Gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo, ovde je ključno pitanje kako je moguće da tri vlade ne sprovedu u život jedan zaključak.
Zamislite kada bi u Narodnoj skupštini, koja ratifikuje različite ugovore o međunarodnim kreditima koje su uzele lokalne samouprave, javna preduzeća ili sama država, kada se promeni vlast, došli i rekli ovde - puj pike ne važi ovo što je ovaj parlament ratifikovao, mi idemo ispočetka.
Dakle, ili Vlada vlada ili ne vlada. Bilo bi lepo, mada od obećanja nema ništa, da zaista ministar kaže - u redu, ne može, jeste problem.
I ja isto mislim da je budžetska rezerva od dve milijarde za državu kao što je naša kritična, da treba da bude veća ako može, ali to nije dobro obrazloženje za ovo što mi ovde tražimo.
Mi smo ovde imali obećanje, npr. kaže ministar finansija Dinkić - ja nisam znao da postoji regionalni vodosistem Rzav, prvi put čujem u životu, ali kad budemo usvajali naredni budžet ja ću predložiti da se to finansira iz budžeta, pa se promeni Vlada, pa to što je ministar rekao više ne važi. To tako nije normalno i nije fer.
Dakle, ovde postoji zaključak Vlade iz 2002. godine. Posle toga je došla još jedna vlada i sada još jedna vlada. Pitanje je zaista da li hoćemo ili nećemo da ovaj novac vratimo i nema sledećeg pitanja. Hoćemo ili nećemo?
Ako hoćemo kažemo - hoćemo, ovo je dinamika i ovo su izbori. Mi smo vlasni da donesemo takvu odluku. Narodni parlament, Narodna skupština može sve. Može sve u skladu sa Ustavom.
Ja sam koliko pre dva dana predložio da se uvede način naplate izrabljivanja prirodnog faktora u Srbiji. Ovi koji prodaju vodu, koji uzimaju laporac, koji prodaju krečnjak, 70-80 miliona evra leži tamo, nema ko da pokupi. Glasaćemo da se donese zakon, a vi kažete – evo, daćemo ovih sedam miliona evra ili koliko je to već za dijasporu. Dakle, izvori postoje.
Nisu ovde sporni izvori, sporna je politička odluka, koja vama može biti teška i mi to razumemo, ali dijaspori ste dali pravo da glasa, ali ste joj uzeli pare, i pravo glasa i pare, sve na jednom mestu. Onda je to vlast kakvom ste se predstavljali u izbornoj kampanji. Dakle, brukamo se kao matica.
Imate ovde 14 ili 15 odluka skupštinskog Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije, kojima se moli, sugeriše i traži da se ovo pitanje razreši. Ne radi se ovde o nečemu što neko ne razume, nego se samo radi o tome da li neko može to politički da izdrži u ovom trenutku.
Dakle, recite - u ovom trenutku ne možemo to politički da izdržimo, i mi ćemo to razumeti. Dakle, u septembru, odnosno oktobru mesecu razgovaraćemo o budžetu za 2008. godinu. Sve što smo danas rekli ponovićemo ponovo i neće biti nikakve dileme. To je manje od 100 dana.
Dakle, dajte reč, održite reč, evo u ime dijaspore ćemo da se izvinimo. Dakle, nije problem. Rešavamo to u januaru mesecu, ali to treba da znamo i izađite pred ove ljude koji dolaze ovih dana, o čemu je govorila gospođa Vučić, i recite - ovo ćemo rešiti od 1. januara. I to je dobar odgovor, ali on mora biti sa najvišeg mesta i moramo imati poverenja u ono što ministri saopštavaju.

Hvala, Baraliću. Ja se izvinjavam gospodinu Cvetkoviću. Izvolite, gospodine ministre. Čovek se javio još pre deset minuta, ali u žaru ove diskusije ja sam...

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da me stalno prozivate da nešto kažem, ali nikako mi ne dajete reč. Suština ovog problema u osnovi jeste u tome što je naša rezerva od dve milijarde prosto takva da ona ne omogućava dalje smanjenje.
Zahtev od 260 miliona predstavlja 14-15% rezerve, i to prosto ne može ovaj budžet da održi.
U tom smislu, odgovor da se ne prihvata amandman nije odgovor da on nije pravno moguć. Znači, on je pravno moguć, možete smanjiti rezervu i tačno je u balansu. Ovde je problem što mi nemamo, ovako koncipirano, finansijskog kapaciteta da to izdržimo i to pre svega iz razloga što je ovaj amandman i ovaj problem, bar što se tiče mene, Ministarstva finansija, izbio na videlo u poslednjih nekoliko dana.
Mislim da taj problem ne samo da nije nerešiv, nego je veoma lako rešiv, pa je čak mogao biti rešiv i u okviru ovoga da ne utiče na deficit. To je sada malo stručna priča, ali ovde se radi o jednom potraživanju koje ima svoj pandan u stečajnoj masi i njegov otkup od strane države u osnovi ne bi išao na trošak budžeta, već bi išao u ono što se zove nabavka finansijske imovine, tako da to ne bismo morali, ja to sada tako sagledavam.
Takav amandman nije dat i mi ne možemo o ovom amandmanu da rešavamo na drugi način. Iz navedenog razloga mogu da kažem dve rečenice koje mislim da su relevantne. Odbijanjem ovog amandmana od strane Vlade nije poslat signal da Vlada odbija da ovo postoji kao problem države i da ga reši. To je pod jedan. Pod dva, mi ćemo odmah nakon što usvojimo budžet sesti i ozbiljno se pozabaviti ovim problemom, i moje je čvrsto ubeđenje da će on u narednih nekoliko meseci biti rešen na zajedničko zadovoljstvo.

Da li se još neko javlja za reč? Po Poslovniku, Dušan Bajatović.

Nisam se raspustio, gospodine Šami, vi ste mi bili predsednik, i to veoma dobar, u Saveznoj skupštini, ali želim da valorizujem samo inicijativu gospođe Vučić, ubeđen da je najbolji argument ovog budžeta zaista 131 poslanik, ako bude tu, glasaćete za njega.
Prema tome, lako ćete vi ovo preglasati, ali bih molio, makar to bilo interno između nas, gospodine ministre, da izvestite našu poslaničku grupu o načinu (i to da nas pismeno izvestite, ako je moguće, narednih dana, ako već ne možete ovo da prihvatite) kako je moguće, kako mislite da ovaj problem rešite i kada. Moguće je ovako kako ste rekli, ali ja bih zaista molio da još jednom razmislite do kraja glasanja, ne znam da li je to poslovnički moguće, da kao predlagači probate da izmenite neku od ekonomski neklasifikovanih stvari ili nešto slično, da ovde nađemo rešenje.
Ako ne, onda nas pismeno izvestite, poslaničku grupu SPS, da li je moguće u toku ove godine, na koji način i do kada rešiti ovaj problem i mi bismo vam na tome bili zahvalni.

Na član 5, razdeo 12, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga i Pastor Balint.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Laslo Varga.

 

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o budžetu za 2007. godinu za nas predstavlja nastavak ignorantskog odnosa Vlade i vladajuće koalicije prema nacionalnim manjinama. Posle izloženog programa Vlade 15. maja nije ovo, naravno, bilo nimalo neočekivano. Kada smo u raspravi o Zakonu o ministarstvima govorili o neophodnosti formiranja ministarstva za ljudska i manjinska prava, onda nam je rečeno da će se svako ministarstvo baviti problemima nacionalnih manjina. Rezultat te brige o manjinskim pravima, po nama, jeste ovaj predlog budžeta.

Svesni činjenice da ovaj predlog budžeta ne možemo amandmanima poboljšati, podneli smo jedan amandman na Predlog budžeta, kojim se predlaže povećanje dotacije nacionalnim savetima nacionalnih manjina sa 63 miliona 100 hiljada dinara na 163 miliona 100 hiljada dinara, i to u skladu sa zahtevima svih formiranih nacionalnih saveta u Republici Srbiji.

Prihvatanje ili odbijanje ovog amandmana će predstavljati jasan signal nacionalnim manjinama da li Vlada ili vladajuća većina i dalje želi da nastavi sa ovom politikom omalovažavanja nacionalnih manjina ili će krenuti nekim drugim putem.

Obrazloženje kojim se predlaže odbijanje amandmana od strane Vlade je, po meni, krajnje cinično. S jedne strane, razlog zašto se predlaže odbijanje ovog amandmana je da se predloži povećanje sredstava za nacionalni savet za čak 2,6 puta više u odnosu na predloženi iznos. Ne znam da li je Vlada na jučerašnjoj telefonskoj sednici za nekoliko minuta uspela da sagleda potrebe nacionalnih saveta. Ako je uspela, onda mislim da je Vlada veoma efikasna, ali sumnjam u to.

Sa druge strane, ako pročitam obrazloženje Vlade onda moram zaključiti da je Vlada potpuno pogrešno razumela obrazloženje koje smo mi dali uz amandman, obrazloženje koje inače sadrži pet tačaka, a Vlada se bavi samo jednom tačkom tog obrazloženja i to potpuno pogrešno. U ovom obrazloženju stoji da su u raznim ministarstvima predviđena sredstva za obrazovne, kulturne, medijske i druge ustanove nacionalnih manjina i da iz tog razloga nije potrebno povećati iznos koji se daje nacionalnim savetima.

Ako pročitate obrazloženje amandmana, onda jasno proizilazi da mi ova sredstva, ovo povećanje ne tražimo iz razloga što u raznim ministarstvima ne postoje sredstva za nacionalne manjine, nego iz razloga što Vlada od 2002. godine, kada je usvojen Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, nije ispunila svoju obavezu i nije formirala fond za nacionalne manjine u skladu sa tim zakonom. Jednostavno ne postoji fond iz kojeg bi se finansirale razne aktivnosti iz ovih oblasti.

Sa treće strane, po meni je veoma indikativno da u ovom obrazloženju stoji da su u Ministarstvu za dijasporu opredeljena sredstva za aktivnosti nacionalnih manjina. Ne znam da li to znači da Vlada misli da nacionalne manjine koje žive u Srbiji čine dijasporu. Mislim da u ovom trenutku to još nije slučaj i nadam se da se ni u budućnosti neće to desiti.

Postavlja se logično pitanje kako će članovi poslaničkog kluba DS-a koji pripadaju nacionalnim manjinama s jedne strane sebi, a sa druge strane i pripadnicima svojih zajednica objasniti da će nacionalnim savetima pripasti realno manje sredstava za vreme mandata ove vlade, u kojoj Ministarstvom finansija rukovodi Demokratska stranka, u odnosu na period kada je Vladu podržavala Socijalistička partija Srbije. U poslaničkoj grupi Demokratske stranke sede predsednici manjinskih stranaka, čak i predsednica jednog nacionalnog saveta; kako će ona ili kako će oni objasniti pripadnicima svojih zajednica, a i samim članovima svojih nacionalnih saveta, da se i dalje na ovaj način ovim budžetom vrši omalovažavanje ovih institucija?

Naravno, postavljam pitanje gospodinu Tamašu Totu, koji nažalost nije u ovom trenutku u sali, pripadniku moje nacionalne zajednice, kako će on moći da glasa za ovaj budžet koji je protivan interesima mađarske zajednice i kako neće podržati amandman koji je u interesu mađarske zajednice, kako će to sebi i pripadnicima mađarske zajednice u Srbiji objasniti?

Još jednom pozivam sve poslanike, pre svega onih stranaka koje se u svojim programima, barem na papiru, zalažu za prava nacionalnih manjina da to i na delu, usvajanjem ovog amandmana, pokažu.

Na samom kraju, ukoliko sada ministar finansija izađe za govornicu i kaže da će se rebalansom budžeta ili na bilo koji drugi način u nekom narednom periodu ovaj problem rešiti, onda želim unapred reći da je to za nas neprihvatljivo jer smo se u poslednjih četiri-pet godina naslušali raznih i pre svega praznih obećanja, tako da je za nas jedino prihvatljivo da se ovaj amandman prihvati i da se na ovaj način pošalje, bar u ovom smislu, jedan pozitivan signal nacionalnim manjinama.

Po amandmanu reč ima narodni poslanik Gojko Radić.

Gospodo poslanici, dobro da je Mrkonjić malo otišao da se odmori, pošto smo videli da je od vođenja Skupštine počeo da cinkari poslanike koji su suflirali kome šta iz klupa; evo, sada neće imati priliku ako neko nešto suflira, pa malo neka se i odmori.
Gospodo poslanici, evo, vidimo da jedino SRS, kada je nešto od vitalnog interesa i značaja za nacionalne manjine, uvek i u svakom trenutku pokušava da iznađe mogućnost da im da volje da obavljaju svoje delatnosti i da mogu da nesmetano sprovode one aktivnosti koje su potrebne za nacionalne manjine, pa tako i ova sredstva iz budžeta koja oni traže.
U svakom slučaju, SRS će podržati ovaj amandman i u danu za glasanje glasati za ovaj amandman, a neka se Savez vojvođanskih Mađara potrudi, pošto je on inicijator i predlagač ovog amandmana, da nađe podršku u većini koju je uvek pomagao i za koju je uvek glasao kada su izbori, ali uvek samo protiv SRS. Ali, evo, dokazalo se da je SRS protivnik nacionalnih manjina samo kada su izbori, a nikada nigde, na bilo kom drugom mestu.
Gospodo iz vladajuće većine, čujem malopre jednog govornika, ne bih spominjao ime da ne bih davao povoda za repliku, koji kaže da je ovaj budžet u rezervama tako mali, da su sredstva mala da bi bilo veoma opasno da se iz ove pozicije skinu sredstva, ovih 100 miliona za nacionalne savete nacionalnih manjina. Imamo mi pozicija gde ste vi prikrili novac i sklonili ga kada vam zatreba, a jedna od pozicija je ono ministarstvo bez portfelja, tj. ministar bez ministarstva. Tamo se nalaze ogromna sredstva, pa će on biti najlepši i najbolji ministar u Vladi za vas ministre u Vladi, jer kada vam god zafali novca vi ćete od njega tražiti da vam prebaci i posudi novac, tako će on biti među vama najomiljeniji. Možete vi iz ovih sredstava da prebacite, koja su u ovom amandmanu tražena, pa kasnije da ta sredstva posudite od tog ministra bez portfelja i tu će biti namireno, neće biti problema što se tiče toga. Toliko o vašem izgovoru da je ovo teško i da je neizvodljivo. Izvodljivo je.
Pre par dana smo čuli vapaje Demokratske stranke od poslanika gospođe Čomić, što se tiče nacionalnih manjina. Zašto se gospođa Čomić nije založila, upotrebila svoj autoritet da ministar iz njene stranke prihvati ovo i da se Demokratska stranka založi za sve ovo što je predloženo u amandmanu? Zašto gospodin predsednik, gospodin Dulić iz Demokratske stranke, koga je Savez vojvođanskih Mađara podržao za izbor predsednika ovog parlamenta, nije učinio jedan napor i pomogao da saveti nacionalnih manjina dobiju ova sredstva?
Zašto uvek SVM prihvata ovakve stranke i u njima traži korisnog partnera i prijatelja kada vidi da ga uvek izdaju, a tako i druge nacionalne manjine, da su im samo potrebni kada su izbori?
Setite se samo izborne kampanje, mi smo poslanici ovog parlamenta, poslednjih izbora, setite se samo kako je Demokratska stranka obmanula Nacionalno veće Bunjevaca Vojvodine. Pogledajte samo na koji način, kako su im obećali poslanika. Znate šta kažu - znate, Mirko Bajić. Niste vi obećali, gospodo, Mirku Bajiću mandat, vi ste mandat obećali Nacionalnom veću Bunjevaca. Ne možete se vi pozivati ko je vama simpatičan, ko vam se sviđa, a ko ne sviđa. Nismo mi krivi što je Mirko vas napustio kada je video kakvi ste, pa pobegao iz DS-a, više sa vama nije mogao i otišao u neku drugu stranku, kod Vuksanovića ili ne znam gde. Sada vam se ne sviđa jer vas je napustio.
Bunjevačko nacionalno veće sa vama je sklopilo ugovor u predizbornoj kampanji i vi ste obećali da će Bunjevačko nacionalno veće imati svog predstavnika u ovim klupama. Ja sam vam prošli put rekao da poslanici pokrajinskog parlamenta ne mogu da budu i u republičkom parlamentu, ali je mogao Mirko Bajić da da ostavku i da imamo ovde i predstavnika Bunjevaca.
Tako se nešto Srpskoj radikalnoj stranci ne bi moglo nikada desiti – da da obećanje, javno obećanje, potpiše neki sporazum i da ga tako javno prekrši. Gospodo iz Demokratske stranke, olako dajete obećanja, olako ih kršite, olako varate ove nacionalne manjine i obećavate im. Bilo je i ranije obećanja i mi ih pamtimo, posebno kod nas gde je nacionalno mešovita sredina, multietnička, znamo kakvih obećanja je bilo i koliko je prevara bilo.
Ne želim da ovom diskusijom delujem na vas iz Demokratske stranke. Želim da delujem na nacionalne manjine koje preživljavaju sve ovo sa vama, da se jednom osveste i da vide ko su im iskreni prijatelji, da jednom malo pogledaju, da ostave te intrige državne bezbednosti i režima oko nacionalnih manjina kada su izbori pa u srpskim radikalima proglašavaju i traže neprijatelje.
Neka prelistaju malo događaje unazad, ako treba 15-20 godina, i neka upru prstom i pokažu gde su to nešto loše i slabo, nečasno učinili srpski radikali prema bilo kojoj nacionalnoj manjini ili pojedincu. Bilo je prozivanja po Vojvodini, u Subotici, kako se dešavaju etnički sukobi na nacionalnim ili ne znam kakvim osnovama. Nijednog u Subotici nije bilo, znaju ljudi koji dolaze iz Subotice. Svaki dan postoje kafanske tuče. Mogu da se tuku ljudi iste nacionalnosti i različitih, pa se to ne može svoditi na neku nacionalnu mržnju i da je to nešto organizovano. To su stvari koje znamo mi koji dolazimo iz tih krajeva.
Posebno podvlačim i tražim od nacionalnih manjina da se jednom dozovu, da jednom sednemo za sto, da vidimo gde su prijatelji, gde su pregovarači, sa kim mogu da razgovaraju, kome mogu da veruju i na koga mogu uvek da se oslone.
U Srpskoj radikalnoj stranci će uvek naći ravnopravnog partnera, dobrog prijatelja, saradnika i uvek će naići na reči razumevanja, dogovora i nikada neće biti prevareni.
Sa Demokratskom strankom, ja se nadam, ne možete računati i u njima nikada ne možete tražiti partnere. Ovaj zakon koji pripremaju za pokrajinski parlament je zakon obmane. Oni su našli nekog profesora da piše ovakav zakon koji nigde u svetu ne postoji, zakon obmane i prevare. Vi njima tamo trebate samo da bi sebi obezbedili kroz ove prevare uvek nekih 10-12 poslanika koji su na njihovoj strani. Sva suština i sva ova previranja i polemike oko tog zakona se vode u tom pravcu. Demokratska stranka ne priprema ovaj zakon na pokrajinskom nivou u interesu nacionalnih manjina, nego priprema ovaj zakon da sebi pripremi nekih 10-12 poslanika za rezervu; kada dođu izbori sve im obećaju, a kasnije - puj pike ne važi.
Pričam sa argumentima i činjenicama. Ako neko može da ospori ove činjenice, izvolite, tu je govornica. Mi koji dolazimo odozgo, iz Subotice, iz Vojvodine smo svedoci šta se dešava i kakva su obećanja Demokratske stranke. Nijedno nije ispunjeno. Šta vam je to ispunila? Kakvo obećanje, kakav dogovor je ispoštovala? Da se ne vraćam unazad, što se tiče diskusija koje je vodio Korhec na televiziji i rekao je na kraju da od tih obećanja ništa nije bilo.
Uglavnom, ja od vas tražim da u Srpskoj radikalnoj stranci tražite partnera i da mi uspostavimo prijateljske, dobrokomšijske odnose, kao što imamo mi gore u Subotici, i da krenemo nekim putevima, da jednom zauvek Demokratskoj stranci kažemo da ne može olako da daje obećanja i da vara kroz svoja obećanja.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pa ministar Cvetković, pa Nadica Momirov. Izvolite.