Dame i gospodo, amandmanom se traži izmena nadležnosti Kancelarije za pridruživanje EU. Potreba za ovom promenom proističe iz najvećeg problema naše ekonomije, a to je spoljnotrgovinski deficit.
Uostalom, i predlagač zakona o budžetu priznaje da je spoljnotrgovinski deficit već duže vreme najveći makroekonomski problem naše privrede. Predlagač navodi da je u 2007. godini došlo do, citiram, "visokog rasta spoljnotrgovinskog deficita".
Takođe, prema procenama Ekonomskog instituta, spoljnotrgovinski deficit će u ovoj godini dostići oko 8,5 milijardi evra. Ekonomista Mlađan Kovačević predviđa da će u ovoj godini spoljnotrgovinski deficit dostići rekordnih 9,3 milijardi dolara. Urednik "Monitora" Fonda za razvoj ekonomske nauke dr Pavle Petrović iznosi da je u prva tri meseca ove godine rast spoljnotrgovinskog deficita bio veći od rasta BDP-a.
Dame i gospodo, jasno je da je spoljnotrgovinski deficit posledica jednostrane i nerealne ekonomske politike koja forsira izvoz u EU, iako naši privrednici na tom tržištu nemaju nikakvu šansu pored nemačkih i francuskih monopola. Ta činjenica se posebno priznaje čak i u nacionalnoj strategiji Srbije za pristupanje EU iz juna 2005. godine. Na primer, na strani 59. tog državnog dokumenta piše da je rast spoljnotrgovinskog deficita, citiram, "dramatičan". Zatim se na strani 79. konstatuje da se najveći procenat trgovinskog deficita generiše u razmeni sa EU, preko 50%. Na strani 57. preporučuje se da se vrednost izvoza poveća, citiram: "efikasnijim korišćenjem sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom". Naglašavam, sa Rusijom, a ne sa Evropskom unijom.
Dakle, brojni ekonomski podaci ukazuju da je potrebno preispitivanje nadležnosti Kancelarije za pridruživanje EU u kontekstu ovog amandmana. Na takav zaključak nas upućuje i nepristrasna analiza iskustava istočnoevropskih zemalja, novih članica EU. Nažalost, takvu analizu ne obezbeđuje Kancelarija za pridruživanje EU, iako je to bila njena dužnost. Naprotiv, prema podacima iz ankete koja je rađena za potrebe Kancelarije za pridruživanje u 2006. godini 41% anketiranih je izjavilo da nije informisano o procesu pridruživanja EU, a 32% da je samo delimično informisano.
Dakle, naši građani nemaju prave podatke o negativnim efektima pridruživanja Evropskoj uniji, iako je Vlada Srbije bila dužna da im to obezbedi. Na primer, naši građani su bili uskraćeni za sledeće podatke koje su izneli američki državni organi. Od 2000. do 2005. godine spoljni dug deset istočnoevropskih zemalja, novih članica EU, porastao je za 150 miliona evra. Mađarski spoljni dug je u prvoj polovini 2006. godine dostigao 80 milijardi evra. Spoljni dug je nastavio da raste, iako je, po rečima mađarskog ministra finansija Vereša, veći deo sredstava od prodaje aerodroma u Budimpešti 2005. godine utrošen za otplatu spoljnog duga. Veliki neredi u Budimpešti imali su uzroke i u činjenici da je Mađarska imala u 2006. godini budžetski deficit od 7,7 milijardi evra.
U prvoj polovini 2006. godine poljski spoljni dug je dostigao skoro neverovatnih 110 milijardi evra. Prema podacima iz poljskih izvora, pre učlanjenja u EU nezaposlenost u Poljskoj je iznosila 12,4%. U 2006. godini ona je dostigla 18,8%. U periodu od 2004. do 2006. godine iz Poljske se iselilo oko dva miliona Poljaka. Oni danas na Zapadu rade najgore i najslabije plaćene poslove.
Cene nekretnina u osam istočnoevropskih zemalja članica EU su porasle za 100% nakon 2004. godine. Dakle, ako odbacimo ideološku ostrašćenost i fraze o nekakvom evropskom putu, uvidećemo da je Evropska unija dobar projekat, ali samo za zemlje Zapadne Evrope. U tom kontekstu naša ekonomska strategija treba da se orijentiše ka ruskom tržištu, a ne ka tržištu EU, upravo na onaj način koji predlažemo u amandmanu.
Podsećam vas, imamo jedinstven ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Taj ugovor je naša najveća razvojna šansa. Nažalost, taj ugovor nije ratifikovan u ruskoj Dumi, iako se u 90% slučajeva koristi u praksi, često od strane inostranih preduzeća u našoj zemlji. Prethodna vlada je netačno najavljivala ratifikaciju tog ugovora za prvi kvartal ove godine.
Poznato je i da zbog ugovora o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom zapadne firme žele da sarađuju sa našim firmama. To potvrđuju izjave direktora Kancelarije italijanskog Instituta za spoljnu trgovinu, slovenačkog privrednog predstavnika u Beogradu i konkretni primeri saradnje kao što je ona između "Goše" i nemačke firme "Geng".
Amandman treba prihvatiti zato što je u 2006. godini robna razmena između Rusije i Srbije dostigla 1,8 milijardi evra. U prva četiri meseca ove godine robna razmena je dostigla 700 miliona evra. Dakle, Rusija je bila prvi partner Srbije, sa učešćem u robnoj razmeni od 16,1%. Takođe, iz Rusije smo uvezli u prva tri meseca ove godine robe u vrednosti od 486 miliona evra, dakle više nego iz Nemačke i Italije zajedno.
U oblasti energetike upućeni smo na Rusku Federaciju više nego na EU. U toj oblasti osnov naše saradnje trebalo bi da bude međudržavni sporazum između Vlade SRJ i Ruske Federacije iz 1996. godine. Procenjuje se da bi samo od tranzitnih taksi od gasovoda koji bi prolazio kroz Srbiju naša zemlja zarađivala 150 miliona evra godišnje.
Takođe, nadležnosti Evropske kancelarije treba promeniti zbog novih globalnih okolnosti. Kao što piše nemački "Velt", Rusija je danas ponovo velika globalna sila. Na primer, Evropska unija je 24% prirodnog gasa uvozila iz Rusije u 2004. godini. Po pojedinim zemljama to izgleda ovako: Italija 28%, Nemačka 39%, Austrija 65%. Ruska državna kompanija "Gasprom" je u 2006. godini bila među deset najvećih svetskih kompanija po tržišnoj vrednosti.
Akcije "Gasproma" su u tom periodu dostigle tržišnu vrednost od 150 milijardi evra i bile su vrednije od akcija velikih kompanija kao što su "Tojota" ili "Volmart".
Rusija je u 2006. godini imala budžetski suficit od 48,7 milijardi evra. Sa druge strane, Nemačka i Francuska su u istom periodu imale budžetski deficit.
Takođe, u Rusiji opada nezaposlenost, a u EU ima 20 miliona nezaposlenih. Jeljcinova Rusija je 1995. godine ostvarila deficit od šest milijardi evra u trgovini sa EU, ali 2003. godine Brisel je u trgovini sa Putinovom Rusijom zabeležio deficit od 18 milijardi evra. Ruske devizne rezerve su u 2006. godini bile šest puta veće od nemačkih. Ruski stabilizacioni fond je dostigao 75 milijardi evra u aprilu ove godine. Prema procenama eksperata Svetske banke, on će do 2030. godine dostići 1.700 milijardi evra.
Dame i gospodo, predlagač zakona o budžetu je u kalkulaciji o inflaciji, kursu dinara i kontroli rasta cena u javnom sektoru uračunao i cenu nafte, ali upravo ta prognoza nam ukazuje na neophodnost saradnje sa Ruskom Federacijom kao glavnim partnerom i opravdanost ovog amandmana. Rusija je 2005. godine proizvodila devet miliona barela nafte dnevno, a od toga izvozila sedam miliona barela.
Prema podacima OPEK-a, Rusija je u junu 2006. godine proizvodila 46.000 barela dnevno više od Saudijske Arabije. Dakle, Rusija je bila najveći proizvođač nafte na svetu. Međunarodna agencija za energiju predviđa da će 2010. godine Rusija proizvoditi 10,6 miliona barela nafte. Sa druge strane, Evropska unija je 2004. godine uvozila 11 miliona barela nafte dnevno.
Na kraju, prema procenama koje je na Međunarodnom ekonomskom forumu izneo potpredsednik ruske Vlade Sergej Ivanov, ruski BDP po glavi stanovnika će do 2020. godine dostići oko 22.000 evra.
Dakle, Kancelarija treba da uskladi svoje nadležnosti sa našim ekonomskim interesima i novim globalnim okolnostima. Tačnije, treba da usmeri svoju aktivnost na saradnju sa Ruskom Federacijom, onako kako to tražimo u amandmanu. Jedino tako možemo ostvariti ciljeve koje predviđa predlagač u zakonu o budžetu: makroekonomska stabilnost, dinamičan privredni rast, rast zaposlenosti i standarda građana.