Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da nijedan od narodnih poslanika nije opravdao sprečenost da prisustvuje sednici.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2007. GODINU (sa finansijskim planovima organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – pojedinosti)
(Zoran Krasić, sa mesta: Po Poslovniku.)
Da li još neko od poslanika želi reč? Ukoliko ne, prelazimo na… Dobićete reč po Poslovniku, gospodine Krasiću, sačekajte da počnem sednicu.
Na član 5. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Duliću, kada se prekida sednica obično se zapamti gde ste stali, gde je stala rasprava, pa kada se sutradan nastavlja sednica nastavlja se tamo gde je prekinuta. Prekinuta je onog momenta kada ste bili u obavezi da mi date reč po Poslovniku. Vi ste juče grubo prekršili član 27. Poslovnika Narodne skupštine. Danas sam morao da izađem zbog javnosti, jer je onaj naprasni prestanak sednice i prekid od sinoć ostao nejasan za publiku, ljudima uopšte nije jasno zašto ste vi prekinuli sednicu. Vi ste prekinuli sednicu u onom trenutku kada su se javili poslanici SRS-a da vam ukažu da vi jednostavno ne smete tako da vodite sednicu kako ste to radili sinoć.
Vi ste demonstrirali sinoć jedan princip da sve što uradi Demokratska stranka u ovoj sali, kada je u opoziciji, onda je to demokratski standard i vrhunac demokratije. Ukoliko to isto uradi neka druga politička stranka, onda je to opstrukcija parlamenta, povreda Poslovnika, onda je to ono što volite da kažete vi iz tog demokratskog bloka - primitivizam.
Ako Demokratska stranka deset meseci nije ulazila u zgradu Narodne skupštine, da budem precizniji u salu Narodne skupštine, nije učestvovala u radu, to je bila njihova politička odluka. Meni nikada ne bi palo na pamet da ih zbog toga kritikujem. Vi ste juče napravili jednu vrlo neumesnu paralelu, pozivajući se upravo na onaj član Poslovnika na koji se pozivao i Predrag Marković kada je pokušavao da kritikuje ponašanje Demokratske stranke u Narodnoj skupštini.
Samo da vas podsetim, gospodine Duliću, tokom jučerašnje rasprave ja sam vas više puta obaveštavao i upozorio da ne pravite greške koje su pravili neki prethodni predsednici Narodne skupštine. Naravno da sam to uradio dobronamerno, jer sam osetio da idete ka tome i prosto se videlo da srljate ka povredi Poslovnika.
Zamolio bih vas da se ubuduće držite ovog poslovnika, a s obzirom da je nemoguće da date razuman odgovor na ovo što sam naveo kao povredu Poslovnika, ja očekujem da će se u danu za glasanje i o ovoj povredi izjasniti Narodna skupština.

 Zahvaljujem. Na član 5. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, amandmanom se traži izmena nadležnosti Kancelarije za pridruživanje EU. Potreba za ovom promenom proističe iz najvećeg problema naše ekonomije, a to je spoljnotrgovinski deficit.
Uostalom, i predlagač zakona o budžetu priznaje da je spoljnotrgovinski deficit već duže vreme najveći makroekonomski problem naše privrede. Predlagač navodi da je u 2007. godini došlo do, citiram, "visokog rasta spoljnotrgovinskog deficita".
Takođe, prema procenama Ekonomskog instituta, spoljnotrgovinski deficit će u ovoj godini dostići oko 8,5 milijardi evra. Ekonomista Mlađan Kovačević predviđa da će u ovoj godini spoljnotrgovinski deficit dostići rekordnih 9,3 milijardi dolara. Urednik "Monitora" Fonda za razvoj ekonomske nauke dr Pavle Petrović iznosi da je u prva tri meseca ove godine rast spoljnotrgovinskog deficita bio veći od rasta BDP-a.
Dame i gospodo, jasno je da je spoljnotrgovinski deficit posledica jednostrane i nerealne ekonomske politike koja forsira izvoz u EU, iako naši privrednici na tom tržištu nemaju nikakvu šansu pored nemačkih i francuskih monopola. Ta činjenica se posebno priznaje čak i u nacionalnoj strategiji Srbije za pristupanje EU iz juna 2005. godine. Na primer, na strani 59. tog državnog dokumenta piše da je rast spoljnotrgovinskog deficita, citiram, "dramatičan". Zatim se na strani 79. konstatuje da se najveći procenat trgovinskog deficita generiše u razmeni sa EU, preko 50%. Na strani 57. preporučuje se da se vrednost izvoza poveća, citiram: "efikasnijim korišćenjem sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom". Naglašavam, sa Rusijom, a ne sa Evropskom unijom.
Dakle, brojni ekonomski podaci ukazuju da je potrebno preispitivanje nadležnosti Kancelarije za pridruživanje EU u kontekstu ovog amandmana. Na takav zaključak nas upućuje i nepristrasna analiza iskustava istočnoevropskih zemalja, novih članica EU. Nažalost, takvu analizu ne obezbeđuje Kancelarija za pridruživanje EU, iako je to bila njena dužnost. Naprotiv, prema podacima iz ankete koja je rađena za potrebe Kancelarije za pridruživanje u 2006. godini 41% anketiranih je izjavilo da nije informisano o procesu pridruživanja EU, a 32% da je samo delimično informisano.
Dakle, naši građani nemaju prave podatke o negativnim efektima pridruživanja Evropskoj uniji, iako je Vlada Srbije bila dužna da im to obezbedi. Na primer, naši građani su bili uskraćeni za sledeće podatke koje su izneli američki državni organi. Od 2000. do 2005. godine spoljni dug deset istočnoevropskih zemalja, novih članica EU, porastao je za 150 miliona evra. Mađarski spoljni dug je u prvoj polovini 2006. godine dostigao 80 milijardi evra. Spoljni dug je nastavio da raste, iako je, po rečima mađarskog ministra finansija Vereša, veći deo sredstava od prodaje aerodroma u Budimpešti 2005. godine utrošen za otplatu spoljnog duga. Veliki neredi u Budimpešti imali su uzroke i u činjenici da je Mađarska imala u 2006. godini budžetski deficit od 7,7 milijardi evra.
U prvoj polovini 2006. godine poljski spoljni dug je dostigao skoro neverovatnih 110 milijardi evra. Prema podacima iz poljskih izvora, pre učlanjenja u EU nezaposlenost u Poljskoj je iznosila 12,4%. U 2006. godini ona je dostigla 18,8%. U periodu od 2004. do 2006. godine iz Poljske se iselilo oko dva miliona Poljaka. Oni danas na Zapadu rade najgore i najslabije plaćene poslove.
Cene nekretnina u osam istočnoevropskih zemalja članica EU su porasle za 100% nakon 2004. godine. Dakle, ako odbacimo ideološku ostrašćenost i fraze o nekakvom evropskom putu, uvidećemo da je Evropska unija dobar projekat, ali samo za zemlje Zapadne Evrope. U tom kontekstu naša ekonomska strategija treba da se orijentiše ka ruskom tržištu, a ne ka tržištu EU, upravo na onaj način koji predlažemo u amandmanu.
Podsećam vas, imamo jedinstven ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Taj ugovor je naša najveća razvojna šansa. Nažalost, taj ugovor nije ratifikovan u ruskoj Dumi, iako se u 90% slučajeva koristi u praksi, često od strane inostranih preduzeća u našoj zemlji. Prethodna vlada je netačno najavljivala ratifikaciju tog ugovora za prvi kvartal ove godine.
Poznato je i da zbog ugovora o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom zapadne firme žele da sarađuju sa našim firmama. To potvrđuju izjave direktora Kancelarije italijanskog Instituta za spoljnu trgovinu, slovenačkog privrednog predstavnika u Beogradu i konkretni primeri saradnje kao što je ona između "Goše" i nemačke firme "Geng".
Amandman treba prihvatiti zato što je u 2006. godini robna razmena između Rusije i Srbije dostigla 1,8 milijardi evra. U prva četiri meseca ove godine robna razmena je dostigla 700 miliona evra. Dakle, Rusija je bila prvi partner Srbije, sa učešćem u robnoj razmeni od 16,1%. Takođe, iz Rusije smo uvezli u prva tri meseca ove godine robe u vrednosti od 486 miliona evra, dakle više nego iz Nemačke i Italije zajedno.
U oblasti energetike upućeni smo na Rusku Federaciju više nego na EU. U toj oblasti osnov naše saradnje trebalo bi da bude međudržavni sporazum između Vlade SRJ i Ruske Federacije iz 1996. godine. Procenjuje se da bi samo od tranzitnih taksi od gasovoda koji bi prolazio kroz Srbiju naša zemlja zarađivala 150 miliona evra godišnje.
Takođe, nadležnosti Evropske kancelarije treba promeniti zbog novih globalnih okolnosti. Kao što piše nemački "Velt", Rusija je danas ponovo velika globalna sila. Na primer, Evropska unija je 24% prirodnog gasa uvozila iz Rusije u 2004. godini. Po pojedinim zemljama to izgleda ovako: Italija 28%, Nemačka 39%, Austrija 65%. Ruska državna kompanija "Gasprom" je u 2006. godini bila među deset najvećih svetskih kompanija po tržišnoj vrednosti.
Akcije "Gasproma" su u tom periodu dostigle tržišnu vrednost od 150 milijardi evra i bile su vrednije od akcija velikih kompanija kao što su "Tojota" ili "Volmart".
Rusija je u 2006. godini imala budžetski suficit od 48,7 milijardi evra. Sa druge strane, Nemačka i Francuska su u istom periodu imale budžetski deficit.
Takođe, u Rusiji opada nezaposlenost, a u EU ima 20 miliona nezaposlenih. Jeljcinova Rusija je 1995. godine ostvarila deficit od šest milijardi evra u trgovini sa EU, ali 2003. godine Brisel je u trgovini sa Putinovom Rusijom zabeležio deficit od 18 milijardi evra. Ruske devizne rezerve su u 2006. godini bile šest puta veće od nemačkih. Ruski stabilizacioni fond je dostigao 75 milijardi evra u aprilu ove godine. Prema procenama eksperata Svetske banke, on će do 2030. godine dostići 1.700 milijardi evra.
Dame i gospodo, predlagač zakona o budžetu je u kalkulaciji o inflaciji, kursu dinara i kontroli rasta cena u javnom sektoru uračunao i cenu nafte, ali upravo ta prognoza nam ukazuje na neophodnost saradnje sa Ruskom Federacijom kao glavnim partnerom i opravdanost ovog amandmana. Rusija je 2005. godine proizvodila devet miliona barela nafte dnevno, a od toga izvozila sedam miliona barela.
Prema podacima OPEK-a, Rusija je u junu 2006. godine proizvodila 46.000 barela dnevno više od Saudijske Arabije. Dakle, Rusija je bila najveći proizvođač nafte na svetu. Međunarodna agencija za energiju predviđa da će 2010. godine Rusija proizvoditi 10,6 miliona barela nafte. Sa druge strane, Evropska unija je 2004. godine uvozila 11 miliona barela nafte dnevno.
Na kraju, prema procenama koje je na Međunarodnom ekonomskom forumu izneo potpredsednik ruske Vlade Sergej Ivanov, ruski BDP po glavi stanovnika će do 2020. godine dostići oko 22.000 evra.
Dakle, Kancelarija treba da uskladi svoje nadležnosti sa našim ekonomskim interesima i novim globalnim okolnostima. Tačnije, treba da usmeri svoju aktivnost na saradnju sa Ruskom Federacijom, onako kako to tražimo u amandmanu. Jedino tako možemo ostvariti ciljeve koje predviđa predlagač u zakonu o budžetu: makroekonomska stabilnost, dinamičan privredni rast, rast zaposlenosti i standarda građana.

Za Poslaničku grupu manjina narodni poslanik Rajko Đurić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 226. Moje pitanje je upućeno vama, gospodine predsedniče. Demokratija se vidi i iskazuje ne samo u radu u ovoj sali ovde već i u našim sobama, tj. u uslovima koji nam omogućavaju valjan i efikasan rad.
Ne znam da li vi, gospodine predsedniče, znate da sam ja verovatno jedini poslanik koji nema radnu prostoriju; sa gospođom Dušicom Markov, sekretaricom, delim radnu prostoriju, koja služi za odlaganje kafe, novina itd.
U međuvremenu sam obavešten da je bilo nađeno rešenje da i ja dobijem sobu. Međutim, neki od sekretarčića Skupštine rekli su da je ta soba predviđena za neke službe. Ja ne znam koje sve službe imamo, da li imamo i te službe koje nas eventualno prisluškuju, pa su onda one po tome u povoljnijem položaju.
Izričito zahtevam da se u toku dana za mene obezbede odgovarajući radni uslovi. U protivnom, ja to kažem iako nisam čovek od skandala, ali izgleda da me neko primorava da svoja radna i poslanička prava branim na taj način, izneću svoj pisaći sto pored lifta. Neka se vidi odnos prema ciganskim poslanicima u ovoj zemlji, jer očigledno je to indeks diskriminacije prema poslanicima nacionalnih manjina. Dakle, ja sam jedini poslanik koji do današnjeg dana nema svoju sobu.
Oprostite, molim vas, ja sam jutros vas zamolio, vaša sekretarica se nije javila. Zamolio sam gospodu koja su sekretari, oni se nisu javili. To znači da sekretari određuju prava poslanika. To je moglo i može samo u totalitarnim državama, a u demokratskim državama, a ja verujem da je ovo demokratska država, sekretar ne može da određuje prava narodnim poslanicima. Ja ću inicirati da se ti službenici kazne.
A vaša je dužnost, gospodine predsedniče, jer ja pripadam onoj filozofskoj struji koja se zove ortopedija duha, vi ste ortoped i osnovno pravilo filozofije ortopedije duha glasi – uspravno stajati jeste glavno i osnovno što čovek treba i mora da nauči.

Hvala vam puno. Problem će biti rešen u toku dana. Nismo ni znali za taj problem. Da ne produbljujemo dalje, hvala puno.
Po amandmanu se javio narodni poslanik Zoran Krasić. Poslanička grupa SRS ima još tri minuta. Izvolite.

Ja se nadam da su građani koji su pratili TV prenos imali prilike da čuju ovo što je gospodin Dejan Mirović rekao povodom ovog amandmana, pošto je u sali bila galama pa poslanici baš nisu mogli to da čuju. Ali vam skrećem pažnju, gospodo poslanici, da uzmete stenogram izlaganja gospodina Dejana Mirovića. On je magistar pravnih nauka koji prati ove relacije Istok - Zapad, objavio je nekoliko knjiga u kojima je pokušao da naučnim metodama dođe do neke naučne istine, do nekih zaključaka. Kada se stavi crta posle tih njegovih istraživanja, svaki korak prema EU je veliki minus za Republiku Srbiju, za sve naše potencijale i za sve naše građane.
Ja bih vam preporučio tu knjigu Dejana Mirovića, koja je zasnovana na analizi podataka EU, podataka naše zvanične statistike, podataka svih naših instituta koji su se bavili ovim fenomenom.
Vratiću se na ovaj amandman. Ova kancelarija košta 77 miliona dinara. Rekao bih, radi građana, da bi shvatili o kojoj se kancelariji radi, obično se u ime te kancelarije pojavljuje jedna plava gospođa, Tanja Miščević, koja govori o epohalnoj perspektivi ili, što obično Solana kaže, Srbiji treba ponuditi evropsku budućnost, evropsku perspektivu. To je ne samo ona šargarepa na nekom štapu, nego je to nešto daleko, nedodirljivo. Ona je promoter te tzv. politike evropskih integracija. Pošto malo u njenim rečenicama ima govora o ekonomiji, ona je prepoznatljiva po onoj rečenici - puna saradnja sa Hagom.
Znači, i ta kancelarija se razlikuje od Nacionalnog saveta samo u ciframa i brojkama koliko će da se potroši. Znači, to je sve jedna te ista grupa.
Samo ću vas obavestiti koliko ima zaposlenih u toj Kancelariji za pridruživanje EU; bilo je 36, a sada će biti 52. Vidite, Kancelarija za saradnju sa medijima ima ukupno 33 zaposlena i sada, ako se uporede ove ekonomske klasifikacije koje se tiču plata, videćete da su, otprilike, plate u masi iste, ista su izdvajanja. Kancelarija za saradnju sa medijima, vidite u 411, ima sumu od 31,3 miliona dinara. Kancelarija za pridruživanje EU...
(Predsednik: Molim vas, isteklo vam je vreme od tri minuta, možemo i kasnije da nastavimo. Isteklo vam je vreme, 3 minuta i 10 sekundi, ipak pročitajte to do kraja.)
Nije problem. Vidite, velika je razlika u broju zaposlenih. To je dokaz da ste nešto pogrešno planirali, verovatno.
Skrenuo bih vam pažnju, gospodine ministre, na još jednu vrlo važnu činjenicu. Ova Kancelarija za pridruživanje EU dobiće 13,5 miliona dinara iz inostranstva. Neko nam pomaže parama da ta plava gospođa, Labusov kadar u Vladi, ispriča neku lepu pričicu o EU. To građani Srbije moraju da plate 77 miliona dinara. Potpuno nepotreban trošak za Republiku Srbiju, tim pre što EU na nas, verujem, čak i ne računa.

Hvala puno. Da li još neko želi reč povodom amandmana? (Ne.)
Na član 5. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Slaviša Topalović.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada je odbila ovaj amandman.
Da li još neko želi reč? Izvolite. Reč ima narodni poslanik Predrag Stošić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 5. razdeo 3. u glavi 3.9 naslov "Služba Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa" menja se i glasi: "Fond za razvoj Republike Srbije".
Obrazloženje: dosadašnja politika Vlade Republike Srbije nije dala očekivane rezultate i poboljšala uslova života i smanjila međunacionalnu netrpeljivost. Jedan od razloga za to je i što su predsednici opština trošili novac dat od Republike ne poštujući ravnomernost razvoja opština. Jedini kriterijum je bio, pri trošenju tih sredstava, broj birača koji su glasali za njih. Bolje je usmeriti ova sredstva u Fond za razvoj Republike Srbije, imajući u vidu sadašnje stanje u privredi.
Kada je reč o radu Koordinacionog tela, kao i njihovog predstavnika Sime Gazikalovića, ističem da rezultata na jugu Srbije nema.
Znači, ovaj Sima Gazikalović se pojavio prvi put u javnosti tek na ovoj vanrednoj sednici Skupštine u Bujanovcu, gde nije rekao nijednu reč. Znači, u javnosti ga uopšte nema. Na početku, kada je bilo formirano ovo telo, bilo je reči da će oni non-stop izlaziti u javnost i pokušavati da reše određenu problematiku na jugu Srbije. Znači, formiranje ovog tela je bilo uslovljeno smirivanjem sukoba podstaknutih od grupa pojedinih Albanaca koji su želeli da prikažu da su u neravnopravnom položaju. To, svakako, nije bilo istina. Podaci ovog tela danas nisu dostupni javnosti, niti se njihovi predstavnici pojavljuju u medijima kako bi nas informisali o svom radu. S pravom se postavlja pitanje da li ih neko uopšte kontroliše i kome polažu račune.
Pošto su njihovi rezultati na jugu Srbije nikakvi, SRS ovim amandmanom predlaže da se sredstva koja su se do sada ulagala u ovo telo preusmere u Fond za razvoj Republike Srbije, koji će ih, nadamo se, uložiti u ravnomerni privredni razvoj svih opština na jugu Srbije, koje su trenutno, prema svim pokazateljima, najsiromašnije u Srbiji. Napominjem da je stopa nezaposlenosti u Srbiji 27 posto, a na jugu Srbije u Pčinjskom regionu 63 posto.
Podsećam stranke vladajuće većine na njihova predizborna obećanja o izdvajanju većih sredstava za brži privredni razvoj ovog dela Srbije, pošto su se do sada toga sećali samo u vreme izbora. Evo vam prilike da usvajanjem ovog amandmana konkretno nešto uradite, pozitivno, za stanovništvo opština juga Srbije. U protivnom, opet ćete svima pokazati da za vas ne postoji Srbija ispod Grdeličke klisure.