Dame i gospodo narodni poslanici, neverovatno je da raspravi o zakonu o budžetu, kao najvažnijem zakonu koji se usvaja, koji u redu akata, po svojoj snazi i značaju, stoji odmah iza Ustava kao najvišeg pravnog akta jedne zemlje, svakako, najznačajnijem zakonu koji se na godišnjem nivou donosi, ne prisustvuje niko sem jedan ministar.
Koliko znam, tukli su se u Vladi Srbije, deset, petnaest, dvadeset, dvadeset tri ministra, tukli su se danima ko će više para da uzme za svoj resor. Na kraju je došao jedan ministar da zastupa budžet; nema ni predsednika Vlade, nema ni ostalih ministara.
To nije dobra poruka, jer se time pokazuje - mi ćemo na našim odborima u Vladi, mi ćemo unutar naših stranaka, dakle, DS, DSS i G17, da se dogovorimo kako ide raspodela para, ko koliko dobija, kome je za šta potrebno, a onda nije ni važno šta će Narodna skupština da kaže, niti ćemo njihove amandmane da prihvatamo. Jer, ako im se nije sedelo dok je trajala rasprava u načelu, hajde da čuju šta ljudi misle o određenim amandmanima, da li bi bilo dobro da neki od tih amandmana bude prihvaćen ili ne, da li bi bilo dobro da se poveća podrška našem narodu na Kosovu i Metohiji ili neko misli da treba da se smanji, da li bi bilo potrebno da se povećaju ili smanje izdaci za našu vojsku, u zavisnosti od toga šta ko misli u Narodnoj skupštini i kako to obrazlaže. Ali, to nikoga u vlasti ne interesuje.
Nisam hteo da kažem dok sam govorio, ne želim to da zloupotrebljavam, ali u ovom trenutku neki čovek ovde, meni nepoznat, sve vreme razgovara, pokušava, valjda, da me ometa ili ne znam šta. Voleo bih da znam o kome je reč, ali, u svakom slučaju, nije u redu da narodnog poslanika, kad izađe za govornicu, bilo ko na takav način ometa.
Ne slažem se sa gospodinom Jovanovićem oko toga - ako imamo reč poslanik, odmah možemo da imamo i reč – poslanica, ili imamo novinara, pa novinarku, pa ne znam šta. Prosto, to nije tako.
Navešću vam da u mnogim jezicima, posebno slovenskog porekla, imate slične reči; negde postoji mogućnost da se napravi nastavak kako bi se pravila razlika između muškog i ženskog roda, a negde ta mogućnost ne postoji.
Tako, recimo, u ruskom jeziku imate reči - "student" i "učitelj" koji imaju svoj nastavak - "studentka" i "učiteljnica", ali nemate nastavak na rečima - agronom, arhitekto, vrač, ili ne znam ni ja šta sve. Tako ne možete ni u srpskom jeziku da nađete nastavak.
Kako će ženski rod da bude od reči – vršilac dužnosti; treba da bude - "vršilica" ili šta već. Ili od reči "konj", da bude "konjina" ili "konjica". Te reči već imaju ...