Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, izvolite.

Amandman kolege Dragana Živkova-Džaje, govori o tome da se predlaže povećanje donje granice ukupnog prometa na osnovu kog se stiče mogućnost optiranja za ulazak u sistem PDV. Zaista mi je besmisleno obrazloženje koje daje Vlada u sledećem smislu – ako je reč o oporezivim proizvodima, ne o onima koji nisu oporezivi ili su u sistemu oslobađanja, svi ti mali, a da ih uslovno nazovem mali, učesnici u prometu već su na jedan način diskriminisani, jer obveznici PDV nerado sa njima rade, jer njihov ulazni PDV ne može im biti odbitna stavka.
Znači, govorimo o proizvodima koji se oporezuju. Velike firme, velika javna preduzeća, oni koji imaju državno učešće ili većinsko učešće predstavnika države u kapitalu, a akcionarska su društva, ne moraju imati neizostavni državni kapital.
U sprovođenju sistema javnih nabavki nerado rade sa takvim firmama. Znači, već se sužava krug onih sa kojima oni mogu da posluju.
S druge strane, one koji su do sada imali limit dva miliona, predstavljaju grupu preduzetnika i pravnih lica koja se bave raznovrsnim delatnostima, a u narodu ih zovu paušalci. Pa ima jedna grupa lekara, stomatologa, privatnih advokata, pa marketinških agencija i uslužnih firmi koje ovim predlogom zakona ostaju van prave kontrole i zato ne pospešujete nego podstičete malverzacije i manipulacije, time što će oni ne fiskalnom kasom, ne računom, ne pojedinačnim računom, biti podstaknuti da prikažu svaku učinjenu uslugu, nego naprotiv, imaće neki paušalni iznos za plaćanje poreza.
Znači, ne paušalno oporezivanje, nego paušalno plaćanje poreza na određeni promet, čime vi šaljete jasnu poruku da agencije tog tipa, razne kuće tog tipa preko kojih je vrlo lako moguće skrenuti novac iz legalnih tokova, imaju širi prostor za rad.
Ono što želim da kažem, ovo je zahtev nekih koji su vama bliski, ovo nije zahtev stranih investitora, ovo nije zahtev ni direktiva EU.
Nije istina da imaju onu neto poresku obavezu manju, ovo je prosto omogućavanje, odnosno odgovor na zahteve nekih koji to od vas traže, a to nije ni grupa preduzetnika, to nisu ni zanatlije, to nisu ni oni čije delatnosti želimo da podstičemo, već naprotiv, veliki broj onih kojima omogućavate da posluju u sivoj zoni prometa.
Ono što podržavam ukupno ovim zakonom jeste da omogućite razvoj dobrovoljnih penzijskih fondova i fondova za upravljanje njima. Mi kao društvo ako nam u ovom trenutku nisu potrebne finansijske spekulacije na berzi, a za koju ste nam pokazali u vreme izbora Tomislava Nikolića i nazvali to postupanje – pokaznom vežbom, pokazali da se jednim incidentom, jednim režiranim incidentom može dovesti do toga da akcije koje su inače imale sezonsko mirovanje i sezonski pad, jer su mnoge od njih izašle sa maksimalnih zakonskih 300% povećanja, u stvari mogu biti odličan poligon za političke igre, kada su u pitanju te vrste finansijskih manipulacija.
Kada su u pitanju penzijski fondovi, mi moramo kao društvo i prvi i drugi i treći stub razvijati uporedo, ali ono što nije dobro i što generalno nije dobro, gospodine ministre i za vas, i za vaše kolege, jeste da sve vreme pričate o privatizaciji javnih preduzeća. Jedan od kolega je danas i govorio o tome da država nije dobar privrednik i da treba nju izbaciti iz te delatnosti.
Ako država ne ume da se brine o građanima i o njenim interesima, šta ćemo. Ako je nekada neko govorio – dovešćemo Kineze da rade umesto vas.
Dovešćemo i mi neke Kineze kojima ćemo okačiti table sa oznakom ko koji resurs zastupa. To je uvredljivo za građane, i za zaposlene, i za Vladu, takav aspekt posmatranja.
Država mora da brine o privatizaciji i očuvanju svojih resursa. Ne sme da žuri da zadnja osiguravajuća društva koja ima privatizuje, tako da ih predaje drugim državama preko mešovitih preduzeća. Odlično znate o čemu govorim. Govorim o budućoj privatizaciji DDOR-a, gde će se navodno pojaviti "Triglav" kojem je vrlo značajan vlasnik slovenačka država.
Što se mi ne ugledamo na njih po tome da očuvamo državno učešće u bitnim i vrlo bitnim korporacijama, firmama, preduzećima, koje su strateške ne po tome što proizvode strateško oružje, nego zato što ih koriste kao strateško oružje u borbi protiv našeg naroda.
Jednostavno, ja vas molim, kada osnivate penzijske fondove i dajete dozvole, imajte na umu da je ta firma garant koju je osnovao gospodin Vlahović sa jednim procentom učešća, registrovao je 16. novembra. Vlasnik je 99% "Prva pokojanska družba" iz Ljubljane i ona je osnivač sa 99%.
Dragi građani, gospodin Vlahović ima reč i ima papir. Ja njemu pokažem zakon, on meni kaže – nije.
Govorim iz Registra izvađenu strukturu, nije ništa sporno. Ja tek imam nameru da poentiram i da ja ne zaslužim aplauz, nego da zaslužim da neko malo ozbiljnije razmisli o ovim pojavama.
Gospodin Vlahović je suvlasnik "Eki investment" i on je sa 1% osnivač ovog novog penzijskog društva. Šta je on uložio? On je uložio minimum za osnivanje novčanog kapitala ovakvog fonda i ovakav fond je milion evra, a 10.000 evra nije beznačajna suma, ali nije ni nemoguće zaraditi je.
Zanimljivo je da je neko ovde rentirao politički uticaj i mogućnost da pod strogim pravilima dobije dozvolu i nije vrednost koju je on uložio 1%, nego njegov nesumnjiv politički uticaj i to jeste sporno za nas kao društvo.
Još jedan detalj imam. Postoji jedna grupa ljudi koje ja lično uvažavam kao stručnjake. Međutim, prosto je nepodnošljivo za tržišnu ekonomiju da jedna te ista ekipa ljudi bude na čelu upravnih odbora finansijskih kuća, sportskih društava i medijskih kuća.
Od berze, medija, preduzeća, do sportskih organizacija, jedni te isti ljudi. Da li mi dopuštate da pročitam, to je javna isprava? Ovde je član uprave i managing board Pava Zečević. To je supruga gospodina Danka Đunića čije se ime pojavljuje i u jednoj i u drugoj i u trećoj oblasti, sa jednom te istom ekipom ljudi u svim tim oblastima. Da li znate šta je sporno?
Sporno je kada se organizuju obuke za nove menadžere u oblasti finansijskih usluga, upravo u penzijskim i investicionim fondovima, sa vrlo ograničenim brojem polaznika, 10 ili 15, pravo da se prijave i budu polaznici i da budu elita u toj finansijskoj oblasti imaju upravo ljudi zaposleni u "Eki investmentu" i u "Altisu" i u tim kućama. Dobićete dokumenat kojim dokazujem i to i to je podatak koji se može naći na sajtu prvih tih obuka koje su obavljene za ovu oblast.
(Aplauz.)

Zahvaljujem. Reč ima Aleksandar Vlahović.

Zahvaljujem na aplauzu. Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani gospodine predsedniče, zaista mi je ponekad zanimljivo da slušam gospođu Tabaković, pošto saopštava ordinarne činjenice kao spektakularne stvari. Ordinarne činjenice koje zna čitava javnost, i to bi otprilike bilo kao kada bih ja rekao:   zamislite, molim vas, napolju je preko 30 stepeni. Zamislite u junu mesecu preko 30 stepeni.
Sada ću vam reći ono što čitava javnost zna. Dakle, ovo što je gospođa Tabaković rekla jeste tačno kada su u pitanju činjenice koje se odnose na ''Garant'' penzioni fond. Neke detalje je izostavila. To je da je strateški partner, ja sam vas pažljivo slušao i zamolio bih vas da vam dam punu informaciju.
Tačno je da je garant penzijski fond dobio dozvolu Narodne banke nakon što je ispunio svoje uslove koji su propisani zakonom i da je osnovan od strane "Prve pokojanske družbe" koja ima 99% vlasništva i "Eki investment" ima 1%.
Za one koji ne znaju, "Prva pokojanska družba" je najveći dobrovoljni penzijski fond u Sloveniji i od pre šest meseci Evropska banka za obnovu i razvoj je sa 25% ušla u vlasništvo "Prve pokojanske družbe", a inače posluje u više od šest zemalja.
Koliki je moj uticaj na razvoj ''Garant'' penzijskog fonda daću vam samo iz jednog primera. Pre mesec i po dana je završen tender za dobrovoljno penzijsko osiguravanje u Pošti.
Kao što znate, Pošta je javno preduzeće i ako neko želi da ostvari uticaj verovatno će u državnim preduzećima imati najveći efekat. Reći ću vam koji su rezultati tendera: za učlanjenje zaposlenih u dobrovoljne penzijske fondove.
"Delta đenerali", tako se zove dobrovoljno penzijsko društvo, dobilo je nekih 5,5 hiljada zaposlenih, "Dunav" je dobio takođe oko 5,5 hiljada zaposlenih, "Rajfajzen" penzijski fond je dobio preko 3,5 hiljada zaposlenih, a "DDOR" je dobio preko 2,5 hiljada zaposlenih, "Garant" penzijski fond je dobio 157 zaposlenih i "Nova Ljubljanska banka" je dobila nekih 30-ak zaposlenih. Toliko o mom uticaju.
Dakle, potpuno je besmisleno ovde na osnovu poluinformacija i na osnovu nečega što je ordinarno poznato graditi nekakvu teoriju zavere. Uzgred da kažem, sve ovo što ja radim kroz firmu u kojoj sam suvlasnik, sve aktivnosti, a o svim aktivnostima je informisan Odbor za sprečavanje sukoba interesa i sve se radi u skladu sa zakonom.
Dakle, ni na koji način niti ja, niti moja firma na bilo koji način nije učestvovala u kršenju bilo kog zakona ili, pak, ulazila u bilo kakav sukob interesa.
Nema smisla odgovarati na bezbroj i na gomilu zaista besmislenih optužbi, kako smo čuli pre par dana kada smo imali raspravu o budžetu i o tome kako sam učestvovao u pregovorima sa Londonskim klubom, što jednostavno nije tačno.
Niti ja, niti bilo ko od kolega koje ste pomenuli, izuzev u jednom trenutku ministra finansija i uzgred da vam kažem, dogovor sa Londonskim klubom poverilaca je ostvaren u mandatu prethodne Vlade, a ne u mandatu Vlade dr Zorana Đinđića i kasnije Zorana Živkovića, kao što je i maločas jedna čista demagogija priča o investicionim fondovima.
Investicioni fondovi su upravo ti koji omogućavaju građanima da izbegnu rizik vlastitog ulaganja i donošenje vlastite investicione odluke preko brokera.
Upravo podrška investicionim fondovima znači manji rizik za građane, ukoliko žele da novac ulažu u hartije od vrednosti. Kamo sreće da u ovom trenutku imamo veći broj investicionih fondova, jer sigurno bi vrednost te investicione jedinice bila mnogo veća nego pojedinačne odluke građana, kada se zaista izlažu velikom riziku.
Da vam pokažem da govorim argumentima, mogu samo potpuno da se složim da je finansijsko tržište izuzetno pregrejano i da je vrednost mnogih akcija precenjena.
Sigurno je da to ne odgovara realnosti, ali sam isto tako siguran da sa pojavom većeg broja učesnika na finansijskom tržištu, pre svega investicionih fondova, da će se ta realna ravnoteža, na inače plitkom i nedovoljno razvijenom finansijskom tržištu, mnogo pre postići nego ako tih investicionih fondova nema. Zaista je, sad vama kažem, ne želim da izlazim i da odgovaram na bilo kakve besmislene kritike i na nešto što nema veze, elementarne veze sa činjenicama.
Zaista sam spreman da u svakom trenutku, ne vama, nego građanima Srbije, o svim aktivnostima, i kada sam bio u Vladi dr Zorana Đinđića i Zorana Živkovića kasnije i posle Vlade i danas kada sam narodni poslanik u ovom parlamentu i sutra i za 10 godina i za 15 godina, čiste savesti govorim o svemu onome što sam u prethodnom periodu radio i nemam nikakvih problema sa tim.
Ono što imam problema, imam problema sa jednom ogromnom demagogijom, sa jednom zaista demagoškom politikom koja se neretko valja i čuje za ovom govornicom, jer zaista nema smisla ulaziti u večnu polemiku sa činjenicama protiv polučinjenica ili iskrivljenih zaključaka, na osnovu nekih izabranih činjenica. Hvala vam.

Zahvaljujem se. Replika, narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
Narodni poslanik Aleksandar Vlahović je koristio vreme svog poslaničkog kluba. Izvolite.

Ni jednu jedinu činjenicu, gospodine Vlahoviću, koju sam iznela niti ste, niti možete da osporite. Zaključke možete da dovodite u pitanje, a ja iznosim činjenice i govorim svoje zaključke u ime onih građana zbog kojih sam danas ovde. Vi možete sa tim da se složite ili ne složite, ali ne možete da izvrćete ono što sam ja rekla. Vi rentirate vaš politički uticaj, a sukob interesa je ono o čemu raspravlja Odbor za sukob interesa.
Ono što je radio gospodin Đelić i ono što je radio gospodin Pitić, time što je iskorišćena, u stvari neprimenjivanje članova 161. i 162. Zakona o radu, klauzula o zabrani konkurencije, odnosno o tome da ne možete informacije i podatke i tajne kojima ste raspolagali vršeći određenu vrlo odgovornu funkciju da zloupotrebljavate jeste nešto što ću vama sa posebnim zadovoljstvom da ponovim.
Gospodin Đelić će jednog dana verovatno odgovarati, a ja se nadam da će uskoro.
A podaci o tome ko je pregovarao sa Londonskim klubom, upućujem vas da pročitate u broju ''Ekonomista'', potpisnik je vrlo cenjen, ja cenim autora Tanju Jakobi, tada novinara, danas portparola guvernera, gospodina Jelašića, u trenutku kada je on prestao da bude u ekipi za pregovore, a bio ponuđen Đelić, pa u međuvremenu smenjen, doći ćete, a ja ću vama kao prijatelju da donesem taj tekst da ga pročitate, obiluje činjenicama koje su proverljive.
Vi lično niste pregovarali u Londonskom klubu, ali da li ste i na kakav način zaslužili mesto člana UO ''Erste'' banke, nekom drugom prilikom. Sada vama hoću jednu zanimljivu činjenicu da iznesem. Papir mi je u tašni, znate da ja bez papira ne razgovaram.
Kada neko ko radi u prodavnici boja, pominjala sam taj primer i namerno ga ponavljam, ponese sa sobom spisak kupaca, pa im se javi kad ode i kaže – ja otvorio svoju privatnu firmu, dođite sada kod mene da kupujete, a ne tamo gde sam radio, to se sankcioniše, zove se "no disklozer" klauzula, vi to znate i kaže se u žargonskom terminu – ko koga zove.
Ako firma u kojoj je radio dokaže da je on te ljude zvao da mu budu sada novi kupci, on ide na sud. Ali on kaže – ja sam njih upoznao i ranije, kako ćete vi dokazati da sam ja njih zvao.
Ja za vas, gospodine Vlahoviću, imam dokaz da ste kada ste napustili mesto ministra finansija sve samo uspešne firme obavestili na kojim vas adresama mogu naći za dalje i buduće kontakte. To se zove zloupotreba stečenog uticaja radi svog privatnog interesa, ja vam mogu pokazati taj papir, a vi odlično znate na koliko adresa je otišao.

Hvala puno. Izvolite, Aleksandar Vlahović, pa po Poslovniku Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Vlahoviću. O replici odlučuje predsednik. Pošto je Aleksandar Vlahović direktno spomenut od strane Jorgovanke Tabaković, bilo bi nekorektno prema njemu da prvo pustim vas. Dobićete reč odmah po završetku njegove replike. Izvolite.

Drago mi je da je gospođa Tabaković sada rekla da ono što je govorila u petak uveče nije bilo tačno, a u petak ste eksplicitno rekli da sam učestvovao u pregovorima sa Londonskim klubom i da su, navodno, ti pregovori bili razlog neke svađe između mene i jednog mog kolege, što jednostavno nije tačno. Sad mi je drago da ste rekli da ja u tome nisam učestvovao.
Znate šta, verujem da bi mnogima u ovoj zemlji bilo najlepše da ja lepo nestanem, da odem odavde i da me nema. Žao mi je, moraćete da me gledate narednih, ne četiri godine, nego mnogo duže.
Što se tiče bilo kakve sumnje u konfliktnost mojih radnji, upućujem vas na Odbor za sprečavanje sukoba interesa, koji o tome rešava. Kao što ste uputili svojevremeno, pre par meseci, zahtev Odboru da reguliše pojedina pitanja koja su u vama pobudila sumnju da se radi o konfliktu interesa, ja vam i sada savetujem da to isto uradite sa Odborom, ja više o tome neću pričati.
Sasvim na kraju, sada sam i zaboravio šta ste na kraju rekli, što se tiče mog članstva u UO ''Erste'' banke'', ne razumem šta je problem.
(Milan Škrbić, sa mesta: Sukob interesa.)
Sukob interesa? Možda u nekom vašem kreativnom tumačenju sukoba interesa. Dakle, dok god postoji Odbor za sprečavanje sukoba interesa i Zakon, koji smo u ovoj skupštini zajednički doneli, a podsetiću vas, priča o sukobu interesa, i uopšte pedantno kadriranje bez toga da imamo potencijalni sukob interesa, započela je tek Vlada Zorana Đinđića. Ako se ne varam, gospođo Tabaković, Vlada u kojoj ste vi sedeli je bila sastavljena od samih direktora koji nisu dali ostavke u svojim kompanijama kada su postali ministri, počev od tadašnjeg premijera, gospodina Marjanovića, koji je paralelno bio i direktor ''Progresa''.
Sasvim na kraju, pravila lepog ponašanja i moje kućno vaspitanje mi je nalagalo, kao kada se preselite, imali ste jednu kućnu adresu i sada se selite na drugo mesto, onda ne kažete – ja se selim i baš me briga, neću nikog da obavestim, već obavestite sve poznanike, sve prijatelje, sve rođake, sve one koji su vam dragi, sve saradnike sa kojima ste sarađivali. Isto tako, kada odlazite iz jednog ministarstva i kad odlazite iz Vlade Srbije, iz izvršne vlasti, ljude obaveštavate na kojoj ćete adresi ubuduće biti.
(Glasovi iz klupa: I žiro-račun.)
Uzgred da kažem, to možda vi radite, gospodine, možda vi ostavljate žiro-račun. Ja sam, gospodo moja draga, sve poznanike obavestio marta meseca 2004. godine...
(Predsednik: Vreme, gospodine Vlahoviću.)
... kada sam izašao iz Vlade. Završavam. Podsetiću vas da sam firmu ''Eki investment'' osnovao zajedno sa gospodinom Đunićem, odnosno postao član te firme tek u novembru te godine. Prema tome, teoretski nije bilo moguće da im kažem – tražite me na adresi ''Eki investment'', jer ja u njemu tada nisam postojao. Hvala vam.

Narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.

Gospodine Duliću, vi serijski kršite Poslovnik kada sam ja u pitanju. Znate i sami da povreda Poslovnika ima prioritet u odnosu na repliku ili bilo šta drugo. To ste primenjivali, ali kada se ja javim, vi jednostavno, neću sada o tunelima da pričam, sada ću da se pozovem na član 104. i na gospodina Vlahovića, koji je povredio taj član.
Na koji način je gospodin Vlahović povredio taj član. Prvo, izašao je da replicira, pa ste vi to onda preveli kasnije kao diskusija DS povodom ovog amandmana. Neka bude da je to tako. Uopšte nije pričao o tekstu amandmana, niti o članu zakona, već je pokušao da nekako udobrovolji Jorgovanku Tabaković da ga više ne proziva sa papirima, sa zakonima, dokazima. I sada je nastavio sa ubeđivanjem, ali šta vredi.
Na papiru piše da nešto ne može da se promeni. Pri tom je pribegao jednom lukavstvu. Rekao je – da, sve što ste pročitali je tačno, ali... ali u prevodu znači PDV: Pitić, Vlahović, Dinkić. Dobro je što je pomenuo capo di tutti capi, kako se zvaše onaj vaš Đunić. I on je neki predsednik nekog društva za veslanje, ovaj u "Crvenoj zvezdi", onaj tamo ne znam kome, onaj za skijanje itd. Sve su se rasporedili. To je jedna grupa ljudi koja je mnogo bliža upravnom odboru stranih investitora, nego bilo kom Srbinu u Srbiji. Mreža. Oni štite, komanduju finansijskim tržištem. Poneki put nekog tehničara stave za ministra ili guvernera, ali ta elita se nalazi tamo. Ona je projektovana.
Da vas podsetim, dotični se 14 godina osposobljavao za to.
Nije on tako loš učenik, pa da je 14 godina morao da ide posle fakulteta u još neku školu i da nauči kako se to završava na finansijskom tržištu. Oni su vrlo osposobljeni za finansije i druge malverzacije. Svuda su raspoređeni.
Njima DS služi kao pokriće, a onaj je napravio G17 plus kao sopstvenu logistiku, a ovaj otišao sa stranim investitorima i preko njih, oni se sastanu u Hajatu i diskutuju o monetarnoj politici, o poreskom sistemu, o sistemu penzijsko-invalidske zaštite, pa onda oni preporučuju.
Oni su ti eksponenti, supervizori, a ova grupica, tu je još Milosavljević, Đelić, Pitić itd, oni su izuzetno talentovani. Odabrao ih je Đunić, glavni. Danko ih je odabrao, oni krstare Srbijom kao neke orlušine, ostrve se na neki deo profita, gde su neke zarade, tu su oni. Poneki put pukne tikva između njih pojedinačno. Neću sada, kao na primer. Zašto bih, kao na primer. Najbolje znaš kada puca tikva.
Nisam, gospodine Vlahoviću, ja se trudim da budem džentlmen. Ne moram da sve što čujem u hodniku da ispričam za govornicom. Samo nešto što ima težinu, u načelu, nećemo da idemo u detalje ko je ljut na koga, ko je kome preoteo banku.