Po Poslovniku, narodni poslanik Momir Marković, a zatim Boško Ristić.

Gospođice Jerkov, možda i nije separatizam ono sve što ste nabrojali, ali da vas podsetim da je pre petnaestak dana u «Politici» izašao oglas Sekretarijata za nauku Vojvodine, u kojem traže da se instituti prijave na konkurs za određene projekte, pa su navedeni uslovi konkursa. Kaže se da mogu konkurisati instituti iz Vojvodine i okolnih zemalja.
Pitam vas je li Srbija okolna zemlja Vojvodini ili instituti iz Srbije nemaju pravo da konkurišu na tom konkursu? To je separatizam, gospođice Jerkov.

Zahvaljujem Bošku Ristiću što je odustao zbog konstruktivnosti.
Narodni poslanik Mika Vlaović, po Poslovniku.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo, prvi sam, možda, koji će prekršiti Poslovnik. Nije po Poslovniku. Imam jedno važno saopštenje iz moje opštine.
U subotu sam bio na jednom sastanku u mesnoj zajednici Gardinovci. «Restrej» je kupio PIK "Titel".

Gospodine Vlaoviću, izvinjavam se, ali po kom članu Poslovnika?

Dobio je saglasnost od Pokrajine da vrši ispitivanje na oranici druge i treće klase, što je zakonom zabranjeno, sem ako nije opšti interes eksploatacija peska.
Brzo sam izračunao da, na tih 100 hektara, pet metara je debljina peska, to košta 2,5 milijardi i da će tu posle biti neka deponija, koja će smetati nekolicini okolnih sela, što sigurno nije opšti interes, ali bojim se da, kada je veliki novac u pitanju, i lični interes može da postane opšti interes. Zato apelujem da se to spreči pre nego što se počne na tome nešto raditi.
Bili smo ja i gospođa Ivana Zečević, isto poslanik iz Srpske radikalne stranke. Iz Skupštine nije bilo nikog, verovatno su dali na to zeleno svetlo.
Još nešto ima u opštini Titel čega u retko kojoj opštini ima. Ima nešto više od 1000 hektara državne zemlje za koju je Zakonom o poljoprivrednom zemljištu određeno da se prodaje po 100 hektara, pa i zemljoradnicima i onom ko je kupi. Niko uopšte nije raspisao licitaciju i tu zemlju ne prodaje, tako da će «Restrej» 1000 hektara sejati besplatno jednu godinu. To je vrednost od 150.000 evra, ako 30% ostaje od Skupštine opštine, to je 45 miliona. Za jednu malu i bednu opštinu kakva je opština Titel 45 miliona evra su velika stvar.

Molim vas da koristimo Poslovnik onako kako treba.
Gospodin Rajko Baralić, još jednom po Poslovniku. Pretpostavljam, gospodine Baraliću, da sam vas ja izazvao svojim komentarom.

Samo vas gledam, vaše je da grešite a moje je da se javim.
Dakle, nisam ja, gospodine Albijaniću, ništa rđavo govorio ni o jednoj porodici u Srbiji. Naprotiv, moje vaspitanje mi nalaže da o porodičnim odnosima ne raspravljam na taj način. Svim porodicama želim sve najbolje. Govorim o jednom principu koji je ova vlada ustanovila - da je u kadrovskoj politici, koja u nekim elementima to i nije, već je, pre svega, samo personalna politika, nepotizam ključni princip, koji je ovde prisutan od pre nekoliko meseci.
Dakle, nije normalno, vi možete naravno da nađete argumente koji bi oponirali mom stavu, nije normalno da predsednik Republike za ministra odbrane uzme kuma. To nije normalno, to ne može da se objasni. Nije normalno da na Javnom servisu, jedna od najboljih novinarki o svom mužu svako veče govori pet minuta, gde je tog dana boravio i slično. Govorim o ministru spoljnih poslova i njegovoj supruzi, koja je urednik na televiziji.
To nije normalno. To funkcioniše ovde kao princip. Ja se tom principu suprotstavljam. Ne mešam se u to ko kako funkcioniše u svojoj porodici.
Dakle, ako nemate dovoljno kadrova, raspišite javni konkurs i onda će se javiti ljudi. Tražite tačno ono što vam treba za određene pozicije. Ministri su političke ličnosti, dok zamenici i pomoćnici, izabrani sekretari to ne moraju da budu, pa nađite odgovarajuće ljude.
To je bila moja primedba. Ne daj Bože da se ja na bilo koji način mešam u to kako funkcionišu porodice u Srbiji. Za Socijalističku partiju Srbije i za mene koji sam rođen u Takovsko-rudničkom kraju porodica je svetinja i nemojte mi to imputirati. Nisam ni na koji način ništa rđavo govorio ni o jednom članu ove porodice privatno, ali vam javno kažem, kao političar, da je to katastrofalna odluka, koja za Srbiju ima nesagledive posledice.
Nemoguće je biti dosledan i konsekventan u politici ukoliko imate porodičnu manufakturu kao Vladu. To nije normalno. Protiv tog principa ću se boriti dok me ima.
Hvala lepo.

Vraćamo se na dnevni red. Narodni poslanik Dušan Bajatović.

Poštovane kolege poslanici, ako narod i nema baš najbolje mišljenje o poslanicima u Skupštini Republike Srbije, Vlada ga sigurno ima. Ovo je minimum stranica i materijala koje treba da pročitate u ovoj objedinjenoj raspravi. Potpuno sam siguran da Vlada misli za svakog poslanika da je najmanje vunderkind čim hoće da ovo izučimo za 24 sata. Pošto moram da pređem na budžet, jer mi je vreme ograničeno, samo nekoliko napomena.
Ako sudite po ovih sedam milijardi evra, koliko iznosi budžet za ovu narednu, polovnu fiskalnu godinu, možete da zaključite da pare nisu problem; para nema, a ni posla u Srbiji od ovoga budžeta nema. Zašto?
Podsetiću vas da je Vlada Republike Srbije, 13. novembra 2006. godine, u "Službenom glasniku" objavila Memorandum o budžetu o ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu, sa projekcijama za 2008. 2009. godinu. To je dokument koji treba da prikaže, u stvari, šta je politika Vlade Republike Srbije u tekućoj budžetskoj godini, kao i političke i ekonomske projekcije za naredne dve godine.
Sada postavljam pitanje gospodi ministrima, koji sede ovde - zašto ovaj memorandum o budžetu, koji je zakonska obaveza, gospodo iz Vlade, nije podeljen? Da li se toliko razlikuje ono što su pre samo tri-četiri meseca mislili i Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić i šta se toliko promenilo od kada se u Vladi Srbije pita i Boris Tadić?
Podsetiću vas da smo dobili budžet Republike Srbije, prvo, u septembru i oktobru, pa zatim kada je biran Tomislav Nikolić, a onda kažu da im je trebalo više nedelja da urade novi budžet i još je gospodin Vlatković čestitao Vladi. Na čemu, gospodo? Da li je to uvođenje novog kapaciteta, kapaciteta Demokratske stranke, koji znači neku bitnu promenu u politici, pre svega, ekonomskoj, koju će voditi Vlada Republike Srbije? Da li to neko želi da nam objasni?
Pošto nemam mnogo vremena, dao bih samo nekoliko pojašnjenja.
Pošto je 274 milijardi, čini mi se, izvinjavam se ako sam pogrešio cifru, od PDV-a, kako mislite da to raste, a hvalite se realnim prihodima za budžet? Bez smanjenja PDV-a, nema ekonomskog rasta u Srbiji. Bez smanjenja doprinosa na plate, nema novog zapošljavanja. U Srbiji ne radi 940 hiljada ljudi. Privreda je preopterećena. Sve zahvatate iz privrede. Čak ste i na gas uveli novih šest dinara akciza.
Pričam i kao neko ko ima nekoliko desetina zaposlenih. To, prosto, nije moguće.
Ovaj budžet nije ni tranzicioni, ni razvojni. On je potrošački. Trošite preko 50%.
Dalje, pitam kakve su vaše dalje namere prema bankarskom sistemu? Ovde se kaže kako Srbija, sa 10 milijardi evra plus privatna zaduženja, zamislite, privatna zaduženja građana i preduzeća, za građane ne znam, ali za preduzeća, takođe, garantuje država Srbija, to može. Dakle, blizu smo nekog prezaduženja. Kako vi mislite da sa bankama, koje su sve redom strane banke, samo su registrovane kod nas, ukinete bankarske oligopole, pojeftinite kamatne stope i obezbedite valjane kredite, pre svega, za poljoprivredu, a zatim i za industriju?
Zatim, ne vidim kako ćete uticati na jedan od ključnih društvenih procesa, koji se zove proces privatizacije. Privatizacija u Srbiji nije bila samo burazerska, nije bila samo pljačkaška, nije izvedena samo u procesima iz stečaja, nego i u nameštenim tenderskim, aukcijskim privatizacijama. Karakteristika procesa privatizacije u Srbiji je da je ona socijalno nepravedna. To osećaju svi građani i, ono što mene mnogo više interesuje, ona je ekonomski neefikasna.
Nema novih tehnologija, nema novih tržišta, nema novih proizvoda, nema novog, svežeg kapitala, nema efikasnog menadžmenta danas u Srbiji. Ima samo novih vlasnika i prodaje imovine koju je neko stekao da bi otplatio kredite koje smo mu opet namestili u saradnji sa vlašću. Takva privatizacija je ekonomski neefikasna i baš me interesuje kako će rasti budžet Republike Srbije. Sa sedam milijardi evra, mi nismo u stanju da efikasno reformišemo Srbiju, da institucije učinimo efikasnim. Nismo u stanju da namirimo sve socijalne potrebe, a to ne može samo iz akciza, mora iz privrede.
Ne vidim da je ovih sedam milijardi upotrebljeno kako treba. Nema uslova da se razvijaju grinfild investicije.
Drago mi je što je gospodin Đilas tu. Juče je govorio gospodin Vlahović, ništa ružno i ništa lično, kako mi treba da verujemo, jer je bio ovlašćeni predstavnik za budžet, da će ovih 400, 500, 600 miliona iz Nacionalnog investicionog plana, nisam mogao da pohvatam i nisam stigao da vidim u kom ministarstvu je to sve, biti propraćeni jednim dokumentom u kojem će nam reći u koje će sve projekte da ulažu.
Što nam to niste sada kazali? U čemu je problem? Ja želim da verujem da će to biti razvojni projekti. Ne bi bilo mnogo papira, jer ovde vi imate malo papira. Samo bih zamolio gospodina Cvetkovića da kaže, a računam da će gospodin Đilas to sigurno da uradi, jer će to biti predmet rasprave na Skupštini, kako ćemo da potrošimo 600 miliona evra i dve milijarde za narednu godinu.
Bilo bi jako lepo da je neko ovde nama dao strukturu i stvarni iznos budžetskih rezervi, da vidimo kvalitet budžetskih rezervi i kako su plasirane, kako se one koriste i slično. Znate zašto? To je veoma važno za ekonomsku stabilnost jedne zemlje, da vidimo šta je sa tim deviznim rezervama. Ako to mogu da znaju MMF i Svetska banka, ne znam zašto to ne mogu da znaju poslanici. Uostalom, izražene su sumnje u kvalitet deviznih rezervi.
Pošto sam obećao svojim kolegama iz Poslaničkog kluba da neću uzeti više od pet minuta, a uzeo sam šest i po, rekao bih samo još jednu stvar.
Želim da podsetim javnost da je zahvaljujući politici SPS i njenoj podršci bivšoj manjinskoj vladi omogućeno da i ova socijalna davanja ne budu manja od ovih malih. Mislim na onaj limit od 60% ispod kojeg nismo dozvolili da padnu penzije u Srbiji.
Drugo, želim da ovo uputim gospodinu Ristiću. Mislim da vi u Demokratskoj stranci treba da prestanete da brkate, ili vi lično, jer pretpostavljam da možda to nije politika Demokratske stranke, autonomiju i regionalizaciju. Autonomija postoji u Vojvodini i ona je više stvar nekih istorijskih činjenica i stanja svesti, ako smem tako da kažem, a regionalizacija Srbije, koja je Ustavom projektovana kao jedan društveni proces koji treba da sprovedemo u korist svih građana Srbije, nešto je sasvim drugo.
Autonomiju treba koristiti samo u onoj meri, i to samo za Vojvodinu, jer se, u ovom slučaju, nadam da će Kosovo ostati u Srbiji, a ne kao što misle pomoćnici nekih ministara, pa ćemo raspravljati o meri autonomije za Kosovo, dok sve ostalo treba da bude, gospodo, efikasan proces decentralizacije, vraćanja na lokalnu samoupravu i približavanja vlasti građanima.
Izvinjavam se što nemam više vremena.
Da ponovim jasan stav, da ne bude zabune. Jedini argument za ovaj budžet jeste što vladajuća većina ima 126 ili, možda, 130 poslanika. To je jedino što je u ovom momentu neoborivo i da vas podsetim da će Poslanička grupa SPS, jedinstveno, svih 16 poslanika, glasati protiv ovog budžeta.
Hvala.