Za reč se javio narodni poslanik Predrag Umičević, a zatim narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas jedan od najviših dokumenata jedne države, a to je budžet. Ono što je bitno, budžet je eksplicitan dokument, koji može jasno da se vidi kroz kolone, kroz brojeve, kroz cifre, i nema potrebe da se ovde napada od strane opozicionih stranaka lošim rečima.
Jednostavno, ovako egzaktan, jasno govori o politici vladajuće koalicije, jer svakako da budžet predstavlja izraz politike koalicije koja predstavlja Vladu, odnosno parlamentarnu većinu u ovom domu.
Za ovaj budžet bih rekao da je uravnotežen. Imamo jasnu ravnotežu prihodovane i rashodovane strane. Bez obzira na definisan deficit, za koji mislim da neće biti problem, iz prostog razloga, jer su prihodi realno procenjeni, a rashodi prilično izbalansirani, mislim da će svi budžetski korisnici do kraja godine biti ispoštovani, kako ja to volim da kažem, minimalno sa 100%.
Ta izbalansiranost se ogleda u potrebi svih socijalnih kategorija koje definiše budžet, kao i privrednih kategorija i onog dela koji je meni bliži, jer dolazim iz redova menadžera, a to su razvojne kategorije budžeta.
Lično sam zastupnik ambicioznije politike. Međutim, ambiciozniji pristup u izradi budžeta uslovljava i veći rizik, tj. da neki budžetski korisnici ne budu ispoštovani ako dobro ne procenimo prihodovanu stranu, odnosno ukoliko je predimenzionišemo.
To predimenzionisanje budžeta karakteristično je, neki kažu, za izborne godine, ali mislim da ova godina to više nije i ovaj budžet, ovakav kakav je, izraz je jedne stabilne makroekonomske politike, jer predstavlja apsolutnu mogućnost realizacije svih budžetskih korisnika, kao što sam rekao, u iznosu 100%.
Razvojne karakteristike ovog budžeta se, na prvom mestu, ogledaju u Nacionalnom investicionom planu. Ako smo dobro pogledali ekspoze gospodina ministra, NIP je, za razliku od prošle godine, povećan 4,85 puta, što je jako bitno, i to je dobar trend.
On uzima učešće u javnim investicijama, i to, takođe, sa trendom rasta od 7,1 na 11,9 procenata.
Treba još napomenuti, kao bitnu karakteristiku ovog budžeta, kada pričamo o NIP-u, da je on, takođe, planiran iz redovnih izvora budžeta i da to nije ona priča - ako bude, biće, pa ćemo da isfinansiramo nešto, nego je precizno definisan redovnim budžetskim prihodima, što znači da će sredstva iz NIP-a biti plasirana, odnosno projekti koji budu obuhvaćeni NIP-om će biti realizovani.
Šta to, u stvari, znači? Nacionalni investicioni plan bi trebalo da obezbedi razvojnu politiku našeg društva. Ako se vratimo malo unazad, Srbija je u proteklim godinama bila zaobiđena, kao zemlja koja ima dobru geografsku poziciju, Koridorom 4. Svedoci smo da je pre nekih 20 dana potpisan sporazum između Bugarske i Rumunije o izgradnji mosta, to je Koridor 4. Dok smo mi ovde ranije usvajali neke militantnije budžete, Koridor 7 i Koridor 10 kroz Srbiju je zaobiđen Koridorom 4 i dato je na značaju zemljama u susedstvu, to su Rumunija i Bugarska.
Našu infrastrukturu nismo gradili. Mislim da ulaganjem u infrastrukturu, kroz NIP, jačaju kapaciteti našeg društva i svi privredni kapaciteti i da to zemlju Srbiju čini primamljivijom za strane investitore.
Na taj način ćemo, svakako, omogućiti, kroz investicije, ako uradimo sve projekte iz NIP-a koji budu predloženi i definisani, investitorima veća ulaganja, a za posledicu ćemo imati veći broj radnih mesta i povećanje standarda građana Srbije.
Iskreno verujem u našu stratešku poziciju, jer dok sam bio predsednik Izvršnog odbora u Smederevu radili smo strategiju razvoja robnog transporta, s aspektom na luku u Smederevu. Oni imaju strahovito velike potencijale u saobraćajnom smislu, jer kroz ovu zemlju prolaze ne samo drumski i železnički, već i vodeni i ostali vidovi transporta.
Transport električne energije, gasa, tečnih goriva, to je sve ono u šta treba da ulažemo, jer je to pravi put u razvoj privrede, u razvoj usluga i u razvoj turizma, na kraju, i ostalih vidova privrede naše zemlje.
Iskreno verujem da ćemo ovde, u skupštinskom domu, vrlo brzo i na kvalitetan način, svojim diskusijama, da doprinesemo, prvo, usvajanju ratifikacija koje stoje već duže vreme, a to su ratifikacija Ugovora o železnici, u saradnji sa EBRD-om, potom, ratifikacija KOTIF. Ako vas mogu podsetiti, 1992. smo prestali da budemo članica KOTIF-a,a 1999. godine je obnovljen ugovor i mi treba da ulažemo u te naše putne resurse.
Tu je, takođe, i Zakon o civilnom vazduhoplovstvu i Zakon o plovidbi. Na taj način, treba da učinimo našu zemlju interesantnijom, prvo, za transportne organizacije i strane ulagače.
Iskreno mislim da će ovaj budžet, kroz ovaj razvojni koncept i onaj deo koji se nalazi u NIP-u, omogućiti u drugoj polovini godine preduslove da za sledeću godinu planiramo, ja bih to želeo, opet 4,8 puta više sredstava za razvoj, jer to jedino vodi Srbiju put države gde će standard građana biti veći. Nadam se da ćemo imati kvalitetnu saradnju u ovom parlamentu i da ćemo usvojiti sve ove zakone.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, zatim narodni poslanik Nebojša Zdravković.

Gospodo ministri i gospodine predsedavajući, samo nekoliko minuta. Govoriću o jednoj od ovih tema, o izvorima. Ja sam, takođe, jednu od tih tema juče načeo na Odboru za finansije.
Dakle, ako nekoga zanima i pogleda stenogram da vidi šta su narodni poslanici govorili o budžetu u poslednjih nekoliko godina, a ja to činim sedam godina, zapaziće da stalno govorimo o istom pitanju.
Čudim se kako je država bogata da svake godine pokloni 50 miliona evra. Naime, privatizacijom cementara, krečane «Jelen Do», onih firmi koje eksploatišu i pune prirodnu vodu, država se odriče naknade tzv. prirodnog faktora.
Podsećam vas da je Mlađan Dinkić, dok je bio guverner Narodne banke, dao javnu izjavu o tome da je država oštećena zbog toga 50 miliona evra. Kasnije je Mlađan Dinkić bio ministar finansija. Dakle, prošle i pretprošle godine sam se na ovu temu njemu obraćao. On je, takođe, rekao da je to propust. Juče sam i vama, gospodine ministre, imao priliku da to kažem.
Sada mene nešto zanima. Da li je država dovoljno bogata da pokloni pola milijarde evra za nekoliko godina, ili ovde postoje neki drugi razlozi?
Ja vas podsećam da je krečanu «Jelen Do» privatizovala firma «Našice-cement», čiji je većinski vlasnik jedna od ćerki hrvatskog predsednika Stjepana Mesića. Pitam sada javno, da li je neko dao reč da se kod ovih privatizacija ovo neće naplatiti ili ovde postoji neki tehnički problem? Ako je tehnički, uveravam vas, gospodine ministre, i sve građane Srbije, da će svi ovi poslanici jednoglasno da se dogovore da donesu zakon za nekoliko dana koji će da obezbedi ovih 50 do 80 miliona evra u državnoj kasi.
Podsećam i obraćam se poslanicima iz Vojvodine. Beočinska cementara nalazi se na području Nacionalnog parka Fruška Gora. «La farž» nije kupio majdan laporca, on je samo kupio rotacione peći, a ono drugo što je na zemlji mora da plati. Krši se Zakon o koncesijama, Zakon o nacionalnim parkovima i, naravno, krši se elementarni princip da se od firmi koje dobro posluju naplati ono što je neobnovljivi prirodni resurs i da se ubaci u državnu kasu.
Prosto ne mogu da verujem o čemu se ovde radi. Moram da izrazim javnu sumnju da se ovde radi o jednoj reči, koju je neko nekada nekome dao, da ovo jedan broj godina neće naplatiti. Inače, nema racionalnog objašnjenja za ovo.
Molim vas, kada je nešto od Boga i kada je od prirode dato, kao što su vode, kao što je laporac, kao što je krečnjak, nemoguće je da se na ovaj način rabi prirodno bogatstvo u Srbiji a da niko ne preduzima ništa da se ove pare naplate i da se vrate u ekologiju, da se vrate u kulturu, prosvetu, zdravstvo, socijalne potrebe itd. Krajnje je vreme da nam kažete otvoreno - ovo ne smemo da uradimo i dali smo reč da nećemo.
Molim vas, dakle, ovo je pokušaj da doprinesem Vladi Republike Srbije, državi Srbiji, da namakne 50 ili 80 miliona evra tamo gde se nalaze. Nije potreban za to nikakav napor, treba da se sprovode zakoni.
Dakle, molim vas, ne možete više objašnjavati ovo ni tehničkim, ni problemom nedostatka odgovarajućeg zakona, ni bilo čime drugim. Uradite to, imate podršku SPS-a za taj zakon. Poslanici SPS-a glasaće za bilo koji akt koji predložite i kojim ove pare treba da se uzmu od velikih svetskih kapitalista i ubace u budžet Republike Srbije. To je važno i želeo sam da o ovome još jednom progovorim i pred ovim sazivom Parlamenta, da neko ne bi mogao reći da se, ne znam, ne ponašam konzistentno; to nije u prirodi onoga čime se ja bavim.
Još imam jednu zamerku, juče sam vam to, takođe, rekao, gospodine ministre. Prvi put kod ovog razdela koji se odnosi na sredstva koja su opredeljena za vodoprivredu nema analitike. Dakle, narodni poslanici ne mogu znati u koje velike regionalne vodosisteme će država da investira. Prvo, "Barje" i "Rzav". Piše u obrazloženju budžeta da će to učiniti Vlada. To nije fer. Ja sam Čačanin, tamo postoji regionalni vodosistem "Rzav" za pet opština. U njega je već uloženo 150 miliona evra. Želim da znam da li država, koja ima ministra iz Čačka, hoće da završi sistem "Rzav" na način kao što su obećali?
Poslednja stvar, o izvorima. Obećali ste u kampanji ljudima koji, kako se to kaže kolokvijalno, voze auto na crnogorske table, da ćete omogućiti preregistraciju ovih vozila, doduše, neki od vas, neki nisu. Dakle, 30 miliona evra se nalazi u toj registraciji. Ovaj problem ili treba da rešite, pa da kažete: "uzećemo te pare i ovi ljudi će voziti legalno auto", ili da im se zabrani da voze kola.
Ovo više nije normalno. Oni voze automobile pod tuđim imenima. Svi od njih se zovu onako kako se zovu ljudi u Bijelom Polju, u Podgorici, u Pljevljima itd. Osim što je ugrožena bezbednost, nema nikakvog smisla da to funkcioniše tako. Dakle, 30 - 35 miliona evra je potencijal ove preregistracije. Ili to uradite, ili recite da ovo više ne može tako da funkcioniše.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Zdravković, a zatim narodni poslanik Zoran Mašić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, danas je na dnevnom redu izuzetno važan dokument koji se tiče plana prihoda i rashoda državne kase za 2007. godinu. Ono što je bitno za Poslaničku grupu G17 plus, to je da je predloženi iznos budžeta namenjen ministarstvima ekonomije i regionalnog razvoja, zdravlja, nauke, omladine i sporta, dovoljan za sprovođenje osnovnih ciljeva za koje se stranka G17 plus zalagala u predizbornoj kampanji, a to su sprovođenje podsticajnih mera zapošljavanja, povećanje rasta izvoza, razvoj turizma i regionalnog razvoja, poboljšanje zdravstvenog sistema, obezbeđivanje posla za naučni kadar i povratak stručnjaka i sprovođenje nacionalne strategije za mlade.
Ovim predlogom budžeta, za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja su obezbeđena sredstva za sprovođenje pet najvažnijih mera. Prva je podsticanje direktnih grinfild investicija. To je mera kojom je započela i prethodna vlada, preko SIEPA-e, Agencije za promociju izvoza i stranih ulaganja, kojom se obezbeđuje od dve do deset hiljada evra po svakom novootvorenom radnom mestu.
Znači, za sve one koji otvore fabriku, izgrade fabriku i zaposle preko 50 radnika, biće obezbeđena ova besplatna sredstva. U budžetu je planirano 30 miliona evra, čime će se omogućiti otvaranje 15.000 novih radnih mesta.
Svi znamo da je u Srbiji najveći problem nezaposlenost. Dobar primer ovoga je i nedavno otvaranje Fabrike "Henkel" u Inđiji, Firme "Alena", koja u Vranju pravi fabriku koja će zaposliti 3.000 radnika i za koju je obezbeđeno šest miliona bespovratnih sredstava.
Druga mera su krediti za početnike bez hipoteke. Svi znamo da u Srbiji ima puno mladih ljudi koji imaju dobre ideje, ali nemaju sredstva da ih realizuju.
Mislimo da ćemo ovom merom to uspeti. To će biti vrlo povoljni krediti, sa rokom otplate na pet godina, uz grejs period od godinu dana, praktično, beskamatni, jer će kamata na godišnjem nivou biti samo 1%. Za one prave početnike, koji su tek završili škole, neće biti nikakve hipoteke, već će to biti ručna zaloga na opremu koju su kupili na osnovu tog kredita.
Treća mera su mikrokrediti za samozapošljavanje, koji su, takođe, mera iz prethodnog mandata. To su veoma povoljni krediti za one koji imaju ideju i koji žele da otvore malo preduzeće u kome će zaposliti najmanje četiri do pet radnika. Naravno, obezbeđena su i značajna sredstva za veoma povoljne kredite Fonda za razvoj, za mala i srednja preduzeća i za zanatske radnje.
I, poslednja mera, ali ne manja značajna, jesu aktivne mere zapošljavanja, preko Nacionalne službe zapošljavanja, koje uključuju programe samozapošljavanja, programe obuke i prekvalifikacije, koji su izuzetno bitni, jer se pokazalo da struktura nezaposlenih na Birou rada ne odgovara potrebama naše privrede.
Ono što je izuzetno važno jeste da se predloženim nacrtom budžeta nastavlja program za podsticanje zapošljavanja i oživljavanja proizvodnje. Ovom prilikom bih želeo da naglasim da je taj program dao rezultate i u Kragujevcu, gradu iz koga dolazim, jer je još 2005. godine donet poseban program za podsticanje zapošljavanja i oživljavanja proizvodnje u gradu Kragujevcu i opštinama Bor i Vranje.
Takođe, preduzeća na području grada Kragujevca su u toku 2005. i 2006. godine povukla preko milijardu i 500 miliona dinara od Fonda za razvoj, čime je omogućeno zapošljavanje većeg broja radnika. Stranka G17 plus smatra da je trenutno najveći problem u Srbiji, kao što sam rekao, koji je, možda, posebno izražen u Kragujevcu, velika nezaposlenost. Nismo sigurni da ćemo, kroz sve ove mere koje sam upravo nabrojao, uspeti da realizujemo naše osnovno predizborno obećanje, a to je da se prepolovi nezaposlenost u narednih pet godina.
Ovim budžetom je samo za nerazvijena područja predviđeno preko 100 miliona evra, što je sasvim dovoljno za projekte izgradnje novih industrijskih zona, inkubator centre i projekte lokalne komunalne infrastrukture, koji su izuzetno bitni za sve lokalne samouprave.
Meni, kao narodnom poslaniku iz Kragujevca, izuzetno je važno da se nastavljaju započeti projekti, koji su počeli za vreme mandata prethodne vlade, a to je nastavak izgradnje industrijske zone "Servis 2" u Kragujevcu, za koju je iz Nacionalnog investicionog plana izdvojeno 3.200.000 evra. Smatramo da ćemo na taj način postati mnogo privlačniji za potencijalne investitore i da će to omogućiti otvaranje novih radnih mesta u Kragujevcu.
Takođe, nastavlja se izgradnja autoputa Kragujevac - Batočina i spajanje Kragujevca sa Koridorom 10, što će omogućiti bolju stratešku poziciju grada. Zatim, napraviće se zgrada Umetničko-filološkog fakulteta, jer studenti sada studiraju u iznajmljenim prostorijama, a ima preko 2.000 studenata koji trenutno pohađaju Umetničko-filološki fakultet. Time će se obezbediti bolji uslovi i za odvijanje nastave i za naučno-istraživački rad.
Izgradiće se nova zgrada Instituta za javno zdravlje i ambulanta predškolskog i školskog dispanzera, za koje je iz Nacionalnog investicionog plana izdvojeno tri miliona evra. Time će se obezbediti da kvalitet usluga i uslova rada bude na evropskom nivou. Napraviće se i jedan inkubator centar za podsticanje preduzetništva u Kragujevcu.
Stranka G17 plus je zadovoljna i sredstvima opredeljenim za Ministarstvo za nauku, jer su ona, otprilike, za oko 20% veća u odnosu na budžet iz prošle godine, čime se omogućava da Ministarstvo za nauku u predstojećem periodu podrži zapošljavanje naučnog kadra i radi na povratku stručnjaka iz inostranstva. Znači, Ministarstvo za nauku će nastaviti da stipendira naučni kadar, ali, ono što je najvažnije, mladi stručnjaci mogu da pronađu zaposlenje u Srbiji.
Mislim da je prošlo vreme kada su najbolji studenti i stručnjaci odlazili iz Srbije. Sada želimo ne samo da najbolji ostanu u Srbiji, već da obezbedimo uslove za povratak naših najsposobnijih i najstručnijih ljudi iz inostranstva. Jedan od načina da se stručnjaci vrate u zemlju je njihovo učešće u projektima koji će biti pokrenuti i realizovani upravo ovde, kod nas.
Takođe, u budžetu Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj je predviđeno 200 miliona dinara za realizaciju projekta "Od inovacije do gotovog proizvoda". To stranka G17 plus smatra izuzetno značajnim, jer ćemo na taj način obezbediti da najbolje inovacije postanu tržišno orijentisani proizvodi.
Pre par dana država Srbije je potpisala sporazum o pridruživanju programu za nauku i istraživanje Evropske unije i na taj način naša zemlja je prvi put ušla direktno u evropske integracije, što je izuzetno važno. Time je našim stručnjacima, našim profesorima i studentima omogućeno učešće u naučnoistraživačkim projektima Evropske unije, ravnopravno sa zemljama Evropske unije, što do sada nismo imali prilike. To nas je sputavalo dosta u našem radu.
Srpske naučne ustanove su time postale ravnopravne u konkurisanju za projekte i fondove na osnovu sporazuma "Sedmi okvirni naučnoistraživački program FP7". Za naše istraživače je to dragoceno, jer je to podstrek za razvoj i to nam daje mogućnost da dobrim projektima donesemo evropske fondove u Srbiju. Taj izvor sredstava, iskustava i znanja, biće značajan podsticaj za naučno istraživanje u Srbiji, koje je vrlo bitno.
Na kraju, što se tiče predložene dopune Zakona o poreskom sistemu i administraciji, želim da podsetim da se stranka G17 plus i u kampanji zalagala za smanjenje poreza na prenos apsolutnih prava, što je ovom dopunom i omogućeno.
Takođe, stranka G17 plus odobrava smanjenje poreza na dodatu vrednost za informatičku opremu, jer smo u kampanji predlagali da se omogući nabavka računara, internet priključka i štampača uz određenu pomoć države.
Ovom prilikom želim da podsetim da je Srbija trenutno na začelju u Evropi po broju računara po glavi stanovnika.
Smatramo da će ovom merom biti omogućeno da mnogo više građana dobije računar i internet priključak, čime će se stvoriti neophodni uslovi da podignemo nivo informatičke kulture, što je neophodan uslov našeg bržeg napretka ka Evropi.
Stranka G17 plus smatra da je predloženi nacrt budžeta dobar i da ga treba usvojiti.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Uvaženo predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ću, uglavnom, usmeriti na Razdeo 15, na onaj deo koji se odnosi na planirana budžetska sredstva za oblast poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji, pre svega, zato što Srpska radikalna stranka poljoprivrednu proizvodnju smatra jednom od najznačajnijih, ako ne i najznačajnijom privrednom granom u Republici.
Predlogom budžeta koji je dat za oblast poljoprivrede, SRS apsolutno nije zadovoljna i smatra da se planiranim sredstvima tokom ove godine neće značajnije unaprediti poljoprivredna proizvodnja. To je, nažalost, gotovo jedini privredni resurs koji je tokom prošle godine, a i prethodne, ostvario određeni devizni suficit. Znači, moramo priznati da su podsticajnim merama koje su vršene tokom proteklih godina ostvareni određeni pozitivni pomaci i podignut je donekle nivo proizvodnje; postali smo konkurentniji na spoljnotrgovinskom planu i na tržištu.
Kada bi se još ozbiljnije vodila agrarna politika i imao pošteniji odnos prema poljoprivrednim proizvođačima, sigurno bi i naša poljoprivredna proizvodnja bila na nivou na kojem je bila u neka davna vremena, kada smo bili i te kako respektivni na svetskom tržištu i značajna devizna sredstva ostvarivali od izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Neke stranke su tokom predizbornih aktivnosti za parlamentarne izbore, pre svega, mislim na Demokratsku stranku, na više mesta i u više prilika govorili o tome govorili. Iz usta predsednika države i predsednika stranke, dosadašnjeg potpredsednika, svojevremeno kandidata za predsednika Vlade, pa i drugih čelnih ljudi, iznošeni su podaci da će DS se založiti da se poveća agrarni budžet i da se poljoprivrednim proizvođačima obezbedi minimum 100 evra po obradivoj površini zemlje i negde oko 80 evra, ako sam dobro zapamtio, 80 ili 90 evra stimulacije po utovljenom govečetu.
Gospodo iz Demokratske stranke, s obzirom na to da je ministar iz vaše stranke, jer imate većinu u Vladi, neverovatno je da data obećanja kroz ovakav budžet ne ispunjavate.
Čudi me zašto niko od vas ne govori, izuzimajući gospodina Nikolića, koji je, a on je iz DSS-a, pokušao da da neko pozitivno mišljenje o agrarnom budžetu. Vi ostali ćutite, a simptomatično je da nema juče ni Dušana, kratko se pojavio ministar poljoprivrede, danas ga nema, a treba da obrazložite gde su ta sredstva u ovako koncipiranom agrarnom budžetu kojima ćete zadovoljiti vaše glasače, kojima ste obećali ove stimulacije, znači, 100 evra po hektaru obradive zemlje i te pare za utovljena goveda.
Prosto je neverovatno da ste se u startu preračunali koliko u ovoj državi ima obradivih hektara, a oni su negde na nivou oko četiri miliona i 200 hiljada; u privatnom vlasništvu se nalazi negde oko 3,5 miliona hektara, a u vlasništvu države i nekih poljoprivrednih kombinata koji još egzistiraju - negde između 500 i 600 hiljada hektara.
Pod uslovom, a taj uslov, svakako, nije ispunjen, da su sva ta gazdinstva registrovana, vama bi samo po tom osnovu trebalo preko 400 miliona evra. To je, prosto, nemoguće obezbediti u agrarnom budžetu. Da pođemo od pretpostavke da je samo polovina tih poljoprivrednih gazdinstava registrovana, znači da se radi o dva miliona hektara zemlje, to je negde oko 200 miliona evra. Ni to se u ovako koncipiranom budžetu ne vidi i ne možete to podmiriti.
Istine radi, i zbog građana i zbog poljoprivrednih proizvođača, izneću ovde podatke o visinama agrarnog budžeta i pojedinim stavkama.
U ove protekle četiri godine kako ste vi na vlasti, pre svega, u vreme bivše Koštuničine vlade, a sada zajedno sa vama iz DS-a, za ovu raspravu sam koristio materijale i podatke o kojima smo raspravljali u Skupštini, podatke koje sam kao predsednik Odbora za poljoprivredu dobio zvanično od Ministarstva poljoprivrede, kao i drugi članovi Odbora za poljoprivredu.
Evo ovako, u 2004. godini agrarni budžet je bio 14 milijardi 719 miliona, u 2005. godini - 18 milijardi 983 miliona, u 2006. godini - 23 milijarde 57 miliona. Budžet koji je napravila tzv. tehnička Vlada je podrazumevao agrarni budžet u iznosu od 26 milijardi 869 miliona i na to su još dodali milijardu i 87 miliona po osnovu Nacionalnog investicionog programa. Znači, taj budžet koji je dala bivša Koštuničina vlada je imao agrarni budžet od 27 milijardi 957 miliona, a vi nam sada dajete novi budžet sa 26 milijardi i 95 miliona.
Još jedanput da demantujem ono što je gospodin Nikolić rekao. Agrarni budžet koji je dala Vlada predsednika Koštunice, kao tehnička vlada, imao je za gotovo milijardu i 900 miliona veći iznos nego ovo što vi dajete, pogotovo što su u ovih 26 milijardi i 95 miliona i sredstva Nacionalnog investicionog programa, u iznosu od milijardu i 380 miliona.
Šta su najvažnije stavke ovog budžeta? Svakako ono što se vodi u ekonomskoj klasifikaciji 451, a to su subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama. Iz toga se subvencionira proizvodnja i povećanje produktivnosti u poljoprivredi, zatim mere unapređenja sela, mere i akcije u poljoprivredi i stručne poljoprivredne službe.
Budžeti u prethodnim godinama, po tom osnovu, imali su: u 2004. godini - 12 milijardi 489 miliona, u 2005. godini - devet milijardi 433 miliona, u 2006. godini - 10 milijardi i 300 miliona. Ova vlada je planirala budžet za ove namene od 12 milijardi i 550 miliona.
Što se tiče mera za unapređenje sela, tj. da kažem prvo o subvencijama proizvodnje i povećanja produktivnosti, koje su među najznačajnijim. Njima se subvencioniraju premije za mleko, zatim regres za priplodnu stoku, regresiranje đubriva i goriva. Tu su i subvencije industrijskog bilja, a znamo da se subvencionira proizvodnja duvana, uljanih tikvi, uljane repice i hmelja, po oceni prethodne, a i ove vlade, najznačajnijih industrijskih biljaka, biljnih kultura.
Subvencionira se, ili je subvencionirano, skladištenje žitarica, pre svega, pšenice. Za ove namene je planirano 11 milijardi i 300 miliona, a u ovom iznosu, u odnosu na prethodni, jeste značajnije uvećanje. Međutim, ovde se nalazi i milijarda dinara koja je planirana za nekakav otkup žitarica a da u obrazloženju budžeta nije rečeno šta se konkretno planira da otkupljuje.
Što se tiče mera unapređenja sela, koje podrazumevaju podršku ruralnom razvoju, naša sela su u izvesnoj meri devastirana, pa se u njih mora ulagati i ova država mora investirati veća sredstva za obnovu i revitalizaciju sela.
Zatim, podrška tzv. nekomercijalnim gazdinstvima, znači, gazdinstvima koja su staračka, koja ne mogu sada da obrađuju zemljište. Tu je i unapređenje stočarstva, kao i podrška razvoju i promociji organske proizvodnje poljoprivrede, koja je, takođe, značajna, jer imamo značajne resurse. Takođe, uvođenje i sertifikacija sistema kvaliteta, jer bez sertifikacije sistema kvaliteta u poljoprivredi teško možemo biti konkurentni na svetskom tržištu, i, svakako, podizanje višegodišnjih zasada.
Kroz ovaj predlog budžeta nije jasno definisano koliko se za te namene izdvaja. U 2006. godini je stajalo jasno da je to tri milijarde 352 miliona dinara. U odnosu na planirana sredstva, smatramo da je nedovoljno da se uradi i toliko koliko je urađeno na nivou prošle godine.
S obzirom na vreme koje imam na raspolaganju, uvažavajući svoje kolege, ono čemu još želim da posvetim pažnju, za šta mislim da je vrlo značajno, odnosi se upravo na ta podsticajna sredstva koja su davana kroz kratkoročna ili dugoročna kreditiranja.
Kratkoročni krediti su davani na godinu dana, sa kamatom od 6%, s tim da je 5% kamata, a 1% su provizije koje banke uzimaju. Dugoročni krediti su davani na pet godina, pre svega, za nabavku mehanizacije, nabavku sistema za navodnjavanje plastenika i staklenika, za nabavku priplodne stoke. I još, kao peti element u finansiranju, nije bitno, setiću se.
Sve u svemu, proteklih godina su za te namene izdvajana znatna sredstva. To su sredstva budžeta, a do današnjeg dana mi, poslanici, i javnost nemamo informaciju kako su ta sredstva realizovana. Znači, da li su ona sredstva, koja su data kao podsticajna, pogotovo ova dugoročna, namenski iskorišćena, da li su vraćena i, u krajnjem, ko njima raspolaže.
Ta sredstva su davale samo određene poslovne banke. Nabrojaću samo neke. Najveće iznose kratkoročnih kredita je davala Nacionalna štedionica. U 2004. godini je to bilo 549 miliona dinara, u 2005. godini - 496 miliona. Zatim, Komercijalna banka, u 2004. godini - 118 miliona, u 2005. godini - 424 miliona, i tako redom.
Što se tiče dugoročnih kredita, takođe, Nacionalna štedionica je vodeća po datim sredstvima. U 2004. godini, to je bilo 323 miliona, u 2005. godini - 574 miliona. Sve u svemu, 2004. godine, po osnovu sredstava za kreditiranje poljoprivrede, podeljeno je četiri milijarde 397 miliona; kao kratkoročni krediti - milijardu i 727 miliona, kao dugoročni krediti - dve milijarde 669 miliona.
U 2005. godini podeljeno je tri milijarde 790 miliona, kao kratkoročni - milijardu 459 miliona, kao dugoročni - dve milijarde 232 miliona. U 2006. godini podeljeno je pet milijardi i 508 miliona. Od toga, kao kratkoročni - milijardu 956 miliona, kao dugoročni - tri milijarde 434 miliona.
Do današnjeg dana, molim pažnju i vas, narodnih poslanika, i naše javnosti, kratkoročni krediti koji su dati sa sredinom ove godine trebalo je da budu vraćeni u budžet državi u iznosu od četiri milijarde 165 miliona 337 hiljada dinara. Dugoročni krediti, uzimajući u obzir grejs period, podeljeno je osam milijardi 336 miliona, do sada je trebalo biti vraćeno dve milijarde 348 miliona. Ukupno dugoročnih i kratkoročnih sredstava do sada je trebalo biti vraćeno državi, što bi značilo i da to budu nova podsticajna sredstva za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje, šest milijardi 513 miliona 565 hiljada dinara.
Molim vas, radi se o izuzetno velikim sredstvima. Prevedeno u evre, to je gotovo 80 miliona evra.
Tražim objašnjenje i koristim priliku da to postavim sada kao poslaničko pitanje ministru finansija i ministru poljoprivrede, tj. da nas obaveste o tome koliko je do sada vraćeno od ukupno datih sredstava, znači, koliko kratkoročnih, koliko dugoročnih?
Zatim, gde su evidentirana ta sredstva i ko raspolaže tim sredstvima, jer je Odbor za poljoprivredu u tri navrata tražio od Ministarstva poljoprivrede tu informaciju i nije je uspeo dobiti?
Takođe, tražim da se i Tužilaštvo zainteresuje za ove činjenice koje sam izneo i proveri gde se ta sredstva nalaze, jer da su ona vraćena, a davana su direktno iz budžeta, s tim da su kratkoročna davana u celosti, a od dugoročnih, 90% su budžetska sredstva, a 10% su samo poslovnih banaka, agrarni budžet ne bi bio sada 26 milijardi dinara, nego bi mogao biti najmanje 32 milijarde dinara i time bi se, gospodo demokrate, a i vi ostali, mogle finansirati i neke značajnije stvari koje ste obećali građanima.
Ovako, građani ne znaju gde su sredstva koja su davana iz budžeta, koja je trebalo namenski da budu korišćena, a ne znamo ni mi, kao narodni poslanici, a mislim da bi trebalo da znamo.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami, a neka se pripremi narodni poslanik Ivan Andrić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, počeću jednom nepotrebnom rečenicom, a to je da  će Demokratska stranka Srbije, naravno, podržati budžet i glasati za njega. Kazao sam tu rečenicu, iz prostog razloga, što naši mediji, naša javnost, u stvari, ne razumeju osnovnu prirodu igre oko budžeta.
Naravno da većina u Skupštini podržava budžet i naravno da opozicija u Skupštini glasa protiv budžeta. To je, otkad je uveden višestranački parlamentarni sistem u svetu, činjenica, gotovo, bez izuzetka. Kažem, gotovo bez izuzetka. Jedini izuzetak je kada se u nekim ratnim uslovima izglasava ratni budžet.
Moram da kažem da se slažem s onom konstatacijom, a to je da se ovaj budžet donosi u nevreme, donosi se u junu tekuće godine. Ne slažem se, naravno, sa tim da se ovi ili oni okrive zbog toga. Naprosto, sticajem okolnosti, u vreme kada je u ovom parlamentu trebalo raspravljati o ovom budžetu, to je novembar prošle godine, mi smo raspustili Skupštinu i raspisali izbore.
Dobar deo onoga što ću danas ovde reći, zapravo, upućen je i svima nama i gospodinu ministru, više s aspekta da bi već od početka septembra trebalo bi da počnemo da razmišljamo o novom budžetu za sledeću godinu.
Onda će u tome i poslanici, odnosno Skupština, sa svoje strane, i Vlada, sa svoje strane, uključujući tu i ministra finansija i sve ostale ministre, moći da, pre nego što se uopšte dođe do teksta budžeta, u jednoj međusobnoj komunikaciji, ustanove neku viziju tog budžeta.
Na primer, Odbor za prosvetu se već danas načelno dogovorio o tome da će pokušati da za sledeći budžet, u komunikaciji sa Ministarstvom prosvete, a tako, verovatno, i svi ostali odbori, u komunikaciji sa nadležnim ministarstvima, da svoj doprinos.
Još jednu stvar bih rekao. Mislim da ovaj budžet ima svoj budžetski deficit i mislim da je gospodin ministar dosta precizno objasnio da je to vrlo razuman deficit. Javnosti radi, trebalo bi reći da ono što budžet ne sme da ima, to je suficit. Mislim da je ovaj deficit, posebno u okolnostima, reći ću koje su to okolnosti, koje mi imamo, čak jako razuman.
Okolnosti su dve i posledice su dve velike pljačke napravljene u prošlosti. Jedna je kada smo, negde 70-ih godina prošlog veka, dakle, u Brozovo vreme, potrošili penzijske fondove i od tog vremena počeli da penzije isplaćujemo iz tekućih sredstava, što je potpuni nonsens i malo koju ćete zemlju naći, ozbiljnu zemlju, gde je to tako, a to su ogromne pare, i drugo je da je jedan dobar deo, čini mi se da je gospodin ministar rekao 32% našeg duga, zapravo, opljačkana devizna štednja po raznim osnovama.
Stoga ne mislim da je deficit neka manjkavost budžeta, štaviše, verujem da ćemo, s obzirom na to kako se stvari odvijaju, a mislim da nisam preveliki optimista kad to kažem, čak, najesen doći u priliku da se pojave neka dodatna sredstva koja će omogućiti da se neke stvari u nekom, eventualnom, rebalansu i poprave.
Ovo što dalje budem govorio, zapravo, više govorim zbog eventualnog rebalansa budžeta i zbog toga što ćemo vrlo skoro praviti budžet za 2008. godinu. Želeo bih da kažem neke svoje globalne primedbe koje imam na ovaj budžet.
Prvo, mislim da su one oblasti koje su prebačene sa saveznog nivoa, odnosno nivoa državne zajednice, pre svega, mislim na Ministarstvo inostranih poslova, dakle, diplomatsko-konzularna predstavništva, na Vojsku i, začudićete se, na ovu skupštinu, po inerciji, na određen način potcenjene i da će to vrlo brzo da se pokaže. Naravno, u tim oblastima, posebno u Vojsci i u MIP-u, ima mnogo prostora za jednu zakonsku reorganizaciju, verovatno ima i nekih kanala kojima se nepotrebno odlivaju sredstva, ali za neke ozbiljne poslove, i u jednoj i u drugoj sferi, mislim da nedostaje novac.
Znate, nevolja je u tome što, ako govorimo, hajde da krenem redom, ako govorimo o Ministarstvu inostranih poslova, za njega je budžetom predviđeno nešto manje od 1% ovog budžeta. Nažalost, ono je iz raznih razloga potcenjeno. Najveći razlog je taj što su mnogi delovi i bivše SFRJ i bivše SRJ sve vreme radili na tome da se ta sfera potpuno upropasti, jer su, naime, hteli da prave svoje države.
Onda smo, po nekoj inerciji, došli do stanja da naša diplomatsko-konzularna predstavništva rade pod veoma lošim uslovima.
Svima je, valjda, jasno da u narednom periodu, ako mislimo da razrešimo brojne naše probleme i teškoće, pre svega, mislim na status Kosova i Metohije, moramo imati ozbiljnu diplomatsku ofanzivu, moramo ojačati ta diplomatska predstavništva (tim radom, odmah da budemo jasni, trenutno uopšte nisam zadovoljan), a za sve to je potreban novac. Pet i po milijardi, koliko se planira za tako nešto, nije dovoljno.
Ja vas uveravam da su plate ljudi u diplomatskim predstavništvima trenutno ispod svakog mogućeg nivoa, čak su u nekim zemljama na nivoima socijalne pomoći.
Molim ministra da ovo zabeleži, pa da imate na umu kada se bude pravio budžet sledeći put.
Druga stvar je Vojska. Ovde je bilo, doduše, mišljenja da je onih 10% budžeta odvojenih za Vojsku preveliko. Mislim da nije, mislim da je to premalo.
Da počnem od plata. Plate su predviđene na nivou od 15 milijardi dinara godišnje. Kada se to podeli sa brojem aktivnih vojnika i izvede ta matematika, ja sam je izveo, izlazi da prosečno vojno lice dobija platu od 400 evra mesečno.
Pri tom je, potvrdiće to ovde, ima i onih koji to znaju bolje od mene u ovom parlamentu, bivši aktivni oficiri, struktura te iste vojske potpuno pogrešna. Umesto prirodne piramide, mi imamo obrnutu piramidu, pa imate najmanji broj podoficira, manji broj podoficira i nižih oficira, a njih bi trebalo da bude najviše, u odnosu na visoke oficire.
Kada sve to uzmete u obzir, proizlazi da mi našu vojsku veoma slabo plaćamo.
Drugo, niko ovde ne želi da ratuje, ali najbolje ćete sprečiti mogućnost ratnih pretnji ako imate dobru vojsku.
Stoga, mislim da, naravno, uz neophodnu reorganizaciju te vojske, čak, možda ne treba dati u apsolutnom iznosu neka veća sredstva, ali se može racionalnije koristiti, pre svega, na plate profesionalnih vojnika, a zatim i na naoružanje. Naše naoružanje, to nije sporno, odavno je zastarelo i valjalo bi ga, ne može to, naravno, preko noći, ali nekim realnim planom, u buduće vreme popraviti.
Treća stvar odnosi se na ovu skupštinu. Za ovu skupštinu je predviđeno 3 milijardi i 600 miliona dinara, ali kad razgrnete maglu, milijardu i 600 miliona su zapravo troškovi izbora koji su već napravljeni, tako da je ova skupština, za svoj kompletan rad u ovoj godini, dobila dve milijarde dinara.
Pošto sam bio u jednom periodu predsednik Skupštine državne zajednice, potpisujem vam da je to apsolutno nedovoljno, jer je ova skupština dobila, praktično, duplo veću funkciju od one koju je imala do formiranja samostalne države Srbije. Potpuno je nedovoljno.
Da vas samo podsetim, imamo veoma velike obaveze u međunarodnim odnosima, članica smo devet evropskih i svetskih skupština. Ako neko misli da je to nepotrebno, taj se grdno vara. Naši poslanici moraju da odlaze na te skupštine i moraju da zastupaju stavove i ove skupštine i ove države. Zatim, mi ćemo nedeljno ovde imati, morati da ugostimo bar jednu stranu delegaciju, i to je neophodno. Moraćemo da idemo u posete drugim skupštinama, i to je neophodno i, naravno, moraćemo da radimo ovde, što se i do sada podrazumevalo.
Prema tome, mislim da ove tri oblasti, posle ću pomenuti i četvrtu, ne sporeći potrebu da dođe do određenog prestrukturiranja unutar tih oblasti, nesumnjivo zavređuju ozbiljniju pažnju, ako ne u ovom, onda u sledećem budžetu, svakako.
Poslednja oblast koju hoću da pomenem jeste prosveta. Za prosvetu izdvajamo skoro koliko za Vojsku, mislim da je razlika dve-tri milijarde. To je oblast u koju se mora ulagati i to je, takođe, oblast koja se mora transformisati. Mislim da će ovaj odbor za prosvetu pokušati u tome da da svoj doprinos, ali nisam siguran da je način kako se troše pare u prosveti dobar. S jedne strane, imate ljude koji rade i koji su vrlo malo plaćeni, a, sa druge strane, imate, moguće, neka odlivanja koja su, takođe, nepotrebna.
Na kraju, molio bih gospodina ministra da i to nekako pribeleži, završiću sa tri manje krupne, ali ne nevažnije stvari. Jednu je pomenuo juče gospodin Vasiljević.
Dugujemo sredstva za vojne invalide i poslednje što jedna država sme da uradi to je da duguje sredstva vojnim invalidima, tim pre što to nisu milijarde dolara. To je suma koja za jednu ozbiljnu državu ne bi trebalo da bude problematična, a radi se ne samo o ljudskim sudbinama, radi se i o stavu koji će jasno ova država da kaže, o stavu prema ljudima koji su ne svojom voljom, nego ratujući za ovu državu, postali invalidi.
Druga stvar koju bih voleo da vidim izdvojenu, jeste sledeće. Mi smo prošli u poslednjoj deceniji prošlog veka kroz razne ratove. Razni, pre svega, mislim na profesionalne vojnike, su, nažalost, u tim ratovima izginuli i iza sebe su ostavili decu, udovice, uveravam vas, u jako teškom stanju. Potrebna su stvarno minimalna sredstva, da ova država donese jedan zakon kojim će deci onih koji su, postoji onaj ružan izraz - pali borac, dakle, koji će toj deci da obezbedi sredstva, stipendije dok se školuju.
Imao sam prilike da budem u jednoj našoj elitnoj jedinici koja je izgubila 24 svoja pripadnika u ratovima devedesetih godina.
Ostalo je nekih šesnaestoro dece, od kojih neka očeve nisu ni videla, a koja žive, bukvalno, u bedi i na ivici gladi, da ne govorimo o mogućnostima za njihovo školovanje. Tu se ne radi o prevelikom broju dece, ali to treba izdvojiti kao posebnu stavku, ne kao neku stavku unutar Ministarstva finansija ili ne znam već gde, nego kao posebnu stavku, da se zna da je država u takvim situacijama spremna da reaguje.
O ratovima devedesetih mislim šta mislim, to je druga stvar, ali ova država mora da porodicama ljudi koji su izginuli, pre svega, deci, obezbedi neka sredstva i za to stvarno nisu potrebna velika sredstva. Potrebno je samo malo dobre volje.
Konačno, ima u razdelu za Ministarstvo finansija deo koji se odnosi na talente. Talenti treba, po ovom predlogu budžeta, da dobiju 161 milion, ili, da to prevedemo, negde oko dva miliona evra. Ako imamo samo 2.000 talenata, to je 1.000 evra godišnje po talentu, dakle, negde oko 80 evra mesečno. Prvo, tvrdim da imamo mnogo više talentovane dece koju valja školovati.
Napraviću jednu digresiju. Znate, kada je Srbija pogubila ratove u drugoj polovini 19. veka i bila na dnu, tamo negde gde smo se i mi našli krajem ovog veka, jedan od ozbiljnih načina da izađe iz te krize bio je da veliki broj naše dece tada ode u beli svet da se školuje i da se vrati nazad.
Ovde se ne radi samo o plaćanju školovanja, ovde se radi i o stvaranju uslova da se jedna vojska mladih ljudi, koji su morali, zbog raznoraznih razloga, u tim nesrećnim godinama da odu napolje, koji su tamo završili odgovarajuće fakultete, ovde vrati.
Dakle, moj je predlog da se, prvo, izdvoji, mimo bilo kojeg ministarstva, kao posebna kategorija, da li će se tu napraviti neka služba ili nešto posebno, ali kao posebna kategorija, da se formira ta kategorija, da se izdvoje malo veća sredstva za stipendiranje talentovane dece, omladine, studenata. Ne košta to mnogo, mi takvih imamo i, na kraju krajeva, dobit je, verujte mi, po ovu državu ne stostruka, hiljadostruka.
Molim gospodina ministra da ovo shvati u najboljoj nameri. Najveći deo ovoga moći će da se, nažalost, iskoristi tek u sledećem budžetu, a uveren sam da će ova skupština pokrenuti u odborima na vreme, već početkom septembra, raspravu o tome da, pre nego što se uopšte budžet napravi, pre nego što uopšte ministarstva daju neke svoje vizije budućeg budžeta, naši odbori, u komunikaciji s odgovarajućim ministarstvima, naprosto, daju neke sugestije, neke predloge kako neke stvari treba promeniti.
Videli ste da nisam pominjao sektore ove ili one stranke; mene ne interesuje koja stranka drži koji sektor, da li mi se lično sviđa ili ne sviđa ministar, govorio sam isključivo sa jednog dugoročnog aspekta interesa ove zemlje.