Ne znam zašto se kolege poslanici iz skupštinske većine ljute kada im se kaže da, uglavnom, poslanici opozicije sede u sali.
Malopre sam uspela da izbrojim da samo 32 narodna poslanika iz skupštinske većine trenutno prati rad o vrlo važnoj tački dnevnog reda, valjda, najvažnijoj, o budžetu.
Zaista je neverovatno da poslanike skupštinske većine taj deo rasprave ne interesuje.
Ostalo mi je, takođe, nešto što baš nisam mogla da objasnim samoj sebi, kada je predsednik napravio pauzu zato što smo insistirali da dobijemo mišljenje Vlade.
Dobili smo, nakon pauze koja je trajala mnogo više od tih 15 minuta koliko nam je rečeno, i u pisanom obliku mišljenje Vlade, a dobili smo i usmeno obrazloženje da je Vlada donela svoje mišljenje na telefonskoj sednici.
Znam da je to moguće, ali me nešto drugo interesuje.
Ako je ministar u vreme te pauze sedeo u skupštinskom restoranu, a njegov saradnik, ne znam da li ste vi državni sekretar ili pomoćnik, ovde, onda zaista ne znam ko je Vladi pomogao da donese svoje mišljenje o tome da li prihvata ili ne prihvata, odnosno koje amandmane prihvata a koje ne prihvata.
Očigledno je da su to radili nestručni ljudi, da je to urađeno samo da bi se skinulo sa dnevnog reda, da bi se poslanici Srpske radikalne stranke okanili priče o tome da se krši Poslovnik i koliko se krši Poslovnik. Zato imamo, moram da kažem, nebulozna objašnjenja Vlade zbog čega se neki amandmani ne prihvataju.
Pre nego što kažem nešto o amandmanu kolege Aleksandra Martinovića, malopre sam htela da vrlo kratko komentarišem onaj amandman gospodina Čedomira Jovanovića na član 1, ali nije ostalo vremena, jer je kolega Zoran Krasić govorio.
Hoću da kažem da bi, bez obzira na ovaj tehnički nedostatak u amandmanu gospodina Čedomira Jovanovića, Vlada, ipak, trebalo, a i poslanička većina, da se ozbiljno pozabavi ovim amandmanom, da se razmisli o njemu, jer sam ubeđena da je ovo što je gospodin Jovanović predložio, apsolutno, na osnovu relevantnih podataka, s obzirom na to da je direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u vreme DOS-a bio njegov tast, gospodin Savić.
To su sigurno relevantni podaci i svakako, gospodine Jovanoviću, da bi trebalo ovaj amandman ozbiljno razmotriti.
Što se tiče amandmana na član 3. stav 1. alineja 3, predloženo je da se briše.
Rekao je kolega Aleksandar Martinović da se član 3. odnosi na sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodine za 2007. godinu, pa se u ovoj tački 3, između ostalog, kaže - iz ostalih prihoda, dakle, da se tri sedmine budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda, i to, između ostalog, iz ostalih prihoda ostvarenih na teritoriji AP Vojvodina. Ovim zakonom to nije moglo da se reguliše i kolega Martinović je to lepo objasnio.
Skrenuću vam pažnju na obrazloženje Vlade Republike Srbije, zbog čega Vlada nije prihvatila amandman Aleksandra Martinovića. Kaže Vlada - amandman se odbija iz razloga što je Ustavom Republike Srbije regulisano da budžet AP Vojvodina iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, tako da je u cilju sprovođenja ustavne odredbe neophodno iskazati prihode koji obezbeđuju navedeni obim budžeta AP Vojvodina.
Osim toga, navedena odredba člana 3. stav 1. alineja 3. ne može se smatrati utvrđivanjem ostalih prihoda, niti sprovođenjem njihove pripadnosti AP Vojvodina, već samo kako je navedeno, iskazivanjem svih prihoda u cilju sprovođenja ustavne odredbe.
Zaista, nešto nebuloznije nisam pročitala. Ne znam da li je onaj ko je ovo potpisao, ovo mišljenje je potpisao Božidar Đelić, ovo razumeo, a nije sigurno, ne verujem.
Ministar nije ovde da pokuša, možda, on da objasni, možda je usput javio Vladi na koji način treba da obrazloži svoje mišljenje. Mi nismo amandmanom dirali u ono što je ustavna obaveza i što je Ustav regulisao.
Naprotiv, mi amandmanom pokušavamo da zakon vratimo u ustavne okvire. Vi ste, tj. Vlada Republike Srbije je izašla iz ustavnih okvira, jer Narodna skupština ne može da određuje svojim budžetom prihode koje ostvaruje AP Vojvodina iz svojih izvora, a pogotovo ne kao što stoji u obrazloženju samog predloga budžeta, gde nije postavljena gornja granica iznosa i nisu precizno navedeni izvori prihoda.
Prema tome, da je ministar ovde, mogli bismo da se upustimo u raspravu, ali njega nema. Skrećem pažnju poslanicima skupštinske većine, vama 32, sad već 30, dvoje je izašlo, da razmotrite i da razmislite o amandmanima koje podnose poslanici opozicije.
Verujte, dobronamerni smo, ne radi vas, već radi građana Srbije, zato što želimo da konačno građani Srbije dobiju budžet, da prestane ova farsa finansiranja pomoću uredbi. Naravno, o tome ćemo govoriti, takođe, kroz amandmane, kada to bude primereno.
Namera nam je da amandmanima, koliko god je to moguće, ovaj predlog budžeta stavimo u zakonski i ustavni okvir.
Zato vam predlažem da amandman koji je kolega Aleksandar Martinović predložio usvojite. Jer, zaista je neprimereno da Vlada ima ovako neozbiljan odnos.
Očekivala sam da će ova vlada, mada je to nova stara vlada, imati malo razložnija obrazloženja, da se neće dešavati, kao kad nam je u onom periodu kada nije bila formirana Vlada, pa kada je ponovo posle 31. marta doneta nova uredba o privremenom finansiranju, tadašnji ministar Parivodić rekao - da, to nije u skladu sa zakonom, ali Vlada radi u krajnjoj nuždi, mi to moramo da uradimo, a onda ministar pravde Stojković kaže da je baš razmišljao i zaključio da je Vlada mogla tako da postupi jer je radila na osnovu starog zakona, dakle zakona koji više nije bio na snazi.
Sad, gospodo iz ove nove stare vlade, DOS-ove vlade, gledajte bar toliko da vodite računa da ono što nam predlažete bude u skladu sa zakonom. I, poručujem Vladi Republike Srbije, pošto smo dobili mišljenje o amandmanima na ovaj zakon, da se ubuduće ne poigrava inteligencijom ni narodnih poslanika, ni građana Srbije. Mi ovaj posao radimo, za razliku od Vlade, veoma ozbiljno i prokomentarisaćemo svaki odgovor Vlade koji bude nebulozan, neadekvatan, neozbiljan, kakav je ovaj na amandman gospodina Aleksandra Martinovića.
