Malo je bilo šest, gospodine Mrkonjiću, a sada četiri. Nemojte bar vi da nam zakidate.
Poštovane kolege poslanici, ja sam se zaista javio u jednom momentu da govorim o amandmanu mog uvaženog kolege Miše Petronijevića, ali se prosto pitam da li se ovde uopšte treba držati teme ili voditi svoju kampanju, kao što rade neki poslanici koji ne primaju dnevnice samo u Skupštini Srbije, nego očigledno na nekim drugim mestima. Zato ću pokušati da u ova četiri minuta kažem nekoliko teza koje vam mogu biti interesantne.
Što se mene lično tiče, najbolje bi bilo da je Liberalno-demokratska partija predložila da se izbriše kompletna stavka o finansiranju Vojske Jugoslavije, jer je to reforma kojoj se teži, jer ako nemate stavku o vojnom budžetu, onda ne treba ni da pričamo o vojsci. I ovako smo od divizija napravili brigade, sada ćemo od brigada da napravimo čete, a od četa desetine i stvarno ćemo doći do toga da je vojska jedno socijalno pitanje, izvestan broj veoma stručnih, kvalitetnih, patriotski raspoloženih inženjera, vojnika, elektroničara, ekonomista, kuvara, tenkista, nije bitno ko je šta bio.
Izvinite, molim vas, da li postoji jedna država u našem okruženju koja nema vojsku?
Da postavim jedno principijelno pitanje o kojem svi treba da razmišljamo: kada je odbrana najskuplja? Odbrana je najskuplja onda kada vas drugi brani.
Ako sam ja dobro razumeo ova nastojanja gospode iz liberalno-demokratske frakcije, odnosno partije, najbolje bi bilo da nas neko drugi brani, a kada hoćemo da nas neko drugi brani, ko bi mogao da nas brani – NATO. Onda me baš zanima, kada uđemo u NATO, ako uđemo (nadam se da će narod imati prilike da se o tome izjašnjava, da to neće biti volja samo političkih elita), da li će ista takva priča biti ovde za ovom govornicom o vojnom budžetu, kada budemo usklađivali potrebu nabavke nove vojne opreme po NATO standardima, i to za naše pare, koje daju naši građani?
Ako znamo da samo usklađivanje sredstava veze u prvoj fazi za pešadijske jedinice košta preko dve milijarde dolara i da to sigurno neće raditi Elektronska industrija iz Niša, niti bilo koja druga domaća industrija, onda se postavlja pitanje da li je ovih 60 milijardi za održanje Vojske Srbije, a to je malo, to je premalo ... Ali, nažalost, naše društvo nema više, jer nam ne radi privreda i ovo je prenapregnuto i ovo je mnogo, ako Srbija hoće u reforme.
Kaže, nema reforme Vojske Srbije. Kako nema? Pogledajte ko su nam saveznici, pogledajte u saveznom parlamentu nacrt strategije odbrane, pogledajte strategijske preglede. Tačno je, neće se budući konflikti rešavati u globalnim sukobima, ali je pitanje da li Srbija treba da ima vojsku? Treba. I vojsku, i policiju i bezbednosne strukture. Setite se samo vehabija, kojih danas, kažu, samo u Bosni i Hercegovini ima 50.000. Vojska može da služi u borbi protiv terorizma. Danas se kao opasnost kojoj je Srbija izložena spominje samo terorizam, a nisam tako siguran da je do ulaska u EU terorizam jedina opasnost kojoj je Srbija izložena.
Dalje, što se tiče sudskih postupaka, kaže, nije bilo reforme. Molim vas, nema više vojnih sudova. Danas je to praktično odeljenje pri civilnim sudovima. Uostalom, da vam baš kažem, ako neko ovde pita, ja bih jako voleo da se sva ubistva, ali sva ubistva, i Pavla Bulatovića, i Zorana Todorovića Kundaka, i Boška Peroševića i svih drugih, uključujući i streljanje Zorana Đinđića ispred Vlade Republike Srbije, razjasne pa da vidimo da li je u tome učestvovao Bajatović ili Jovanović ili neko sličan. Nemojte da se tako lako...
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Bajatoviću, vreme.)
Gospodine Mrkonjiću, ukoliko mogu da dobijem još 30 sekundi... Molim vas, mnogo je sumnje u javnosti. Mi smo pristali kao političari, kao odgovorne, odnosno neodgovorne političke elite da zarad održanja vlasti Srbiju duboko podelimo i politički, a što je najgore i ekonomski, na onih 97% siromašnih i 3% bogatih.
Hajde da ukinemo te političke podele, da postanemo transparentna, odgovorna politička, ekonomska i kulturna elita koja Srbiju može da vodi u reforme.
Meni je žao što gospodin ministar nema više od 7-8 milijardi evra, jer to nije dovoljno za reformu Srbije. Uzmite samo podatak da se dobar broj reformskih zakona donesenih za vreme prethodne vlade ne primenjuje ili ih nije moguće primeniti zbog kolizije sa mnogim drugim zakonima.
Molio bih da svi poslanici koji izlaze za ovu govornicu imaju i odgovornost prema onim poslovima koji Srbiju čekaju. Ovo što se nudi ovde nisu reforme.
Svaki dinar uložen u vojsku je dobro uložen dinar, ako znamo šta hoćemo. Ako je cilj uništavanje vojske, onda podnesite amandman u kome ukidamo potpuno budžetsku stavku, recimo da nam ne treba vojska, da nam ne trebaju strukture. Nemojte da vređamo te oficire.
I sam sam nosio uniformu. Da je bilo nečega za vreme vlasti Čedomira Jovanovića, Zorana Živkovića, Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice i da mi je moja država uputila poziv da obučavam vojsku, ja bih to isto uradio, bez obzira što se sa njima u malo čemu slažem.