. Ja se tom principu suprotstavljam. Ne mešam se u to ko kako funkcioniše u svojoj porodici.
Dakle, ako nemate dovoljno kadrova, raspišite javni konkurs i onda će se javiti ljudi. Tražite tačno ono što vam treba za određene pozicije. Ministri su političke ličnosti, dok zamenici i pomoćnici, izabrani sekretari to ne moraju da budu, pa nađite odgovarajuće ljude.
To je bila moja primedba. Ne daj Bože da se ja na bilo koji način mešam u to kako funkcionišu porodice u Srbiji. Za Socijalističku partiju Srbije i za mene koji sam rođen u Takovsko-rudničkom kraju porodica je svetinja i nemojte mi to imputirati. Nisam ni na koji način ništa rđavo govorio ni o jednom članu ove porodice privatno, ali vam javno kažem, kao političar, da je to katastrofalna odluka, koja za Srbiju ima nesagledive posledice.
Nemoguće je biti dosledan i konsekventan u politici ukoliko imate porodičnu manufakturu kao Vladu. To nije normalno. Protiv tog principa ću se boriti dok me ima.
Hvala lepo.

Vraćamo se na dnevni red. Narodni poslanik Dušan Bajatović.

Poštovane kolege poslanici, ako narod i nema baš najbolje mišljenje o poslanicima u Skupštini Republike Srbije, Vlada ga sigurno ima. Ovo je minimum stranica i materijala koje treba da pročitate u ovoj objedinjenoj raspravi. Potpuno sam siguran da Vlada misli za svakog poslanika da je najmanje vunderkind čim hoće da ovo izučimo za 24 sata. Pošto moram da pređem na budžet, jer mi je vreme ograničeno, samo nekoliko napomena.
Ako sudite po ovih sedam milijardi evra, koliko iznosi budžet za ovu narednu, polovnu fiskalnu godinu, možete da zaključite da pare nisu problem; para nema, a ni posla u Srbiji od ovoga budžeta nema. Zašto?
Podsetiću vas da je Vlada Republike Srbije, 13. novembra 2006. godine, u "Službenom glasniku" objavila Memorandum o budžetu o ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu, sa projekcijama za 2008. 2009. godinu. To je dokument koji treba da prikaže, u stvari, šta je politika Vlade Republike Srbije u tekućoj budžetskoj godini, kao i političke i ekonomske projekcije za naredne dve godine.
Sada postavljam pitanje gospodi ministrima, koji sede ovde - zašto ovaj memorandum o budžetu, koji je zakonska obaveza, gospodo iz Vlade, nije podeljen? Da li se toliko razlikuje ono što su pre samo tri-četiri meseca mislili i Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić i šta se toliko promenilo od kada se u Vladi Srbije pita i Boris Tadić?
Podsetiću vas da smo dobili budžet Republike Srbije, prvo, u septembru i oktobru, pa zatim kada je biran Tomislav Nikolić, a onda kažu da im je trebalo više nedelja da urade novi budžet i još je gospodin Vlatković čestitao Vladi. Na čemu, gospodo? Da li je to uvođenje novog kapaciteta, kapaciteta Demokratske stranke, koji znači neku bitnu promenu u politici, pre svega, ekonomskoj, koju će voditi Vlada Republike Srbije? Da li to neko želi da nam objasni?
Pošto nemam mnogo vremena, dao bih samo nekoliko pojašnjenja.
Pošto je 274 milijardi, čini mi se, izvinjavam se ako sam pogrešio cifru, od PDV-a, kako mislite da to raste, a hvalite se realnim prihodima za budžet? Bez smanjenja PDV-a, nema ekonomskog rasta u Srbiji. Bez smanjenja doprinosa na plate, nema novog zapošljavanja. U Srbiji ne radi 940 hiljada ljudi. Privreda je preopterećena. Sve zahvatate iz privrede. Čak ste i na gas uveli novih šest dinara akciza.
Pričam i kao neko ko ima nekoliko desetina zaposlenih. To, prosto, nije moguće.
Ovaj budžet nije ni tranzicioni, ni razvojni. On je potrošački. Trošite preko 50%.
Dalje, pitam kakve su vaše dalje namere prema bankarskom sistemu? Ovde se kaže kako Srbija, sa 10 milijardi evra plus privatna zaduženja, zamislite, privatna zaduženja građana i preduzeća, za građane ne znam, ali za preduzeća, takođe, garantuje država Srbija, to može. Dakle, blizu smo nekog prezaduženja. Kako vi mislite da sa bankama, koje su sve redom strane banke, samo su registrovane kod nas, ukinete bankarske oligopole, pojeftinite kamatne stope i obezbedite valjane kredite, pre svega, za poljoprivredu, a zatim i za industriju?
Zatim, ne vidim kako ćete uticati na jedan od ključnih društvenih procesa, koji se zove proces privatizacije. Privatizacija u Srbiji nije bila samo burazerska, nije bila samo pljačkaška, nije izvedena samo u procesima iz stečaja, nego i u nameštenim tenderskim, aukcijskim privatizacijama. Karakteristika procesa privatizacije u Srbiji je da je ona socijalno nepravedna. To osećaju svi građani i, ono što mene mnogo više interesuje, ona je ekonomski neefikasna.
Nema novih tehnologija, nema novih tržišta, nema novih proizvoda, nema novog, svežeg kapitala, nema efikasnog menadžmenta danas u Srbiji. Ima samo novih vlasnika i prodaje imovine koju je neko stekao da bi otplatio kredite koje smo mu opet namestili u saradnji sa vlašću. Takva privatizacija je ekonomski neefikasna i baš me interesuje kako će rasti budžet Republike Srbije. Sa sedam milijardi evra, mi nismo u stanju da efikasno reformišemo Srbiju, da institucije učinimo efikasnim. Nismo u stanju da namirimo sve socijalne potrebe, a to ne može samo iz akciza, mora iz privrede.
Ne vidim da je ovih sedam milijardi upotrebljeno kako treba. Nema uslova da se razvijaju grinfild investicije.
Drago mi je što je gospodin Đilas tu. Juče je govorio gospodin Vlahović, ništa ružno i ništa lično, kako mi treba da verujemo, jer je bio ovlašćeni predstavnik za budžet, da će ovih 400, 500, 600 miliona iz Nacionalnog investicionog plana, nisam mogao da pohvatam i nisam stigao da vidim u kom ministarstvu je to sve, biti propraćeni jednim dokumentom u kojem će nam reći u koje će sve projekte da ulažu.
Što nam to niste sada kazali? U čemu je problem? Ja želim da verujem da će to biti razvojni projekti. Ne bi bilo mnogo papira, jer ovde vi imate malo papira. Samo bih zamolio gospodina Cvetkovića da kaže, a računam da će gospodin Đilas to sigurno da uradi, jer će to biti predmet rasprave na Skupštini, kako ćemo da potrošimo 600 miliona evra i dve milijarde za narednu godinu.
Bilo bi jako lepo da je neko ovde nama dao strukturu i stvarni iznos budžetskih rezervi, da vidimo kvalitet budžetskih rezervi i kako su plasirane, kako se one koriste i slično. Znate zašto? To je veoma važno za ekonomsku stabilnost jedne zemlje, da vidimo šta je sa tim deviznim rezervama. Ako to mogu da znaju MMF i Svetska banka, ne znam zašto to ne mogu da znaju poslanici. Uostalom, izražene su sumnje u kvalitet deviznih rezervi.
Pošto sam obećao svojim kolegama iz Poslaničkog kluba da neću uzeti više od pet minuta, a uzeo sam šest i po, rekao bih samo još jednu stvar.
Želim da podsetim javnost da je zahvaljujući politici SPS i njenoj podršci bivšoj manjinskoj vladi omogućeno da i ova socijalna davanja ne budu manja od ovih malih. Mislim na onaj limit od 60% ispod kojeg nismo dozvolili da padnu penzije u Srbiji.
Drugo, želim da ovo uputim gospodinu Ristiću. Mislim da vi u Demokratskoj stranci treba da prestanete da brkate, ili vi lično, jer pretpostavljam da možda to nije politika Demokratske stranke, autonomiju i regionalizaciju. Autonomija postoji u Vojvodini i ona je više stvar nekih istorijskih činjenica i stanja svesti, ako smem tako da kažem, a regionalizacija Srbije, koja je Ustavom projektovana kao jedan društveni proces koji treba da sprovedemo u korist svih građana Srbije, nešto je sasvim drugo.
Autonomiju treba koristiti samo u onoj meri, i to samo za Vojvodinu, jer se, u ovom slučaju, nadam da će Kosovo ostati u Srbiji, a ne kao što misle pomoćnici nekih ministara, pa ćemo raspravljati o meri autonomije za Kosovo, dok sve ostalo treba da bude, gospodo, efikasan proces decentralizacije, vraćanja na lokalnu samoupravu i približavanja vlasti građanima.
Izvinjavam se što nemam više vremena.
Da ponovim jasan stav, da ne bude zabune. Jedini argument za ovaj budžet jeste što vladajuća većina ima 126 ili, možda, 130 poslanika. To je jedino što je u ovom momentu neoborivo i da vas podsetim da će Poslanička grupa SPS, jedinstveno, svih 16 poslanika, glasati protiv ovog budžeta.
Hvala.

Ima reč narodni poslanik Nebojša Stefanović, a zatim narodni poslanik Zoran Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, situacija u kojoj smo danas, da se krajem juna usvaja budžet i, kako rekoše neke moje kolege u ovoj skupštini, da smo, faktički, dovedeni dotle da budžet usvajamo u cajtnotu, u poslednjem trenutku, postavlja pitanje - ko je kriv za to?
Da li su to poslanici opozicije, ili su to predstavnici vladajućih stranaka koji su mesecima iznurivali građane Srbije u besciljnim dogovorima kako da se podeli kolač vlasti i onda, jedva posle nekoliko meseci, uspeli da skrpe neku vladu?
Danas, u poslednjem trenutku donosimo budžet, posle šestomesečnog finansiranja koje je bilo privremeno. To je bio sistem funkcionisanja države u prvoj polovini godine - privremeno finansiranje.
Doduše, tu se postavlja i pitanje zašto je inflacija u ovom trenutku nerealno visoka, kada smo, faktički, imali ograničavajuće elemente finansiranja. Međutim, pošto nismo imali u prethodnih šest godina priliku da vidimo realan završni račun za potrošnju, nadam se da ćemo ga nakon ovog budžeta imati, pa ćemo imati priliku da to komentarišemo detaljnije.
Pošto ova vlada nastavlja politiku, što je suštinska zamerka Srpske radikalne stranke, da uredbom reguliše neke osnovne stvari u budžetu, kao što su subvencije, kao što je Nacionalni investicioni plan, umesto zakonima, što je dužnost i obaveza, imaćemo situaciju da građani neće biti jednaki, već da će sredstva iz budžeta, posebno vezana za subvencije i kredite, moći da dobiju, što smo imali u prethodnoj vladi, recimo iz oblasti poljoprivrede - samo oni građani ili preduzeća koji su bliski ili su članovi onih partija iz kojih dolaze resorni ministri. Tu onda nema govora o jednakosti građana pred zakonom, već isključivo o podobnosti i pripadnosti određenoj političkoj partiji.
Kada se, recimo, Nacionalni investicioni plan reguliše uredbom a ne zakonom, s pravom možemo da postavimo pitanje ko će odlučivati o projektima, iako svi kažu da ćemo dobiti, čuli smo za to, neki plan kasnije, naknadno. To nas ne zadovoljava, jer je to moralo biti predstavljeno budžetom. Ko nama garantuje da će to biti urađeno na zakonit način i, što je još važnije, prema realnim potrebama građana i realnim potrebama Republike?
Nemam poverenja u to, pogotovo poučen prethodnim iskustvom, pa se nadam da ćemo dobiti neko detaljno objašnjenje za ovo, o čemu ćemo moći malo detaljnije da diskutujemo.
U medijima je posebno bilo promovisano rešenje u kome se govori o smanjenju poreza na apsolutna prava sa pet na 2,5%, što će, prema onome što kaže Vlada, odnosno tvorac budžeta, pomoći građanima da lakše dođu do svog prvog stana, što je bilo jedno od ključnih rešenja.
Međutim, suština ovoga je što Vlada neće da vidi kako, u stvari, žive građani Republike Srbije, koliko je njih koji, čak i uz zelenaške kamate, koje su danas na delu, mogu uopšte da dođu do prvog stana.
Povećanjem budžeta koji je pred nama, imaćemo, videćete to, uskoro podešavanja fiskalne i monetarne politike na način da će se povećavati kamate na skoro sve kredite. Povećavaće se obavezna rezerva, povećavaće se kamate i na takav način će oni građani kojima će se spustiti porez na 2,5%, na primer, ili više, ta sredstva za porez platiti znatno više, kroz veće kamate. Na taj način, oni neće dobiti ništa. Samo će biti dodatno oštećeni.
Istovremeno, Vlada ne želi da se suoči sa činjenicom da građani žive zaista veoma loše. Kada govorimo o polju socijalne i zdravstvene zaštite, možemo da vidimo da su sredstva koja se ovde izdvajaju, na primer, za penzione fondove, čak i sa prenosom transfernih sredstava, 95 milijardi dinara, zbog loših zakona koji su doneti u prethodnom sazivu, a koje su podržavale stranke koje sada čine većinu. Imaćemo situaciju da penzioneri žive svake godine sve bednije. Ti ljudi su zaista socijalno i ekonomski ugroženi.
Nekome ko je laik, ono što je ovde predviđeno kroz stavke budžeta, ili posle nastupa članova Vlade i stranaka koje hvale budžet, može da se učini kao nešto što će se, maltene, ostvarivati vrlo povoljno. Međutim, ono što ćemo doživeti jeste da će upravo socijalno najugroženiji slojevi i oni kojima je pomoć najviše potrebna biti istinski oštećeni.
Što se tiče povećanja zapošljavanja, jedino gde možemo da vidimo povećanje zaposlenosti jeste povećanje kabineta predsednika Republike, predsednika Vlade, potpredsednika Vlade. Najdrastičniji primeri su - kabinet predsednika Vlade povećava se za 120%, a kabinet potpredsednika Vlade sa 260%. Za te ljude, koji su imenovana lica, biće obezbeđene visoke plate, službeni automobili, kabineti i visoke privilegije, od čega građani neće videti ništa. To je povećanje zaposlenja za koje zaista priznajem da se vidi u ovom budžetu i to je ono što je, očigledno, politika i ove vlade.
Inače, kada se radi o povećanju budžeta za te radne stručnjake, voleo bih da znam da li se radi o stručnjacima koji noću love haške optuženike, da li se radi o specijalistima koji upadaju u stanove, kao što je bio onaj upad na Bežanijskoj kosi i gde se u budžetu vide sredstva koja su odvojena za ove akcije, pa da vidimo ko su ti ljudi, odakle se plaćaju i da li su građani Srbije i za ovaj način trošenja njihovog budžetskog novca.
Naravno, visoko zaduženje, o kome su govorili svi moji prethodnici, koje država ima u privatnom i u javnom dugu, nedovoljno dobra zaštita domaće proizvodnje i značajno povećanje spoljnotrgovinskog deficita, nemaju ni u ovom budžetu jasne mehanizme kojima će to biti sprečeno. Posebno zabrinjava činjenica da su sredstva koja država odvaja za ovo nedovoljna.
Pogotovo je nedovoljna zaštita u prehrambenoj industriji, u smislu zaštite domaće proizvodnje, pa zabrinjava činjenica što se na takav način uništava domaća proizvodnja.
Kada govorimo o restrukturiranju javnih preduzeća i, kasnije, o privatizaciji, prvo moramo govoriti o sposobnosti države da izvrši restrukturiranje. Nažalost, od samog postupka analize stanja, preko izbora strategije za restrukturiranje, odnosno privatizaciju preduzeća, izbora privatizacionih savetnika, imali smo u prošlosti priliku da primetimo mnogo grešaka, mnogo školskih primera loše izvršene transformacije, ali i mnogo korupcionaških afera i nezakonitih aktivnosti. Pošto se radi, nažalost, o strankama koje i danas čine Vladu, možemo sa strahom da gledamo na nove grinfild i druge inostrane investicije, koje će ovakvom nestabilnošću biti, svakako, odbijene.
Nepostojanje završnog računa, o čemu smo dosta govorili, za sve ove godine pre nas, od 2002. do 2006. godine, pokazuje da građani Srbije ni preko svojih narodnih poslanika ne mogu dobiti uvid u to kako se troši budžetski novac. Činjenica da ne postoji savet Državne revizorske institucije, o čemu smo danima govorili ovde, ne treba previše ni da nas čudi kada ne postoji Ustavni sud Republike, ni drugi mehanizmi kojima možete da zaštite pravo, a onda je nemoguće da vidite kako se troši budžetski novac.
Imali smo, nažalost, i u ovoj skupštini primer da su poslanici birali predsednike, odnosno da su vladajuće stranke birale predsednike odbora iz onih stranaka kojima pripada i resorni ministar. To vam je jasan pokazatelj da želje za kontrolom nemamo. Povlačim samo kao paralelu za nedostatak finansijskih instrumenata kada se kontroliše budžet.
Poslanici SRS-a, zbog svega ovoga, neće glasati za budžet. Smatramo da ovakav budžet neće ispuniti makroekonomske ciljeve, da nije ni razvojni, ni socijalni, i da će projektovani deficit, bez obzira na optimizam Vlade, usloviti velike probleme, pa će pred ovom skupštinom vrlo brzo biti predlog rebalansa budžeta. Nažalost, loša rešenja koja su pred nama najviše će pogoditi građane Srbije, a onda će već biti kasno i svaki dan koji gubimo gubi Srbija.
Hvala vam.

Narodni poslanik Zoran Nikolić, a zatim narodni poslanik Vesna Pešić.

Hvala, gospodine Albijaniću.
Poštovane kolege narodni poslanici, jeste neobično za državu kada se budžet usvaja u toku juna meseca, ali je to uvek dobra situacija i vest za budžetske korisnike.
Zamolio bih vas, gospodine Albijaniću, da mi gospođa Radeta ne dobacuje. Vi znate da sam uvek korektan prema vama.
Dakle, nisam primetio u dosadašnjoj diskusiji da su se poslanici, naročito oni koji su protiv budžeta, osvrnuli na agrarni budžet, koji je od izuzetne važnosti za našu državu, s obzirom na to da poljoprivredna proizvodnja ima značajan udeo, uopšte, u našim privrednim aktivnostima.
Ono što želim da ovde kažem, naravno, potvrđujući da će Demokratska stranka Srbije glasati za ovaj budžet, jeste da konstatujem da je iznos agrarnog budžeta u ovoj godini oko 26 milijardi, što je uvećanje, otprilike, za oko 30% u odnosu na 2006. godinu. Ako pogledamo poslednjih pet-šest agrarnih budžeta, vidimo da se on u kontinuitetu povećava, i to je dobro.
Dakle, oni koji će kritikovati agrarni budžet reći će da ni ovim sredstvima ne možemo rešiti sve probleme poljoprivrednika i, generalno, poljoprivrede u našoj državi, i oni će biti u pravu. Jednostavno, na osnovu sredstava kojima država raspolaže, ovaj iznos sredstava za agrarni budžet jeste optimalan. Ovim sredstvima, u iznosu od 26 milijardi dinara, mi stavljamo do znanja da je poljoprivreda izuzetno važna.
U predlogu agrarnog budžeta su izneseni ciljevi, na osnovu ovih sredstava koja su izdvojena, i ja ću ih ukratko pročitati. Cilj je da se izgradi i održi efikasan poljoprivredni sektor, koji može da se takmiči na svetskom tržištu, doprinoseći porastu nacionalnog dohotka. Ono što, definitivno, moramo da shvatimo, jeste da treba da poradimo na kvalitetu naše poljoprivredne proizvodnje, da proizvodi od samog početka, od uzgajanja, pa preko prerađivačke industrije, moraju zadovoljavati standarde evropskog i svetskog tržišta, da na tom planu moramo biti konkurentni.
Nažalost, situacija je takva da u mnogim oblastima to trenutno nismo. Resursi kojima raspolažemo, svakako, jesu dobra osnova i dobra baza da na tom polju poradimo.
Ove godine će biti izdvojena značajna sredstva za subvencije, koje će, pre svega, ići u pravcu uspostavljanja standarda, odnosno to je vezano i za ovo što sam rekao malopre, za podsticanje i uvođenje savremenih sistema kontrole kvaliteta, kao što su EUROGAP i ISO standardi. Sve je to važno da bismo uopšte mogli da plasiramo naše poljoprivredne proizvode.
Ove godine će biti izdvojena znatna sredstva za navodnjavanje naših površina. Nedopustivo je i zaista jeste poražavajuća činjenica da mi toliko malo površina navodnjavamo, a da, pri tom, imamo zemlju u kojoj ima puno reka, puno kanala za navodnjavanje, a ti resursi stoje neiskorišćeni. Naravno, oni zahtevaju velike investicije. Ove godine će biti izdvojena znatna sredstva. Prema informacijama koje imam, to je negde oko 65 miliona evra.
Biće uzet povoljan kredit iz Svetske banke, upravo za regulisanje tog pitanja, odnosno za pospešivanje investiranja u sisteme za navodnjavanje.
Takođe, velika sredstva će biti uložena i u Republičku direkciju za vode, a u ovom sastavu imamo i mnoge vodotokove koji nisu prohodni. Između ostalog, očekujem da će u ovoj godini biti pokrenuto i pitanje rešavanja, tj. regulisanja savskog toka u delu koji pripada opštini Vladimirci, jer je Sava značajna reka, međunarodna reka, a Srbija - država koja učestvuje u procesu osposobljavanja reke Save kao plovne reke, ulaže značajna sredstva. To je od izuzetne važnosti kako za Šabac, grad iz koga dolazim, kao grada sa velikim poljoprivrednim potencijalima, tako i za Sremsku Mitrovicu i, uopšte, taj deo zapadne Srbije.
Zatim, biće značajnih sredstava u obliku povoljnih kredita, koja će biti plasirana za podizanje novih zasada, kako vinove loze, hmelja, tako i raznog voća. Izuzetno je to važno, mi smo podneblje u kom voće uspeva. To je u svetu veliki biznis. Postoje primeri država koje su u proteklim godinama uložile značajna sredstva i sada im se vraćaju.
Navešću jedan primer. Recimo, Turska je uspela da samo za jednu sortu trešanja, koju je izvezla u prošloj godini, ostvari prihod od 250 miliona evra, a taj proces traje između tri i pet godina. Naravno da su uložena velika sredstva, naravno da se ta uložena sredstva na najbolji mogući način vraćaju.
Sve u svemu, ovaj agrarni budžet jeste na liniji prethodnih i ima tu tendenciju porasta. Svesni smo da je trebalo i da su ta sredstva mogla biti veća. Svima onima koji žele da se bave poljoprivredom i koji svoju perspektivu vide u poljoprivredi, ovaj agrarni budžet je dobra podrška.
Iskoristio bih priliku da podsetim sve one koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, a verujem da oni koji su ozbiljno u toj branši to znaju, da je sutra rok do kada se podnose zahtevi za kratkoročne kredite. Još jednom ih podsećam da konkurišu, sutra je 20. Sredstva koja su izdvojena za tu namenu iznose oko milijardu i po dinara. To su izuzetno povoljna sredstva, koja se daju sa kamatom od 5%, uz proviziju od 1% i u iznosu - do jednog hektara - 12.000 dinara, do pet hektara - 60.000 dinara, do 10 hektara - 120.000 i do 20 hektara - 240.000 dinara.
Ono što želim ovde da otvorim kao pitanje koje je ostalo meni nejasno i na koje u ova protekla dva-tri dana nisam dobio odgovor, jeste pitanje za ministra finansija.
Jasno je da ćemo, po usvajanju ovog budžeta, imati jednu sjajnu stvar, a to je da će mladi ljudi, odnosno mladi bračni parovi, prilikom rešavanja svog stambenog pitanja, prilikom kupovine prvog stana, biti oslobođeni poreza na promet.
Mi se ovde svi zalažemo za to da zadržimo mlade ljude na selu. Nema razvoja sela ako u njemu ne žive mladi ljudi i oni koji će raditi u poljoprivredi. Jako me zanima, da li postoji prostor da se i mladim ljudima na selu omogući da i oni budu korisnici ovoga, da kada rešavaju svoje stambeno pitanje ili, jednostavno, grade kuću, kada se odvajaju od oca, prosto rečeno, da, takođe, budu oslobođeni poreza na promet. Mislim da bi to bio dobar i snažan signal da kao država stojimo iza mladih poljoprivrednika, odnosno poljoprivrednih proizvođača, koji svoju perspektivu i vide u poljoprivredi.
Na kraju, mi ćemo, Poslanička grupa DSS-a će za ovaj budžet, i zbog agrarnog budžeta, glasati, naravno, za.
Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Mašić.

Izvolite.